Vantelesna oplodnja

Nasa prica je, pak, potpuno drugacija od prethodnog komentara i dosta se poklapa sa navedenim tekstom.
Necu ovom prilikom o 7 godina pokusaja i pregleda na svim merodavnim zdravstvenim institucijama. Problem je na kraju bio to da ne postoji fizioloski problem, da je uzrok neplodnosti nepoznat i da je VTO (mozda) jedino resenje.
Usli smo (supruga 37 g., ja 39g.) u sistem drzave sa jednim besplatnim pokusajem, uradili sve trazene analize i odabrali smo kliniku Jevremova i dr Ljubica. (molim administratora da izbrise ime klinike i lekara ako smatrate da ne smem to da navedem). Nisu pravili pitanje gde su analize radjene.
Moram da naglasim da je SVE bilo besplatno, cak je supruga primala i skuplji Diferelin (umesto Menopura ili Suprefakta). Jedino sto smo morali da platimo bili su troskovi dolaska i odlaska na kliniku, koji i nisu bili veliki, obzirom na to da zivimo na teritoriji BG. Odgovorno tvrdim da su pacijentkinje koje su dolazile iz udaljenijih mesta i bile sa mojom suprugom u grupi uz overen putni nalog sa klinike refundirale i putne troskove.
O ljubaznosti osoblja, od pocetka do kraja, sve najbolje (pocev od predloga gde parkirati auto, pa do SVIH odgovora na SVA pitanja). Sve to uz stalni osmeh, po prvi put smo doziveli da je neko tu samo zbog nas, iako smo u pocetku bili skepticni, pogresno misleci da ce nas drugacije tretirati, jer nas je finansirao Fond.
Za svoj 40. rodjendan dobio sam najlepsi poklon - zvali su sa klinike i cestitali trudnocu. Pre par nedelja smo radili amniocentezu na Institutu za majku i dete i saznali da cemo krajem marta postati roditelji, vec unapred znam, ako bude licila na mamu, najlepse devojcice na svetu.
Ne klonite duhom - mi smo bili spremni na neuspeh i spremni da ostarimo zajedno i bez dece. Ovih dana, medjutim, intenzivno razmisljamo o imenu, krevecima, kadicama, zekama (sta je to zeka? :-) ) ...

Zanimljivo da se priča o akutnom problemu u Srbiji pojavila preko 7 gora i 7 mora kao preneseni tekst iz ELLE-a, koji, uzgred rečeno, ne prikazuje pravo stanje stvari i više deluje kao pamfletski prikaz napretka Srbije ka Evropskoj uniji. Obzirom da forma komentara ne dozvoljava opširniji opis problema, da pokušam ukratko:

- Koliko smo blizu Evropi govore uslovi pod kojima parovi mogu imati "besplatan" pokušaj. Prvo - nije besplatan nego, majstorskim rečnikom rečeno, besplatne su samo - ruke, lekovi se plaćaju iz svog džepa a oni su - skupi

- Kupovina lekova nije ničim regulisana i kupuju se u apotekama "ispod ruke" - toliko o legalitetu postupka.

- U drugim evropskim zemljama (i još-ne-evropskim - Hrvatska) postoji više od jednog besplatnog pokušaja, negde i 5-6.

- Sve u cilju poboljšanja nataliteta u Srbiji, GAK Višegradska je povećao cene sa 70.000,00 dinara na pretpostavljenih 200.000,00 dinara prošlog meseca

- "Profesionalnost" usluga u privatnim klinikama se vidi na sledećem primeru: Supruga i ja smo došli u jednu kliniku pri našem prvom pokušaju na kontrolu pred transfer na zakazani termin da bi nas sačekala sestra sa pitanjem: "a zašto ste vi danas došli?". Nakon podužeg objašnjenja moje supruge opet pitanje: "A da li ste doneli dokumentaciju", iako sva dokumentacija postoji na toj klinici. Nakon nemogućnosti da pronađe dokumentaciju, dobili smo recepturu - "odokativnom" metodom. Iako je u 90% slučajeva ovakav tretman medikamentima isti, specifičnost osobe koja prima tretman se ne uzima u obzir

