Neophodan nacionalni program za mentalno zdravlje

Za početak, nemojte ljude koji potraže pomoć od lekara neuropsihijatara, obeležavati i stavljati na stub srama, etiketirati ih kao ludake, izolovati od društva, jer oni nisu ništa drugo do obični ljudi, koji sa problemima ne mogu izaći na kraj. Mi smo nacija koja nema zdravstvenu kulturu, radije ćemo ići ulicom i pričati sami sa sobom, bacati se sa mostova ili zgrada, nego potražiti pomoć. A kada malo bolje pogledate, videćete da su u vrlo malom procentu monstruozne zločine počinili ljudi koji su potražili pomoć, uglavnom su to bili fini ljudi iz komšiluka, dobri domaćini, ljudi bez mrlje. E o takvima bih hteo da kažem nešto. Oni beže od lekara, oni su ti koji lupaju etikete, oni se plaše da odu kod psihijatra, jer se boje da čuju pravu istinu o sebi. Juče se u centru Beograda bacila devojka sa osmog sprata. Zašto je to uradila ne znam, ali mnogi su tu nesrećnicu u komentarima nazvali ludačom, ali ja na čitav čin gledam malo drugačije. Bacila se, jer nije videla izlaz iz situacije u kojoj se našla, ne opravdavam, ali razumem njen čin, jer i sam sam se nalazio u bezizlaznim situacijama i svašta mi je prolazilo kroz glavu. Ali mene ovde brinu oni koji su mirno ispijali kafu pored njenog leša i gledali uviđaj, i nesvakidašnji događaj beležili kamerama skupocenih mobilnih telefona. E to su ti prikriveni sadisti, to je svet koga se treba plašiti, to su ti koji izgledaju normalno a normalni nisu, ali svoju bolest vešto kriju i udaraju etikete. Nažalost, takvih danas ima jako mnogo.

Nemate vi tolko lekova kolko je narod poludeo...

Kao što je rekao Dr Hadži-Tanović,nedostaje nam preventiva kao zaštita mentalnog zdravlja!Moj predlog kao majke je da bi u okviru školskog sistematskog pregleda(u osnovnoj i srednjoj školi) trebalo uvesti i psihijatrijski pregled!Mi roditelji jednostavno nismo dovoljno stručni da prepoznamo simptome koji bi ukazivali na neki mentalni poremećaj!Ovo govorim iz ličnog iskustva na primeru moje kćerke kojoj je sada 19 god,a sve je krenulo sa njenih nepunih 16god.kada joj je prvi put ukazana hitna lekarska psihijatrijska pomoć!Problemi su krenuli sa polaskom u srednju školu i njenim neuklapanjem u novu sredinu.Do tada je bila odličan i vrlodobar đak!Kada je sve došlo do bolničkog lečenja,lekari su me pitali:"Šta sam do sada čekala?"Iako sam se prethodno ,sa ćerkinim ulaskom u pubertet,u više navrata obraćala psiholozima i psihijatrima za savet,govorili su mi da treba da prihvatim to da je dete ušlo u pubertet i da više poradim na sebi!Za lekare je bilo sasvim dovoljno to što je moja kćer tada bila vrlodobar đak i izvršavala školske obaveze bez izostajanja sa nastave!Tada nisu uvažili one promene u ponašanju na koje sam ukazivala!Mislim da bi za decu bilo veoma korisno da ih psihijatri ohrabre i upute kako da svoja nezadovoljstva iznesu i objasne svoje probleme i osećanja koja ih pritiskaju!

To je dobro, ali sta cemo sa bolnicama za mentalno obolele? Kad ce one doci na red? U groznom su stanju, bolje receno, jezivom i cini mi se da bas nema dovoljno mesta. To je jedan od razloga sto je toliko mentalnih bolesnika prepusteno samim sebi, tempirane bombe hodaju ulicom.

Nadam s eda ce uspeti. Uvek nam je bilo potrebno.
Od goruceg je znacaja i pitanje PTSD stanovnista koje je prezivelo ratne godine, od kojeg je vecina samo osetila perfirene uticaje dok je manjina bila diretkno izlozena, bilo kao civili bilo kao vojnici.
Guranje pod tepih samo pogorsava.

