Centimetri su važniji od kilograma

15. septembar 2009.

Pošaljite komentar

Zašto se gojite u struku? I zašto, i pored toga što jedete manje nego pre, nikako ne možete da se rešite „jastučića“ na stomaku?

Priredila: Danijela Petrov
Preuzeto iz magazina "Lisa"

Skloni ste takozvanoj viscelarnoj debljini? Da, ako ste žena i ako vam je obim struka veći od - 80 centimetara

Novi standardi u tekstilnoj industriji, mere 98-70-98, ozbiljan su signal da gojaznost u svetu, ali i kod nas, uzima sve veći danak. Nove mere zauvek su, čini se, ostavile u prošlosti nekad idealne centimetre grudi, struka i bokova 90-60-90. I zaista, čak i ako zavirimo na modne piste, danas ćemo teško pronaći strukić koji bi odgovarao merama kakvim su se nekada dičile žene. Zašto se gojimo u struku, na mestu na kojem masne naslage predstavljaju najveći rizik za pojavu kardiovaskularnih problema?

Jedete malo, a gojite se?

Žene čiji je obim struka veći od 80 centimetara, kao i muškarci koji su oko struka nakupili više od 94 centimetara, u opasnosti su da umru od infarkta, moždanog udara ili neke druge bolesti vaskularnog sistema. Procenjuje se da kod nas od metaboličkog sindroma ili pojačanog rizika od kardiovaskularnih bolesti boluje oko pola miliona ljudi ili oko 40 % uglavnom starijih od 60 godina. Šta to treba učiniti da se smanji rizik? Stručnjaci upozoravaju da je neophodno promeniti odnos mišićnog i masnog tkiva u korist prvog.
Mršaviti, dakle, ne znači samo gubiti na težini već, pre svega, smanjiti masno, a povećati mišićno tkivo, čime će se automatski smanjiti i obim grudi, struka, kukova. Nije redak slučaj da osoba zadovoljavajuće telesne težine ima povećane vrednosti masnog tkiva, a smanjene mišićnog. Najčešće je to posledica nepravilne ishrane (ne količinski prekomerne) u kombinaciji sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Naročito su opasni brzi zalogaji, neredovni obroci, rafinirani šećer, industrijski prerađena hrana... Masti koje se natalože oko struka, takozvane viscelarne masti, luče aktivne materije, poput hormona ili belančevina, koje direktno utiču na pojavu bolesti u svim organima, a posebno se odražavaju na krvne sudove. Arterioskleroza, šećerna bolest i povišen krvni pritisak tegobe su koje stručnjaci direktno povezuju sa viškom masti. Hormonski aktivno masno tkivo kod žena može da doprinese pojavi policističnih jajnika i neredovnih menstruacija. Faktori koji imaju znatnog uticaja na raspored masti u organizmu čoveka su mnogobrojni, ali glavni „krivac“ ipak se mora tražiti u porodičnom nasleđu i hormonima.

Krivi su hormoni

Estrogen, progesteron i testosteron tri su glavna polna hormona. Njihova ravnoteža narušava se starenjem, pa se kod žena u srednjim tridesetim nivo progesterona smanjuje 120 puta brže nego što se smanjuje lučenje estrogena, tako da estrogen reaguje u sve bržem „slaganju“ masti oko struka. Naime, istraživanja pokazuju da estrogen smanjuje sposobnost sagorevanja energije posle jela, što onda rezultira većim deponovanjem masti u telu. U ženskom organizmu masti se deponuju drugačije nego u muškom. Zato je u ishranu preporučljivo da uključite alge koje smanjuju estrogen, ali i uklanjaju toksine, oslobađaju suvišne tečnosti i kontrolišu apetit. Kod muškaraca estrogen nije dominantan, pa bi oni trebalo da se koncentrišu na ishranu kvalitetnim proteinima (boranija, soja, tofu, piletina) jer će tako lakše povećati mišićno tkivo. Sva istraživanja svedoče da je ključ uspeha u promeni ishrane, načina života, ali i u povećanoj fizičkoj aktivnosti.

Na dan 500 kalorija manje

Osnovni kvalitet zdravog mršavljenja, bez posledica po zdravlje, jeste uspostavljanje ravnoteže unosa i potrošnje kalorija. Kada osoba odluči da drži dijetu, ona ne sme biti restriktivna kad je reč o nutrijentima, već bogata vitaminima, mineralima i dijetalnim vlaknima. Mršavljenje mora biti postupno, što znači da je najbolje smanjiti dnevni unos hrane za 500 kalorija. Ishranu za smanjenje hormonski aktivnih masnih naslaga treba da bazirate na integralnim žitaricama (smeđi pirinač, zob, ječam, heljda), esencijalnim masnim kiselinama (plava riba), povrću (zeleno lisnato povrće, šargarepa, krastavac, tikvice...), voću (jabuke, lubenice, maline, šljive...) i mahunarkama (soja, sočivo, leblebije, pasulj, grašak...). Takođe, treba da izbegavate industrijski prerađenu hranu, lisnata testa, prženu hranu, veštačke zaslađivače, punomasne sireve i mlečne proizvode. Potrebno je svakodnevno pijete dovoljno tečnosti, najbolje biljnih čajeva, negazirane vode, nezaslađene limunade, supe od povrća. Treba da smanjite unos alkohola i kofeinskih napitaka koji imaju diuretičko dejstvo, pa tako smanjuju količine vitamina i minerala važnih za hormonsku ravnotežu, poput vitamina B-kompleksa, cinka i gvožđa. Posebnu pažnju treba da posvetite detoksikaciji i „čišćenju“ jetre, u čemu, osim pravilne ishrane, pomaže i čaj od maslačka i koprive. Zeleni čaj, koji ubrzava bazalni metabolizam pomaže da se uklone suvišni kilogrami. Nikako ne treba zanemariti ni stres. Gojenje u području stomaka povezano je sa stresom, odnosno „sindromom užurbanih žena“. Uzrok toj pojavi je stil života kojem su osnov brzi i nezdravi zalogaji i neredovni obroci.

Jednostavna pravila

Nije zanemarivo ni ono na što nas stručnjaci često upozoravaju, a mnogi „guraju pod tepih”: jesti sporo, jer što duže žvaćemo, brže ćete se zasititi i pojesti manje. Najviše za doručak, manje obilno za ručak i najmanje za večeru - trebalo bi da bude temelj novog životnog stila svakog čoveka koji želi da dovede liniju u red. Ako znate da kod nas višak kilograma ima 61,2 % muškaraca i 53,9 % žena, da je taj višak osnova za većinu bolesti, onda možemo da zaključimo kako je gojaznost jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice.

MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:

Zbogom strahu od starenja

Test:
Da li živite onako kako biste hteli?

31 jesenja frizura

Život bez sunca

Snežana Savić i Anita Lazić
Tako različite a tako bliske