- Predhodna istorija problema/nemogućnosti da se začne se ne uzima u obzir. Tek kod četvrtog pokušaja smo imali sreću da se doktor koji je vodio postupak zainteresuje za malo širu sliku problema što je po prvi put donelo delimične rezultate

- Odlazak u druge privatne ordinacije koje se ne bave direktno metodom veštačkog začeća, kao na primer hormonskom terapijom i drugo, predstavlja hod po minskom polju. U našem slučaju bili smo savetovani da pokušamo da osiguramo uslove za IVF hirurškim putem gde je pritom ta operacija imala katastrofalne nuspjave na reproduktivnu sposobnost moje supruge. Da ne zaboravim da napomenem da je operacija izvedena u državnoj ustanovi i plaćena 500€, opet "ispod ruke". Nakon zahvata, prilikom plaćanja, hirurg je bio "toliko zauzet" da nismo imali priliku da postavimo ni jedno jedino pitanje o očekivanjima i rezultatima zahvata. Nakon neuspelih rezultata, "uvaženi kolega" dotičnog hirurga, koji nas je i poslao njemu pod skalpel, na naše pitanje kako je moguće da su analize sada lošije nego ranije odgovorio je lakonski: "znate kakvi su rezultati u tim državnim klinikama, možda su ih zamenili pa niste imali pravu sliku stvari"?!

Toliko. Za ministarstvo zdravlja..

Komentar o "Jevremovoj":
Posle 2 neuspesna embrio transfera i 3.koji je doveo do trudnoce, a zavrsio se spontanim pobacajem, doktor mi se nikada nije javio. Mislim da je to vrlo neprofesionalno, s obzirom da se zene uglavnom opredeljuju za privatne klinike bezeci od neljubaznih doktora iz drzavnih bolnica. A, da ne spominjem materijalne izdatke (4.500 eura)

Srđanu i njegovoj supruzi sve najbolje i da uživaju u roditeljstvu, isto želim i mnogim drugim koji imaju sličan problem.

Što se tiče pomenute klinike, osmesi nisu izostali ali su analize reproduktivne sposobnosti (moje, ne moje supruge, pomenuto u predhodnom komentaru) bile, zanimljivo, "na granici" na kontroli u Jevremovoj iako su u predhodnih godinu dana bile "vrlo dobre", da se izrazim profesorskim rečnikom, i to 3 puta konzistentno na GAK-u. Da li su opet možda bili pomešani rezultati?

Insistiranje na lokalnim rezultatima je, naravno, postojalo. Ako se malo zagrebe iza osmeha, oni su bitni ali nisu presudni, nešto drugo je presudno - profesionalnost. Većina klinika kod nas primenjuje dva postupka oplodnje, spontani i asisitirani, i jedan i drugi izvedeni uz veštačko podešavanje ciklusa i ovulacije primenom lekova. Ovakav process se primenjuje i zbog toga što omogućava tačnije praćenje ovulatornog ciklusa kao i zbog toga što omogućava periodično angažovanje stručnjaka koji svoj posao obavljaju na više lokacija pa je zgodno da na određenoj lokaciji provedu tačno određeno vreme i tu urade što više fertilizacija. Odstupanja od ove prakse gotovo da i ne postoje. Dehumanizacija procesa i rezultujuća površnost se sama nameće.

Treba napomenuti da je asistirani postupak značajno skuplji i da primena zavisi, naravno, od reproduktivnih sposobnosti prvenstveno.

Uzimanje novca “ispod ruke” pomenuto u mom predhodnom komentaru NEMA NIKAKVE VEZE sa Jevremovom ali ima veze sa vlasnikom jedne privatne ordinacije i jednim priznatim stručnjakom koji, kada bi ovo pročitali ne bi imali mnogo problema da se prepoznaju.

Predhodna zapažanja ipak, stoje.

