Hronični umor i zvanično postaje bolest

Zavrsis silne skole zato sto su te roditelji na to terali. A onda nadjes neki posao i radis za desetoricu. Cim uradis posao na sto ti stavljaju novu gomilu, kad to odradis samo ti stave novu gomilu i tako dok ne shvatis da si se dzaba skolovao toliko kad radis kao tri magarca do penzije. Radis posao koji ne volis da bi kupovao stvari koje ti nisu potrebne, a neke psiha-haha te ubedjuju kako treba sam sa sobom da pricas kako bi sebe ubedio da ti ustvari volis sto si rob ... To ubijau mozak! Kad shvatis da su svi ti psiha-haha zapravo u sluzbi poretka koji ima za cilj da te drzi u ropstvu tada dajes otkaz, od ustekanih para kupujes kafanu i kazes sebi: bolje sam svoj rob nego sam svoj grob. A u sve te diplome sto si stekao da bi udovoljio svojim roditeljima uvijes cokoladu, kao onaj mrmot. Jer ti nista dobro u zivotu ne donose, osim robovskih okova i lanaca.

P.S. Do pre 20 godina ljudi su imali zasto da uce, obrazuju se, studiraju, jer su dobijali poslove kojima su bili zadovoljni, osecali su se kao korisni clanovi drustva. U novom poretku u kome ti od pocetka kazu kako si zamenljiv, kako si samo broj itd. pitas se da li je bolje biti lokalni kafedzija koga ce barem voleti stalni gosti. Ili neki anonimni pravnik ili inzenjer koji ce samo jurcati ceo zivot bez cilja i svrhe.

Da jedan čovek ne radi posao koji bi realno trebalo da rade dvoje ili troje, ne bi ni bili hronično iscrpljeni. Ja imam 33 godine, radim posao koji je za srpske uslove relativno dobro plaćen,pa opcija da ga menjam za sada ne dolazi u obzir. Ali mi je zato svaki odlazak na odmor (kada uspem da se organizujem) praćen satiranjem pre i posle jer nema ko da me zameni. Puno putujem, još više radim u kancelariji. Hronično sam iscrpljena, neispavana, retko koji virus me zaobiđe. Sve navedene simptome, nažalost, imam.
Ne želim antidepresive, lekove za spavanje niti lekove protiv bolova, moj problem bi super rešio bar još jedan zaposleni sa kojim bih podelila posao i dobila koji sat više dnevno za život van posla... Bila bih srećnija i ja i ljudi u mojoj okolini.

Au čoveče ako 6 meseci imaš izražene ove simptome živo me interesuje kako se vrši remont

Prva stvar: cena rada. Kod nas se ona pogrešno formira, i statistički obrađuje, preko sume novca koju primiš na kraju meseca. Svuda u svetu se cena rada formira prema satu rada. Kada bi se kod nas tako formirala cena rada onda se poslodavcu ne bi isplatilo da eksploatiše zaposlene preko 8h dnevno jer bi ga, prostom matematikom, to više koštalo. Pošto to kod nas nije slučaj, onda poslodavac daje sebi za pravo, i zakon to dozvoljava, da eksploatiše radnu snagu preko 8h dnevno za iste pare. Ovakvih slučajeva ima i napolju, ko se zezne pa zasnuje radni odnos za platu umesto za satnicu.
Evo malo i statistike dnevnica (8h rada) za decembar 2014: Slovenija 41€, Italija 56€, Nemačka 87€ (ovo je prosek, nije minimalac).
Druga stvar: niko nikad nije rekao niti pomislio "E, sad mi je dosta, ne treba mi više". Poslodavac jedino što radi je da razmišlja kako da zaradi još više (dovoljno, kao kategorija u ovom slučaju ne postoji). Čak, u svetu biznisa se smatra za slabost ako neko samo i pomisli na tako nešto jer će konkurencija da ga pregazi (što priznajem, jeste tačno). Zarada se ostvaruje isključivo preko eksploatacije tuđeg rada.
Rezime: "Od plate ne može da se zaradi, samo od tuđeg rada".
Postoji stara izreka: "Bogat si onoliko koliko imaš slobodnog vremena". Pod ovim se ne podrazumeva blejanje u kafiću jer nemaš šta da radiš, već na ono da drugi rade za tebe.

smatram da zivimo u potrosackom drustvu najvise lestvice,koji se ne odnosi samo na novac i materijalno,vec i na apsolutno "trosenje " samog coveka.Vise ne postoji radno vreme za koje mozes zaraditi adekvatan novac za zivot,danas je 8sati rada jednako 12sati rada,za iste pare,naravno.Dodatan posao i prekovremeni je ustvari vase samofinansiranje zadrzavanje posla na kom si.Vrzino kolo.Tako da,nema tu marketinskog trika,vec exploatacija coveka,sto dovodi do masovnije pojave burn out-a,ili ti,sagorevanja na poslu,gde umor postaje deo nas.Svakako,slazem se da predstavljanje jakog umora kao bolest,nije ni malo glupost i papir za ne odlazak na posao,vec realnost.Ovo govorim iz licnog iskustva,radim po 9 do 12,13sati dnevno kako bi obezbedila normalan zivot,a i to cesto bude ne dovoljno,na zalost.pozdrav

Sve u svemu, anksioznost i depresija. Još jedan marketinški trik farmaeutske industrije.

