Rano otkrivanje depresije u Srbiji

Nisam bas sigurna koliko su zene podloznije depresiji. Kad je muskarac u depresiji, cuti, trpi, zapusti se i eventualno pocne da pije. Kad je zena u depresiji place i trazi pomoc. Bice da su zenski simptomi transparentniji.

O cemu oni to pisu? KO ce da prepozna depresiju? Vecina vecih domova zdravlja u Srbiji uopste nema psihijatra. A lekari opste prakse su slabo edukovani u prepoznavanju simptoma. Jedno je biti tuzan a drugo depresivan. I ne, voleo bi da sa lekicima moze da prodje sve za godinu dana, lepo zvuci. Kako ce onda da postane jedna od najvecih posasti ako se tako lako leci? Ne znam da li je strasnije pustati tekstove ili komentare koji nemaju veze sa realnoscu?!?!?!

Lecenje od depresije u domovima zdravlja moze da vam pogorsa stanje.

fizicka aktivnost je najbolji lek,ostali lekovi i hemija vode u 2 bolesti:depresiju i tabletomaniju!

@nnn Pre bih rekla da je "manja sramota" da zena trazi pomoc. Muskarci su, posebno kod nas, od malih nogu uceni da ne smeju da budu placljivci i da je svako osecanje sem agresije neprihvatljivo, pa cesce cute i sramota ih je da priznaju da imaju probleme.

Pa Depresija je drugo ime za Srbiju!!!...p.s.Pozdrav za 'cicerona'...."jedan vinjak-dva debromazepama....tri nedelje!.....iii,posle petnae's godina ti bude boooolje....."

@DanyeelPsihoMan

Jel ti lekovi indukuju amneziju?
Hocu zaboraviti sve ono sto sam video i doziveo?
Hocu zaboraviti koliko je sizofren svet u kojem zivim,
koliko je sve paradoksalno i koliko su ljudi letargicni kao da je sve ok?

Kako da me budem u depri preti mi otkaz na poslu od nove godine uz Ssvu diskriminaciju dozivenu na istom teško da cu izbeci psihijatra

Feudo-kapitalizam tipa meni sver vama nista stvara teske depresije kod gomile. Za vrijeme Tita su svi bili sretni i optimisticni...

Dijagnostifikovana mi je delresija pre dosta godina. Više se i ne sećam svega iz tkg perioda, ali da je bilo strašno-bilo je. Odredili su mi tablete, razne i mnogo. Postala sam više biljka, sa čudnim, neljudskim pokretima. Desilo se nešto, promena u mom životu i bacila sam ( bukvalno) tablete. Preživela, i tri godine posle živim bez depresije. Jedino što bez Rivotril ne mogu da orestanem uzimati. Ljudi, ne pijte Rivotril! Treba ga zabraniti! Sada uzimam 0,5mg dnevno, nekada izdržim dan-dva, ali ako moram u društvo ne mogu da ne uzmem tableticu, jer se tresem sva, mislim da će glava da otpadne-strašno.
Pitam se samo-da li je sve moglo i bez lekova? Da li je sve zaista samo bilo u glavi? Znam kroz šta se sve prolazi i znam koliko je strašno, ali znam i da je kod mene prošlo, ne zahvaljujući tabletama, uprkos njima.

lecite depresiju umesto da lecite uzroke..

Depresija ne vlada samo u srbiju(Marko) Sve se moze izleciti/Naravno na vreme! Ja imam konfuzni poremecaj/I odrzavam se tabletama/nazalost kod mene je ne izleciva bolest! Cutim i trpim nisam ja kriv Tri vrste tableta pijem svaki dan i to 3godine a naravno i za depresiju pijem isto 3godine/Posto pijem Zalasta a one izazivaju depresiju pa xanax uzimam sve to svaki dan/Zivot je takav il ides dalje ili stanes! Svima preporucujem od srca da se jave psihijateu cim osete da sa glavom nesto nije u redu!

Ja sam nazalost osjetio pakao depresije prije 4 godine. Prosao sam pakao i zamalo nisam skocio sa mosta.
To su najvise krivi lijekovi za depresiju koji su me umalo kostali zivota. Spasio me psiholog sa psihoterapijom
I vise ne koristim nikakve lijekove. Bavim se sportom, idem u prirodu, druzim se sa pozitivnim ljudima.
Ljudi ako osjetite crne misli i depresivno stanje trazite pomoc dok nije kasno.