Što se tiče organizovanog kriminalnog ponašanja naših medicinskih stručnjaka koji svoje usluge posebno naplaćuju u državnim klinikama, sledeći put, ako ga bude, nosim diktafon uz pratnju policijskih službenika, to je ionako posao za pravosuđe.

Jako mi je čudno kako je tretman bio ne samo jednak sa onima koji su pokušaj plaćali iz svog džepa, nego i u neku ruku - specijalan, obzirom na lekove koji su upotrebljeni. Voleo bih i da pročitam ovde kako mi, obični smrtnici, koji smo se na GAK-u gurali u sobi koja nema ni kvaku koja funkcioniše, da dođemo do takvog tretmana i da ne plaćamo lekove?

Mnogi koji su sa nama delili sudbinu u državnoj klinici nisu ni pominjali troškove puta iako su oni bili neuporedivo veći od onih koje je pomenuo Srđan.

Nakon toga bi možda imalo smisla baciti jedan realan pogled na ovaj problem u Srbiji.

Imam 26 god, pre 2 meseca smo prosli kroz sve to, neuspesno. Problem je do supruga, azoospermija. Ubedili su nas da moramo STO PRE sve to da obavimo uz biopsiju kod supruga, dali smo 3000e na privatnoj klinici, preplakala sam nekoliko dana kada je sve pocelo jer su me bombardovali injekcijama bez reci ili objasnjenja sta se desava. Dolazila sam kuci svakog dana bez ijednog objasnjenja koliko cu jos primati terapiju, da li sve ide ok ili ne, dobila sam hiperstimulaciju i jako puno odlicnih jajnih celija. Kada su "oplodili" celije, svi su izbegavali pogled - sestra se izlanula da se celije ne dele, da nije ok, kada sam pitala lekare - niko nije hteo nista da nam kaze.
PO tom izbegavanju pogleda sam znala da nema sanse da uspe.
Izvadili su mi krv, javili mi telefonom da nije uspelo bez objasnjenja i dalje.
Nakon mesec dana uz terapiju odlicnog endokrinologa smo od nule dosli na 350 hiljada spermatozida jer je u pitanju bio hormonski poremecaj, lekar smatra da ce se jos dosta popraviti stanje. Sada mi je jasno zasto su nas spopali da tako "hitno" udjemo u program. Niko nije zeleo da nam kaze da je suprug za terapiju.

Ne vidim zasto se navode kojekakve klinike od Danske do Cikaga - mozda to govori vise o tome koja drustvena klasa cita ovaj casopis u Bgd. Nase klinike su sasvim kompetentne i vrhusnki opremljene (mislim, one privatne), i ne vidim zasto bi se islo po belom svetu. Ja sam, naprotiv, iz belog sveta dosla da to uradim u Bgd, i to je bila najbolja odluka koju sam mogla doneti. Moje iskustvo je vrlo slicno iskustvu prethodnog komentatora: klinika Jevremova, prof. Aleksandar Stankovic i cela ekipa - vrhunski profesionalizam i ljubaznost, sve analize svih laboratorija prihvataju (sem spermograma, sto je logicno), placanje na kraju, IZUZETNO na svakom nivou. A ukupna cena (sa hormonskom terapijom oko 4,000 EUR) je, primera radi, 2-3 puta manja nego u USA (12,000 to 18,000 USD). Za mene velika sreca - prvi pokusaj, uspeh, i u februaru ako Bog da, jos jedna princezica. Zelim da ohrabrim sve zene koje razmisljaju o VTO - nije sve tako crno, tesko podnosljivo i nedostizno kao sto mnogi predstavljaju. Samo treba verovati i ne gubiti nadu.

Koji je, ustvari prvi korak koji treba da se uradi da bi se ušlo u proceduru za VTO i koliko to traje?
Hvala unapred!

Zelja za potostvom je normalna,ali treba biti realan i sagledati problem,uzalud je prevelika upornost i novac za one kod kojih plod ne moze da se odrzi u materici.Realnost je jedno al sagoreti u zelji drugo.

