Osećanje besa i šta sa njim?

Bes zapravo dolazi iz frustracije kao posledica prpepreka koje nas sprečavaju da dostignemo određene želje ili potrebe.Ali je on u suštini loš i moraš negde imati "ventil" za to.Pogotovo u ovoj zemlji gde su ljudi nesrećni,nezadovoljni i pod jakom tenzijom.Da se ne lažemo nije ovo Zapad pa da naš bes dolazi od razmaženosi i preosetljivosti,ili pak zato što imaš veliki nos.Ovde su stvari daleko ozbiljnije jer naša frustracija je daleko jača jer društvo ne zadovoljava ni osnovne potrebe i prava.Našalost neće svi da reaguju apatijom,depresijom fantazijom već će da traše neke druge načine.Zato i imamo toliko porodičnog nasilja,divljanja po stadionima,samoubistava...Najbolje rešenje za to se zna a to je bavljenje sportom,što i ja primenjujem.

Sve ste opisali i imam upravo taj problem ali uopšte nisam shvatio iz teksta šta to konkretno treba da uradim da pobedim bes. Već 10 minuta čitam čekajući poentu teksta i na kraju se sve završilo na vašim opisima situacije i savetu "treba drugačije da reagujete". KAKO? P. S. U Srbiji je često bes i reakcija normalnog čoveka na njegovo okruženje. A nakon godina i godina iživljavanja društva nad njim raznim glupostima to pređe i u nekontrolisan bes. Kako da se u nekom trenutku naviknete da vam stranačke sluge konstantno uzimaju posao? Kako da se naviknete da je 90% ljudi nesposobno za ono što radi? Da za svaku stvar morate 10 puta duže da čekate od normalnog i da bude 10 puta komplikovanija. Da vas prave na budalu zato što niste i vi deo tog blata? A onda uz sve to ogromni problemi u porodici, sa parama itd i ti se sad kontroliši godinama? Nažalost ja i dalje ne vidim leka za to stanje jer NE MOGU da prihvatim loše ljudi i stvari kao normalne! Jedini način je da imate posao i platu kojim ste iole zadovoljni, da se sklonite od porodice i ljudi koji vas svaki dan vuku dole i da nekim čudom nađete i prijatelje koji su poput vas i sa kojima možete da se povežete. I uz sve to nađete partnera sa kojim se razumete i volite. E tek tad možete da imate svoj svet i da se ogradite od stvari koje vam izazivaju bes. Problem je samo naći sve te stvari u Srbiji. Za sad za mene nerešiv problem. P. S. Nije ovo uobičajeno pljuvanje svega nego ogromni problem zbog kog, bar ja, imam vrlo loš život.

@Aron
Šta ti misliš da ljudi na zapadu nemaju kredite, hipoteke, probleme na poslu, nemaštinu,... I pored toga, oni ne divljaju kao mi ovde na svaku glupost. Ta priča da su tamo ljudi 'razmaženi' ne stoji. Pre bi rekao da su ovde ljudi iracionalni, nezainteresovani da nešto promene, naviknuti na 'prečice' i da idu preko reda.
Daj bože da dočekam dan kada ćemo mi ovde biti toliko 'razmaženi' pa da podignemo glas na svaku zajebanciju političara, tek onda će nam biti bolje.

(Aron, 13. mart 2014 10:53)

Vi u Srbiji imate totalno pogresne predstave o prosecnim ljudima na zapadu. Nije ni cudo, s obzirom da svoj sud bazirate na porodici Kardasijan i slicnim kreaturama. Realni ljudi ovde imaju vrlo slicne probleme kao i ljudi u Srbiji. Tacno, nemaju egzistencijalne horore kao ljudi u Srbiji, ali to je zato sto cesto rade i po dva posla paralelno, kucu ne vide do uvece, jer uz posao idu i na vecernje kurseve (ili ih pohadjaju od kuce, online), studiraju, vode racuna o svojim porodicama, kuci, kreditima, bave se sportom i hobijima, imaju prijatelje ... U jednom trenutku covek pukne, jer ne zna vise da li da se bavi bebom koja vristi, cesmom koja curi, psom koji urla, zenom koja histerise, sefom koji ga proganja, neplacenim racunima, bolesnim ocem ... Ljudi koji od malih nogu naviknu da ne zive radeci jednu po jednu stvar, vec paralelno vise, nemaju problema. Ali ovde zivi dosta onih koji rade samo jednu stvar u jednom trenutku, zrtvujuci sve ostalo: ili posao, ili kuca, ili zena, ili deca, samo jedna stvar, a sve ostalo mora da ceka. Onda napune 35+ i stignu ih problemi, jer te tada zivotni menjac ubacuje iz lera pravo u petu! Takvi onda ili prsnu kao balonce pa o njima citas u stampi (rokno celu familiju i slicno) ili cmizdre kod raznih psihijatara dajuci im celu platu da ih lece. To su REALNI problemi! Ljudi su sve izgubljeniji, otudjeniji. Ko to nije iskusio taj ne zna o cemu pricam.

