Misteriozna bolest srca-miokarditis

1. novembar 2009.

Pošaljite komentar

Jak zamor i nedostatak daha – dovoljan razlog za odlazak kardiologu. Razni virusi i infekcije poput koksakija, hepatitisa, mononukleoze, gripa ili rubele – najčešći uzročnici miokarditisa.

Piše: mr sci. med. dr Vitomir Đorđević, spec.interne medicine kardiolog

Dom zdravlja "Dr Ristić"

Miokarditis je zapaljenje srčanog mišića, koje je najčešće izazvano virusima, mada može biti izazvano bilo kojim drugim mikrorganizmom (bakterije, gljivice, rikecije, protozoe). Kod osoba, koje su obolele od miokarditisa glavni simptom je pojava neuobičajenog i disproprocionalnog zamora. Zamor se pojavljuje neuobičajenom brzinom i u povećanom stepenu. Pacijenti se žale da ne mogu dugo da hodaju, često moraju da se odmaraju, brzo se zadišu i imaju kratak dah. Često zastaju prilikom penjanja uz stepenice i prave pauze već pri penjanju na prvi ili drugi sprat. Ovi simptomi se pojavljuju zbog manjeg ili većeg slabljenja srčanog mišića.

U težim slučajevima javljaju se poremećaji ritma, sa osećajem nepravilnog rada srca. Kad su zahvaćene srčane ovojnice (perikard – srčana kesa) može se osetiti bol u grudima. Ehokardiografijom se može precizno odrediti stepen pokretljivosti zidova srčanog mišića. U miokarditisu, pokretljivost srčanog mišića je snižena samo u pojedinim delovima (segmentima), koji ne zavise od prostiranja arterija kroz mišić. Na ovaj način možemo razlikovati miokarditis od koronarne bolesti, kod koje dolazi do sniženja kontraktilnosti u područjima gde je opskrba krvlju snižena zbog suženja arterija srca. Ove promene kod miokarditisa su najčešće diskretne. Kod ozbiljnih oblika može se naći značajan pad snage srčanog mišića. Sniženje pokretljivosti može biti difuzno, tako da celo srce postaje slabije pokretno, a srčani mišić slab i mlitav.

Postoji niz drugih znakova, koji nam mogu ukazivati na postojanje miokarditisa, ali je dovoljan razlog za kardiološki pregled pojava jakog zamora i nedostatka daha. Laboratorjske analize nam mogu ukazati na postojanje zapaljenja (povećana sedimentacija, povišen broj leukocita, promene u diferencijalnoj krvnoj slici, povišene vrednosti C-reaktivnog proteina i dr.). Analizom titra specifičnih antitela (koji treba da bude povišen najmanje četiri puta) može se odrediti tip virusa, koji je zahvatio miokard. Međutim, jedina sigurna dijagnoza miokarditisa je biopsija srčanog mišića, sa histološkom analizom dobijenog uzorka tkiva srčanog mišića. Biopsija se radi samo u najtežim slučajevima miokarditisa.

KOKSAKI JE PRVI MEĐU OPASNIM VIRUSIMA

Najčešći uzročnici miokarditisa su sledeći:

KOKSAKI (COXSACKIAE VIRUS) - Najmanje dvadeset raznih vrsta virusa mogu izazvati miokarditis. Ipak, najčešći je virus Koksaki, koji je odgovoran za više od 50 odsto slučajeva virusnog miokarditisa. Ime je dobio po gradiću u USA gde je prvi put izolovan 1948. godine. Često se zaboravlja da pripada grupi entero virusa, koji izazivaju crevne infekcije, tako da se bolest prvo manifestuje stomačnim tegobama, najčešće kao proliv i grčevi u stomaku. Takođe, ovaj virus može dati prolazno crvenilo ždrela uz pojavu plikova, kao i promene po koži (najčešće dlanova i tabana). Veoma često dolazi do zapaljenja srčane opne uz pojavu izliva tečnosti oko srca. Virus se intenzivnije razmnožava kod male dece. Kod starijih dominiraju bolovi u predelu plućne maramice, bolovi u mišićima, simptomi zapaljenja gornjeg respiratornog trakta i bolovi u zglobovima. U težim slučajevima može se pojaviti i bol u grudima, osećaj preskakanja srca i groznica uz povišenu temperaturu, dok kod najozbiljnijh slučajeva dolazi do teškog slabljenja srčane funkcije i pojave edema pluća (zastoj krvi u plućima). Srčani enzimi mogu biti normalni ili povišeni. Ehokardiografski se nalaze difuzni ili regionalni poremećaji pokreta zida leve komore, koji se obično tokom vremena poboljšavaju. Većina pacijenata se potpuno oporavi za nekoliko nedelja, mada se elektrokardiografske promene mogu naći mesecima posle infekcije. Retko se završava fatalno. Kod nekih pacijenta tek kasnije bolest postaje hronična i može ispoljiti simptome razvojem dilatativne kardiomiopatije.

CITOMEGALOVRIS je veoma česta neprepoznata infekcija kod male dece. Većina odraslih osoba ima antitela za ovaj virus, što znači da su nekada imali ovu infekciju. Infekcija nakon 35 godine je retka. Teške infekcije se obično dešavaju kod imunosupresovanih pacijenata sa malignim oboljenjima. Nažalost, kod trudnica je moguća infekcija ploda sa oštećenjem srca i razvojem anomalija.