Za dobro mentalno zdravlje nacije bi bilo poželjno da političari vode državu odgovorno, da ljudi ne lude zbog egzistencijalnih muka. Dakle, zbog naroda a ne zbog svojih džepova. Znači, mentalno stanje nacije će se i dalje pogorsavati...

znao sam da smo svi ovde ludi

Konačno!!!

tranzicija je kriva i sistem u kome smo ziveli.. sistem u kome smo ziveli bio je socijalisticki(komunisticki),zaveo je represiju prema narodu posle Drugog Svetskog rata,narod nije mogao da se izrazi slobodno,postao je inertan i nije bio progresivan.. drzava je sve uzela na sebe i odrasli ljudi su postali kao deca koja imaju decu.. kad je takva drzava srusena "deca" su ostala bez roditelja i pogubila se.. nadam se da zbog teske sudbine i gubitka "roditelja"(drzave) necemo zastraniti,vec da cemo zbog teskog zivota postati jos jaci,sve preko devize "sto te ne ubije jaca te"..

Neophodan je i program za uništavanje ambrozije ali se ništa ne radi po tom pitanju!

Apsolutno podrzavam ovakvu inicijativu!Treba da brinemo o svom mentalnom zdravlju, da resavamo konflikte, naucimo da komuniciramo... Kod nas iskren razgovor medju ljudima skoro da ne postoji, sve se svoji na prividnu uljudnost a iza ledja ide ogovaranje i pljuvanje po osobi kojoj smo se do malo pre smeskali. Takodje, ne postoji kultura primljanja bilo kakve kritike. Ukoliko pokusate nekome, cak i svojim ukucanima, da ukazete na neke lose stvari, odmah se svi vredjaju, shvataju to kao zlu nameru a gotovo nikad se ta osoba ne zapita da li ima istine u izgovorenom. Tu nastaje konflikt koji se, po staroj dobroj navici, ne razresava vec potiskuje, svi se prave ludi, nista se nije desilo, guramo dalje do sledeceg kurslusa... Dok ne dodje do kurslusa koji je fatalan po nekog! Kad se na sve dodaju i egzistencijalni problemi, zaostavstina i totalno nefunkcionalne vrednosti iz komunistickog vremena koje mnoge generacije jos vuku sa sobom, mislim da ima dosta razloga da se pocnemo baviti svojim mentalnim zdravljem.

O da, a pogotovo anger managment.

Privatnici....

Problem je i sto ovo stalno iskoriscavaju poborniciv klero-nacionalistickog nasilja i cvrste ruke!

@ Beogradjanka
Mislim da treba sa suprotne strane pristupiti problemu. Organizovati obavezne skole roditeljstva, i neku vrstu nadzora i savetovalista za porodice, u okviru redovne zdravstvene zastite deteta. Deciji razvoj moze da bude mnogo neujednacen, nezahvalno je deci lepiti dijagnoze. Sa druge strane, ako su roditelji emocionalno stabilni lakse ce se nositi sa teskim zivotnim okolnostima. Govorim iz iskustva.

Pa da kroz taj program postanemo "programirani" da tolerisemo blud i nemoral na svakom cosku uz osmeh i odobravanje?

@Beogradjanka Da sam na vašem mestu, problem bih potražila u sebi kao majci, a ne u lekarima i sistemu.

Najavljena promena mentaliteta NACIJE - preumljenje naroda i preosmišljavanje čoveka uopšte

Sistem je izvor bolesti – apsolutno nije sposoban da leči
Nosilac virusa prepisuje terapiju kojom akutno stanje prevodi u hronično - neprimetnu i potpuna EUtanazija bića u totalnoj anesteziji
Sistemska terapija nikada nije prestajala. Njen rezultat je upravo klinička slika društva koju uživamo, odakle namera da se leči posledicu, predstavljajući je uzrokom. To garantuje da istinit uzročnik ostane na svojim pozicijama skriven , masa i dalje zaslepljena i
zombirana. Društvo, porodica i pojedinac, bili su evidentno zdraviji dok zapadna psihologija nije angažovana na serviranju, opravdanju i nezi izobličenog sistema vrednosti. Nepobitna je činjenica da sa povećanjem uticaja zapadne psihologije, raste broj istinski obolelih u uzročno-posledičnoj spirali smrti, uz aktivnu ulogu farmako industrije.