Citam tekst i vidim svoje probleme ali ne i konkretan odgovor. Nadovezao bih se samo na predhodne komentare o drustvu. Da li je to neka moja paranoja, ili pak nedijagnostikovana sizofrenija ali kako vreme odmice, kako sazrevam, sve vise odnosno sve manje tema mogu da pronadjem da porazgovaram sa vrsnjacima, malo mladjim ili starijim ljudima i sticem utisak da sve sto bih zapoceo u razgovoru (a da nije vezano za kladionicu, slot aparate, ko se kako napio i izblamirao, ko je kome zenu i slicno) okrecu na to da si frik i ides na ignore. Jednostavno - nisi zanimljiv. Muzika koju slusas - nije zanimljiva. Vise nemam volju ni da izlazim, opterecuje me foliranje, poziranje, muzika... Je l' moguce da nam je drustvo toliko ograniceno i zatvoreno, da se neke gluposti valjaju godinama i da se vecina time zamajava? Da se lokalni lopovi cene i nazivaju "snalazljivim i sposobnim ljudima"? Da su svi u nekim politickim vodama (svake godine u drugoj) i da su spremni da se svadjaju oko prikolice peska ili bilo kakve druge koristi od drzave. Da je ljubaznost slabost, bezobrazluk kul stvar. Da moras da se laktas da bi imao da prezivis. Da nista, ama bas nista ne moze da se postigne polako, kulturno bez galame i halabuke pa ni banalne stvari kao cekanje u redu u posti. Mudraci govore da ne mozes menjati svet nego sebe, da menjas svoje misli, svoje ponasanje. Meni ovako ne ide dobro, znaci li to da bih trebao menjati taktiku? Ili je pak u meni problem?

Dok sam bila u Srbiji,bila sam lenja,nezadovoljna,depresivna,besna,zivela kao parazit. Sada sam 'na zapadu', vredna,odgovorna,organizovana,'najbolja u onome cime se bavim' (bar tako cujem da pricaju). Poenta jeste da nikako ne mozemo zanemariti uticaj drustva a za mene je zivot u Srbiji bio pakao, zivot na zapadu je ok mada i tu postoje odredjene opasnosti. Ja imam sa cime da uporedim,dosla sam u svojim zrelim godinama i sposobna da realno procenim mane i prednosti obe kulture. Kvalitet zivota nam odredjuje nasa percepcija,sto je zakrivljenija i teza to nam je i zivot tezi. Promenite okolnosti u kojima zivite,ucinite malim koracima nesto za sebe svaki dan i putevi ce se dalje otvarati. Duboko verujem da je u duhovnosti spas bilo da je trazite u pravoslavlju kroz post,molitvu,kontakt sa svestenikom ili meditaciju,jogu... Samo duhovnost cisti percepciju i olaksava nam zivot na zemlji dotle da postane radost. Paralelno drzite se rada zemaljskog,kopajte,cistite,nosite dzakove ako za pocetak nista drugo nema,zaboravite na ocekivanja i nade, radite,radite.. Samo paralelno davanje Nebu i Zemlji daje zivotu balans bez kog nema harmonicnog zivota. Uzdravlje! :-)

Moj problem. Bes je za mene jedino prihvatljivo lose osecanje. Godine terapije po tom pitanju nisu pomogle. Pomazu samo lekovi. Trenutno ne pijem nista. Ludim sto puta dnevno. Ako sve nije kako zamislim, besnim. Ne ispoljavam ja to prema drugima cesto, ja sam uglavnom besna na sebe. Pucam u sebi, konstantna nervoza. Vise nemam snage ni da se borim, jer predugo traje i u svakom slucaju polako uzima danak i po pitanju zdravlja. Mrzim kad sam nemocna i nista ne mogu da promenim. Budem besna. Zacaran krug.

