Kad dete počne besno da se baca po prodavnici, evo šta treba da radite

Secam se kada sam bio klinac a to je bilo odavno.... U supermarketu sam napravio scenu, valjao se, krmaukao.. da bi mi majka kupila nesto sto sam joj trazio,,, Nije mogla nikako da me obuzda, smiri... naisao je moj otac koji mi je lupio samarcinu koja je delovala kao da sam dobio kilo cokolade, 16 pakovanja bombona, i vozic na baterije. :)

Moje dete se jednom bacalo ovako i vrištalo u maxiju. Ja sam se skamenio a moja žena mu je prišla i tiho mu je rekla da ima sedam sekundi da ustane. Gledala ga je hladno i polako brojala. Ustao je prestravljen. Mala žena, jedva pedeset kila ali najopasniji pogled na svetu!

Kad vam se otrgne iz ruke i krene da pretrci ulicu na crveno, samo ga pustite da ga udari auto, nece to vise ponoviti. E moji strucnjaci, teoreticari

Sistem je veoma prosto funkcionisao jer smo svi prošli kroz to:pobesniš,zatim te (obično keva) odvedu iza prodavnice i ubiju "ko sliku".U 99% slučajeva je funkionisalo.U kasnijim fazama odrastanja za slične nestašluke bio je zadužen lokalni pandur ili inspektor(najčešće poznanik/prijatelj roditelja) s tim da je on delio šamare u mraku iza zgrade.I gle čuda i to je imalo 99% efekta i svi smo postali Ljudi.Onog momenta kada se krenulo sa vaspitanjem tipa "maco,to nije lepo",pa onda uključivanje pedagoga,psihologa i sl. došlo se tu gde sada jesmo-na žalost.

ah da slatki mali besni klinac samo cu ga ignorisati dok cela radnja gleda u nas i dok on ne shvati da nije nista postigao, pa sta ako sporije shvata i bacaka se pola sata po podu to je sve ok ... a kad kren u skolu tako ce isto da izrazava svoj bes skacuci po casovima i maltretirajuci normalnu decu dok ne shvati da time nista ne postize .... a tek kad poraste... fantasticni roditelji

ja kad sam bio mali matori mi odvalio samarcinu u prodavnici i to sam zapamtio do dan danas ... nikad vise nisam pravio probleme!(imam 40 godina, porodicu, programer sam) a danas ... slusaj ovog psihologa, slusaj onog ... postuj prava deteta, ne daj Boze da ga izgrdis odma te neko prijavi u socijalno a deca sve gora i gora

Kada dete pocne da se baca na javnom mestu znaci da je roditelj zabrljao sa vaspitanjem mnogo ranije. A savet je da ga pusti da izluduje? Gospode, sacuvaj nas novokomponovanih liberalnih psihologa!

A šta je sa onim da se detetu jasno, i malo ostrije stavi do znanja da je takvo ponasanje neprihvatljivo.. Kakvo nadmudrivanje sa decom od par godina. Prosto treba da nauce da nekad samo poslusaju i to je to.

Ćerkica je samo jednom sa tri god. dobila "napad besa" u narodu poznato kao "brečkanje", a koliko sutra je samostalno išla u prodavnicu i pekaru koje se nalaze u komšiluku. Recept? E pa neću da vam kažem jer ja nisam psiholog koji inače sam sebi protivreči. Ustvari, pitajte vašu baku jer ona zna pravi recept.

Batina iz raja izašla

Ja imam delotvorniji metod. Kao i moji roditelji, i njihovi pre toga... Da sam ga ignorisao, bacao bi ceo život i po prodavnicama i po kafićima i gde god mu padne na pamet. Ovako, razumeo je da to nije dobro raditi.

Boga mi, ja sam imao drugu metodu vaspitavanja, malo bolniju od ignorisanja. Na pamet mi nije palo da ponavljam dramu. Plus da ne pominjem da nisam dobio sta sam hteo, cak naprotiv.