Cim oseti te depresiju/Pravo kod Psihijatra! On ce vam prepisati odgovarajuce lekove(ima ih dosta) Pijete 1god i sve prodje.

Kad uzmem neki dinar momentalno zaboravim da imam depresiju,kako potrosim tako se i depresija vrati.A o suicidu razmisljam na svakih 5min,mada nikad ali nikad u relanosti to ne bih uradio.Ne "placem" po ceo dan,takav je zivot naucis da zivis sa tim.

Pre jedno desetak godina sam primetio da sam poceo da se menjam. Postao sam nestrpljiviji, osetljiviji, zabrinutiji i dr. Onda su polako poceli panicni napadi, praceni kratkotrajnom depresijom. Poceo sam da uzimam antidepresive i stanje se poboljsalo, ali ipak nisam to bio ja. Mogao sam lepo da funkcionisem i pored sporednih efekata antidepresiva. Zatim krecem na psihoterapiju i pocinjem polako da smanjujem dozu. Terapija mi je jako prijala zato sto sam postao jos bolji covek i svidja mi se taj nacin razmisljanja. Medjutim, kada sam prakticno izbacio antidepresive, anksioznost i depresija su bile suvise jake. Ceo moj dan se sveo na umanjivanje posledica depresije i anksioznosti. Tesko sam funkcionisao, isao sam na posao i druzio se, ali nije bilo uzivanja. Moram da napomenem da imam dobar posao, dobre kolege, dobre drugove i porodicu, srednja sam klasa sto se tice imovinskog stanja, imam hobije, govorim tri jezika, obozavam racunare, uskoro cu doktorirati. Ali opet, nekako, to nije bilo to. Nesto je falilo.
Prilikom posete jednoj lekarki rekla mi je da sumnja sta moze biti uzrok moji problema i ispostavilo se kao tacno: nedostatak D vitamina. Nakon par meseci terapije stanje mi je doslo do skoro savrsenog. Sretan sam zato sto postojim, sretan sam kada perem wc solju, cistim kadu, idem u kupovinu, cekam u redu u banci. Sretan sam kada udahnem vazduh i kada ga izdahnem. Sretan sam bez razloga - to je za mene nesto najlepse. Obavezno proverite D vitamin - test 25 OHD!

odakle porast depresije na svetskom nivou? Neće biti da se za uninije/acediju/čamotinju nije znalo ranije?
Čovek nikada nije živeo udaljeniji od sebe - u većoj disharmoniji sa svojim bićem, bogom. Ko je vodio stranputicom, organizovao vodiče, emitovao signale, finansirao pa i ubirao interes? Zašto 'stručna javnost' jednako tretira posledice, bežeći od uzroka? Lečenja?
Jer su esencijalni deo istorije bolesti
Klica jeste u čoveku, ali neće biti da je i uzrok poslednje epidemije i opšteg posrnuća?
Koji ‘slučajevi’ će se šepuriti u skupštini, a koji biti upućeni na 'lečenje', pitanje je uspostavljene norme, kompatibilnosti karaktera u beskompromisnom prioritetu samoodržanja sistema. Rešenje je nađeno - hemijskim suplementima povećati prag anestezije i održati funkcionalnost, i kada duši ponestaje daha u serviranom poremećaju vrednosti. Farmako-industrija cveta, zašto istinsko lečenje?

Prema svom metru, sistem lako definiše čovekov ‘poremećaj’, ali je potpuno nesposoban da ustanovi sopstvenu dijagnozu prema Čoveku. Posledice svi proživljavamo, bili finansirani ili poltroni. Kriza zapadnih normi kulminira, opasnost raste, medijska anestezija se pojačava ..iako sve slabije deluje. Čovečanstvo je duboko utonulo, još živa reakcija na cepanje duše in live, jedina je nada
Ipak, utrnuće je put kojim se češće ide