Kao sto kaze u prethodnom komentaru, takodje zapazam da ipak nije dat neki konkretan odgovor ili predlog za zdravo izrazavanje besa. Licno smatram ovu temu veoma bitnom, ali kad god sam pokusavala da "izguglam" na koji nacin zdravo izraziti bes a da nije potisnut (pa da se odrazava na fizicko zdravlje) ili da nije izrazen na agresivan nacin, nisam naisla na "uputstvo". Cak i u razgovoru sa psihologom, moram da priznam, nije mi najjasnije predoceno sta i kako da se uradi konkretno: da se ne "pukne", a da se ne potisne i usput da se izrazi i kanalise i prevazidje... ako neko zna, help!

@qqlele, po mom misljenju, poenta je doci do korena tog besa tj. koja tvoja uverenja dovode do cestih erupcija. a moguce je i da ne dajes sebi dozvolu da osecas neke emocije kao npr. tugu pa ta potisnuta osecanja maskiras ljutnjom

Sve ovo navedeno sam Ja sem ovog zadjeg nikog nisam povredio fizički i imao problema sa zakonom.Idem kod psihijatra al oni čak i privatni neće savetima,razgovorom,a od uključivanja u neku grupu ni govora.Daju lek i to je to,dali su mi bensedin 5mg i što je veoma bitno da navedem lek nozinan i pomogo mi je 60-70% taman da mogu da se iskontrolišem.Piše u uputstvu da je jak lek za smirenje ima pakovanja od 100mg i 25mg,Ja pijem pola od 25mg .Dobro sam,čak sam posle duzi niz godina osetio i strah od vadjenja zuba ranije sam u besu mogao i sam da ga izvadim haha.Nemajte pedrasuda prema psihijatrima i nazalost morate da ih vučete za rukav da bi Vam pomogli,EPA VUCITE IH I TRAZITE POMOĆ NEĆETE SE POKAJATI POZDRAV!!!

Uglavnom bes dolazi iz ocekivanja. Od drugih, sebe, situacija, ocekivanja da cu uspeti, onda i frustracija. Negde je resenje prihvatanje situacija i ucenje iz situacija i donosenje boljih odluka u buducnosti. Lepo je rekao komentar pre ovog u ovoj zemlji je tesko zbog dosta razloga ali mora da se radi na mani besa. Ima dosta o ovoj temi na SSFR - mane u licnosti i kako ih prevazici, pa ako administrator odobri komentar pogledajte zaista je korisno. Tu je bitan faktor i ego koliki osoba ima, direktno su u vezi. Treba raditi na sebi. poz

sa zapadne strane
Pa predpostavljam da govorite o multitaskingu koji je danas na ceni. Ali verovatno niste dugo u ovim krajevima i ne znate da su ljudi godinama pod stresom baš zato što nemaju posla,ili kad ga imaju ne rade ga od jutra do sutra, al' normalnim tempom nego sve na oruk. Trebalo je za juče, a ti počinješ danas posao za koji treba desetak dana da se završi. Pa, prestaneš da budeš produktivan u svom poslu koji si odlično i brzo radio kad ga radiš samo povremeno ili ga ne radiš uopšte godinama. Nekako ne mislim da su Srbi lenji ljudi. Druga je priča o zaštićenim belim medvedima,pogledajte naše seljake,rade i crnče ko niko, znam kako su radnici radili u fabrici, jer sam i ja tamo radila, doduše ne baš njihov posao ali sam odlazila često u hale. Mislim da je na zapadu sve mnogo sređenije a samim tim i povoljnije za život i rad. Mislite da ovde ljudi nisu išli na časove stranih jezika posle 8 sati provedenih na poslu. Jesu,to znam. Samo sam to htela da vam kažem. Da bi u normalnom okruženju svako radio i više poslova bez problema, pa sve i da je Srbin, u šta ne verujete. E,što se besa tiče šta god to značilo,da li ljutnju, gnev,ili nešto treće,teško je biti imun na nepravde i ne pobesneti. Kako god ne mislim da je dobro iskaljivati bes, ne treba ga ni prećutati, ali najopasnija ljudska emocija je bes i gnev. Treba ih se čuvati kao žive vatre. Ponekad vredi pročitati pouke duhovnika.Čini mi se da jedino oni imaju odgovor.

nikada više psihologa, savetnika, tribina, 'znanja', lekova, medijske propagande 'zdravog života', novčanog uloga, 'doktora'.. i nikada više besa, frustracije, revolta (pa i beznađa) - verujem u istoriji čovečanstva