Ne vidim zasto se navode kojekakve klinike od Danske do Cikaga - mozda to govori vise o tome koja drustvena klasa cita ovaj casopis u Bgd. Nase klinike su sasvim kompetentne i vrhusnki opremljene (mislim, one privatne), i ne vidim zasto bi se islo po belom svetu. Ja sam, naprotiv, iz belog sveta dosla da to uradim u Bgd, i to je bila najbolja odluka koju sam mogla doneti. Moje iskustvo je vrlo slicno iskustvu prethodnog komentatora: klinika Jevremova, prof. Aleksandar Stankovic i cela ekipa - vrhunski profesionalizam i ljubaznost, sve analize svih laboratorija prihvataju (sem spermograma, sto je logicno), placanje na kraju, IZUZETNO na svakom nivou. A ukupna cena (sa hormonskom terapijom oko 4,000 EUR) je, primera radi, 2-3 puta manja nego u USA (12,000 to 18,000 USD). Za mene velika sreca - prvi pokusaj, uspeh, i u februaru ako Bog da, jos jedna princezica. Zelim da ohrabrim sve zene koje razmisljaju o VTO - nije sve tako crno, tesko podnosljivo i nedostizno kao sto mnogi predstavljaju. Samo treba verovati i ne gubiti nadu.

Nasa prica je, pak, potpuno drugacija od prethodnog komentara i dosta se poklapa sa navedenim tekstom.
Necu ovom prilikom o 7 godina pokusaja i pregleda na svim merodavnim zdravstvenim institucijama. Problem je na kraju bio to da ne postoji fizioloski problem, da je uzrok neplodnosti nepoznat i da je VTO (mozda) jedino resenje.
Usli smo (supruga 37 g., ja 39g.) u sistem drzave sa jednim besplatnim pokusajem, uradili sve trazene analize i odabrali smo kliniku Jevremova i dr Ljubica. (molim administratora da izbrise ime klinike i lekara ako smatrate da ne smem to da navedem). Nisu pravili pitanje gde su analize radjene.
Moram da naglasim da je SVE bilo besplatno, cak je supruga primala i skuplji Diferelin (umesto Menopura ili Suprefakta). Jedino sto smo morali da platimo bili su troskovi dolaska i odlaska na kliniku, koji i nisu bili veliki, obzirom na to da zivimo na teritoriji BG. Odgovorno tvrdim da su pacijentkinje koje su dolazile iz udaljenijih mesta i bile sa mojom suprugom u grupi uz overen putni nalog sa klinike refundirale i putne troskove.
O ljubaznosti osoblja, od pocetka do kraja, sve najbolje (pocev od predloga gde parkirati auto, pa do SVIH odgovora na SVA pitanja). Sve to uz stalni osmeh, po prvi put smo doziveli da je neko tu samo zbog nas, iako smo u pocetku bili skepticni, pogresno misleci da ce nas drugacije tretirati, jer nas je finansirao Fond.
Za svoj 40. rodjendan dobio sam najlepsi poklon - zvali su sa klinike i cestitali trudnocu. Pre par nedelja smo radili amniocentezu na Institutu za majku i dete i saznali da cemo krajem marta postati roditelji, vec unapred znam, ako bude licila na mamu, najlepse devojcice na svetu.
Ne klonite duhom - mi smo bili spremni na neuspeh i spremni da ostarimo zajedno i bez dece. Ovih dana, medjutim, intenzivno razmisljamo o imenu, krevecima, kadicama, zekama (sta je to zeka? :-) ) ...

Zanimljivo da se priča o akutnom problemu u Srbiji pojavila preko 7 gora i 7 mora kao preneseni tekst iz ELLE-a, koji, uzgred rečeno, ne prikazuje pravo stanje stvari i više deluje kao pamfletski prikaz napretka Srbije ka Evropskoj uniji. Obzirom da forma komentara ne dozvoljava opširniji opis problema, da pokušam ukratko:

- Koliko smo blizu Evropi govore uslovi pod kojima parovi mogu imati "besplatan" pokušaj. Prvo - nije besplatan nego, majstorskim rečnikom rečeno, besplatne su samo - ruke, lekovi se plaćaju iz svog džepa a oni su - skupi

- Kupovina lekova nije ničim regulisana i kupuju se u apotekama "ispod ruke" - toliko o legalitetu postupka.