Mora dete da shvati da nije samo na svetu i da mozda smeta drugim ljudima.

Mom sinu se desilo dok je jos bio mali da je jednom prilikom kada smo krenuli u kupovinu i igraonicu iznenada poceo cudno da se ponasa kada smo stigli u grad. Bez reci sam ga uzeo i smesta vratio kuci. Nikada mu se to vise nije ponovilo.

Ljudi, pa jel ovo normalno? Ako se na ovakve “napade besa” ne reaguje kako treba, A IGNORISANJEM NE TREBA, dete nikad nece prestati da se baca na pod i vristi.
Danasnji novopeceni roditelji su otisli iz krajnosti u krajnost, a nekad se znalo, usadite detetu strahopostovanje, recima pa i ponekom “vaspitnom” preko guze ili ruku, pa da vidimo ko će da se baca po podu u prodavnici.
Cinjenica je da su danasnja deca jako nevaspitana i razmazena u poredjenju sa ranijim periodom. Zapitajte se zasto.

Tupe lupe pa po dupe a profesor neka ga ignoriše i pušta da samo predje ulicu jer divlja i ne daje ruku pa će da uvidi samo ako ga ne udari auto pre toga

Dokle bre vise ove gluposti, pricaj sa njima, ignorisi dok ono samo ne shvati neke stvari. Ja sam protiv udaranja deteta, ali vaspitna mora da postoji, treba da pustim dete da se valja po prljavom podu dok ono ne shvati gde je pogresilo, jer svako dete je genije, a posle kad to shvati ono ce da krene da resava matematicke probleme. Nekad su bre nasa deca sa znanjem i ponasanjem bila pojam za decu sa zapada, samo sto se znalo sta sme a sta ne sme i koje su njihove obaveze...

Odvesti iza paravana i par vaspitnih...

Kad dete to počne da radi, to je znak da ste omanuli kao roditelj i da je sad kasno da počnete da vaspitate dete.

Ćuška i ozbiljan preteći ton, sa izrazom lica da dete vidi da to sto radi nije lepo.

Nisam imao takve situacije sa svojom decom. Međutim, bilo je situacija kada dete zbog nečeg, krajnje nebitnog u kući upadne u nekakav vid histerije, odnosno plače i bude razdražljivo. Ja sam to rešavao tako što ga zagrlim, tiho mu pričam, milujem i brzo prođe.
Deci treba ljubavi, pažnje, priče, ignorisanje ga odbija, a ni ja, možda nisam dobar roditelj, ali, nema srca da gledam dete koje je tužno.
Napominjem, nikada nisam imao neprijatne situacije, bilo gde da smo sa decom, češće se dešava da se zaigraju pa naprave neku glupost, razbiju nešto, poliju se vodom, prospu hranu i sl. ali, to su deca, uz kritiku, uz obavezu da počiste iza sebe, sve se relativno lako rešava.

Sta treba da radite? Da stanete pred ogledalo, lupite sebi pet jakih samara i kazete ovo: "Ja sam uzasan roditelj".

Secam se kada sam bio klinac a to je bilo odavno.... U supermarketu sam napravio scenu, valjao se, krmaukao.. da bi mi majka kupila nesto sto sam joj trazio,,, Nije mogla nikako da me obuzda, smiri... naisao je moj otac koji mi je lupio samarcinu koja je delovala kao da sam dobio kilo cokolade, 16 pakovanja bombona, i vozic na baterije. :)
(hahaha, 18. decembar 2018 10:45) # Link komentara

Ovo je ubedljivo najbolji komentar na ovu vest, najtačniji šta treba uraditi i povrh sveha najduhovitiji koji sam pročitao u zadnjih par meseci. Svaka čast majstore.