Ne očekujte da vam psiholozi kažu da nešto duboko, veoma duboko nije u redu, sa društvom, sistemom, njihovom naukom i razumevanjem - vi to sami osećatte. Neće vam priznati da je društvo duboko bolesno i da su oni BITAN deo te bolesti već dugo držeći tapiju na diagnozu i terapiju - noseći blagoslov sistema na psihološko 'lečenje', tj indoktrinaciju i razboljevanje čoveka

Društvo diktira paradigmu i život u neskladu sa čovekovim bićem
Odatle otuđenje i bolest bića, pa i njegova poduna. Sindrom Rabbitland-a.
Zapadna psihologija hronično deluje po posledicama i zadovoljava se površnim i parcijalnim 'uspesima', uz potpuno zanemarivanje i nepoznavanje istinskih uzroka
Lečenje otrovom. Stanje je hronično. Odgovornost najveća moguća

..a sad svi na svoje radne zadatke

@siroma sam al' sam besan:
Anger jeste bes i tu nema nikakvog pogovora, gnev je "wrath". To je staroengleska rec koja nema sinonime koju su popularni u svakodnevnom govoru ali se i dalje koristi.

Neko je pre 30-ak godina termin "anger" preveo kao "bes", a kasnije su svi to nekritički prihvatili do današnjeg dana. Ukratko, "anger" nije bes već GNEV. Razmislite i sami o tome. Jer, bes ima konotaciju obesti, a to ne može biti isto što i gnev i ljutnja...

Pobesnela sam (nikog nisam tukla)! Bivsi poslodavac je imao za mene predlog koji mogu da uporedim sa ovom situacijom: dobra drugarica, koja mi je i cimerka mi saopsti da ima sjajan plan kako da nam gazda smanji kiriju - ja treba da spavam s njim. Dakle jedan jako simpatican predlog koji ne samo da ne vodi racuna i o mojim interesima, vec radi protiv njih jer mi je ponizavajuci. I sta sad? Treba da se zapitam - zasto je meni to ponizavajuce? Da li sam puritanka? Da se hladne glave popricamo jer je steta da ne budemo vise "drugarice"? Mislim da postoji psihologija, a postoji i filozofija. Pa cak i etika. Dajte nekad nesto i iz filozofske perspektive!

@qqlele

Pa postoji vise skola, od restruktuiranja licnosti do trajnog usvajanja obrazaca pozeljnog ponasanja i misljanja. Treba naci zmaja od psihoterapeuta i imati puno strpljenja i novca. Drugacije... ako si generalno gledano u nekoj minus zivotnoj fazi, pa se mozda to stabilizuje, ali tesko.

A za tekst da upisem minus.

@sve manje nade
potpuno razumem o čemu govoriš i nemoj ni slučajno misliti da si usamljen u tome. ja sam se odselio iz srbije jer sam se konstantno tako osećao. igrom slučaja, od celog sveta preselio sam se u sloveniju u kojoj sada sve isto što me je izjedalo u srbiji izlazi na površinu.
znam da te ovo ne zanima, ali biće ti lakše. naš (tvoj i moj) problem je to što je teren na kojem živimo takav u ovom trenutku vremena. dal je to osiromašenost društva od kvalitetnih ljudi ili je to ogromna količina opranog što rusko-oligarskog što narko para ali tako je kako je. kapiraš da kvalitetni ljudi ne mogu da žive pošteno jer su ljudi oko njega masovno glupi i ponašaju se kao stado pokvarenih ovaca koja se prave da nemaju pojma šta se dešava a zapravo rade sve za svoje najuže interese. osećaj je da oni ne vide dalje od svog nosa, ali to nije tačno. vide oni i jasno im je da su loši i nesposobni i da im druge nema nego da gule u državi dok MI ne pocrkamo (jer će oni naravno uvek uspeti da preko sindikata izdejstvuju primanje bilo kakve plate, a najčešće veće od tvoje). Ja mislim, da je rešenja nekoliko. Jedno rešenje je pare u džep i KUPI mesto u državnoj upravi. Drugo, učlani se u neku stranku i uvali se u sistem. Treće je, radi preko neta za inostranstvo, pošteno plaćaj porez kao agencija i to je to. Puno sreće i što manje nerviranja!

Sve se, manje-vise, odnosi na kognitivne distorzije. Prepoznas trenutak i sacekas, razmislis dok ne odreagujes...

