Izabrani lekar i njegov pacijent

25. oktobar 2009.

Pošaljite komentar

Izabrani lekar – nova praksa u našim domovima zdravlja donela je i brojne druge promene u radu ovih ustanova. Njen cilj je bio da se poveća poverenje pacijenata u sistem zdravstvene zaštitite, a da se lekarima pruži adekvatna stimulacija za trud i entuzijazam. Koliko se u tome uspelo?

Piše: Sanja Lazarević

Preuzeto iz magazina VIVA

Projekat Ministarstva zdravlja Republike Srbije o primeni kapitacije u primarnoj zdravstvenoj zaštiti u koji je od kraja 2007 uključeno tridesetak domova zdravlja trebalo bi da se završi sledeće godine, a njegovu realizaciju finansira Evropska unija. Do tada bi, naime, trebalo da većina građana (bar 80%) koja po mestu stanovanja ili rada pripada ovim domovima zdravlja izabere svog lekara, i o tome da pismenu saglasnost.. Ovaj sistem, prema osnovnoj ideji, trebalo bi da vrati poverenje pacijenata u lekare, da im omogući veću brigu i pažnju, a s druge strane, i samim lekarima da donese adekvatnu nagradu za uloženi trud, ne samo moralnu, već i finansijsku, kroz sistem nagrađivanja i vrednovanja u skladu sa brojem pacijenata koji su baš njega odabrali. Istovremeno sa uvođenjem prakse izabranog lekara, većina domova zdravlja prešli su i na sistem zakazivanja pregleda, telefonsko poručivanje recepata (za one koji stalno primaju istu terapiju), i uveli još neke organizacione promene, sa ciljem smanjenja gužvi, čekanja i nerviranja kako lekara i medicinskog osoblja, tako i pre svega samih pacijenata. Ove novine su, međutim, u početku izazvale negodovanje brojnih korisnika zdravstvenih usluga (pogotovo onih starijih) ali su vremenom, kako se i sam sistem uhodavao naišle na odobravanje.

U međuvremenu, došlo je i do nekih drugih izmena u pogledu izdavanja recepata i uputa, odabira lekova (sa liste), participacije, a uvedeni su i preventivni centri, koji, izgleda još nisu u pravom smislu zaživeli, jer je odziv stanovništva relativno mali.

Jedan lekar – 36 pacijenata dnevno

U Dom zdravlja Palilula ovaj projekat je započet 2008. a kakva su njihova iskustva razgovaramo sa dr Miroljubom Žikićem, načelnikom službe za zdravstvenu zaštitu odraslih (tzv. Opšta praksa).

–Kod nas se do sada oko 67 odsto pacijenata izjasnilo kod kojeg lekara žele da se leče. Na Paliluli živi oko 150.000 stanovnika i ako se njih 80 odsto izjasni za svog lekara opšte prakse, svaki lekar bi trebalo da u proseku ima 1600-1700 pacijenata. Lekari će ubuduće biti plaćeni isključivo na osnovu broja pacijenata koji su se za njih opredelili, kao i na osnovu broja pregleda, ponovljenih pregleda, preventivnog rada i nekih drugih sličnih parametara. Maksimalno je predviđeno da lekar opšte prakse u domu zdravlja vodi 2000 pacijenata, a specijalisti (ginekolozi, ofamolozi itd.) znatno više, jer su i posete njima ređe. Mi stalno apelujemo, pa evo i ovom prilikom na naše pacijente koji to još nisu uradili da se jave i dođu u dom zdravlja i izjasne kod kojeg lekara žele da se leče.

Do sada su samo tri doma zdravlja u Srbiji (Kraljevo, Valjevo i Savski venac) ostvarili 80 odsto izjašnjavanja pacijenata. Problem će, međutim biti, kako saznajemo od našeg sagovornika, što je veliki broj lekara bio na specijalizaciji, ili na porodiljskom bolovanju (ako su u pitanju žene), a u međuvremenu ih je neko menjao i kada se vrate praktično preuzimaju tuđu kartoteku. Da li će se pacijenti ponovo izjašnjavati, ili će lekar automatski preuzeti njihove kartone nije do kraja definisano. Kao ni u situaciji kad lekar ode u penziju, a na njegovo mesto dođe mlađi kolega.

– Prema zakonu je predviđeno da jedan lekar u toku dana primi 36 pacijenata, da obavi jednu do dve kućne posete, a ako se tome doda i rad u manjim grupama (preventiva) ili sistematski pregled – to je praktično neizvodljivo u toku jednog radnog vremena, kaže dr Žikić. – Naši lekari su od početka ove godine, prema statistici imali prosečno 31 pregled dnevno.

U Domu zdravlja Palilula pregledi kod lekara opšte prakse se zakazuju, dolaskom na šalter ili telefonom, ali taj sistem rada nije zaživeo u specijalističkim službama, kod ofamologa i slično. Mnogi specijalisti «beže» od zakazivanja, jer ih to sprečava da uzmu slobodan dan onda kada im je potrebno. Ili, ako iz bilo kog razloga ne mogu da dođu na posao, sve njihove zakazane pacijente mora da preuzme drugi kolega, što dovodi do velikih gužvi.

