Zdravo dete je srećno dete

28. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Vodite računa o osećanjima svog mališana i saslušajte ga čak i kad vam njegovi problemi izgledaju kao besmislice. Jedino tako oslobodiće se unutrašnje napetosti i odrastati potpuno bezbrižno.

Preuzeto iz magazina LISA

Po kojim kriterijumima se procenjuje stepen porodične sreće? Za neke je to materijalno blagostanje, za druge je strasna ljubav supružnika, za nekoga je to obično uzajamno poštovanje svih članova porodice. Najverovatnije da sve to ulazi u pojam „srećna porodica”, ali je isto tako nemoguće zamisliti normalne roditelje koji su apsolutno srećni naročito ako njihovo dete često poboljeva ili ima neku hroničnu bolest. Ako je dete zatvoreno i teško uspostavlja kontakt sa vršnjacima ili je, naprotiv, hiperaktivno i agresivno - to roditelje mnogo manje zabrinjava jer većina njih misli da će proći. Međutim, odstupanja u ponašanju deteta i njegovi proble-mi sa zdravljem nalaze se u suštinskoj me-đuzavisnosti i često imaju isti uzrok. Posmatrajući dete, iskusan psiholog gotovo uvek može da postavi tačnu „dijagnozu” psihološke klime u porodici. Jer, dete je kao lakmus-papir unutrašnjih odnosa u kući. Nije čak neophodno da pitate dete kako živi.

Veliki broj informacija stručnjaku mogu da pruže posmatranja detetovog reagovanja u različitim situacijama, pa čak i manji funkcionalni (odnosno, bez organskih simptoma) poremećaji njegovog zdravlja. Ali, pedagog, psiholog ili lekar nemaju dete pred očima neprekidno, pa jedino roditelji mogu na vreme da primete da se kod njega pojavljuju problemi: ono se, recimo, ne oseća dobro ili je često loše raspoloženo. Na šta treba da obratite paž-nju? Na po-re-mećaje sna, bolove u stomaku, po-vremeno povraćanje, zatvore, mokrenje u snu (kod dece starije od dve godine), glavobolje, neurodermitis, na prehlade koje ne prolaze, bez obzira na lečenje.

Porodična klima

Čak i bebe mogu svojim ponašanjem da nam signaliziraju kakav im je život u sopstvenoj porodici. Ako beba od 3 do 4 meseca ima stalne grčeve u stomaku (ako plače i grči se), ako za vreme dojenja guta mnogo vazduha, zbog čega kasnije podriguje, ako sisa prste, malo jede, ili jede normalno ali ne dobija na težini, nemojte to pripisivati problemima uzrasta i misliti da će sve samo od sebe proći. Najčešći uzroci ovih simptoma nalaze se u sferi emocija i povezani su sa duševnim stanjem majke. A to stanje, opet, neposredno zavisi od opšte psihološke klime u porodici. Zbog toga, paralelno sa brigom o detetu, roditelji treba češće da razmišljaju o sopstvenom fizičkom i psihološkom stanju. Možda bi trebalo ozbiljno da razmislite o “stilu” ponašanja u porodici.

Po pravilu, roditelji čak i ne pomišljaju da njihovo konfliktno ponašanje u porodici za dete predstavlja neprekidni izvor stresa. Dete u takvoj situaciji (kada ga roditelji grde ili se svađaju u njegovom prisustvu) nesvesno počinje da se prilagođava, uči se da potiskuje svoju uznemirenost i bes pomoću određenih postupaka. Ono zadržava dah, napreže mišiće, povlači se u sebi i grči. Da bi bilo spremno na neprijatnu situaciju, dete zadržava to napeto stanje i ono postepeno postaje hronično: menja se krvotok u njegovim mišićima a zatim i u unutrašnjim organima. Na taj način, lančano, emocionalno stanje deteta utiče na čitav njegov organizam. Oboljenja unutrašnjih organa, koja nastaju kao posledica nervne i psihološke napetosti, nazivaju se psihosomatskim poremećajima. Sistematska istraživanja takvih poremećaja započeta su još tridesetih godina prošlog veka u SAD. I kod nas je taj termin odavno postao uobičajen u psihološkoj i medicinskoj terminologiji. Nažalost, bez obzira na to, ovaj pristup u razumevanju prirode mnogih bolesti prodire u svest ne samo pacijenata, već i lekara. A prema statistici, 43-56% svih osoba koje se obrate lekaru, pate od psihosomatskih poremećaja.

