Zdravlje i energija

Paralelno, sa napretkom medicine, sve više stručnjaka usmerava pažnju na prevenciju i na „prirodne načine lečenja“ bez sporednih efekata. Otkriva se sve više povezanosti između zdravlja i načina života. Međutim, akademska (zvanična) medicina još uvek posmatra živi organizam linearno tj. na principu zakonitosti uzrok – posledica. Već krajem 20. veka pokazalo se da ovakav pristup ne donosi očekivane rezultate u lečenju, pošto zdravstvene probleme nisu uspevali u potpunosti da otklone. Pokazalo se da „prirodnim“ lečenjem ( a u okviru toga je i biofizička metoda -sve popularnija u današnje vreme) postižemo bolje rezultate u smislu isceljenja ( pored zaštite od dejstava nepovoljnih štetnih uticaja okruženja). Biološke procese i uticaje okruženja treba posmatrati u svojoj potpunosti (holistički) i uticati na sam izvor uzroka problema. U žiži su inicijacije dodirnih tačaka između akademske i alternativne medicine (integrativna medicina).

Koji su mehanizmi upravljanja ljudskim organizmom ?

Ljudski organizam se sastoji od ćelija, tkiva, organa i sistema organa. On se mora redovno snabdevati gradivnom materijom (hrana, voda, kiseonik i dr.). U organizmu ove materije se metabolišu pri čemu se vrši razmena materija. To je sklop biohemijskih procesa za čiju je harmonizaciju potreban upravljački mehanizam. Tu funkciju vrše:

a) Hormonski sistem koji reguliše mnoge funkcije, ali informacije može da prenese samo specifičnim receptorima.

b) Nervni sistem sa svojih 25 milijardi neurona u centralnom i perifernom delu igra značajnu ulogu u procesu prenosa informacija u organizmu, ali ni on nije povezan sa svim ćelijama. Situacija je otežana i dosta sporom reakcijom, jer se proces prenosa informacija odvija brzinom od nekih 20m/sec, pa zato informacije kasne od nekih 0,2 sec, upravo kada treba najbrže da reagujemo.

c) Elektromagnetski (EM) biokomunikacijski upravljački mehanizam je odgovoran za harmonizaciju funkcionisanja biohemijskih procesa unutar ćelije. Kao i sve u univerzumu (svemiru), ljudsko telo je sklop čudesnih energija i vibratornih talasa, koji se u zdravlju nalaze u savršenoj harmoniji tj. međusobno se skladno rezonuju. Iz dosadašnjeg shvatanja skučenog carstva statičkih formi, sve se više približavamo svetu energetskih polja i neprestanog dinamičkog kretanja koje nas prožima i čiji smo neodvojivi deo.

Drugim rečima saznanje da je ljudska materija energija u neprekidnom kretanju, postala je temelj shvatanja da ljudska bića posmatramo kao energetske dinamičke sisteme. Naše telo, u tom smislu, je kondenzovana energija koja se brzo kreće na bezbroj različitih vibracija. Čoveka u toj konstelaciji posmatramo kao jedinstvenu celinu, kao sklad između tela, uma i duše. To znači da živi organizmi predstavljaju telesne superkompjutere, bazirajući svoj rad na povezivanju koherentnog (harmoničnog) elektromagnetnog (EM) polja i tela. U krajnjoj instanci to dovodi do „kvantne koherencije“. Pod tim pojmom podrazumevamo najviši nivo uređenosti i organizacije unutar ljudskog organizma u skladu sa definicijom koju je dao Internacionalni institut za biofiziku, kojeg sačinjava više od 15 grupa naučnika iz univerzitetskih centara širom sveta. Ćelije ne možemo razumeti ako ih rastavimo deo po deo, jer one funkcionišu unutar izukrštanosti biohemijskih puteva, granajući se i međusobno stapajući se sa biofotonima (subatomski nivo – elektroni, protoni, biofotoni), kako bi formirale kompleksne komunikacijske sisteme.Tek tada delovi ljudske anatomije rade zajedno u harmoniji, vođeni i kontrolisani koherentnim EM poljem, pri čemu telo postaje sposobno da pronađe efikasnije načine da se isceli i odbrani od bolesti. Svi živi organizmi poseduju koherentno EM polje, zbog čega emituju svetlosne radijacije zvane biofotoni (najmanji delovi svetlosti), a oni su najodgovorniji za to kako telesni superkompjuter kontroliše i reguliše biološke procese. Svaka ljudska misao i akcija praćeni su električnom aktivnišću u nervnom sistemu kao i biofotonskom komunikacijom između ćelija. To u osnovi predstavlja homeostazu a time i zdravlje svakog ljudskog organizma.