Istinsko osveštenje nije u interesu sistema i nikada nije bio cilj zapadne psihologije. Devijantan sistem vrednosti, zabranjeno je dovoditi u pitanje a svaki znak buđenja bića zahteva dijagnozu i pojačanu terapiju
Ime programa - MATRIX

SISTEM VAPI ZA DIJAGNOZOM I LEČENJEM KROZ NACIONALNI PROGRAM. Hronična alergija na istinu već je praćena anksioznošću i histeričnom reakcijom

Srećan put

Pa da kroz taj program postanemo "programirani" da tolerisemo blud i nemoral na svakom cosku uz osmeh i odobravanje?

tranzicija je kriva i sistem u kome smo ziveli.. sistem u kome smo ziveli bio je socijalisticki(komunisticki),zaveo je represiju prema narodu posle Drugog Svetskog rata,narod nije mogao da se izrazi slobodno,postao je inertan i nije bio progresivan.. drzava je sve uzela na sebe i odrasli ljudi su postali kao deca koja imaju decu.. kad je takva drzava srusena "deca" su ostala bez roditelja i pogubila se.. nadam se da zbog teske sudbine i gubitka "roditelja"(drzave) necemo zastraniti,vec da cemo zbog teskog zivota postati jos jaci,sve preko devize "sto te ne ubije jaca te"..

@Beogradjanka Da sam na vašem mestu, problem bih potražila u sebi kao majci, a ne u lekarima i sistemu.

Najavljena promena mentaliteta NACIJE - preumljenje naroda i preosmišljavanje čoveka uopšte

Sistem je izvor bolesti – apsolutno nije sposoban da leči
Nosilac virusa prepisuje terapiju kojom akutno stanje prevodi u hronično - neprimetnu i potpuna EUtanazija bića u totalnoj anesteziji
Sistemska terapija nikada nije prestajala. Njen rezultat je upravo klinička slika društva koju uživamo, odakle namera da se leči posledicu, predstavljajući je uzrokom. To garantuje da istinit uzročnik ostane na svojim pozicijama skriven , masa i dalje zaslepljena i
zombirana. Društvo, porodica i pojedinac, bili su evidentno zdraviji dok zapadna psihologija nije angažovana na serviranju, opravdanju i nezi izobličenog sistema vrednosti. Nepobitna je činjenica da sa povećanjem uticaja zapadne psihologije, raste broj istinski obolelih u uzročno-posledičnoj spirali smrti, uz aktivnu ulogu farmako industrije.

Istinsko osveštenje nije u interesu sistema i nikada nije bio cilj zapadne psihologije. Devijantan sistem vrednosti, zabranjeno je dovoditi u pitanje a svaki znak buđenja bića zahteva dijagnozu i pojačanu terapiju
Ime programa - MATRIX

SISTEM VAPI ZA DIJAGNOZOM I LEČENJEM KROZ NACIONALNI PROGRAM. Hronična alergija na istinu već je praćena anksioznošću i histeričnom reakcijom

Srećan put

Kao što je rekao Dr Hadži-Tanović,nedostaje nam preventiva kao zaštita mentalnog zdravlja!Moj predlog kao majke je da bi u okviru školskog sistematskog pregleda(u osnovnoj i srednjoj školi) trebalo uvesti i psihijatrijski pregled!Mi roditelji jednostavno nismo dovoljno stručni da prepoznamo simptome koji bi ukazivali na neki mentalni poremećaj!Ovo govorim iz ličnog iskustva na primeru moje kćerke kojoj je sada 19 god,a sve je krenulo sa njenih nepunih 16god.kada joj je prvi put ukazana hitna lekarska psihijatrijska pomoć!Problemi su krenuli sa polaskom u srednju školu i njenim neuklapanjem u novu sredinu.Do tada je bila odličan i vrlodobar đak!Kada je sve došlo do bolničkog lečenja,lekari su me pitali:"Šta sam do sada čekala?"Iako sam se prethodno ,sa ćerkinim ulaskom u pubertet,u više navrata obraćala psiholozima i psihijatrima za savet,govorili su mi da treba da prihvatim to da je dete ušlo u pubertet i da više poradim na sebi!Za lekare je bilo sasvim dovoljno to što je moja kćer tada bila vrlodobar đak i izvršavala školske obaveze bez izostajanja sa nastave!Tada nisu uvažili one promene u ponašanju na koje sam ukazivala!Mislim da bi za decu bilo veoma korisno da ih psihijatri ohrabre i upute kako da svoja nezadovoljstva iznesu i objasne svoje probleme i osećanja koja ih pritiskaju!

Privatnici....

Za dobro mentalno zdravlje nacije bi bilo poželjno da političari vode državu odgovorno, da ljudi ne lude zbog egzistencijalnih muka. Dakle, zbog naroda a ne zbog svojih džepova. Znači, mentalno stanje nacije će se i dalje pogorsavati...

znao sam da smo svi ovde ludi

O da, a pogotovo anger managment.