Virus HEPATITISA retko zahvata srce. U pojedinim oblicima može dovesti do teškog miokarditisa.

INFEKTIVNA MONONONUKLEZA je najčešće laka bolest, koja je česta u tinejdžerskom uzrastu. Prenosi se kao i ostale respiratorne infekcije. Dolazi do uvećanja limfnih žlezda vrata, upale ždrela, a može doći i do uvećanja slezine. U retkim slučajevima razvija se zapaljenje srčane opne (perikarditis), praćeno bolom, koji može simulirati infarkt miokarda.

DA LI POSTOJI „SRČANI GRIP“

Influenza (grip) - Mada je klinički prepoznatljiv miokarditis redak, već postojeće oboljenje srca značajano povećava rizik. Za vreme epidemije gripa oko 10 odsto inficiranih osoba može imati srčane simptome. Srčane tegobe se obično pojavljuju za nedelju do dve od početka bolesti i mogu biti ozbiljne zbog nedostatka vazduha, osećaja nepravilnog rada srca, bola u grudima, aritmije i popuštanja srca. Obično dolazi do zahvaćenosti srčane opne (perikarda). Na elektrokardiogramu se mogu naći razne promene: srčana bradikardija, tahikardija i razni oblici poremećaja sprovođenja srčanih impulsa.

Lajmska bolest (Lyme carditis) - Uzrokovana je spirohetom, koji se prenosi ujedom krpelja. Obično počinje karakterističnim osipom (rašom) po koži, a nakon toga slede nedelje i meseci srčanih, zglobnih i neuroloških simptoma (ponekad i godinama). Oko 10 odsto oboljenja zahvata srce. Najčešće manifestacije su srčane aritmije– pojava usporenog i neravilnog sprovođenja srčanih impulsa – srčani blokovi). Nesvestica pa i potpuni gubitak svesti kao posledica aritmija, su česti. Lajmska bolest se uspešno leči antibioticima.

Rubeola je zarazna virusna infekcija, koja se klasično ispoljava groznicom, konjuktivitisom, uvećanim limfnim žlezdama na vratu i iza ušnih školjki. Ospa se javlja prvo na koži lica, širi se na trup i ekstremitete i traje obično samo tri dana. Osobe su zarazne nedelju dana pre i pošto se pojavi ospa (raš). Najčešće je veoma blaga bolest, ali može biti veoma opasna za trudnice i plod. Rubella virus može uzrokovati ozbiljno oštečenje fetusa, gubitak sluha, malformacije mozga, slepoću, mentalnu retardaciju i srčane mane. U težim slučajevima rubeola može izazvati zapaljenje srčanog mišića. Vakcina je sigurna i efikasna. Virusi zaušaka (mumps) i malih boginja, takođe mogu izazvati miokarditis.

Trihineloza (trichinella spiralis) - Prvi simptomi se mogu pojaviti već 12 časova posle konzumiranja zaraženog mesa (najčešće svinjsko sušeno meso). Zapaljenje uzrokuje mučninu, povraćanje, znojenje i proliv. Pet do sedam dana nakon prvih simptoma može da dođe da dođe i otoka lica i groznice. Od desetog dana simptomi su intenzivan mišićni bol, otežano disanje, slabljenje pulsa i sniženje krvnog pritiska i dolazi do oštećenja srčanog mišića i nervnih komplikacija. Smrt može nastati zbog slabljenja srčane, bubrežne ili plućne funkcije.

Može se zaključiti, da je miokarditis u većini slučajeva blaga bolest, i spontano dolazi do potpunog izlečenja. Preventivne mere protiv nekih oblika miokarditisa su moguće - konzumiranje samo sanitarno ispitanog mesa (trihineloza), vakcinacija (grip, rubeola, mumps) i zaštita od ujeda krpelja prilikom boravka u prirodi. Protiv virusa, koji se prenose respiratornim putem (kapljične infekcije) teško je sprovesti efikasnu prevenciju. Terapija miokarditisa je najčešće samo simptomatska (ublaživanje bola, snižavanje povišene telesne temperature) kao i kod uobičajenih respiratornih infekcija. Kod ozbiljnih oblika sa popuštanjem srca daju se kombinacije raznih lekova (kardiotonici, AC inhibitori, diuretici, antiaritmici, kortikosteroidi, imunosupresivi). Restrikcija fizičke aktivnosti, u aktivnoj fazi bolesti, je jedna od najznačajnijih mera koje mogu uticati na tok bolesti.

IPAK NAJČEŠĆE BEZ POSLEDICA

Miokarditis je najčešće blaga bolest, koja ne ostavlja nikakve posledice na zdravlje niti utiče na srčanu funkciju. Osoba sa miokarditisom najčešće nema nikakvih tegoba (asimptomatski miokarditis), niti traži lekarsku pomoć. Kod dva odsto osoba, koje su nastradale u sabraćajnim nesrećama, patohistološkim isečcima srčanog mišića, neočekivano se nalazi miokarditis, ovo oboljenje najčešće nije lečeno, niti je zatražena lekarska pomoć. Kakav će se oblik miokarditisa razviti, najviše zavisi od genetske predispozicije. Isti virus može kod raznih osoba dati potpuno drugačiju kliničku sliku.

OPREZ

Kod svake sumnje na miokarditis, pojave ubrzanog zamaranja, nepravilnog rada srca i bolova u grudima, uz stanje koje je slično gripu, treba uraditi kardiološki pregled i laboratorijske analize krvi.