Svako peto – debeljuca

1. novembar 2009.

Pošaljite komentar

Potomci su nam mršaviji od Engleza, Grka i Nemaca, ali deblji od Holanđana i Skandinavaca. U Srbiji broj dece do 18 godina sa prekomernom težinom je između 15 i 20 odsto, a od tog broja dijagnozu gojaznosti ima od tri do pet odsto. Naročito brine to što se dijabetes pojavljuje već u pubertetu, kao i povišeni krvni pritisak koji dovodi do ateroskleroze i promena na srcu.

Autor - Dragoljub Stevanović
Izvor - Politika.rs

Kada su pitali Čerčila kako je uspeo da doživi duboku starost uprkos velikoj strasti prema tompusu i viskiju, on je odgovorio da je tajna u tome što je ostao istrajan, nikada nije ni pokušavao da u svoj način života uvodi neke promene, a posebnu averziju gajio je prema bavljenju sportom.

Naravno, ovu anegdotu mnogi će shvatiti kao šalu, posebno oni koji se suočavaju sa problemom gojaznosti dece i tinejdžera. U SAD, gde se broj gojazne dece udvostručio za poslednje dve decenije, čak četvrtina mališana provede duže od četiri sata ispred kompjutera ili TV, a samo petina ih je fizički aktivno od dva do pet puta nedeljno. U ovoj zemlji prevencija gojaznosti postala je nacionalni prioritet. Nadležne zdravstvene institucije preporučile su da se dodatno oporezuju prodavnice brze hrane. Od restorana se zahteva da u jelovnicima prikažu kalorijsku vrednost jela, a od lokalnih zajednica traži se izgradnja biciklističkih staza, više igrališta i atletskih staza u školskim dvorištima.

U zemljama EU ima 22 miliona dece sa viškom kilograma, a od tog broja pet miliona je gojazno, pa će posebno opremljen karavan zdrave hrane putovati Evropom i posetiti oko 180 škola od Velike Britanije do Estonije. Promotorka te kampanje je upravo teniserka Žistin Enen, slavna belgijska sportistkinja, koja je poručila da se promenom ishrane i zdravijim životom mogu postići sjajni rezultati.

Dr Bratimirka Jelenković je učestvovala u nekoliko istraživanja, na lokalnom i nacionalnom nivou, o zdravlju i gojaznosti dece i njena iskustva govore da smo negde u zlatnoj sredini kada je reč o poređenju sa drugim zemljama, ali oni koji misle da su naši mlađi naraštaji generalno zdraviji od vršnjaka u takozvanim razvijenim zapadnim zemljama varaju se. Podaci govore da smo od nekih u proseku manje gojazni, ali od nekih više, recimo mladi Italijani, Holanđani, Skandinavci su procentualno manje gojazni od naših klinaca i tinejdžera, a Amerikanci, Englezi i Nemci deblji. Čak bi se moglo reći da u visokorazvijenim zemljama, gde se vode kampanje za zdraviji život, procenat gojazne dece postepeno opada, iako su ona u proseku gojaznija od naše, a da u Srbiji gojaznost kao pojava i dalje raste. Zbog promenjenog načina života, ističe dr Jelenković, pedijatar u Zdravstvenom centru u Zaječaru, i mi smo na pragu kada treba nešto preduzimati.

– Nismo još u velikom problemu, ali mu se približavamo. Veća fizička aktivnost dece, svakodnevna šetnja od pola sata ili sat i smanjenje vremena pred televizorom ili kompjuterom na dva sata dnevno znatno bi popravili sadašnju sliku – ističe naša sagovornica.

Kao da današnji klinci ni sami nemaju dovoljno dobrih ideja gde utrošiti višak energije. Lakši načini lakše i preovladavaju, gluvarenje uz igrice i grickalice traži očigledno manje napora od trčanja, gimnastike, odbojke... Stručnjaci upozoravaju da je višak kilograma u detinjstvu i adolescenciji uzročnik teških oboljenja u kasnijoj dobi – pre svega srca i krvnih sudova, kod gojaznih mališana uočavaju se i bolesti karakteristične za starije ljude, kao što su povišeni pritisak i dijabetes tipa 2.

Nisu samo gojazni problem, već i mršavi, prema zvaničnim podacima u Srbiji ima 300.000 neuhranjene dece, od kojih 160.000 njih gladuje. Procenat neuhranjene dece povećavao se krajem prošlog veka sve do 2003. kada je počeo da stagnira i da beleži lagani pad. Najugroženija su deca iz romske populacije, i ona sa statusom izbeglica. Pedijatri kad konstatuju neuhranjenost kažu da nemaju nadležnu instituciju gde bi prijavili siromaštvo.

Zajedničko i gojaznima i mršavima je loša ishrana sa malo neophodnih hranljivih materija, vitamina i minerala. Uneti više kalorija ne znači uneti i više vitamina ili gvožđa pa su i deblja deca anemična, kao i neuhranjena. Kod ovih drugih naročito je veliki problem nedostatka belančevina, koje u sebi sadrže esencijalne aminokiseline. One su od velikog značaja za rast i razvoj, ne samo fizički već i intelektualni, kaže specijalista za ishranu dr Jagoda Jorga, profesorka na Medicinskom fakultetu u Beogradu.

Posledice su vidljive, sve više neuhranjene dece zaostaje u rastu. Oko osam odsto dece u Beogradu stare do pet godina nije dostiglo visinu normalnu za njihov uzrast, a koliki je to problem govori podatak da je u većini zemalja taj procenat ispod jedan odsto.

Što se tiče težine tu treba razlikovati dve kategorije, decu sa viškom kilograma i decu sa dijagnozom gojaznosti koja je već medicinski problem koji zahteva lečenje. U tom slučaju za svako dete pojedinačno potrebno je sastaviti dijetu, jer je svaki problem individualan.

