Roditeljski autoritet: Kako se stiče, a kako čuva

Pa naslov nema veze sa tekstom. Dakle kako se stiče autoritet i kako se čuva?

Dobar tekst, ali nije odgovorio na pitanje iz naslova.

Savremen način vaspitavanja je produkt zapadnih laboratorija čiji je cilj uništiti porodicu kako bi se vaspitavanje prebacilo na društvo koje propagira određene vrednosti na koje se može uticati putem medija, a glavno je stvoriti slepo poslušnog potrošača. Porodica je ta koja stvar svest čoveka o svojoj posebnosti, koja uči kako se sutra ponašati u nepredviđenim situacijama a pre svega kako imati sopstveno mišljenje, što je glavna prepreka poslušnom potrošaču. Otud veličanje "slobodnog" života gde je razvod sasvim normalna stvar, donošenje zakona gde je fizička kazna deteta nedopustiva, promocija homoseksualizma, nasilja, radna vremena od jutra do sutra i sl. Inače gledao sam Opstanak kad je lavić izašao iz jazbine dok je lavica bila u lovu i njenu izbezumljenost dok ga je tražila kad se vratila sa plenom. A da ste tek videli batine kad ga je našla...

Odlican tekst!Znam ljude koji hoce da budu drugari sa svojom decom, pa im se to vraca potpuno suprotno.Deca ih ne postuju, ne slusaju, protestuju kad im se ne ispunjavaju njihovi hirovi.

Ja svoje dete zelim da vaspitam da preispituje apsolutno
sve u zivotu,i da prihvati ono sto mu se svidi i ucini logicnim.
U stvari zelim da ga ucinim odgovornim za svoje odluke i stvari
koje mu se dogadjaju u zivotu.Mi vaspitavamo svojim ponasanjem i stavom
ka zivotu.Ne kaze se za dzabe deca ce vam jednom biti najveci
kriticari!

Msilim da je ovo tacno. Mada, i ranije je bilo porodica koje nisu izgradjivale dobar autoritet roditelja. Ja imam problem sa mojim sinom, jer kada se nadje u drustvu ljudi koji mu se 'ulizuju' (koji se ponasaju kao poslusni drugari), on se posle bas bori protiv mojih insistiranja na nekim stvarima. Lako je ici u krajnost: ili se detetu dodvoravati ili biti previse strog i autoritaran. Naci pravi autoritet nije lako, ali kombinacija usmeravanja, nekad naredjivanja, ljubavi, svega pomalo, valjda doprinosi izgradnji pravog autoriteta.

Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...

Kazete da deca uce od starijih. Pitanje a od koga da uce? Pogledajte samo kakvi smo. Ovo nije slucaj samo u Srbiji vec u celom svetu. Bar u zemljama u kojima sam bio. Negde je zakon malo rigorozniji pa se to ne vidi tolko na ulici ali je situacija jako losa. Porodice su unistene, nemamo cega da se plasimo, niti usta da verujemo. Sve se svelo na individualizam. Covek postaje svr zatupljenije bice koje uskoro nece umeti da spremi kajganu. Danasnja deca sve vise prava imaju a sve manje straha.

Mislim da se svet jako promenio. Pa i vaspitanje mora da bude drugačije. Deca treba da znaju da koriste mozak da razmišljaju. Pre nego da budu poslusnici kao sto članak sugerise.

to ,,moderno'' ce im doci glave..
treba ostvariti jedan zdrav odnos,bez sile..a da autoritet postoji.

Odličan tekst, objasnio je suštinu stvari. Autoritet nad detetom je vrlo važan faktor u vaspitanju, bez toga kod deteta se nemože izgraditi kvalitetna ličnost. "Odumiranje" autoriteta je dovelo do moralnog posrnuća ljudi, na primer treba uzeti Zapad ne nas jer smo mi društvo u krizi tako da ne možemo biti reper nizašta. Ali na Zapadu uz svo blagostanje koje imaju imamo eksploziju poroka i perverzija, Zašto? Da nije možda zbog gladi, represije, rata u Iraku i Afganistanu? Naravno da ne, već zbog previše tolerantnog stava roditelja u vaspitanju koja od njih pravi razmažene osobe. I onda oni kasnije postaju narkomani, samoubice, manijaci... A da je na vreme radio prut ili kaiš takve takve stvari se ne bi dešavale u ovolikoj količini. Meni se čini da zagovornici librralnog vaspitanja ne znaju uopšte šta rade smatrajući da slobode mogu da idu u beskonačnost i da one donose samo korist. Naravno treba vaspitavati decu rečima ali do određenog nivoa to jest kada se to može sprovesti a kad to nisi u mogućnosti onda ti moraš da angažuješ svoj autoritet.

Je li ovo Mirka Federer slikala? :)

lepo i poucno.Potvrda da je porodica stub drustva,ona ista koju nam uporno unistavaju.

Stiče se jakim dranjem,šamarima,prutom a boga mi i kaišom !
Uf, da, ovo je savremeno doba, 2014., sada je skoro pa obrnuto !

Realno ,u ranijim vremenima je mnogo lakse bilo biti autoritet. Prosto, pravo na autoritet i postovanje se ranije zasluzivalo godinama i iskustvom.Roditelji su uglavnom bili slabo obrazovani deca takodje, i autoritet se nije dovodio u pitanje. Danas je dosta komplikovana situacija.Dok su deca mala, jos i nekako se moze nametnuti sopstveni autoritet, ali zbog sve veceg rasta obrazovanja, novih tehnologija, tehnike, autoritet danas vise nije nesto sto se stice samo pravog starijeg tj godinama,vec se mora zasluziti tj potvrditi. Znam dosta roditelja u zrelim godinama koji ocekuju poslusnost i postovanje svoje dece, a non stop grese, sami se lose ponasaju, piju ,puse, varaju, kradu,psuju.Dacu sebe kao primer, dobar sam, pristojan, visokoobrazovan,a roditelji mama potpuno neuka, otac pijanica, majstor...Da ne kazem da ni sada u ranim 30 tim ne mogu da ga ubedim u neke strucne stvari,jer on misli da zato sto ima vise godina da se bolje u sve razume. I to je nesto sto se nalazi kod vecine muskaraca tih genercijija kod nas u Srbiji.I dok sam bio dete, morao sam ga slusam,postujem, a nista dobro nisam naucio od njega, ni u moralnom ni u prakticnom smislu. I postujem ga bez obzira na sve, samo jer mi je otac.Poenta moje price jeste to da je danas gotovo smesno govoriti o nekom autoritetu kada je vecina roditelja totalno pogubljena i u moralnom smislu nemaju sta da pruze svojoj deci.Piju, varaju,ogovaraju,a ocekuju neko postovanje sopstvenog autoriteta.