- U drugim evropskim zemljama (i još-ne-evropskim - Hrvatska) postoji više od jednog besplatnog pokušaja, negde i 5-6.

- Sve u cilju poboljšanja nataliteta u Srbiji, GAK Višegradska je povećao cene sa 70.000,00 dinara na pretpostavljenih 200.000,00 dinara prošlog meseca

- "Profesionalnost" usluga u privatnim klinikama se vidi na sledećem primeru: Supruga i ja smo došli u jednu kliniku pri našem prvom pokušaju na kontrolu pred transfer na zakazani termin da bi nas sačekala sestra sa pitanjem: "a zašto ste vi danas došli?". Nakon podužeg objašnjenja moje supruge opet pitanje: "A da li ste doneli dokumentaciju", iako sva dokumentacija postoji na toj klinici. Nakon nemogućnosti da pronađe dokumentaciju, dobili smo recepturu - "odokativnom" metodom. Iako je u 90% slučajeva ovakav tretman medikamentima isti, specifičnost osobe koja prima tretman se ne uzima u obzir

- Predhodna istorija problema/nemogućnosti da se začne se ne uzima u obzir. Tek kod četvrtog pokušaja smo imali sreću da se doktor koji je vodio postupak zainteresuje za malo širu sliku problema što je po prvi put donelo delimične rezultate

- Odlazak u druge privatne ordinacije koje se ne bave direktno metodom veštačkog začeća, kao na primer hormonskom terapijom i drugo, predstavlja hod po minskom polju. U našem slučaju bili smo savetovani da pokušamo da osiguramo uslove za IVF hirurškim putem gde je pritom ta operacija imala katastrofalne nuspjave na reproduktivnu sposobnost moje supruge. Da ne zaboravim da napomenem da je operacija izvedena u državnoj ustanovi i plaćena 500€, opet "ispod ruke". Nakon zahvata, prilikom plaćanja, hirurg je bio "toliko zauzet" da nismo imali priliku da postavimo ni jedno jedino pitanje o očekivanjima i rezultatima zahvata. Nakon neuspelih rezultata, "uvaženi kolega" dotičnog hirurga, koji nas je i poslao njemu pod skalpel, na naše pitanje kako je moguće da su analize sada lošije nego ranije odgovorio je lakonski: "znate kakvi su rezultati u tim državnim klinikama, možda su ih zamenili pa niste imali pravu sliku stvari"?!

Toliko. Za ministarstvo zdravlja..

Komentar o "Jevremovoj":
Posle 2 neuspesna embrio transfera i 3.koji je doveo do trudnoce, a zavrsio se spontanim pobacajem, doktor mi se nikada nije javio. Mislim da je to vrlo neprofesionalno, s obzirom da se zene uglavnom opredeljuju za privatne klinike bezeci od neljubaznih doktora iz drzavnih bolnica. A, da ne spominjem materijalne izdatke (4.500 eura)

Koji je, ustvari prvi korak koji treba da se uradi da bi se ušlo u proceduru za VTO i koliko to traje?
Hvala unapred!