U Srbiji broj dece do 18 godina sa prekomernom težinom je između 15 i 20 odsto, a od tog broja dijagnozu gojaznosti ima od tri do pet odsto.

Dr Jagodu Jorgu naročito brine činjenica što se dijabetes pojavljuje i u pubertetu, a svako treće dete sa viškom kilograma ima hipertenziju koja dovodi do ateroskleroze i promena na srcu.

Da li je vreme za širu društvenu akciju i kod nas po ugledu na one u SAD i Evropskoj uniji. Mnogi se još sećaju kampanje koju je pokrenuo pre nekoliko godina popularni kuvar Džejmi Oliver. On je za kratko vreme obučio 180.000 kuvarica u Velikoj Britaniji da pripremaju zdrave školske obroke pošto se u ovoj zemlji izvodi celodnevna nastava.

Kod nas uglavnom nema celodnevne nastave, tek u ponekoj uglavnom privatnoj školi, ali su produženi boravci i dalje zastupljeni u državnim školama, naravno ne u svim.

– Ishrana se u produženom boravku naše škole sastoji od doručka, ručka i užine, za ručak se služi supa ili čorba i kuvano jelo sa povrćem i mesom, salata i hleb. Jelovnik je sastavljen po savetima nutricionista i po želji roditelja da deca jedu više kuvana jela. Doručak se sastoji od peciva ili sendviča sa sokom ili jogurtom, a za užinu se deli voće – kaže Dragan Obradović, direktor OŠ „Posavski partizani“ iz Obrenovca.

Od ukupno 600 učenika svih osam razreda ove škole u produženi boravak idu samo učenici prvog i drugog razreda, i to manji broj, njih pedesetak. Ostali se za vreme časova hrane na velikom odmoru.

– Moji drugovi i ja najčešće kupujemo peciva, đevrek, kifle, poneko burek, sok sa čipsom, kupujemo i pice i palačinke sa eurokremom – priča nam Uroš, učenik šestog razreda ove škole.

A voće, donese li neko jabuku u rancu? Koliko ja znam – niko, odgovara, malo je i blam.

Prehrambena industrija, ističe dr Jagoda Jorga, mora i kod nas da ide u susret modernom načinu života, da obezbedi higijenski ispravnu hranu sa više hranljivih materija bez viška kalorija. U timove stručnjaka treba da budu uključeni čak i eksperti za ambalažu.

Drugim rečima, jesti zdravo – trebalo bi da postane „in“. Najveći stručnjaci za dizajn, Italijani, upakovali su jabuke u automate slične onim za kafu. Pritisneš dugme i izađe ti zdrava, jedra jabuka. Kod nas su retka deca koja nose jabuku u školu, a i kad je ponesu, stide se od vršnjaka da je pojedu. Staromodno je.

Kažu da zdravlje na usta ulazi, ali i bolest. A naša sagovornica dr Jorga, koja je kao dijetetičar i nutricionista poznata i van granica naše zemlje, kaže da je najbolji recept umerena i raznovrsna ishrana. Zvuči jednostavno, ali ne i lako izvodljivo.

Dobre i loše kalorije

Najveći problem, prema rečima dr Jorge, jesu slatki bezalkoholni napici koji su štetniji i od brze hrane, jer se sastoje od takozvanih praznih kalorija. Jedna konzerva takvog veštačkog napitka sadrži 160 kalorija koliko i sok od pomorandže. Samo što čaša prirodnog soka sadrži i dnevne potrebe za vitaminom Ce, a u ovom drugom osim kalorija nema ničega više.

Brza hrana, ističe naša sagovornica, može da bude i dobra, ako je napravljena od raznovrsnih namirnica, mleka, jaja, povrća, čokolade, oraha, umesto od loše biljne masti, brašna i šećera.

Genetika

I genetika ima svoj udeo. Ako je jedan roditelj gojazan, šansa da i dete bude takvo je tri puta veća, a ako su oba roditelja sa viškom kilograma dete ima sedam do deset puta veće izglede da se ugoji nego deca čiji su roditelji normalne težine. Zanimljivo je još jedno otkriće, deca čije su majke dobile prvu menstruaciju u 11. godini dvostruko su izloženija riziku da pate od preterane gojaznosti od dece čije su majke ušle u ciklus sa 15 godina.

Prevencija

Prvi koraci ka gojaznosti, upozoravaju stručnjaci, obično se prave u prve dve godine života pa tu leži i ključ prevencije, zato je važna uloga pedijatara u razvijanju svesti roditelja. Sledeći korak je edukacija školske dece, promocija zdravog života, a to podrazumeva zdravu ishranu i bavljenje sportom, takođe i roditelji svojim primerom treba da pokažu šta je zdrava ishrana i zdrav život. Kada dete nauči i prihvati zdrave principe, to ostaje za ceo život.

Najvitkiji u Arilju

Umerena gojaznost i gojaznost utvrđena je kod 18,79 odstodečaka uzrasta 10 godina i 18,93 procentakod uzrasta 15 godina, odnosno kod devojčica 17,87 odstoi 19,24 odsto. Najmanja učestalost gojaznosti i umerene gojaznosti sreće se kod dečaka i kod devojčica oba uzrasta iz Arilja (5,17 odsto; 12,39 odsto; 8,82 odsto; 13,26 odsto). Najveći broj gojazne i umereno gojazne dece sreće se kod dečaka uzrasta 10 godina iz Požarevca (29,97 odsto) i devojčica iz Niša (26,26 odsto), a u uzrastu od 15 godina kod dečaka iz Beograda (27,08 odsto) i devojčica iz Despotovca (30,09 odsto).