@expat
Odmoris se.

"Porani,Jelo,prducni Jelo".Nekada,davno u pocetku moga zaposljenja u Americi,zalila mi se
koleginica da je previse umorna or rada i obaveza kojima je dnevno suprostavljena.Iskreno me je
pitala da li imam nekakav savjet iz stare domovine,a ja sam joj ponovio nasu poznatu izreku:
"Porani,Jelo,pridocni ,Jelo".Ona je to ponovila kao "prducni"i uopste nije mogla ponoviti pravi
izgovor.Meni se to neobicno svidjelo i ustalio sam tu izreku u svoj "domaci"jezik.Nema tu
nikakve filozofije nego mora da se suprostavimo cinjenici da mi disemo potpuno drugi vazduh
nego nasi roditelji.Vrtoglava brzina sa kojom su vozila zamijenila konjsku vucu kao i sve veci
broj osoba koje zele da zive u "velikom"gradu stvorili su uslove vrlo loseg vazduha neobhodnog
za disanje.Ako samo u New York-u uzmemo primjer Park,Trece i Druge avenije susrecemo
nekoliko redova automobila koji se besprekidno krecu danju i nocu.O kolicini ugljen dioksida
ne treba ni govoriti.Mi to sve udisemo.Ne vjerujem da se ni Beograd puno ne razlikuje jer se
"srbadija mlada"vise ne seta oko Beograda nego jednostavno vozi,bez nite ni ove,dolje- gore.
Sve to uslovljava sindrome umora.Nekada,ne bas tako davno,to se identifikovalo kao obicna
ljenost pa je cak i zelena livada to primijetila i porucila majci lepe Mare:"Eno Mare na livadi
spava ,vezak joj se po livadi valja".
vasilije knezevic 26 marta 2015

Radi se o vrlo ozbiljnoj ,kompleksnoj,multisistemskoj bolesti koja dovodi do potpunog invalidity. Pre nego tako laički i primitivno komentarisete nešto što ne znate, pročitajte. Ovako svojim komentarom vređate bolesne ljude

Ovde neki sa narodnim umotvorinama i porukama "porani Jelo.." nisu normalni.

ja bih pre rekao da je hronicni odmor problem...
tacnije lenjost

Sve u svemu, anksioznost i depresija. Još jedan marketinški trik farmaeutske industrije.

ja bih pre rekao da je hronicni odmor problem...
tacnije lenjost

"Porani,Jelo,prducni Jelo".Nekada,davno u pocetku moga zaposljenja u Americi,zalila mi se
koleginica da je previse umorna or rada i obaveza kojima je dnevno suprostavljena.Iskreno me je
pitala da li imam nekakav savjet iz stare domovine,a ja sam joj ponovio nasu poznatu izreku:
"Porani,Jelo,pridocni ,Jelo".Ona je to ponovila kao "prducni"i uopste nije mogla ponoviti pravi
izgovor.Meni se to neobicno svidjelo i ustalio sam tu izreku u svoj "domaci"jezik.Nema tu
nikakve filozofije nego mora da se suprostavimo cinjenici da mi disemo potpuno drugi vazduh
nego nasi roditelji.Vrtoglava brzina sa kojom su vozila zamijenila konjsku vucu kao i sve veci
broj osoba koje zele da zive u "velikom"gradu stvorili su uslove vrlo loseg vazduha neobhodnog
za disanje.Ako samo u New York-u uzmemo primjer Park,Trece i Druge avenije susrecemo
nekoliko redova automobila koji se besprekidno krecu danju i nocu.O kolicini ugljen dioksida
ne treba ni govoriti.Mi to sve udisemo.Ne vjerujem da se ni Beograd puno ne razlikuje jer se
"srbadija mlada"vise ne seta oko Beograda nego jednostavno vozi,bez nite ni ove,dolje- gore.
Sve to uslovljava sindrome umora.Nekada,ne bas tako davno,to se identifikovalo kao obicna
ljenost pa je cak i zelena livada to primijetila i porucila majci lepe Mare:"Eno Mare na livadi
spava ,vezak joj se po livadi valja".
vasilije knezevic 26 marta 2015

Au čoveče ako 6 meseci imaš izražene ove simptome živo me interesuje kako se vrši remont

@expat
Odmoris se.