Autoritet se postize sopstvenim primerom jer deca oponasaju roditelje. Iliti sto bi se u narodu reklo ispod jabuke ne raste kruska.

O mojoj porodici dete nikada nismo fizički kažnjavali,niti ga emotivno zlostavljali.Izrasla je u osobu koja poštuje autoritete,ima izgrađenu skalu vrednosti i kroz svoje življenje nije mogla da razume ove druge,i decu i roditelje.Jednom prilikom je prisustvovala situaciji da je jednog njenog druga tata vaspitao dobrim batinama.Bila je u šoku danima.Danas je zahvalna za ono što je dobila iz svoje porodice.Ne materijalno,jer nemamo mnogo,ali jedobila lepo i mirno detinjstvo,poštovanje njene ličnosti i ljubav.Dakle,koren i osnova svega je porodica

Bravo za tekst, ko god da ga je napisao!

Stiče se primerom, ako slika prati ton (postupci su u skladu sa propovedi), čuva se ako ton ima smisla. Gubi se kad roditelj jedno govori, drugo misli, treće radi. Gubi se i kad je sve to usklađeno, ali ne izdržava test logike i morala.

Vidim da je većina komentatora autoritet definisala kao primenu sile. Jadna li im majka! Privremeno će dobiti poslušno dete, a dugoročno ili pobunjenika ili gnjidu koja poštuje svaku vlast dok je vlast. A skup takvih gnjida je nekvalitetan narod, što mi trenutno, nažalost, i jesmo.

Poenta je da se razvije autoritet bez upotrebe batina!!! To je roditelj!!! Lako je naučiti dete da vas se plaši ali to nije autoritet, to je strah!

Neka neko javi autoru da je porodica odavno unistena, jos devedesetih, a da tome nije doprinelo iskljucivo popustljivo vaspitanje, nego sistematsko urusavanje dotadasnjeg (i ikakvog) sistema vrednosti. Slom porodice je krenuo sa ratovima, golim nepismenim pevacicama i mafijasima kao uzorima; dok su se roditelji borili za koru hleba opadao im je autoritet. Ne podiže se dete na pustom ostrvu. Da napomenem, uopste u roditeljstvu ne podrzavam nedostatak stava i nedoslednost kod roditelja, o svakom potezu mora dobro da se promisli, jer gotovo svakim činom dajete neku poruku i pouku detetu! Dete treba da nauci uzrocno-posledicne veze, da preuzima odgovornost za svoje greske, da ima i neku dozu tolerancije na frustracije i sl., time mu pomazete da odraste i zivi...
Ne mozete ovako kompleksnu temu toliko pojednostavljivati i banalizovati, a sve zbog honorara, dr Milivojevicu, neodgovorni ste!

Uz svo poštovanje koje imam prema ljudima koji ovih dana pišu na ovu temu, mislim da je sve ovde napisano obična budalaština. Kao i sve ono što sam čuo na ovu temu od domaćih autora. Vertikalna porodica, horizontalna porodica. Bla bla bla. Poenta je u poverenju između roditelja i deteta, i to je jedini ispravan način da dete preuzme vaš model ponašanja. Potrebno je da vam dete poveruje u ono što mu predlažete da uradi, i u ono što mu predlažete da ne uradi. Pošto danas imamo čitave generacije roditelja koje boli dupe za njihovu decu, između takvih roditelja i njihove dece nema trunke poverenja, i dobijamo porodice u kojima se ne zna ko pije a ko plaća. Kada roditelje bude prestalo da boli dupe za njihovu decu, i kada se budu posvetili svojoj deci, i deca će da postanu poslušna. Problem su roditelji, a ne deca.

Izuzetno povrsan i opasan tekst. Sa jedne strane se velica "nekadasnji" nacin vaspitanja, a sa druge se odbacuje sve sto postoji danas. Ni jedan ni drugi oblik nije dobar.
Deci je potrebno poverenje u roditelje i osecaj sigurnosti da bi mogli da se razvijaju, a roditelji su ti koji treba da uce decu logickom razmisljanju, uzrocno/posledicnim odnosima stvari... Nisam preterano "strog" roditelj, ali postoje pravila za koje smatram da moje dete treba da postuje. Kada predje granicu, ne urlam niti bijem, vec je posaljem da razmisli, a nakon toga razgovaramo o zakljuccima koje je donela. Razvijanje misaonog toka je ono sto mi je primarno, odnosno proces koji se sastoji od informacija/dogadjaj-analiza situacije-delanje.
Iz ovog teksta moze da se vidi da je nekadasnji nacin vaspitavanja bio postavljen na "uterivanju straha u kosti" dok novi nacin iskljucuje bilo kakva pravila i granice cime se podstice narcisoidno ponasanje kod dece - "Dok su se nekada deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”".
Oba nacina vaspitanja pocivaju na strahu kao osnovi odnosa. Dete u primarnoj porodici treba da dobije od roditelja (pored ljubavi i osecaja sigurnosti) alatke za misljenje koje ce mu jednog dana biti neophodne da bi postalo odraslo/suvereno bice, moglo da donosi odluke u zivotu i bude odgovorno za sopstveno ponasalje.

Upravo dok citam ovo na grudima mi, isto kao na ovoj slici, spava cerkica:)) cak je i cebe isto:)

Nasilje radja nasilje, pod jedan.
Pod dva, autoritet se ne uspostavlja ili se gubi ako vam dete ne veruje. Deca su neverovatno pametna i necete ih lako obmanuti, npr. nanjusice da jedno govorite, a drugo radite.
Trece, ne vidim da nam je stari model vaspitanja dobro doneo-imali smo poslusnike, cinkarose, komunizam, Milosevica, i danas zivimo sa kultom vodje i stalnim strahom, tako se najlakse vlada....
Istina je negde na sredini, nije ni u preteranom liberalizmu ni u batini. I jedno i drugo su najlaksi izbori, namenjeni lenjim roditeljima.