Psihijatri u Srbiji su ocajni.
Posle niza uzasnih dogadjaja koji su mi se dogodili pre par godina, odlucila sam da odem kod psihijatra jer u tom periodu nisam imala zelju da ustanem iz kreveta i svakakve "crne" misli su mi se motale po glavi. Psihijatar je, posle 5minuta razgovora sa mnom, prepisala 3 antidepresiva, gde je ona meni pocela da kuka na malu platu i druge njene probleme, bez da mi je rekla sta mi je: da li sam depresivna, anksiozna, ili je moje (ne)raspolozenje samo posledica odredjenih dogadjaja. Ja nisam mogla da verujem. Uputila me na "psihoterapiju" kod psihologa. Kada sam tamo otisla, pocela sam da pricam o problemima i kada sam pitala psihologa za neki feedback, posto rec nije rekla, ona me je pitala: pa sta hoces da ti kazem?
Pila sam one gorepomenute lekove par nedelja, bila sam potpuno umrtvljena, prestala sam da jedem i smrsala nekih 7kg za taj period. Na kraju sam pukla, bacila lekove i pocela da radim vezbe, trcim, pronasla hobi i izlecila se.

Ja znam da sam depresivan. U terapije ne verujem jer ne postoji nista sto mi neko moze reci, a sto ce ukloniti uzroke koji su me doveli u ovo bezizlazno stanje. Ne verujem ni u lekove iz dva razloga, prvo zato sto postoji strah da cu zauvek da budem brendiran kao ludak, slicno kao sto robijas kad izadje iz zatvora on je slobodan covek, ali opet postoji stigma, a drugi problem je sto sam cuo da se radi o lekovima koji mogu izazvati zavisnost i nisu bas bezazleni. Ako je takva stvar, zasto ne skocim odmah na heroin? Naravno da necu jer je to mnogo brzi put u jednom smeru, ali mi se cini da je i ovo. Jedino sto sam siguran je da kad bude dosao moj dan, necu nikog drugog povesti sa sobom. Cini mi se da zivim od danas do sutra, vise kao "daj jos jedan dan", nego sto imam neki plan za zivot. Nijedan nivo siromastva nije toliko opasan koliko je opasno kad covek izgubi volju za zivotom. Mozes imati samo jedno cebe ili imati milione i kamione, ali jednom kad se iskra u oku ugasi

imam 25 godina i pre 6 neseci mi je dijagnostifikovana depresija i panicni poremecaj. isao sam i kod psihijatra i kod psihologa,i msm da je ova kombinacija najbolja. ne treba se junaciti, uzmite lekove ako tako kazu doktori,kad vas boli zub uzmes nesto za bolove i ides kod zubara,tako i ovo. ali ti lekovi ti dozvole da funkcionises,ali i dalje moras nesto da promenis,nacin na koji gledas na svet,i tu razgovor sa psihologom dosta pomaze. citao sam i dosta pozitivnih,optimisticnih i motivacionih knjiga i moj optimizam sad ide do tolike mere da nekad pomislim da je pakao depresije i anksiozbosti nesto najbolje sto mi se ikad desilo,jer menjam svoj urodjeni pesimizam i iz korena se menjam i slusam svoj organizam sta hoce i kako hoce umesto da slusam savete drugih,i zbog toga cu,kada se skroz izlecim,ziveti srecniji i spokojniji zivot. trazite pomoc,nije sramota!

Moderni antidepresivi ne izazivaju zavisnost. Tacka. Ne postoji mogucnost "navlacenja", "tabletomanije" i ostalih posasti. I bilo bi lepo voditi racuna u sirenju panike te vrste jer se moze dogoditi da se od potrage za trazenjem pomoci odvrate ljudi kojima je istinski neophodna i koji stoje ne rubu provalije. Ovim drugima koji je lece iskljucivo gimnastikom i cajevima, hvala bogu, nisu ni potrebni. I ne nece uciniti da nam se poveca plata i nece stvoriti pravdu u prljavom svetu i ekspresno odneti bol, ali ce pomoci da se pregura dan i da se bude sposoban za cisti, elementarni, svakodnevni zivot. E onda predstoji borba. I to je samo prvi, ali, nazalost, neophodni korak. Drzite se! :)

ne moze sajentlogija u svemu da pobedi hriscanstvo, ko sto rece papa u onom filmu da vincijevi demoni :), science is still very young!!! Tek za nekih 100-200 godina ce mozda biti stvoreni uslovi za novu religiju.