Šta je ćelija?

Ćelija je osnovna gradivna jedinica svih živih organizama. Ona ima svoju morfologiju, integritet i funkciju i predstavlja sastavni deo tkiva, organa, sistema organa i celog organizma.

Morfološki svaka ćelija se sastoji od: membrane i unutrašnjosti sa jedrom. Ćelijska membrana je sazdana od biomolekula, specifičnog spoja belančevina i masti, po stručnoj terminologiji lipoproteina, koji funkcionišu kao pravi primopredajni sistem koji omogućava komunikaciju između živog organizma i njegovog okruženja, tzv. biološku komunikaciju. To znači da membrana ima izdanke – receptore za prijem spoljašnjih i unutrašnjih ćelijskih signala prema spolja i prema unutra. Oni su sastavljeni od zdravih biomolekula, koji funkcionišu kao savršeni prijemnici-prihvataju samo harmonične (koherentne) talase sa jasno definisanim osobinama, tj. primaju samo čisto i nesmetano emitovanje.

Unutrašnjost ćelije, pored jedra, sadrži mitohondrije, endoplazmatični retikulum, lisosome, citosol i dr.

Svi delovi ćelije su integrisani u jednu celinu. Zahvaljujući specifičnoj stererohemiji vode (nauci o prostornom rasporedu atoma u molekulima) i vodoničnih veza unutar samih ćelija, kao i između ćelija, odvija se posebna stalna komunikacija tzv. „međućelijski razgovor“ („intracellular crostalk“). Molekuli vode pohranjuju engrame (otiske) svih informacija, kako biohemijskih, tako i vibratorno-energetskih.

Svaka ćelija funkcioniše na genskom, biomolekularnom, atomskom i subatomskom nivou ( elektroni, protoni, biofotoni).

Procesi ćelijskog disanja (oksidativna fosforilacija) odvijaju se u mitohondrijama. Kod sisara 90% ukupno unetog molekularnog kiseonika (O2) dospeva u mitohondrije, gde se odvija elektronsko odvajanje molekularnog kiseonika do stvaranja vode (H2O). Energija oslobođena u toku transporta elektrona koristi se za stvaranje adenozintrifosfata (ATP), koji je najvažniji izvor energije u procesu sagorevanja hranljivih materija. Zbog slabe veze između fermenata – prenosilaca elektrona - dolazi ponekada do otpuštanja elektrona i stvaranja slobodnih radikala. Tokom ćelijskog disanja 2% kiseonika ne podleže potpunom odvajanju molekularnog kiseonika, zbog čega se stvaraju slobodni radikali (SR). Pod SR podrazumevamo molekule, atome ili jone koji sadrže jedan ili više nesparenih elektrona u molekulskoj ili atomskoj strukturi. Oni oštećuju ćelijske membrane i vode oksidativnom stresu.