Odgovor ponosnom ocu-Dakle, potpisala sma se tendenciozno sa sve titutlom zbog toga što se kao sociolog bavim i ovom temom iako je ovo životno važna tema kojom se svi bavimo bez obzira na titule, zvanja, profesiju. Ne vidim šta je u tome problem osim činjenice da sam ipak malo više knjiga i teorija o vaspitanju pročitala i zato sam se tako i potpisala jer smatram da pored ostalog, dr Milivojević koristi autoritet svoje profesije i dobija značajan medijski prostor. Pri tom bi trebalo da bude odgovoran za ono što izjavljuje i nudi kao sasvim neupitno mladim roditeljima koji su na velikim mukama kako da vaspitavaju decu. Toliko. Najzad, potpisujem se kako god hoću, ne vidim zašto to nekome smeta. I dr Milivojević se predstavlja kao dr, da li to nekome smeta?

@ponosni oce petoro dece
donekle se slazem sa Vama, ali ne i u ovom slucaju. Ovde je vrlo vazno isticanje kompetencije, jer prvi dr Milivojevic nipodastava pedagogiju npr., a on sam ne poseduje adekvatne kvalifikacije za ovako samouverene nastupe. On je lekar opste medicine i transakcioni psihoterapeut, a ni jedna od te dve oblasti ga ne cini dovoljno kvalifikovanim da o vaspitanju tako samouvereno govori. A izgleda da izbegava strucne polemike, nego radije istupa samostalno (radi licne promocije?). Ja sam psihijatar i psihoterapeut "druge grane", pa sebe ne smatram dovoljno strucnom da govorim o ovoj kompleksnoj temi, zato ovakav pristup smatram neodgovornim!

Kada su jednog Nemca upitali kako su verovali Hitleru, rekao je: Ja sam imao slepu poslusnost prema ocu, taj autoritet i poslusnost sam preneo na Hitlera. Tako je uradika vecina Nemaca!

Kao što jedan komentator pominje izuzetno je glupo (pa i neodgovorno) generalizovati ovakvu temu. Mnogo više individualnog tu ima nego što tekst prikazuje.

No, više "vežbe" radi evo i kontra teze:

Ajde prvo da vidimo šta će ti novi naraštaji vaspitani "horizontalnim modelom" da urade sa ovim svetom.
Generacija koja sada vlada, kao i ona koja je prouzrokovala velike ratove bila je vaspitavana upravo izrazitim vertikalnim autoritetom i, bar se meni ne dopada efekat.

mongi roditelji postanu roditelji jer niko ih ne "ferma ni za suvi sljivu" pa da bi imali kome da budu autoritet onda naprave decu.

ili

"Počnite da tučete svoju decu kada primetite da liče na Vas, posle će biti kasno"

Duško Radović

Vasa deca nisu vasa deca oni su sinovi i kceri zivota koji zudi za sobom.Oni postizu ali ne preko vas mada su sa vama oni vam ne pripadaju,dajte im ljubav
ali ne i vase misli jer oni imaju vlastite.Mozete udomiti njihova tela ali ne i duse jer oni borave u kuci sutrasnjice do koje vi ne mozete ni u snovima.Mozete se truditi da budete kao oni ali ne trazite da oni budu kao vi, jer zivot ne ide u nazad niti stoji.Vi ste lukovi sa kojih se vasa deca kao zive strele bacaju u buducnost.Strelac vidi znak na stazi vecnosti i on vas savija svojom moci,da bi njegova strela otisla daleko i brzo. Neka vase savijanje u strelcevoj ruci bude radost jer mada on voli strelu koja leti, on voli luk koje je postojan.
Vasa deca,Halil Dzubran.

"Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...
(Doc. dr Sandra Radenović, 7. decembar 2014 11:04) "

Oduvek mi je bilo jasno da su kompetentnost i količina sujete obrnuto proporcionalne. Možemo li a priori verovati nekome ko oseća imperativnu potrebu da se potpisuje sa svim akademskim titulama, kao da je to garancija da je to što je napisano suvislo. Na svojim studijama, a i pre i posle u životu, sam najviše naučio od ljudi koji su se svuda (na udžbenike, tekstove i drugo) potpisivali samo imenom i prezimenom. Toliko!

"Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...
(Doc. dr Sandra Radenović, 7. decembar 2014 11:04) "

Oduvek mi je bilo jasno da su kompetentnost i količina sujete obrnuto proporcionalne. Možemo li a priori verovati nekome ko oseća imperativnu potrebu da se potpisuje sa svim akademskim titulama, kao da je to garancija da je to što je napisano suvislo. Na svojim studijama, a i pre i posle u životu, sam najviše naučio od ljudi koji su se svuda (na udžbenike, tekstove i drugo) potpisivali samo imenom i prezimenom. Toliko!
(Ponosni otac petoro dece, 7. decembar 2014 14:19)

Kakve to veze ima s temom, mozes se sloziti ili ne, ali prozivati nekoga sto se potpisuje titulom je nebulozno, a i nije argument. Ja se s doktorkom Radenovic apsolutno slazem

jedan problem danasnjeg vaspitanja dece je taj sto ubrzani tempo zivota ne ostavlja mnogo prostora u porodici za razgovore, cak sta vise deca i mladi ce pre pokusati da odgovore na svoja pitanja potraze na internetu, a kad traze na internetu znaci da ih vaspita ulica i ko zna kakav svet sa druge strane sajtova, foruma, "starleta" , "pevacica i pevaca", "glumaca", itd..