Ko ne zakaže – duže čeka

–Problem je međutim, što nama dolaze i ljudi koji nisu zakazali, ali imaju temperaturu, ili neke druge simptome zbog kojih moraju da budu primljeni što pre, kaže dr Žikić. – To ponekad može da napravi gužvu, i da pomeri raspored, ali u principu se ne čeka duže od petnaestak minuta. Ima međutim, pacijenata kojima i to smeta, pa se bune. Mislim da su naši pacijenti, ili bar neki od njih, pomalo razmaženi. Ima i onih koji u vreme koje im je zakazano ulaze ordinaciju bez obzira što je tu već neki drugi pacijent. Mi zakazujemo preglede na 15 minuta, ali lekar nikad ne zna koliko će se ko zadržati. Mada mi već znamo koji su pacijenti nervozni, pa se trudimo da im izađemo u susret. A ima dosta i onih koji jednostavno neće da zakazuju pregled. Ali to je njegovo pravo i mi moramo da ga primimo. Samo što u tom slučaju mora da čeka.

Pacijenti, čiji je prvi susret sa lekarom upravo u domu zdravlja najčešće se žale na dužinu čekanja i ulazak «preko reda», mada danas manje nego što je to bilo u početku, jer se i medicinsko osoblje u međuvremenu uhodalo, pa su gužve sada manje. Drugi, rekli bismo i ozbiljniji razlog za njihovo nezadovoljstvo je što ne mogu da dobiju lek koji žele ili koji su navikli da uzimaju. Problem je, međutim, u tome što lekar jednostavno ne može da im prepiše baš taj željeni lek.

–Neki lekovi koji su ranije bili na listi, sada više nisu, a pacijenti to ponekad ne mogu da shvate, kaže dr Žikić. – S druge strane ima i onih lekova koje ja mogu da prepišem pacijentu, ali samo ako ima određenu dijagnozu, ili ako mu je taj lek preporučio određeni specijalista. Za mene, kao lekara opšte prakse je nezahvalna uloga posrednika između pacijenta na jednoj i Fonda na drugoj strani. Jedan lek za smanjenje masnoća u krvi, na primer, jeste na listi, ali samo ako pacijent ima jednu određenu dijagnozu ili ako mu je taj lek preporučio endokrinolog sa Instituta za endokrinologiju. Drugačije, ja ne smem da mu prepišem taj lek, ali pacijenti to jednostavno neće da shvate. Zakon je i nas, lekare dosta ograničio u toj samostalnosti izbora leka za naše pacijente. A mi, lekari iz primarne zdravstvne zaštite, tvrdim, najbolje poznajemo naše pacijente, jer ih pratimo, i tačno znamo od čega sve boluju i koji je lek izbora za njih.

Prvi na udaru

Još jedan veliki problem su uputi za lekare specijaliste.

–Po zakonu jedan uput za određenu kliniku ili institut važi mesec dana, bez obzira da li pacijent za to vreme obavi jedan ili više pregleda, objašnja dr Žikić. – Ali, u mnogim od tih ustanova traže od pacijenata da svaki put kad dođu, u roku od tih mesec dana – donesu novi uput. I onda se ljudi šetaju, nerviraju i optužuju nas. Posebno je bilo velikih problema kada je otvorena mogućnost pregleda na VMA. A zakon je predvideo da pacijenti mogu da obave određene preglede i analize na VMA samo ukoliko na drugom mestu to ne mogu da završe u dogledno vreme. Ali, onda ta druga ustanova mora da im napiše potvrdu da nije u mogućnosti da ih primi, pa da oni mogu biti poslati na VMA...

Sve u svemu, lekari opšte prakse su prvi na udaru, bilo da je reč o kritici od strane pacijenata, bilo da je reč o stvaranju njihovog poverenja u zdravstveni sistem u celini. Utoliko je njihova odgovornost veća, pogotovo što pacijentima, osim profesionalnog znanja često treba i topla ljudska reč, da ih neko sasluša i uteši. A lekar, često nema vremena, ili volje da mu to pruži.

U domu zdravlja Palilua saznali smo, međutim, da se pacijenti mnogo češće žale na medicinske sestre nego na same lekare. Najviše ih nervira kada su sestre nezainteresovane, drske i neljubazne. I mada je mnogo više onih koje imaju strpljenja i osmeh za sve koji dođu na šalter, pacijenti uvek najpre zapamte onu koja je bila nervozna i bezobrazna. Zbog toga i pravni zaštitnik pacijenata – institucija uvedena pre par godina – primaju veliki broj pritužbi, s tim što su neke opravdane, neke ne. Međutim, pacijentu, iznerviranom na nekom od šaltera ili u doktorskoj ordinaciji ponekad je dovoljno da ga pravni zaštitnik sasluša, pokaže razumevnje i uvaži njegov problem – i već se bolje oseća.

Grip i moguće gužve

Već prilično uhodani sistem zakazivanja pregleda mogao bi biti doveden u pitanje ukoliko dođe do epidemije novog gripa, koja bi mogla poprimiti ozbiljne razmere. Šta u tom slučaju?

– Prethodnih par godina, otkako smo prešli na novi sistem rada i zakazivanje pregleda, nije bilo nekih većih epidemija a i vakcinacija je bila odlično sprovedena, kaže dr Miroljub Žikić. – Što se tiče ovog novog gripa, koji se očekuje najesen, teško je dati prognozirati kako će se stvari odvijati. Lično mislim da će taj grip biti sa blagim simptomima, i ljudi će biti bolesni tek nekoliko dana, ali je problem što će verovatno svi biti bolesni u isto vreme. Očekujemo da ćemo i mi lekari biti zaraženi, pa će se i naš broj u domu zdravlja smanjiti. To bi moglo da stvori gužve. Mi već sada, u okviru preventivngo rada organizujemo svuda po opštini predavanja o tom novom gripu, o tome kako da se od njega ljudi zaštite, kako da prepoznaju simptome i šta da preduzmu.