Cim oseti te depresiju/Pravo kod Psihijatra! On ce vam prepisati odgovarajuce lekove(ima ih dosta) Pijete 1god i sve prodje.

fizicka aktivnost je najbolji lek,ostali lekovi i hemija vode u 2 bolesti:depresiju i tabletomaniju!

Kad uzmem neki dinar momentalno zaboravim da imam depresiju,kako potrosim tako se i depresija vrati.A o suicidu razmisljam na svakih 5min,mada nikad ali nikad u relanosti to ne bih uradio.Ne "placem" po ceo dan,takav je zivot naucis da zivis sa tim.

Nisam bas sigurna koliko su zene podloznije depresiji. Kad je muskarac u depresiji, cuti, trpi, zapusti se i eventualno pocne da pije. Kad je zena u depresiji place i trazi pomoc. Bice da su zenski simptomi transparentniji.

Feudo-kapitalizam tipa meni sver vama nista stvara teske depresije kod gomile. Za vrijeme Tita su svi bili sretni i optimisticni...

odakle porast depresije na svetskom nivou? Neće biti da se za uninije/acediju/čamotinju nije znalo ranije?
Čovek nikada nije živeo udaljeniji od sebe - u većoj disharmoniji sa svojim bićem, bogom. Ko je vodio stranputicom, organizovao vodiče, emitovao signale, finansirao pa i ubirao interes? Zašto 'stručna javnost' jednako tretira posledice, bežeći od uzroka? Lečenja?
Jer su esencijalni deo istorije bolesti
Klica jeste u čoveku, ali neće biti da je i uzrok poslednje epidemije i opšteg posrnuća?
Koji ‘slučajevi’ će se šepuriti u skupštini, a koji biti upućeni na 'lečenje', pitanje je uspostavljene norme, kompatibilnosti karaktera u beskompromisnom prioritetu samoodržanja sistema. Rešenje je nađeno - hemijskim suplementima povećati prag anestezije i održati funkcionalnost, i kada duši ponestaje daha u serviranom poremećaju vrednosti. Farmako-industrija cveta, zašto istinsko lečenje?

Prema svom metru, sistem lako definiše čovekov ‘poremećaj’, ali je potpuno nesposoban da ustanovi sopstvenu dijagnozu prema Čoveku. Posledice svi proživljavamo, bili finansirani ili poltroni. Kriza zapadnih normi kulminira, opasnost raste, medijska anestezija se pojačava ..iako sve slabije deluje. Čovečanstvo je duboko utonulo, još živa reakcija na cepanje duše in live, jedina je nada
Ipak, utrnuće je put kojim se češće ide

ne moze sajentlogija u svemu da pobedi hriscanstvo, ko sto rece papa u onom filmu da vincijevi demoni :), science is still very young!!! Tek za nekih 100-200 godina ce mozda biti stvoreni uslovi za novu religiju.

Ja znam da sam depresivan. U terapije ne verujem jer ne postoji nista sto mi neko moze reci, a sto ce ukloniti uzroke koji su me doveli u ovo bezizlazno stanje. Ne verujem ni u lekove iz dva razloga, prvo zato sto postoji strah da cu zauvek da budem brendiran kao ludak, slicno kao sto robijas kad izadje iz zatvora on je slobodan covek, ali opet postoji stigma, a drugi problem je sto sam cuo da se radi o lekovima koji mogu izazvati zavisnost i nisu bas bezazleni. Ako je takva stvar, zasto ne skocim odmah na heroin? Naravno da necu jer je to mnogo brzi put u jednom smeru, ali mi se cini da je i ovo. Jedino sto sam siguran je da kad bude dosao moj dan, necu nikog drugog povesti sa sobom. Cini mi se da zivim od danas do sutra, vise kao "daj jos jedan dan", nego sto imam neki plan za zivot. Nijedan nivo siromastva nije toliko opasan koliko je opasno kad covek izgubi volju za zivotom. Mozes imati samo jedno cebe ili imati milione i kamione, ali jednom kad se iskra u oku ugasi

Pa Depresija je drugo ime za Srbiju!!!...p.s.Pozdrav za 'cicerona'...."jedan vinjak-dva debromazepama....tri nedelje!.....iii,posle petnae's godina ti bude boooolje....."