gospode bože, kako odvratna slika

Izlaganje Dr Milivojevica zvuci veoma laicki i plitko. Podela na vertikalni i horizontalni autoritet deluje nekako crno-belo.
Dva sam sjajna komentara procitala ovde: Moljac je ostavio sjajan komentar- pun pogodak, a takodje mi se svidja i Jankov komentar.
Ja sam odrasla u porodici intelektualaca, nisam dobijala batine ali sam jako, jako naucila da postujem autoritet. Sada sam u srednjim godinama, i dan danas se patim sa zivotom i mnogo radim na sebi da se oslobodim tragova tog vaspitanja. Na zalost nemam dece ali verujem da je sustina vaspitanja pruziti deci podrsku i razumevanje, nauciti ih da misle svojom glavom, i da imaju postovanja za druge ljude ali ne da dozivljavaju druge ljude kao autoritet vec sebi jednake. Dozivljavati nekoga kao sebi jednakog ne znaci nepostovanje te osobe, to znaci imanje sopstvenog integriteta i sigurnosti u sebe i svoje odluke.
Postovanje prema drugima, pa na kraju krajeva i empatija se ne stice tice sto vas iko uslovljava da se tako osecate, ona se razvija, neguje i na kraju krajeva moze da postoji u zdravoj formi samo ako postujete i sebe samog.

Zanimljivo, u većini komentara bih rekao da je reč o ljudima koji imaju jedno ili nijedno dete, ili su im deca još toliko mala, da je pitanje u šta će odrasti za 15-20 godina. Bilo bi zanimljivo da vidimo tu decu i te roditelje za tih par decenija.
Osim toga, za 20-30 godina će nas ionako biti toliko, da će potpuno bespredmetno zvučati rasprave o tome kako je ko vaspitavao decu. Većinu stanovnika ove jadne zemlje će ionako činiti ljudi koji se sada rađaju i vaspitavaju negde drugde, gde je prirodni priraštaj pozitivan

Interesantno da sam bas pre neki dan procitala u Politici tekst o fizickom kaznjavanju dece i ostavila komentar o autoritetu kao primarnom instrumentu u odgajanju deteta. A ovaj autor malo opravdava fizicko kaznjavanje a malo nam objasnjava sta je autoritet. Pa sta je Dr Milivojevicu po Vama bolje stredstvo vaspitanja: strah od samara ili strah od autoriteta?

površni komentari navodnih stručnjaka, daj pare za mobilni, nemoj da pitaš za školu, ceo dan na internetu, ne smaraj, budi na fejsu, tvituj se... i super si roditelj, i takvo dete kad dođe da radi nešto, sve doživljava horizontalno, šef, ko je to, odgovornost u radu, ne pitaj jer to je mobing, i tako dalje...sve to kao rezultat savremenog sveta, ekonomije, obrazovanja i vaspitanja, nisu se tu stručnjaci pedagozi i slični pokazali, a u nemačkoj se red poštuje, baš me interesuje da li se to postiže tako što je sve horizontalno i nema autoriteta!?

Ne mozete ovako kompleksnu temu toliko pojednostavljivati i banalizovati, a sve zbog honorara, dr Milivojevicu, neodgovorni ste! (psihijatar, doduse zena, 07. decembar 2014 16:......
.....ako vas ne mrzi, pročitajte više profesorovih tekstova, pa će vam biti jasnije. Možete se sa nečim ne slagati, ali nemojte izvrtati tuđe mišljenje. Koliko sam ja razumeo, za profesora je nedostatak empatije najveći problem dece i mladih. I to je posledica. Uzroke nedostatka empatije traži u vaspitanju i tako razrađuje temu unazad. E sad ako je nedostatak empatije u redu, onda dobro. Nemam ništa protiv. Ali onda je neće biti ni na drugoj strani. I spirala nasilja kreće.

Ovo je u siroj perspektivi problem koji moze uticati na urusenje drustva u celini, sto se i desava poslednjih 20 godina...

@Faith
Ne razumem, trudite se da se oslobodite tragova vaspitanja u kojem ste naučeni da "jako poštujete autoritet"? U Rečniku stranih reči i izraza piše da je autoritet=osoba koja ima ugled zasnovan na znanju i sposobnosti. Zašto vam smeta da poštujete osobu koja ima "uticaj zasnovan na ugledu" (takođe iz pomenutog Rečnika)? Z. Milivojević upravo u tekstu pravi razliku između autoritativnosti (iza koje stoji osoba koja ima autoriteta, koja je ugledna, poštovana i merodavna) i autoritarnosti (iza koje stoji osoba koja zahteva slepo pokoravanje autoritetu). Deca umeju da prepoznaju lažan autoritet tj. autoritarnost, u situacijama kad stariji zahteva poslušnost a za to nema pokriće u sopstvenom primeru. Suština teksta je da se (pojedini) roditelji plaše da svojoj deci budu autoritet, čime im čine medveđu uslugu.
Takođe, "strahovlada i rigidnost" koji se pominju u komentarima označavaju autoritarnu osobu, a popustljivost svakako nije osobenost autoriteta. Iz navedenog teksta nigde na iščitavam generalizaciju autora da su "svi roditelji popustljivi". Zar tekst ne počinje rečenicom da je autoritet "jedan" od problema savremenog vaspitanja dece? Izgleda da je jedan od problema čitalaca nedovoljno udubljivanje u tekst...

Šta definiše " ugledna, poštovana i merodavna"? Šta znači " imati ugled u društvu"? Ko je merodavan da to definiše? Većina? Da li je Slobodan Milošević imao autoritet? Mnogi bi se složili da jeste bio " ugledan, poštovan i merodavan". Razumem šta znači autoritet ali smatram da čovek i dete treba da odluči i oseti koga će poštovati, to vam ne može niko reći niti naučiti. Dete neće nikada biti drsko prema učitelju koji je dobar, tretira decu jednako, ima razumevanja, strpljenja i znanja. Biće drsko kada oseti da " autoritet" nije pravi ili kada ima nekih drugih problema koje ne ume adekvatno da izrazi.