Vežbajte zajedno

U zavisnosti od svog uzrasta, imitirajući odrasle, dete pokušava da dovede u red svoje pokrete, te tako instinktivni mehanizam otklanja mišićnu napetost. U cilju smanjenja napetosti može da pomogne veoma umerena, ali redovna fizička aktivnost. Međutim, ni tu ne treba da idete u drugu krajnost i odmah upišete dete u sportsku školu. Dovoljno je da radite sa njim običnu gimnastiku, ali je veoma važno da je radite svaki dan. Najbolje je ako gimnastiku radite zajedno sa detetom. Jer, u životu svakog čoveka postoji hronična napetost - emocionalna i fizička, a potisnuta napetost veoma lako može da postane uz-ro-čnik raznih bolesti. Lekari smatraju da astma nastaje zbog toga što dete „želi, a nikako ne može da dozove svoju majku”, da se čir na želucu dobija usled nezadovoljene želje za ljubavlju, da su bolesti srca i krvnih sudova - izraz potisnutog gneva. Koren ovih bolesti, kao i mnogih drugih, potiče iz detinjstva.

Na primer, kada u ranom detinjstvu dete počnu da navikavaju na nošu, ako to čine suvše grubo, ako ga grde za svaki propust, to kasnije može da dovede do zatvora i proliva. Poznat je psihosomatski karakter bolesti kao što su bronhijalna astma, stenokardija ili čir na dvanaestopalačnom crevu, kao i ulkusni kolitis, neurodermitis, nespecifi-čni, hronični poliartritis, hipertonija, vegetativnovaskularna distonija, migrena, psorijaza, razne vrste ekcema, kao i druge bolesti. Šta da učinite da biste spre-čili da se u detetu nakupi hronična napetost? To je istovremeno veoma lako, i veoma teško - to često znači da treba u potpunosti promenite svoj odnos prema detetovim osećanjima i vodite računa o njegovom raspoloženju. Odraslima dečji problemi ponekad izgledaju kao besmislice. Ali, dete može da oseća pravu i duboku žalost zbog slomljene najdraže igračke, ili zbog toga što ga je mama ostavila samog. Može da pati istinski i duboko, isto kao i odrasla osoba. I ta patnja teže će mu pasti ukoliko kod odraslih ne nailazi na saosećanje. Razgovarajte sa detetom o svemu što se tokom dana dogodilo u kući, napolju, wu vrtiću. Ponekad će dete nešto prećutati da ne bi sekiralo roditelje, ponekad neće umeti da se dobro izrazi o svojim osećanjima.

Zadatak roditelja je da stvori atmosferu međusobnog poverenja da bi dete moglo da „otvori dušu” i slobodno ispriča sve što oseća. Upravo kada dete izgovori sve što ga brine i sekira, nestaće veliki deo emocionale napetosti, te se na taj način eliminiše njeno taloženje unutar njegovog malog organizma.

U NOVOM BROJU MAGAZINA LISA

Moda:Nova pravila u oblačenju

Iskrena priča: Tajna stare kutije

Aktuelno: Jesen uz dobru knjigu

Inspiracija: Baštenski raj porodice Erić

Psihologija: Žene u šopingu provedu 399 sati godišnje

Anketa: Poznati pobeđuju krizu - i štednja i luksuz