Formule življenja i pravo na psihoterapiju

Setim se često kad sam se jednom " ohrabrio" da odem na razgovor da je to bio promašaj...ali iz današnjeg ugla kad posmatram da sam tad naišao na dobrog terapeuta uštedeo bih 15 godina lutanja.

Išla sam na psihoterapiju nekoliko godina, jedna seansa 40 EUR X nedelje, mesečno = 160 EUR.
Mnogo para za malo muzike.
Da li je pomoglo ? ...

dobra inicijativa. podrzavam.

Psihoterapija treba da bude svima dostupna! I meni bi momogla da shvatim, i pomognem sebi, jer ne verujem muškarcima; kada sam odlučila da pružim šansu momku koji se pokazao dovoljno jakim i hrabrim da me ukroti, ispostavilo se da je sve to maska, i da on ima još većih problema od mene u svojoj porodici, majku, koja mu ne dozvoljava da ima devojku a kamoli svoju porodicu... Svima nama treba izlečenje...

40 evra po seansi? u Srbiji? Strasno! Nije ni cudo sto sebi psihoterapiju malo ko moze da priusti. Sestra mi zivi u Francuskoj i naravno da ima onih koji uzimaju mnogo vece pare, ali u proseku, privatni terapeuti uzimaju oko 35 evra! Kod njih moze da nadje i psihoterapeut u domu zdravlja koji besplatno prima pacijente. Ne traze nikakvu zdravstvenu knjizicu, a kamoli privatno osiguranje. Svako sa ulice moze da udje i da potrazi pomoc, bilo da je drzavljanin Francuske, bilo da je stranac bez papira. Neki tako idu na terapiju razgovorom godinama.

Delimično se slažem sa ovim mišljenjem. To zavisi od društva do društva, to jest pravo na psihoterapiju treba ovde da bude dostupno u zdravstveni sistem jedne države jer društvo i država negativno utiču na psihičko stanje pojedinca. Dok sa druge strane na Zapadu to ne bi trebalo jer društvo zadovoljava osnovne potrebe i nimalo ne utiče na psihičko zdravlje. Svako ko je bio na zapadu mogao je da vidi koliko tamo institucije brinu ljudskim pravima i slobodama, i koliko su tamo obični ljudi srećni i zadovoljni svojim životima.

Potpuno neuredjena oblast zakonom kod nas, cak i u zemljama gde je uredjena zakonom puno je dilema i problema sta i kako. Do tada "lovu mutnom". Ono sto bi preporucila svakome je da trazi terapeuta kod koga ima rezultate, ako ih nema nek trazi dalje. Nisu svi podjednako dobri kao i u drugim profesijama.Pogotovu kad bas nema nikakve kontrole.

Delimično se slažem sa ovim mišljenjem. To zavisi od društva do društva, to jest pravo na psihoterapiju treba ovde da bude dostupno u zdravstveni sistem jedne države jer društvo i država negativno utiču na psihičko stanje pojedinca. Dok sa druge strane na Zapadu to ne bi trebalo jer društvo zadovoljava osnovne potrebe i nimalo ne utiče na psihičko zdravlje. Svako ko je bio na zapadu mogao je da vidi koliko tamo institucije brinu ljudskim pravima i slobodama, i koliko su tamo obični ljudi srećni i zadovoljni svojim životima.

Išla sam na psihoterapiju nekoliko godina, jedna seansa 40 EUR X nedelje, mesečno = 160 EUR.
Mnogo para za malo muzike.
Da li je pomoglo ? ...

40 evra po seansi? u Srbiji? Strasno! Nije ni cudo sto sebi psihoterapiju malo ko moze da priusti. Sestra mi zivi u Francuskoj i naravno da ima onih koji uzimaju mnogo vece pare, ali u proseku, privatni terapeuti uzimaju oko 35 evra! Kod njih moze da nadje i psihoterapeut u domu zdravlja koji besplatno prima pacijente. Ne traze nikakvu zdravstvenu knjizicu, a kamoli privatno osiguranje. Svako sa ulice moze da udje i da potrazi pomoc, bilo da je drzavljanin Francuske, bilo da je stranac bez papira. Neki tako idu na terapiju razgovorom godinama.

Psihoterapija treba da bude svima dostupna! I meni bi momogla da shvatim, i pomognem sebi, jer ne verujem muškarcima; kada sam odlučila da pružim šansu momku koji se pokazao dovoljno jakim i hrabrim da me ukroti, ispostavilo se da je sve to maska, i da on ima još većih problema od mene u svojoj porodici, majku, koja mu ne dozvoljava da ima devojku a kamoli svoju porodicu... Svima nama treba izlečenje...

Setim se često kad sam se jednom " ohrabrio" da odem na razgovor da je to bio promašaj...ali iz današnjeg ugla kad posmatram da sam tad naišao na dobrog terapeuta uštedeo bih 15 godina lutanja.

dobra inicijativa. podrzavam.

Potpuno neuredjena oblast zakonom kod nas, cak i u zemljama gde je uredjena zakonom puno je dilema i problema sta i kako. Do tada "lovu mutnom". Ono sto bi preporucila svakome je da trazi terapeuta kod koga ima rezultate, ako ih nema nek trazi dalje. Nisu svi podjednako dobri kao i u drugim profesijama.Pogotovu kad bas nema nikakve kontrole.