Kada je u pitanju energija, sve ono što pospešuje proces ćelijskog disanja u mitohondrijama, stvaranje adenozintrifosfata (ATP), poboljšava energiju. U tom smislu, posebno je interesantan Coenzim Q 10, koji se nakon 35. godine života ne stvara u organizmu. Zbog toga, njegovo unošenje u vidu dodataka ishrani, posebno kod ljudi u poodmaklom dobu, predstavlja značajan faktor u održavanju i poboljšavanju, kako energije, tako dobrog ili narušenog zdravlja. Naglašavamo da sublingvalni Coenzim Q 10, koji se stavlja pod jezik, direktno dospeva u krv. Njegov efekat je značajan u prevenciji kardiovaskularnih bolesti, degenerativnih bolesti, naročito na centralnom nervnom sistemu - mozgu (Parkinsonova bolest, Alchajmerova demencija, Hungtingtonova chorea, multipla skleroza idr.), stimulisanju i očuvanju spermatogeneze, sprečavanju paradentoze i dr. Postoje istraživanja, koja ukazuju na veliki pad Coenzima Q 10 u desnima na početku paradentoze (svega 5% ).

Kao rezultat ispitivanja elektronskih signala živog organizma (koja su vršena početkom 90-ih godina 20. veka na Max Plank Institutu u Nemačkoj i Marburskom Univerzitetu; prof. F. A. Popp), dokazano je da se u organizmu većine živih bića odvija stalna komunikacija unutar i između ćelija, odnosno postoji razmena informacija na ćelijskom nivou.

M. W. Ho i saradnici su i eksperimentima potvrdili da svakom biohemijskom procesu prethodi EM aktivnost ćelija i time smo praktično (slično kao i kod kvantne fizike i hemije) i u biologiji a time i u medicini stigli do kvantne biologije i kvantne medicine.

Prema molekularnim biofizičarima svaka ćelija unutar našeg organizma predstavlja minijaturnu EM jedinicu i služi kao prijemnik i emiter EM različitih frekvencija. Svaki čovek poseduje EM okvir, tj. koherentno EM polje, koje se obrazuje zahvaljujući EM aktivnosti svake ćelije. Stoga, kada na živu materiju utiče neka energija - bila ona mehanička ili EM - ona ujedno predstavlja i informaciju, kao i silu koja u interakciji (sučeljavanju) sa strukturom pokreće čitav niz odgovora u vidu biohemijskih reakcija. F. A. Popp je 80-tih godina 20. veka upućivao na to da se u našim ćelijama svake sekunde odvijaju milijarde hemijskih procesa.

Kako definisati zdravlje?

Zdravlje je, sa aspekta kvantne medicine, zasnovano na individualnim ćelijama koje vibriraju karakterističnim normalnim frekvencijama. Na zdrave ćelije mogu da utiču samo vibracije (talasi) određene frekvencije, amplitude, specifičnosti pulsiranja i jačine, tj. njihova harmonija određuje za koji deo organizma predstavljaju korisne informacije. Ostale informacije na koje ćelije nisu „podešene“ filtrira međućelijska tečnost (voda) koja na taj način (elektronski) onesposobljava prijem. Tokom višegodišnjih istraživanja naučnici su tačno odredili parametre EM aktivnosti karakterističnih za pojedina tkiva i organe, a koji prethode njihovoj aktivnosti (funkcionisanju), ili ih prate. Nažalost, ti parametri za sada su nam nedostupni. Ova saznanja su omogućila da se razviju uređaji koji pomažu organizmu da eliminiše, ili neutrališe, nepovoljne i štetne uticaje okruženja, te da istovremeno, putem emitovanja harmoničnih informacija (vibracija) u rezonanciji sa vibratornim osobinama zdravih ćelija pospešuju zdravlje tako što potpomažu odvijanje metaboličkih procesa i održavanje telesne homeostaze. To znači da biorezonancijom možemo uticati neposredno na elektromagnetni biokomunikacijski sistem, čime se velikom preciznošću može uticati na biohemijske procese koji se odvijaju u ćelijama i to bez unošenja hemijskih materija.