Dijagnostifikovana mi je delresija pre dosta godina. Više se i ne sećam svega iz tkg perioda, ali da je bilo strašno-bilo je. Odredili su mi tablete, razne i mnogo. Postala sam više biljka, sa čudnim, neljudskim pokretima. Desilo se nešto, promena u mom životu i bacila sam ( bukvalno) tablete. Preživela, i tri godine posle živim bez depresije. Jedino što bez Rivotril ne mogu da orestanem uzimati. Ljudi, ne pijte Rivotril! Treba ga zabraniti! Sada uzimam 0,5mg dnevno, nekada izdržim dan-dva, ali ako moram u društvo ne mogu da ne uzmem tableticu, jer se tresem sva, mislim da će glava da otpadne-strašno.
Pitam se samo-da li je sve moglo i bez lekova? Da li je sve zaista samo bilo u glavi? Znam kroz šta se sve prolazi i znam koliko je strašno, ali znam i da je kod mene prošlo, ne zahvaljujući tabletama, uprkos njima.

O cemu oni to pisu? KO ce da prepozna depresiju? Vecina vecih domova zdravlja u Srbiji uopste nema psihijatra. A lekari opste prakse su slabo edukovani u prepoznavanju simptoma. Jedno je biti tuzan a drugo depresivan. I ne, voleo bi da sa lekicima moze da prodje sve za godinu dana, lepo zvuci. Kako ce onda da postane jedna od najvecih posasti ako se tako lako leci? Ne znam da li je strasnije pustati tekstove ili komentare koji nemaju veze sa realnoscu?!?!?!

Depresija ne vlada samo u srbiju(Marko) Sve se moze izleciti/Naravno na vreme! Ja imam konfuzni poremecaj/I odrzavam se tabletama/nazalost kod mene je ne izleciva bolest! Cutim i trpim nisam ja kriv Tri vrste tableta pijem svaki dan i to 3godine a naravno i za depresiju pijem isto 3godine/Posto pijem Zalasta a one izazivaju depresiju pa xanax uzimam sve to svaki dan/Zivot je takav il ides dalje ili stanes! Svima preporucujem od srca da se jave psihijateu cim osete da sa glavom nesto nije u redu!

Moderni antidepresivi ne izazivaju zavisnost. Tacka. Ne postoji mogucnost "navlacenja", "tabletomanije" i ostalih posasti. I bilo bi lepo voditi racuna u sirenju panike te vrste jer se moze dogoditi da se od potrage za trazenjem pomoci odvrate ljudi kojima je istinski neophodna i koji stoje ne rubu provalije. Ovim drugima koji je lece iskljucivo gimnastikom i cajevima, hvala bogu, nisu ni potrebni. I ne nece uciniti da nam se poveca plata i nece stvoriti pravdu u prljavom svetu i ekspresno odneti bol, ali ce pomoci da se pregura dan i da se bude sposoban za cisti, elementarni, svakodnevni zivot. E onda predstoji borba. I to je samo prvi, ali, nazalost, neophodni korak. Drzite se! :)

@nnn Pre bih rekla da je "manja sramota" da zena trazi pomoc. Muskarci su, posebno kod nas, od malih nogu uceni da ne smeju da budu placljivci i da je svako osecanje sem agresije neprihvatljivo, pa cesce cute i sramota ih je da priznaju da imaju probleme.

Kako da me budem u depri preti mi otkaz na poslu od nove godine uz Ssvu diskriminaciju dozivenu na istom teško da cu izbeci psihijatra

@DanyeelPsihoMan

Jel ti lekovi indukuju amneziju?
Hocu zaboraviti sve ono sto sam video i doziveo?
Hocu zaboraviti koliko je sizofren svet u kojem zivim,
koliko je sve paradoksalno i koliko su ljudi letargicni kao da je sve ok?

lecite depresiju umesto da lecite uzroke..

Lecenje od depresije u domovima zdravlja moze da vam pogorsa stanje.

Ja sam nazalost osjetio pakao depresije prije 4 godine. Prosao sam pakao i zamalo nisam skocio sa mosta.
To su najvise krivi lijekovi za depresiju koji su me umalo kostali zivota. Spasio me psiholog sa psihoterapijom
I vise ne koristim nikakve lijekove. Bavim se sportom, idem u prirodu, druzim se sa pozitivnim ljudima.
Ljudi ako osjetite crne misli i depresivno stanje trazite pomoc dok nije kasno.