Bes zapravo dolazi iz frustracije kao posledica prpepreka koje nas sprečavaju da dostignemo određene želje ili potrebe.Ali je on u suštini loš i moraš negde imati "ventil" za to.Pogotovo u ovoj zemlji gde su ljudi nesrećni,nezadovoljni i pod jakom tenzijom.Da se ne lažemo nije ovo Zapad pa da naš bes dolazi od razmaženosi i preosetljivosti,ili pak zato što imaš veliki nos.Ovde su stvari daleko ozbiljnije jer naša frustracija je daleko jača jer društvo ne zadovoljava ni osnovne potrebe i prava.Našalost neće svi da reaguju apatijom,depresijom fantazijom već će da traše neke druge načine.Zato i imamo toliko porodičnog nasilja,divljanja po stadionima,samoubistava...Najbolje rešenje za to se zna a to je bavljenje sportom,što i ja primenjujem.

(Aron, 13. mart 2014 10:53)

Vi u Srbiji imate totalno pogresne predstave o prosecnim ljudima na zapadu. Nije ni cudo, s obzirom da svoj sud bazirate na porodici Kardasijan i slicnim kreaturama. Realni ljudi ovde imaju vrlo slicne probleme kao i ljudi u Srbiji. Tacno, nemaju egzistencijalne horore kao ljudi u Srbiji, ali to je zato sto cesto rade i po dva posla paralelno, kucu ne vide do uvece, jer uz posao idu i na vecernje kurseve (ili ih pohadjaju od kuce, online), studiraju, vode racuna o svojim porodicama, kuci, kreditima, bave se sportom i hobijima, imaju prijatelje ... U jednom trenutku covek pukne, jer ne zna vise da li da se bavi bebom koja vristi, cesmom koja curi, psom koji urla, zenom koja histerise, sefom koji ga proganja, neplacenim racunima, bolesnim ocem ... Ljudi koji od malih nogu naviknu da ne zive radeci jednu po jednu stvar, vec paralelno vise, nemaju problema. Ali ovde zivi dosta onih koji rade samo jednu stvar u jednom trenutku, zrtvujuci sve ostalo: ili posao, ili kuca, ili zena, ili deca, samo jedna stvar, a sve ostalo mora da ceka. Onda napune 35+ i stignu ih problemi, jer te tada zivotni menjac ubacuje iz lera pravo u petu! Takvi onda ili prsnu kao balonce pa o njima citas u stampi (rokno celu familiju i slicno) ili cmizdre kod raznih psihijatara dajuci im celu platu da ih lece. To su REALNI problemi! Ljudi su sve izgubljeniji, otudjeniji. Ko to nije iskusio taj ne zna o cemu pricam.

@Aron
Šta ti misliš da ljudi na zapadu nemaju kredite, hipoteke, probleme na poslu, nemaštinu,... I pored toga, oni ne divljaju kao mi ovde na svaku glupost. Ta priča da su tamo ljudi 'razmaženi' ne stoji. Pre bi rekao da su ovde ljudi iracionalni, nezainteresovani da nešto promene, naviknuti na 'prečice' i da idu preko reda.
Daj bože da dočekam dan kada ćemo mi ovde biti toliko 'razmaženi' pa da podignemo glas na svaku zajebanciju političara, tek onda će nam biti bolje.

Sve ste opisali i imam upravo taj problem ali uopšte nisam shvatio iz teksta šta to konkretno treba da uradim da pobedim bes. Već 10 minuta čitam čekajući poentu teksta i na kraju se sve završilo na vašim opisima situacije i savetu "treba drugačije da reagujete". KAKO? P. S. U Srbiji je često bes i reakcija normalnog čoveka na njegovo okruženje. A nakon godina i godina iživljavanja društva nad njim raznim glupostima to pređe i u nekontrolisan bes. Kako da se u nekom trenutku naviknete da vam stranačke sluge konstantno uzimaju posao? Kako da se naviknete da je 90% ljudi nesposobno za ono što radi? Da za svaku stvar morate 10 puta duže da čekate od normalnog i da bude 10 puta komplikovanija. Da vas prave na budalu zato što niste i vi deo tog blata? A onda uz sve to ogromni problemi u porodici, sa parama itd i ti se sad kontroliši godinama? Nažalost ja i dalje ne vidim leka za to stanje jer NE MOGU da prihvatim loše ljudi i stvari kao normalne! Jedini način je da imate posao i platu kojim ste iole zadovoljni, da se sklonite od porodice i ljudi koji vas svaki dan vuku dole i da nekim čudom nađete i prijatelje koji su poput vas i sa kojima možete da se povežete. I uz sve to nađete partnera sa kojim se razumete i volite. E tek tad možete da imate svoj svet i da se ogradite od stvari koje vam izazivaju bes. Problem je samo naći sve te stvari u Srbiji. Za sad za mene nerešiv problem. P. S. Nije ovo uobičajeno pljuvanje svega nego ogromni problem zbog kog, bar ja, imam vrlo loš život.