Vibratorni potencijal kod čoveka je od čak 121 MHz bioelektrične energije. Smatra se da je frekvencija od 121 MHz u skladu sa vibracijama DNK. Na toj činjenici se zasniva lekovito i isceljujuće dejstvo izvesnih biljaka i njihovih dodataka ishrani (npr. Noni Polinesian, Zenthonic, Ocean 21). Oni imaju isti vibratorni potencijal kao i DNK. Zbog toga su veoma značajni za očuvanje zdravlja i isceljenje njegovog narušavanja.

Zdravlje sa aspekta akademske medicine (prema SZO) definišemo kao biološko, psihološko, socijalno i duhovno blagostanje čoveka. Šta je blagostanje? To je stanje u kojem ljudska bića funkcionišu na optimalnom nivou integracije elemenata tela, uma i duše. Jedinka koja živi u blagostanju je ona koja je srećna, zdrava i celovita, jedinka koja na svoj život gleda kao ispunjen smislom i svrhom. Celovitost ove definicije zdravlja i blagostanja podrazumeva promenu i rast svesti koja pomaže učenju novih ideja, otkrivanju novih značenja i razumevanju sebe, i uopšte podržava trajan psihološki i spiritualni (duhovni) rast jedinke. To je zdravlje koje se karakteriše kao stanje bez bolesti, povreda, sa visokim nivoom energije i sposobnošću uspešnog suprotstavljanja napadima svih patogena, stresogena, virusa i dr. Znači, pod zdravljem podrazumevamo stanje harmonične unutrašnje ravnoteže čoveka i njegove ravnoteže sa okolinom (homeostaza). Ona je bitan uslov za zdravlje i život uopšte.

Šta je bolest?

Bolest je, sa aspekta kvantne medicine, nenormalnost na nivou ćelijskih vibracija, odnosno, početak bolesti je u poremećenoj frekvenciji EM talasa. Tu deluje kvantna medicina na subćelijskom nivou (molekularnom, atomskom i subatomskom). Prema tome, koherentno (harmonično) EM polje sinhronizuje EM aktivnost kod naših organa i organizma čime održava homeostazu. Da bi se zdravlje oporavilo, procesi se dešavaju na najdubljem suatomskom nivou (elektroni, protoni, biofotoni), zasnovanom na normalizaciji vibracija ćelija. Ovakav pristup se zasniva na bioenergetici i biokibernetici.

Sa aspekta akademske medicine, bolest definišemo kao akutni ili hronični poremećaj blagostanja na biološkom, psihološkom, socijalnom i duhovnom nivou, sa značajnim gubitkom energije, nesposobnošću za aktivnost, bitno smanjenom otpornošću organizma i mogućom životnom ugroženošću.

Relacija zdravlje - bolest je kontinuitet (prema J. Travisu), gde na strani zdravlja postoji rast svesti, a na strani bolesti nesposobnost, koja zahteva tretman. Neutralna (nulta) tačka podrazumeva nepostojanje uočljivih znakova bolesti ili blagostanja.

Šta ugrožava ljudsko zdravlje i energiju?

Poslednjih decenija homeostaza (zdravlje) je sa svih strana ugrožena. Voda, vazduh, hrana su neophodni činioci za život. Ali, njihova zagađenost različitim toksinima i drugim materijama hemijskog, biološkog, fizičkog porekla, EM i jonizujućeg zračenja i sl., ugrožava život. Naravno da zemlja ne ostaje van začaranog kruga. I ona je zagađena na isti način kao vazduh i voda. Sve to veoma brzo ugrožava homeostazu, izazivajući stresove različitog intenziteta i porekla. Stres je uvek strogo individualni proces. Neko sa puno kapaciteta savlada sve pomenute opasnosti a drugi sa nedovoljno ili nimalo kapaciteta ne uspeva da im se suprotstavi. Ali, ako smo duže eksponirani, posebno u dužem kontinuiranom dejstvu, opasnosti su značajne po naše zdravlje.