Psihijatri u Srbiji su ocajni.
Posle niza uzasnih dogadjaja koji su mi se dogodili pre par godina, odlucila sam da odem kod psihijatra jer u tom periodu nisam imala zelju da ustanem iz kreveta i svakakve "crne" misli su mi se motale po glavi. Psihijatar je, posle 5minuta razgovora sa mnom, prepisala 3 antidepresiva, gde je ona meni pocela da kuka na malu platu i druge njene probleme, bez da mi je rekla sta mi je: da li sam depresivna, anksiozna, ili je moje (ne)raspolozenje samo posledica odredjenih dogadjaja. Ja nisam mogla da verujem. Uputila me na "psihoterapiju" kod psihologa. Kada sam tamo otisla, pocela sam da pricam o problemima i kada sam pitala psihologa za neki feedback, posto rec nije rekla, ona me je pitala: pa sta hoces da ti kazem?
Pila sam one gorepomenute lekove par nedelja, bila sam potpuno umrtvljena, prestala sam da jedem i smrsala nekih 7kg za taj period. Na kraju sam pukla, bacila lekove i pocela da radim vezbe, trcim, pronasla hobi i izlecila se.

imam 25 godina i pre 6 neseci mi je dijagnostifikovana depresija i panicni poremecaj. isao sam i kod psihijatra i kod psihologa,i msm da je ova kombinacija najbolja. ne treba se junaciti, uzmite lekove ako tako kazu doktori,kad vas boli zub uzmes nesto za bolove i ides kod zubara,tako i ovo. ali ti lekovi ti dozvole da funkcionises,ali i dalje moras nesto da promenis,nacin na koji gledas na svet,i tu razgovor sa psihologom dosta pomaze. citao sam i dosta pozitivnih,optimisticnih i motivacionih knjiga i moj optimizam sad ide do tolike mere da nekad pomislim da je pakao depresije i anksiozbosti nesto najbolje sto mi se ikad desilo,jer menjam svoj urodjeni pesimizam i iz korena se menjam i slusam svoj organizam sta hoce i kako hoce umesto da slusam savete drugih,i zbog toga cu,kada se skroz izlecim,ziveti srecniji i spokojniji zivot. trazite pomoc,nije sramota!

Pre jedno desetak godina sam primetio da sam poceo da se menjam. Postao sam nestrpljiviji, osetljiviji, zabrinutiji i dr. Onda su polako poceli panicni napadi, praceni kratkotrajnom depresijom. Poceo sam da uzimam antidepresive i stanje se poboljsalo, ali ipak nisam to bio ja. Mogao sam lepo da funkcionisem i pored sporednih efekata antidepresiva. Zatim krecem na psihoterapiju i pocinjem polako da smanjujem dozu. Terapija mi je jako prijala zato sto sam postao jos bolji covek i svidja mi se taj nacin razmisljanja. Medjutim, kada sam prakticno izbacio antidepresive, anksioznost i depresija su bile suvise jake. Ceo moj dan se sveo na umanjivanje posledica depresije i anksioznosti. Tesko sam funkcionisao, isao sam na posao i druzio se, ali nije bilo uzivanja. Moram da napomenem da imam dobar posao, dobre kolege, dobre drugove i porodicu, srednja sam klasa sto se tice imovinskog stanja, imam hobije, govorim tri jezika, obozavam racunare, uskoro cu doktorirati. Ali opet, nekako, to nije bilo to. Nesto je falilo.
Prilikom posete jednoj lekarki rekla mi je da sumnja sta moze biti uzrok moji problema i ispostavilo se kao tacno: nedostatak D vitamina. Nakon par meseci terapije stanje mi je doslo do skoro savrsenog. Sretan sam zato sto postojim, sretan sam kada perem wc solju, cistim kadu, idem u kupovinu, cekam u redu u banci. Sretan sam kada udahnem vazduh i kada ga izdahnem. Sretan sam bez razloga - to je za mene nesto najlepse. Obavezno proverite D vitamin - test 25 OHD!