Stiče se jakim dranjem,šamarima,prutom a boga mi i kaišom !
Uf, da, ovo je savremeno doba, 2014., sada je skoro pa obrnuto !

gospode bože, kako odvratna slika

Savremen način vaspitavanja je produkt zapadnih laboratorija čiji je cilj uništiti porodicu kako bi se vaspitavanje prebacilo na društvo koje propagira određene vrednosti na koje se može uticati putem medija, a glavno je stvoriti slepo poslušnog potrošača. Porodica je ta koja stvar svest čoveka o svojoj posebnosti, koja uči kako se sutra ponašati u nepredviđenim situacijama a pre svega kako imati sopstveno mišljenje, što je glavna prepreka poslušnom potrošaču. Otud veličanje "slobodnog" života gde je razvod sasvim normalna stvar, donošenje zakona gde je fizička kazna deteta nedopustiva, promocija homoseksualizma, nasilja, radna vremena od jutra do sutra i sl. Inače gledao sam Opstanak kad je lavić izašao iz jazbine dok je lavica bila u lovu i njenu izbezumljenost dok ga je tražila kad se vratila sa plenom. A da ste tek videli batine kad ga je našla...

Odličan tekst, objasnio je suštinu stvari. Autoritet nad detetom je vrlo važan faktor u vaspitanju, bez toga kod deteta se nemože izgraditi kvalitetna ličnost. "Odumiranje" autoriteta je dovelo do moralnog posrnuća ljudi, na primer treba uzeti Zapad ne nas jer smo mi društvo u krizi tako da ne možemo biti reper nizašta. Ali na Zapadu uz svo blagostanje koje imaju imamo eksploziju poroka i perverzija, Zašto? Da nije možda zbog gladi, represije, rata u Iraku i Afganistanu? Naravno da ne, već zbog previše tolerantnog stava roditelja u vaspitanju koja od njih pravi razmažene osobe. I onda oni kasnije postaju narkomani, samoubice, manijaci... A da je na vreme radio prut ili kaiš takve takve stvari se ne bi dešavale u ovolikoj količini. Meni se čini da zagovornici librralnog vaspitanja ne znaju uopšte šta rade smatrajući da slobode mogu da idu u beskonačnost i da one donose samo korist. Naravno treba vaspitavati decu rečima ali do određenog nivoa to jest kada se to može sprovesti a kad to nisi u mogućnosti onda ti moraš da angažuješ svoj autoritet.

Mislim da se svet jako promenio. Pa i vaspitanje mora da bude drugačije. Deca treba da znaju da koriste mozak da razmišljaju. Pre nego da budu poslusnici kao sto članak sugerise.

Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...

Bravo za tekst, ko god da ga je napisao!

lepo i poucno.Potvrda da je porodica stub drustva,ona ista koju nam uporno unistavaju.

to ,,moderno'' ce im doci glave..
treba ostvariti jedan zdrav odnos,bez sile..a da autoritet postoji.

Odlican tekst!Znam ljude koji hoce da budu drugari sa svojom decom, pa im se to vraca potpuno suprotno.Deca ih ne postuju, ne slusaju, protestuju kad im se ne ispunjavaju njihovi hirovi.

Kazete da deca uce od starijih. Pitanje a od koga da uce? Pogledajte samo kakvi smo. Ovo nije slucaj samo u Srbiji vec u celom svetu. Bar u zemljama u kojima sam bio. Negde je zakon malo rigorozniji pa se to ne vidi tolko na ulici ali je situacija jako losa. Porodice su unistene, nemamo cega da se plasimo, niti usta da verujemo. Sve se svelo na individualizam. Covek postaje svr zatupljenije bice koje uskoro nece umeti da spremi kajganu. Danasnja deca sve vise prava imaju a sve manje straha.

"Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...
(Doc. dr Sandra Radenović, 7. decembar 2014 11:04) "

Oduvek mi je bilo jasno da su kompetentnost i količina sujete obrnuto proporcionalne. Možemo li a priori verovati nekome ko oseća imperativnu potrebu da se potpisuje sa svim akademskim titulama, kao da je to garancija da je to što je napisano suvislo. Na svojim studijama, a i pre i posle u životu, sam najviše naučio od ljudi koji su se svuda (na udžbenike, tekstove i drugo) potpisivali samo imenom i prezimenom. Toliko!

Je li ovo Mirka Federer slikala? :)

Dobar tekst, ali nije odgovorio na pitanje iz naslova.

Ne mozete ovako kompleksnu temu toliko pojednostavljivati i banalizovati, a sve zbog honorara, dr Milivojevicu, neodgovorni ste! (psihijatar, doduse zena, 07. decembar 2014 16:......
.....ako vas ne mrzi, pročitajte više profesorovih tekstova, pa će vam biti jasnije. Možete se sa nečim ne slagati, ali nemojte izvrtati tuđe mišljenje. Koliko sam ja razumeo, za profesora je nedostatak empatije najveći problem dece i mladih. I to je posledica. Uzroke nedostatka empatije traži u vaspitanju i tako razrađuje temu unazad. E sad ako je nedostatak empatije u redu, onda dobro. Nemam ništa protiv. Ali onda je neće biti ni na drugoj strani. I spirala nasilja kreće.

Ja svoje dete zelim da vaspitam da preispituje apsolutno
sve u zivotu,i da prihvati ono sto mu se svidi i ucini logicnim.
U stvari zelim da ga ucinim odgovornim za svoje odluke i stvari
koje mu se dogadjaju u zivotu.Mi vaspitavamo svojim ponasanjem i stavom
ka zivotu.Ne kaze se za dzabe deca ce vam jednom biti najveci
kriticari!

površni komentari navodnih stručnjaka, daj pare za mobilni, nemoj da pitaš za školu, ceo dan na internetu, ne smaraj, budi na fejsu, tvituj se... i super si roditelj, i takvo dete kad dođe da radi nešto, sve doživljava horizontalno, šef, ko je to, odgovornost u radu, ne pitaj jer to je mobing, i tako dalje...sve to kao rezultat savremenog sveta, ekonomije, obrazovanja i vaspitanja, nisu se tu stručnjaci pedagozi i slični pokazali, a u nemačkoj se red poštuje, baš me interesuje da li se to postiže tako što je sve horizontalno i nema autoriteta!?