Problem je i sto ovo stalno iskoriscavaju poborniciv klero-nacionalistickog nasilja i cvrste ruke!

Nemate vi tolko lekova kolko je narod poludeo...

Za početak, nemojte ljude koji potraže pomoć od lekara neuropsihijatara, obeležavati i stavljati na stub srama, etiketirati ih kao ludake, izolovati od društva, jer oni nisu ništa drugo do obični ljudi, koji sa problemima ne mogu izaći na kraj. Mi smo nacija koja nema zdravstvenu kulturu, radije ćemo ići ulicom i pričati sami sa sobom, bacati se sa mostova ili zgrada, nego potražiti pomoć. A kada malo bolje pogledate, videćete da su u vrlo malom procentu monstruozne zločine počinili ljudi koji su potražili pomoć, uglavnom su to bili fini ljudi iz komšiluka, dobri domaćini, ljudi bez mrlje. E o takvima bih hteo da kažem nešto. Oni beže od lekara, oni su ti koji lupaju etikete, oni se plaše da odu kod psihijatra, jer se boje da čuju pravu istinu o sebi. Juče se u centru Beograda bacila devojka sa osmog sprata. Zašto je to uradila ne znam, ali mnogi su tu nesrećnicu u komentarima nazvali ludačom, ali ja na čitav čin gledam malo drugačije. Bacila se, jer nije videla izlaz iz situacije u kojoj se našla, ne opravdavam, ali razumem njen čin, jer i sam sam se nalazio u bezizlaznim situacijama i svašta mi je prolazilo kroz glavu. Ali mene ovde brinu oni koji su mirno ispijali kafu pored njenog leša i gledali uviđaj, i nesvakidašnji događaj beležili kamerama skupocenih mobilnih telefona. E to su ti prikriveni sadisti, to je svet koga se treba plašiti, to su ti koji izgledaju normalno a normalni nisu, ali svoju bolest vešto kriju i udaraju etikete. Nažalost, takvih danas ima jako mnogo.

Neophodan je i program za uništavanje ambrozije ali se ništa ne radi po tom pitanju!

@ Beogradjanka
Mislim da treba sa suprotne strane pristupiti problemu. Organizovati obavezne skole roditeljstva, i neku vrstu nadzora i savetovalista za porodice, u okviru redovne zdravstvene zastite deteta. Deciji razvoj moze da bude mnogo neujednacen, nezahvalno je deci lepiti dijagnoze. Sa druge strane, ako su roditelji emocionalno stabilni lakse ce se nositi sa teskim zivotnim okolnostima. Govorim iz iskustva.

To je dobro, ali sta cemo sa bolnicama za mentalno obolele? Kad ce one doci na red? U groznom su stanju, bolje receno, jezivom i cini mi se da bas nema dovoljno mesta. To je jedan od razloga sto je toliko mentalnih bolesnika prepusteno samim sebi, tempirane bombe hodaju ulicom.

Konačno!!!

Nadam s eda ce uspeti. Uvek nam je bilo potrebno.
Od goruceg je znacaja i pitanje PTSD stanovnista koje je prezivelo ratne godine, od kojeg je vecina samo osetila perfirene uticaje dok je manjina bila diretkno izlozena, bilo kao civili bilo kao vojnici.
Guranje pod tepih samo pogorsava.

Apsolutno podrzavam ovakvu inicijativu!Treba da brinemo o svom mentalnom zdravlju, da resavamo konflikte, naucimo da komuniciramo... Kod nas iskren razgovor medju ljudima skoro da ne postoji, sve se svoji na prividnu uljudnost a iza ledja ide ogovaranje i pljuvanje po osobi kojoj smo se do malo pre smeskali. Takodje, ne postoji kultura primljanja bilo kakve kritike. Ukoliko pokusate nekome, cak i svojim ukucanima, da ukazete na neke lose stvari, odmah se svi vredjaju, shvataju to kao zlu nameru a gotovo nikad se ta osoba ne zapita da li ima istine u izgovorenom. Tu nastaje konflikt koji se, po staroj dobroj navici, ne razresava vec potiskuje, svi se prave ludi, nista se nije desilo, guramo dalje do sledeceg kurslusa... Dok ne dodje do kurslusa koji je fatalan po nekog! Kad se na sve dodaju i egzistencijalni problemi, zaostavstina i totalno nefunkcionalne vrednosti iz komunistickog vremena koje mnoge generacije jos vuku sa sobom, mislim da ima dosta razloga da se pocnemo baviti svojim mentalnim zdravljem.