Pobesnela sam (nikog nisam tukla)! Bivsi poslodavac je imao za mene predlog koji mogu da uporedim sa ovom situacijom: dobra drugarica, koja mi je i cimerka mi saopsti da ima sjajan plan kako da nam gazda smanji kiriju - ja treba da spavam s njim. Dakle jedan jako simpatican predlog koji ne samo da ne vodi racuna i o mojim interesima, vec radi protiv njih jer mi je ponizavajuci. I sta sad? Treba da se zapitam - zasto je meni to ponizavajuce? Da li sam puritanka? Da se hladne glave popricamo jer je steta da ne budemo vise "drugarice"? Mislim da postoji psihologija, a postoji i filozofija. Pa cak i etika. Dajte nekad nesto i iz filozofske perspektive!

Neko je pre 30-ak godina termin "anger" preveo kao "bes", a kasnije su svi to nekritički prihvatili do današnjeg dana. Ukratko, "anger" nije bes već GNEV. Razmislite i sami o tome. Jer, bes ima konotaciju obesti, a to ne može biti isto što i gnev i ljutnja...

nikada više psihologa, savetnika, tribina, 'znanja', lekova, medijske propagande 'zdravog života', novčanog uloga, 'doktora'.. i nikada više besa, frustracije, revolta (pa i beznađa) - verujem u istoriji čovečanstva

Ne očekujte da vam psiholozi kažu da nešto duboko, veoma duboko nije u redu, sa društvom, sistemom, njihovom naukom i razumevanjem - vi to sami osećatte. Neće vam priznati da je društvo duboko bolesno i da su oni BITAN deo te bolesti već dugo držeći tapiju na diagnozu i terapiju - noseći blagoslov sistema na psihološko 'lečenje', tj indoktrinaciju i razboljevanje čoveka

Društvo diktira paradigmu i život u neskladu sa čovekovim bićem
Odatle otuđenje i bolest bića, pa i njegova poduna. Sindrom Rabbitland-a.
Zapadna psihologija hronično deluje po posledicama i zadovoljava se površnim i parcijalnim 'uspesima', uz potpuno zanemarivanje i nepoznavanje istinskih uzroka
Lečenje otrovom. Stanje je hronično. Odgovornost najveća moguća

..a sad svi na svoje radne zadatke

@qqlele

Pa postoji vise skola, od restruktuiranja licnosti do trajnog usvajanja obrazaca pozeljnog ponasanja i misljanja. Treba naci zmaja od psihoterapeuta i imati puno strpljenja i novca. Drugacije... ako si generalno gledano u nekoj minus zivotnoj fazi, pa se mozda to stabilizuje, ali tesko.

A za tekst da upisem minus.

@siroma sam al' sam besan:
Anger jeste bes i tu nema nikakvog pogovora, gnev je "wrath". To je staroengleska rec koja nema sinonime koju su popularni u svakodnevnom govoru ali se i dalje koristi.

@sve manje nade
potpuno razumem o čemu govoriš i nemoj ni slučajno misliti da si usamljen u tome. ja sam se odselio iz srbije jer sam se konstantno tako osećao. igrom slučaja, od celog sveta preselio sam se u sloveniju u kojoj sada sve isto što me je izjedalo u srbiji izlazi na površinu.
znam da te ovo ne zanima, ali biće ti lakše. naš (tvoj i moj) problem je to što je teren na kojem živimo takav u ovom trenutku vremena. dal je to osiromašenost društva od kvalitetnih ljudi ili je to ogromna količina opranog što rusko-oligarskog što narko para ali tako je kako je. kapiraš da kvalitetni ljudi ne mogu da žive pošteno jer su ljudi oko njega masovno glupi i ponašaju se kao stado pokvarenih ovaca koja se prave da nemaju pojma šta se dešava a zapravo rade sve za svoje najuže interese. osećaj je da oni ne vide dalje od svog nosa, ali to nije tačno. vide oni i jasno im je da su loši i nesposobni i da im druge nema nego da gule u državi dok MI ne pocrkamo (jer će oni naravno uvek uspeti da preko sindikata izdejstvuju primanje bilo kakve plate, a najčešće veće od tvoje). Ja mislim, da je rešenja nekoliko. Jedno rešenje je pare u džep i KUPI mesto u državnoj upravi. Drugo, učlani se u neku stranku i uvali se u sistem. Treće je, radi preko neta za inostranstvo, pošteno plaćaj porez kao agencija i to je to. Puno sreće i što manje nerviranja!