Odgovor ponosnom ocu-Dakle, potpisala sma se tendenciozno sa sve titutlom zbog toga što se kao sociolog bavim i ovom temom iako je ovo životno važna tema kojom se svi bavimo bez obzira na titule, zvanja, profesiju. Ne vidim šta je u tome problem osim činjenice da sam ipak malo više knjiga i teorija o vaspitanju pročitala i zato sam se tako i potpisala jer smatram da pored ostalog, dr Milivojević koristi autoritet svoje profesije i dobija značajan medijski prostor. Pri tom bi trebalo da bude odgovoran za ono što izjavljuje i nudi kao sasvim neupitno mladim roditeljima koji su na velikim mukama kako da vaspitavaju decu. Toliko. Najzad, potpisujem se kako god hoću, ne vidim zašto to nekome smeta. I dr Milivojević se predstavlja kao dr, da li to nekome smeta?

Neka neko javi autoru da je porodica odavno unistena, jos devedesetih, a da tome nije doprinelo iskljucivo popustljivo vaspitanje, nego sistematsko urusavanje dotadasnjeg (i ikakvog) sistema vrednosti. Slom porodice je krenuo sa ratovima, golim nepismenim pevacicama i mafijasima kao uzorima; dok su se roditelji borili za koru hleba opadao im je autoritet. Ne podiže se dete na pustom ostrvu. Da napomenem, uopste u roditeljstvu ne podrzavam nedostatak stava i nedoslednost kod roditelja, o svakom potezu mora dobro da se promisli, jer gotovo svakim činom dajete neku poruku i pouku detetu! Dete treba da nauci uzrocno-posledicne veze, da preuzima odgovornost za svoje greske, da ima i neku dozu tolerancije na frustracije i sl., time mu pomazete da odraste i zivi...
Ne mozete ovako kompleksnu temu toliko pojednostavljivati i banalizovati, a sve zbog honorara, dr Milivojevicu, neodgovorni ste!

@ponosni oce petoro dece
donekle se slazem sa Vama, ali ne i u ovom slucaju. Ovde je vrlo vazno isticanje kompetencije, jer prvi dr Milivojevic nipodastava pedagogiju npr., a on sam ne poseduje adekvatne kvalifikacije za ovako samouverene nastupe. On je lekar opste medicine i transakcioni psihoterapeut, a ni jedna od te dve oblasti ga ne cini dovoljno kvalifikovanim da o vaspitanju tako samouvereno govori. A izgleda da izbegava strucne polemike, nego radije istupa samostalno (radi licne promocije?). Ja sam psihijatar i psihoterapeut "druge grane", pa sebe ne smatram dovoljno strucnom da govorim o ovoj kompleksnoj temi, zato ovakav pristup smatram neodgovornim!

"Dr Milivojević nikako da shvati da je roditeljski autoritet tzv. apriorni autoritet, kao što je to i autoritet nastavnika, trenera, ili recimo, novinara i da je bitno da nosilac takvog autoriteta bude svestan/svesna na koji način će autoritet iskoristiti, razviti i ojačati. Da li će to učiniti strahovladom, rigidnošću ili posvećenošću, komunikativnošću, vrednim radom i trudom-u tome je suština, a ne u njegovoj priči o tome da su roditelji popustljivi pa su deca razmažena! Niti su svi roditelji popustljivi niti posledica popustljivosti mora isključivo da bude razmaženost. Najzad, dr Milivojević ne definiše 'razmaženost'...
(Doc. dr Sandra Radenović, 7. decembar 2014 11:04) "

Oduvek mi je bilo jasno da su kompetentnost i količina sujete obrnuto proporcionalne. Možemo li a priori verovati nekome ko oseća imperativnu potrebu da se potpisuje sa svim akademskim titulama, kao da je to garancija da je to što je napisano suvislo. Na svojim studijama, a i pre i posle u životu, sam najviše naučio od ljudi koji su se svuda (na udžbenike, tekstove i drugo) potpisivali samo imenom i prezimenom. Toliko!
(Ponosni otac petoro dece, 7. decembar 2014 14:19)

Kakve to veze ima s temom, mozes se sloziti ili ne, ali prozivati nekoga sto se potpisuje titulom je nebulozno, a i nije argument. Ja se s doktorkom Radenovic apsolutno slazem

Izlaganje Dr Milivojevica zvuci veoma laicki i plitko. Podela na vertikalni i horizontalni autoritet deluje nekako crno-belo.
Dva sam sjajna komentara procitala ovde: Moljac je ostavio sjajan komentar- pun pogodak, a takodje mi se svidja i Jankov komentar.
Ja sam odrasla u porodici intelektualaca, nisam dobijala batine ali sam jako, jako naucila da postujem autoritet. Sada sam u srednjim godinama, i dan danas se patim sa zivotom i mnogo radim na sebi da se oslobodim tragova tog vaspitanja. Na zalost nemam dece ali verujem da je sustina vaspitanja pruziti deci podrsku i razumevanje, nauciti ih da misle svojom glavom, i da imaju postovanja za druge ljude ali ne da dozivljavaju druge ljude kao autoritet vec sebi jednake. Dozivljavati nekoga kao sebi jednakog ne znaci nepostovanje te osobe, to znaci imanje sopstvenog integriteta i sigurnosti u sebe i svoje odluke.
Postovanje prema drugima, pa na kraju krajeva i empatija se ne stice tice sto vas iko uslovljava da se tako osecate, ona se razvija, neguje i na kraju krajeva moze da postoji u zdravoj formi samo ako postujete i sebe samog.

Pa naslov nema veze sa tekstom. Dakle kako se stiče autoritet i kako se čuva?