Imam 26 god, pre 2 meseca smo prosli kroz sve to, neuspesno. Problem je do supruga, azoospermija. Ubedili su nas da moramo STO PRE sve to da obavimo uz biopsiju kod supruga, dali smo 3000e na privatnoj klinici, preplakala sam nekoliko dana kada je sve pocelo jer su me bombardovali injekcijama bez reci ili objasnjenja sta se desava. Dolazila sam kuci svakog dana bez ijednog objasnjenja koliko cu jos primati terapiju, da li sve ide ok ili ne, dobila sam hiperstimulaciju i jako puno odlicnih jajnih celija. Kada su "oplodili" celije, svi su izbegavali pogled - sestra se izlanula da se celije ne dele, da nije ok, kada sam pitala lekare - niko nije hteo nista da nam kaze.
PO tom izbegavanju pogleda sam znala da nema sanse da uspe.
Izvadili su mi krv, javili mi telefonom da nije uspelo bez objasnjenja i dalje.
Nakon mesec dana uz terapiju odlicnog endokrinologa smo od nule dosli na 350 hiljada spermatozida jer je u pitanju bio hormonski poremecaj, lekar smatra da ce se jos dosta popraviti stanje. Sada mi je jasno zasto su nas spopali da tako "hitno" udjemo u program. Niko nije zeleo da nam kaze da je suprug za terapiju.

Srđanu i njegovoj supruzi sve najbolje i da uživaju u roditeljstvu, isto želim i mnogim drugim koji imaju sličan problem.

Što se tiče pomenute klinike, osmesi nisu izostali ali su analize reproduktivne sposobnosti (moje, ne moje supruge, pomenuto u predhodnom komentaru) bile, zanimljivo, "na granici" na kontroli u Jevremovoj iako su u predhodnih godinu dana bile "vrlo dobre", da se izrazim profesorskim rečnikom, i to 3 puta konzistentno na GAK-u. Da li su opet možda bili pomešani rezultati?

Insistiranje na lokalnim rezultatima je, naravno, postojalo. Ako se malo zagrebe iza osmeha, oni su bitni ali nisu presudni, nešto drugo je presudno - profesionalnost. Većina klinika kod nas primenjuje dva postupka oplodnje, spontani i asisitirani, i jedan i drugi izvedeni uz veštačko podešavanje ciklusa i ovulacije primenom lekova. Ovakav process se primenjuje i zbog toga što omogućava tačnije praćenje ovulatornog ciklusa kao i zbog toga što omogućava periodično angažovanje stručnjaka koji svoj posao obavljaju na više lokacija pa je zgodno da na određenoj lokaciji provedu tačno određeno vreme i tu urade što više fertilizacija. Odstupanja od ove prakse gotovo da i ne postoje. Dehumanizacija procesa i rezultujuća površnost se sama nameće.

Treba napomenuti da je asistirani postupak značajno skuplji i da primena zavisi, naravno, od reproduktivnih sposobnosti prvenstveno.

Uzimanje novca “ispod ruke” pomenuto u mom predhodnom komentaru NEMA NIKAKVE VEZE sa Jevremovom ali ima veze sa vlasnikom jedne privatne ordinacije i jednim priznatim stručnjakom koji, kada bi ovo pročitali ne bi imali mnogo problema da se prepoznaju.

Predhodna zapažanja ipak, stoje.

Što se tiče organizovanog kriminalnog ponašanja naših medicinskih stručnjaka koji svoje usluge posebno naplaćuju u državnim klinikama, sledeći put, ako ga bude, nosim diktafon uz pratnju policijskih službenika, to je ionako posao za pravosuđe.

Jako mi je čudno kako je tretman bio ne samo jednak sa onima koji su pokušaj plaćali iz svog džepa, nego i u neku ruku - specijalan, obzirom na lekove koji su upotrebljeni. Voleo bih i da pročitam ovde kako mi, obični smrtnici, koji smo se na GAK-u gurali u sobi koja nema ni kvaku koja funkcioniše, da dođemo do takvog tretmana i da ne plaćamo lekove?

Mnogi koji su sa nama delili sudbinu u državnoj klinici nisu ni pominjali troškove puta iako su oni bili neuporedivo veći od onih koje je pomenuo Srđan.

Nakon toga bi možda imalo smisla baciti jedan realan pogled na ovaj problem u Srbiji.

Zelja za potostvom je normalna,ali treba biti realan i sagledati problem,uzalud je prevelika upornost i novac za one kod kojih plod ne moze da se odrzi u materici.Realnost je jedno al sagoreti u zelji drugo.