Sve ovo navedeno sam Ja sem ovog zadjeg nikog nisam povredio fizički i imao problema sa zakonom.Idem kod psihijatra al oni čak i privatni neće savetima,razgovorom,a od uključivanja u neku grupu ni govora.Daju lek i to je to,dali su mi bensedin 5mg i što je veoma bitno da navedem lek nozinan i pomogo mi je 60-70% taman da mogu da se iskontrolišem.Piše u uputstvu da je jak lek za smirenje ima pakovanja od 100mg i 25mg,Ja pijem pola od 25mg .Dobro sam,čak sam posle duzi niz godina osetio i strah od vadjenja zuba ranije sam u besu mogao i sam da ga izvadim haha.Nemajte pedrasuda prema psihijatrima i nazalost morate da ih vučete za rukav da bi Vam pomogli,EPA VUCITE IH I TRAZITE POMOĆ NEĆETE SE POKAJATI POZDRAV!!!

sa zapadne strane
Pa predpostavljam da govorite o multitaskingu koji je danas na ceni. Ali verovatno niste dugo u ovim krajevima i ne znate da su ljudi godinama pod stresom baš zato što nemaju posla,ili kad ga imaju ne rade ga od jutra do sutra, al' normalnim tempom nego sve na oruk. Trebalo je za juče, a ti počinješ danas posao za koji treba desetak dana da se završi. Pa, prestaneš da budeš produktivan u svom poslu koji si odlično i brzo radio kad ga radiš samo povremeno ili ga ne radiš uopšte godinama. Nekako ne mislim da su Srbi lenji ljudi. Druga je priča o zaštićenim belim medvedima,pogledajte naše seljake,rade i crnče ko niko, znam kako su radnici radili u fabrici, jer sam i ja tamo radila, doduše ne baš njihov posao ali sam odlazila često u hale. Mislim da je na zapadu sve mnogo sređenije a samim tim i povoljnije za život i rad. Mislite da ovde ljudi nisu išli na časove stranih jezika posle 8 sati provedenih na poslu. Jesu,to znam. Samo sam to htela da vam kažem. Da bi u normalnom okruženju svako radio i više poslova bez problema, pa sve i da je Srbin, u šta ne verujete. E,što se besa tiče šta god to značilo,da li ljutnju, gnev,ili nešto treće,teško je biti imun na nepravde i ne pobesneti. Kako god ne mislim da je dobro iskaljivati bes, ne treba ga ni prećutati, ali najopasnija ljudska emocija je bes i gnev. Treba ih se čuvati kao žive vatre. Ponekad vredi pročitati pouke duhovnika.Čini mi se da jedino oni imaju odgovor.

Sve se, manje-vise, odnosi na kognitivne distorzije. Prepoznas trenutak i sacekas, razmislis dok ne odreagujes...

Moj problem. Bes je za mene jedino prihvatljivo lose osecanje. Godine terapije po tom pitanju nisu pomogle. Pomazu samo lekovi. Trenutno ne pijem nista. Ludim sto puta dnevno. Ako sve nije kako zamislim, besnim. Ne ispoljavam ja to prema drugima cesto, ja sam uglavnom besna na sebe. Pucam u sebi, konstantna nervoza. Vise nemam snage ni da se borim, jer predugo traje i u svakom slucaju polako uzima danak i po pitanju zdravlja. Mrzim kad sam nemocna i nista ne mogu da promenim. Budem besna. Zacaran krug.