S druge strane, današnji čovek živi drugačijim, najčešće nezdravim načinom života. U odnosu na svoje pretke, koji su živeli prirodnim načinom, današnji čovek jede zatrovanu hranu, neadekvatno pripremljenu, pije nezdravu vodu, gaji voće i povrće na zagađenoj i zatrovanoj zemlji, hrani se sve češće zatrovanom hranom, ređe je fizički aktivan, sve češće ima negativan stav prema životu. Drugim rečima, čovek današnjice živi nezdravim stilom, kome u visokom postotku nedostaju vitamini, minerali, oligoelementi, aminokiseline i sl., neophodni za održavanje dobrog imuniteta.

Kada se suviše toksina akumulira u telu, vitalne funkcije su poremećene, a tada imuni sistem dospeva u opasnost, tako da nije u stanju da dobije bitku protiv zaraznih i drugih uzroka. Toksini mogu dovesti do poremećaja moždane hemije, a to može biti razlog za pomućenje razmišljanja ili promene raspoloženja, misli, osećanja i ponašanja. Kako toksičnost prouzrokuje metaboličke ekstreme, ona nas zapravo može predodrediti prema negativnim zdravstvenim navikama i stavovima, a oni stvaraju osnovu za negativna osećanja i ponašanja u vezi sa svim i svačim. Npr. ljudi koji usled toksičnosti pate od depresije, često imaju neodoljivu potrebu za hranom koja vodi gojaznosti. Moguće je da ih depresija natera na neki način života, kojeg karakteriše visok nivo anksioznosti, jer na taj način beže od istraživanja sopstvenih osećanja.

Da bi toksine uklonili, organizam raspolaže prirodnim procesom detoksikacije, Ona, pored prirodnog procesa, može biti pokrenuta i izvedena fizičkim vežbama, rekreacijom, metodama relaksacije (joga, taj či i dr.) i dodacima ishrani (suplementi), koji funkcionišu kao kofaktori i prekursori. Kofaktor je hranljivi sastojak bez kojeg je izvesna hemijska reakcija nemoguća. Prekursor je hranljivi sastojak, potreban telu da proizvede dodatne hranljive sastojke, kritično važne za proces detoksikacije. Da bi se ti suplementi efikasno procesuirali i odradili svoj posao, telesni „teren“, mora biti pogodan – uravnotežen. Među najbitnijim faktorima za uravnoteženje telesnog „terena“ je kontinuirani pH balans.

Tema o zdravlju i energiji namenjena je širokoj populaciji. Cilj joj je da nas „probudi“ i podseti da je krajnje vreme da povratimo kontrolu nad svojim zdravljem. Čini se, da današnji čovek odbija da preuzme odgovornost za svoje, pre svega, zdravstvene probleme. Spremni smo da ih pripišemo višim silama, sudbini, mistici. Prevrnućemo “svaki kamen“, osvetlićemo svaki mračan ćošak, pogledaćemo iza svakog ugla ne bismo li našli krivce za svoje bolesti. Imamo mentalitet žrtve, kao da je naš organizam samo nesrećna bespomoćna žrtva žalosnih događaja, zgodno „igralište“ za svako zlonamerno biće koje se zadesi pored nas. Žrtva okolnosti? Greška je! Kada je zdravlje posredi, mnogo je toga što možemo da učinimo da bi smo odredili svoju sudbinu, i treba se što pre pobrinuti za to. Probudimo se i preuzmino odgovornost za svoje zdravlje što ranije. Aktivirajmo svoje okruženje i društvo u celini. To znači, budimo aktivni na podizanju i rastu svesti, učimo, imajmo snove, ciljeve i planove za postizanje definisanog blagostanja a time i održavanja dobrog zdravlja i kvalitetnog života. Ne gubite iz vida, život kratko traje. U tom smislu, stojimo vam na raspoženju, svojim savetima i planiranim perspektivnim tekstovima.