Izuzetno povrsan i opasan tekst. Sa jedne strane se velica "nekadasnji" nacin vaspitanja, a sa druge se odbacuje sve sto postoji danas. Ni jedan ni drugi oblik nije dobar.
Deci je potrebno poverenje u roditelje i osecaj sigurnosti da bi mogli da se razvijaju, a roditelji su ti koji treba da uce decu logickom razmisljanju, uzrocno/posledicnim odnosima stvari... Nisam preterano "strog" roditelj, ali postoje pravila za koje smatram da moje dete treba da postuje. Kada predje granicu, ne urlam niti bijem, vec je posaljem da razmisli, a nakon toga razgovaramo o zakljuccima koje je donela. Razvijanje misaonog toka je ono sto mi je primarno, odnosno proces koji se sastoji od informacija/dogadjaj-analiza situacije-delanje.
Iz ovog teksta moze da se vidi da je nekadasnji nacin vaspitavanja bio postavljen na "uterivanju straha u kosti" dok novi nacin iskljucuje bilo kakva pravila i granice cime se podstice narcisoidno ponasanje kod dece - "Dok su se nekada deca plašila da roditelji ne prestanu da ih vole, savremeni roditelji su ti koji se plaše da će deca prestati da ih vole ukoliko budu previše zahtevni ili „naporni”".
Oba nacina vaspitanja pocivaju na strahu kao osnovi odnosa. Dete u primarnoj porodici treba da dobije od roditelja (pored ljubavi i osecaja sigurnosti) alatke za misljenje koje ce mu jednog dana biti neophodne da bi postalo odraslo/suvereno bice, moglo da donosi odluke u zivotu i bude odgovorno za sopstveno ponasalje.

Vasa deca nisu vasa deca oni su sinovi i kceri zivota koji zudi za sobom.Oni postizu ali ne preko vas mada su sa vama oni vam ne pripadaju,dajte im ljubav
ali ne i vase misli jer oni imaju vlastite.Mozete udomiti njihova tela ali ne i duse jer oni borave u kuci sutrasnjice do koje vi ne mozete ni u snovima.Mozete se truditi da budete kao oni ali ne trazite da oni budu kao vi, jer zivot ne ide u nazad niti stoji.Vi ste lukovi sa kojih se vasa deca kao zive strele bacaju u buducnost.Strelac vidi znak na stazi vecnosti i on vas savija svojom moci,da bi njegova strela otisla daleko i brzo. Neka vase savijanje u strelcevoj ruci bude radost jer mada on voli strelu koja leti, on voli luk koje je postojan.
Vasa deca,Halil Dzubran.

O mojoj porodici dete nikada nismo fizički kažnjavali,niti ga emotivno zlostavljali.Izrasla je u osobu koja poštuje autoritete,ima izgrađenu skalu vrednosti i kroz svoje življenje nije mogla da razume ove druge,i decu i roditelje.Jednom prilikom je prisustvovala situaciji da je jednog njenog druga tata vaspitao dobrim batinama.Bila je u šoku danima.Danas je zahvalna za ono što je dobila iz svoje porodice.Ne materijalno,jer nemamo mnogo,ali jedobila lepo i mirno detinjstvo,poštovanje njene ličnosti i ljubav.Dakle,koren i osnova svega je porodica

Kao što jedan komentator pominje izuzetno je glupo (pa i neodgovorno) generalizovati ovakvu temu. Mnogo više individualnog tu ima nego što tekst prikazuje.

No, više "vežbe" radi evo i kontra teze:

Ajde prvo da vidimo šta će ti novi naraštaji vaspitani "horizontalnim modelom" da urade sa ovim svetom.
Generacija koja sada vlada, kao i ona koja je prouzrokovala velike ratove bila je vaspitavana upravo izrazitim vertikalnim autoritetom i, bar se meni ne dopada efekat.

@Faith
Ne razumem, trudite se da se oslobodite tragova vaspitanja u kojem ste naučeni da "jako poštujete autoritet"? U Rečniku stranih reči i izraza piše da je autoritet=osoba koja ima ugled zasnovan na znanju i sposobnosti. Zašto vam smeta da poštujete osobu koja ima "uticaj zasnovan na ugledu" (takođe iz pomenutog Rečnika)? Z. Milivojević upravo u tekstu pravi razliku između autoritativnosti (iza koje stoji osoba koja ima autoriteta, koja je ugledna, poštovana i merodavna) i autoritarnosti (iza koje stoji osoba koja zahteva slepo pokoravanje autoritetu). Deca umeju da prepoznaju lažan autoritet tj. autoritarnost, u situacijama kad stariji zahteva poslušnost a za to nema pokriće u sopstvenom primeru. Suština teksta je da se (pojedini) roditelji plaše da svojoj deci budu autoritet, čime im čine medveđu uslugu.
Takođe, "strahovlada i rigidnost" koji se pominju u komentarima označavaju autoritarnu osobu, a popustljivost svakako nije osobenost autoriteta. Iz navedenog teksta nigde na iščitavam generalizaciju autora da su "svi roditelji popustljivi". Zar tekst ne počinje rečenicom da je autoritet "jedan" od problema savremenog vaspitanja dece? Izgleda da je jedan od problema čitalaca nedovoljno udubljivanje u tekst...

Msilim da je ovo tacno. Mada, i ranije je bilo porodica koje nisu izgradjivale dobar autoritet roditelja. Ja imam problem sa mojim sinom, jer kada se nadje u drustvu ljudi koji mu se 'ulizuju' (koji se ponasaju kao poslusni drugari), on se posle bas bori protiv mojih insistiranja na nekim stvarima. Lako je ici u krajnost: ili se detetu dodvoravati ili biti previse strog i autoritaran. Naci pravi autoritet nije lako, ali kombinacija usmeravanja, nekad naredjivanja, ljubavi, svega pomalo, valjda doprinosi izgradnji pravog autoriteta.

jedan problem danasnjeg vaspitanja dece je taj sto ubrzani tempo zivota ne ostavlja mnogo prostora u porodici za razgovore, cak sta vise deca i mladi ce pre pokusati da odgovore na svoja pitanja potraze na internetu, a kad traze na internetu znaci da ih vaspita ulica i ko zna kakav svet sa druge strane sajtova, foruma, "starleta" , "pevacica i pevaca", "glumaca", itd..

Poenta je da se razvije autoritet bez upotrebe batina!!! To je roditelj!!! Lako je naučiti dete da vas se plaši ali to nije autoritet, to je strah!

Interesantno da sam bas pre neki dan procitala u Politici tekst o fizickom kaznjavanju dece i ostavila komentar o autoritetu kao primarnom instrumentu u odgajanju deteta. A ovaj autor malo opravdava fizicko kaznjavanje a malo nam objasnjava sta je autoritet. Pa sta je Dr Milivojevicu po Vama bolje stredstvo vaspitanja: strah od samara ili strah od autoriteta?