Uglavnom bes dolazi iz ocekivanja. Od drugih, sebe, situacija, ocekivanja da cu uspeti, onda i frustracija. Negde je resenje prihvatanje situacija i ucenje iz situacija i donosenje boljih odluka u buducnosti. Lepo je rekao komentar pre ovog u ovoj zemlji je tesko zbog dosta razloga ali mora da se radi na mani besa. Ima dosta o ovoj temi na SSFR - mane u licnosti i kako ih prevazici, pa ako administrator odobri komentar pogledajte zaista je korisno. Tu je bitan faktor i ego koliki osoba ima, direktno su u vezi. Treba raditi na sebi. poz

Citam tekst i vidim svoje probleme ali ne i konkretan odgovor. Nadovezao bih se samo na predhodne komentare o drustvu. Da li je to neka moja paranoja, ili pak nedijagnostikovana sizofrenija ali kako vreme odmice, kako sazrevam, sve vise odnosno sve manje tema mogu da pronadjem da porazgovaram sa vrsnjacima, malo mladjim ili starijim ljudima i sticem utisak da sve sto bih zapoceo u razgovoru (a da nije vezano za kladionicu, slot aparate, ko se kako napio i izblamirao, ko je kome zenu i slicno) okrecu na to da si frik i ides na ignore. Jednostavno - nisi zanimljiv. Muzika koju slusas - nije zanimljiva. Vise nemam volju ni da izlazim, opterecuje me foliranje, poziranje, muzika... Je l' moguce da nam je drustvo toliko ograniceno i zatvoreno, da se neke gluposti valjaju godinama i da se vecina time zamajava? Da se lokalni lopovi cene i nazivaju "snalazljivim i sposobnim ljudima"? Da su svi u nekim politickim vodama (svake godine u drugoj) i da su spremni da se svadjaju oko prikolice peska ili bilo kakve druge koristi od drzave. Da je ljubaznost slabost, bezobrazluk kul stvar. Da moras da se laktas da bi imao da prezivis. Da nista, ama bas nista ne moze da se postigne polako, kulturno bez galame i halabuke pa ni banalne stvari kao cekanje u redu u posti. Mudraci govore da ne mozes menjati svet nego sebe, da menjas svoje misli, svoje ponasanje. Meni ovako ne ide dobro, znaci li to da bih trebao menjati taktiku? Ili je pak u meni problem?

Dok sam bila u Srbiji,bila sam lenja,nezadovoljna,depresivna,besna,zivela kao parazit. Sada sam 'na zapadu', vredna,odgovorna,organizovana,'najbolja u onome cime se bavim' (bar tako cujem da pricaju). Poenta jeste da nikako ne mozemo zanemariti uticaj drustva a za mene je zivot u Srbiji bio pakao, zivot na zapadu je ok mada i tu postoje odredjene opasnosti. Ja imam sa cime da uporedim,dosla sam u svojim zrelim godinama i sposobna da realno procenim mane i prednosti obe kulture. Kvalitet zivota nam odredjuje nasa percepcija,sto je zakrivljenija i teza to nam je i zivot tezi. Promenite okolnosti u kojima zivite,ucinite malim koracima nesto za sebe svaki dan i putevi ce se dalje otvarati. Duboko verujem da je u duhovnosti spas bilo da je trazite u pravoslavlju kroz post,molitvu,kontakt sa svestenikom ili meditaciju,jogu... Samo duhovnost cisti percepciju i olaksava nam zivot na zemlji dotle da postane radost. Paralelno drzite se rada zemaljskog,kopajte,cistite,nosite dzakove ako za pocetak nista drugo nema,zaboravite na ocekivanja i nade, radite,radite.. Samo paralelno davanje Nebu i Zemlji daje zivotu balans bez kog nema harmonicnog zivota. Uzdravlje! :-)

Kao sto kaze u prethodnom komentaru, takodje zapazam da ipak nije dat neki konkretan odgovor ili predlog za zdravo izrazavanje besa. Licno smatram ovu temu veoma bitnom, ali kad god sam pokusavala da "izguglam" na koji nacin zdravo izraziti bes a da nije potisnut (pa da se odrazava na fizicko zdravlje) ili da nije izrazen na agresivan nacin, nisam naisla na "uputstvo". Cak i u razgovoru sa psihologom, moram da priznam, nije mi najjasnije predoceno sta i kako da se uradi konkretno: da se ne "pukne", a da se ne potisne i usput da se izrazi i kanalise i prevazidje... ako neko zna, help!

@qqlele, po mom misljenju, poenta je doci do korena tog besa tj. koja tvoja uverenja dovode do cestih erupcija. a moguce je i da ne dajes sebi dozvolu da osecas neke emocije kao npr. tugu pa ta potisnuta osecanja maskiras ljutnjom