Zavrsis silne skole zato sto su te roditelji na to terali. A onda nadjes neki posao i radis za desetoricu. Cim uradis posao na sto ti stavljaju novu gomilu, kad to odradis samo ti stave novu gomilu i tako dok ne shvatis da si se dzaba skolovao toliko kad radis kao tri magarca do penzije. Radis posao koji ne volis da bi kupovao stvari koje ti nisu potrebne, a neke psiha-haha te ubedjuju kako treba sam sa sobom da pricas kako bi sebe ubedio da ti ustvari volis sto si rob ... To ubijau mozak! Kad shvatis da su svi ti psiha-haha zapravo u sluzbi poretka koji ima za cilj da te drzi u ropstvu tada dajes otkaz, od ustekanih para kupujes kafanu i kazes sebi: bolje sam svoj rob nego sam svoj grob. A u sve te diplome sto si stekao da bi udovoljio svojim roditeljima uvijes cokoladu, kao onaj mrmot. Jer ti nista dobro u zivotu ne donose, osim robovskih okova i lanaca.

P.S. Do pre 20 godina ljudi su imali zasto da uce, obrazuju se, studiraju, jer su dobijali poslove kojima su bili zadovoljni, osecali su se kao korisni clanovi drustva. U novom poretku u kome ti od pocetka kazu kako si zamenljiv, kako si samo broj itd. pitas se da li je bolje biti lokalni kafedzija koga ce barem voleti stalni gosti. Ili neki anonimni pravnik ili inzenjer koji ce samo jurcati ceo zivot bez cilja i svrhe.

smatram da zivimo u potrosackom drustvu najvise lestvice,koji se ne odnosi samo na novac i materijalno,vec i na apsolutno "trosenje " samog coveka.Vise ne postoji radno vreme za koje mozes zaraditi adekvatan novac za zivot,danas je 8sati rada jednako 12sati rada,za iste pare,naravno.Dodatan posao i prekovremeni je ustvari vase samofinansiranje zadrzavanje posla na kom si.Vrzino kolo.Tako da,nema tu marketinskog trika,vec exploatacija coveka,sto dovodi do masovnije pojave burn out-a,ili ti,sagorevanja na poslu,gde umor postaje deo nas.Svakako,slazem se da predstavljanje jakog umora kao bolest,nije ni malo glupost i papir za ne odlazak na posao,vec realnost.Ovo govorim iz licnog iskustva,radim po 9 do 12,13sati dnevno kako bi obezbedila normalan zivot,a i to cesto bude ne dovoljno,na zalost.pozdrav

Da jedan čovek ne radi posao koji bi realno trebalo da rade dvoje ili troje, ne bi ni bili hronično iscrpljeni. Ja imam 33 godine, radim posao koji je za srpske uslove relativno dobro plaćen,pa opcija da ga menjam za sada ne dolazi u obzir. Ali mi je zato svaki odlazak na odmor (kada uspem da se organizujem) praćen satiranjem pre i posle jer nema ko da me zameni. Puno putujem, još više radim u kancelariji. Hronično sam iscrpljena, neispavana, retko koji virus me zaobiđe. Sve navedene simptome, nažalost, imam.
Ne želim antidepresive, lekove za spavanje niti lekove protiv bolova, moj problem bi super rešio bar još jedan zaposleni sa kojim bih podelila posao i dobila koji sat više dnevno za život van posla... Bila bih srećnija i ja i ljudi u mojoj okolini.

Prva stvar: cena rada. Kod nas se ona pogrešno formira, i statistički obrađuje, preko sume novca koju primiš na kraju meseca. Svuda u svetu se cena rada formira prema satu rada. Kada bi se kod nas tako formirala cena rada onda se poslodavcu ne bi isplatilo da eksploatiše zaposlene preko 8h dnevno jer bi ga, prostom matematikom, to više koštalo. Pošto to kod nas nije slučaj, onda poslodavac daje sebi za pravo, i zakon to dozvoljava, da eksploatiše radnu snagu preko 8h dnevno za iste pare. Ovakvih slučajeva ima i napolju, ko se zezne pa zasnuje radni odnos za platu umesto za satnicu.
Evo malo i statistike dnevnica (8h rada) za decembar 2014: Slovenija 41€, Italija 56€, Nemačka 87€ (ovo je prosek, nije minimalac).
Druga stvar: niko nikad nije rekao niti pomislio "E, sad mi je dosta, ne treba mi više". Poslodavac jedino što radi je da razmišlja kako da zaradi još više (dovoljno, kao kategorija u ovom slučaju ne postoji). Čak, u svetu biznisa se smatra za slabost ako neko samo i pomisli na tako nešto jer će konkurencija da ga pregazi (što priznajem, jeste tačno). Zarada se ostvaruje isključivo preko eksploatacije tuđeg rada.
Rezime: "Od plate ne može da se zaradi, samo od tuđeg rada".
Postoji stara izreka: "Bogat si onoliko koliko imaš slobodnog vremena". Pod ovim se ne podrazumeva blejanje u kafiću jer nemaš šta da radiš, već na ono da drugi rade za tebe.

Ovde neki sa narodnim umotvorinama i porukama "porani Jelo.." nisu normalni.

Radi se o vrlo ozbiljnoj ,kompleksnoj,multisistemskoj bolesti koja dovodi do potpunog invalidity. Pre nego tako laički i primitivno komentarisete nešto što ne znate, pročitajte. Ovako svojim komentarom vređate bolesne ljude