Kada su jednog Nemca upitali kako su verovali Hitleru, rekao je: Ja sam imao slepu poslusnost prema ocu, taj autoritet i poslusnost sam preneo na Hitlera. Tako je uradika vecina Nemaca!

Ovo je u siroj perspektivi problem koji moze uticati na urusenje drustva u celini, sto se i desava poslednjih 20 godina...

Uz svo poštovanje koje imam prema ljudima koji ovih dana pišu na ovu temu, mislim da je sve ovde napisano obična budalaština. Kao i sve ono što sam čuo na ovu temu od domaćih autora. Vertikalna porodica, horizontalna porodica. Bla bla bla. Poenta je u poverenju između roditelja i deteta, i to je jedini ispravan način da dete preuzme vaš model ponašanja. Potrebno je da vam dete poveruje u ono što mu predlažete da uradi, i u ono što mu predlažete da ne uradi. Pošto danas imamo čitave generacije roditelja koje boli dupe za njihovu decu, između takvih roditelja i njihove dece nema trunke poverenja, i dobijamo porodice u kojima se ne zna ko pije a ko plaća. Kada roditelje bude prestalo da boli dupe za njihovu decu, i kada se budu posvetili svojoj deci, i deca će da postanu poslušna. Problem su roditelji, a ne deca.

Zanimljivo, u većini komentara bih rekao da je reč o ljudima koji imaju jedno ili nijedno dete, ili su im deca još toliko mala, da je pitanje u šta će odrasti za 15-20 godina. Bilo bi zanimljivo da vidimo tu decu i te roditelje za tih par decenija.
Osim toga, za 20-30 godina će nas ionako biti toliko, da će potpuno bespredmetno zvučati rasprave o tome kako je ko vaspitavao decu. Većinu stanovnika ove jadne zemlje će ionako činiti ljudi koji se sada rađaju i vaspitavaju negde drugde, gde je prirodni priraštaj pozitivan

Šta definiše " ugledna, poštovana i merodavna"? Šta znači " imati ugled u društvu"? Ko je merodavan da to definiše? Većina? Da li je Slobodan Milošević imao autoritet? Mnogi bi se složili da jeste bio " ugledan, poštovan i merodavan". Razumem šta znači autoritet ali smatram da čovek i dete treba da odluči i oseti koga će poštovati, to vam ne može niko reći niti naučiti. Dete neće nikada biti drsko prema učitelju koji je dobar, tretira decu jednako, ima razumevanja, strpljenja i znanja. Biće drsko kada oseti da " autoritet" nije pravi ili kada ima nekih drugih problema koje ne ume adekvatno da izrazi.

mongi roditelji postanu roditelji jer niko ih ne "ferma ni za suvi sljivu" pa da bi imali kome da budu autoritet onda naprave decu.

ili

"Počnite da tučete svoju decu kada primetite da liče na Vas, posle će biti kasno"

Duško Radović

Realno ,u ranijim vremenima je mnogo lakse bilo biti autoritet. Prosto, pravo na autoritet i postovanje se ranije zasluzivalo godinama i iskustvom.Roditelji su uglavnom bili slabo obrazovani deca takodje, i autoritet se nije dovodio u pitanje. Danas je dosta komplikovana situacija.Dok su deca mala, jos i nekako se moze nametnuti sopstveni autoritet, ali zbog sve veceg rasta obrazovanja, novih tehnologija, tehnike, autoritet danas vise nije nesto sto se stice samo pravog starijeg tj godinama,vec se mora zasluziti tj potvrditi. Znam dosta roditelja u zrelim godinama koji ocekuju poslusnost i postovanje svoje dece, a non stop grese, sami se lose ponasaju, piju ,puse, varaju, kradu,psuju.Dacu sebe kao primer, dobar sam, pristojan, visokoobrazovan,a roditelji mama potpuno neuka, otac pijanica, majstor...Da ne kazem da ni sada u ranim 30 tim ne mogu da ga ubedim u neke strucne stvari,jer on misli da zato sto ima vise godina da se bolje u sve razume. I to je nesto sto se nalazi kod vecine muskaraca tih genercijija kod nas u Srbiji.I dok sam bio dete, morao sam ga slusam,postujem, a nista dobro nisam naucio od njega, ni u moralnom ni u prakticnom smislu. I postujem ga bez obzira na sve, samo jer mi je otac.Poenta moje price jeste to da je danas gotovo smesno govoriti o nekom autoritetu kada je vecina roditelja totalno pogubljena i u moralnom smislu nemaju sta da pruze svojoj deci.Piju, varaju,ogovaraju,a ocekuju neko postovanje sopstvenog autoriteta.

Upravo dok citam ovo na grudima mi, isto kao na ovoj slici, spava cerkica:)) cak je i cebe isto:)

Stiče se primerom, ako slika prati ton (postupci su u skladu sa propovedi), čuva se ako ton ima smisla. Gubi se kad roditelj jedno govori, drugo misli, treće radi. Gubi se i kad je sve to usklađeno, ali ne izdržava test logike i morala.

Vidim da je većina komentatora autoritet definisala kao primenu sile. Jadna li im majka! Privremeno će dobiti poslušno dete, a dugoročno ili pobunjenika ili gnjidu koja poštuje svaku vlast dok je vlast. A skup takvih gnjida je nekvalitetan narod, što mi trenutno, nažalost, i jesmo.

Nasilje radja nasilje, pod jedan.
Pod dva, autoritet se ne uspostavlja ili se gubi ako vam dete ne veruje. Deca su neverovatno pametna i necete ih lako obmanuti, npr. nanjusice da jedno govorite, a drugo radite.
Trece, ne vidim da nam je stari model vaspitanja dobro doneo-imali smo poslusnike, cinkarose, komunizam, Milosevica, i danas zivimo sa kultom vodje i stalnim strahom, tako se najlakse vlada....
Istina je negde na sredini, nije ni u preteranom liberalizmu ni u batini. I jedno i drugo su najlaksi izbori, namenjeni lenjim roditeljima.

Autoritet se postize sopstvenim primerom jer deca oponasaju roditelje. Iliti sto bi se u narodu reklo ispod jabuke ne raste kruska.