Vidite prof.dr., to Vase strucno "ignorišite dete, pustite ga" znaci da ostali prisutni u radnji treba da trpe tog divljaka? Zamislite takvih 5 divljaka? Ako su roditelji "strucni", sta da rade zaposleni, da zovu policiju, jer im divljaju u radnji? Sa takvom decom se poprica na ovaj ili onaj nacin, jos pre izlaska, da im ne padne na pamet da divljaju napolju, a ako pak divljaju, po hitnom postupku se vrati kuci i objasni zasto to ne valja, koliko vec i cime treba. Akcije moraju imati proporcionalne reakcije! Ne moze svakome da se dopusti da radi sta hoce, pa ni svome detetu!

to nije istina, moja deca su sad velika zdrava, prava, hvala Bogu proslo je..ali bilo je uzasno..isti smo roditelji prema svoj deci ali eto neko dete prosto bude sklonije tome..nije to do vaspitanja..nama je jedno bilo divno od malena, mirno i poslusno a starije nemoguce..i to starije je umelo to da radi, da se baca na pod..kad nesto ne dobije, kad nije po njegovom...ljudi sve, ali sve je uradjeno..razgovor, razgovor, razgovor...ignorisanje...batine...sve..i proslo je tek kad mu je kliknulo samom negde s 4 godine da to nije normalno..ne pomaze nista, pritom, ignorisanje ce uciniti da vas svi osudjivacki gledaju kako ne reagujete a dete ce raditi i dalje isto..i jos nesto, a kako u radnji ignorisati dete od dve godine, nastaviti dalje i ostaviti dete samo da lezi u nepoznatoj sredini punoj nepoznatih ljudi..to mozete raditi jedino ako se dete od 6 godina bacaka ali to je vec neki poremecaj..bacakanja iz cistog besa idu do neke trece godine i tu je nemoguce ignorisanje ako si na javnom mestu

Nije to pravo rešenje. Nije stoga što će dete ostati pri navadi da histeriše. Histerisanje i iznuđivanje svoje volje, glavni je pokazatelj nevaspitanja. Što, da li treba naglašavati, jeste najgora ''usluga'' koju mu roditelji mogu učiniti. Nevaspitan čovek, em je zlo za okolinu, em ne može naći mira i sreće u životu. Poslušnost roditelju je imperativ vaspitanja. Neposlušno dete – gotova propast. Zato je pravi način najpre mu objasniti kako je njegovo ponašanje neprihvatljivo, a ukoliko se u ovome ne uspe, pre treba upotrebiti prisilu i smiriti ga nego mu snishoditi, kako Filipović predlaže.

OK, dete krene da histerise u prodavnici, pustite ga proci ce. Krene posle u vrticu, ne mogu mu nista, u skoli mu ne mogu nista, na ulici mu ne mogu nista, posle mu na poslu ne mogu nista. Eeeeee, eto vam ga sad AV pa vidite sta ispadne od coveka kad ga celog zivota pustaju u fazonu proci ce.

Mnogo je efikasnije uzeti dete i smesta ga odneti. Prestane posle nekog vremena. Ne primenjujete nasilje, ali i ne dobije to što želi. Posle, kada se smiri, pričate mu kako to nije lepo ponašanje. Ti napadi se dešavaju i kada je dete umorno i gladno, ali to često roditelji ne shvataju.
P.S. Dvoje velike, dobre i lepo vaspitane dece

Moje dete je to uradilo jednom kada je imalo 3 godina. U prodavnici sam zavrsio sta sam trebao ali sam njoj rekao da ce da vidi svoje kad dodjemo kuci jer nema smisla da je vaspitavam u prodavnici. Dosli smo kuci i dobila je do tada najvecu dozu antibes pilula. Vise nikada joj se to nije ponovilo. Jednom je kao nesto pokusala i dovoljno je bilo da je samo podsetim na prethodno iskustvo da bi odmah odustala od dalje drame.

Ja stvarno ne razumem roditelje koji sa sitnom decom pokusavaju da funkcionisu na principu demokratije. Detetu je do cetvrte pa mozda i pete godine potrebna (ne kazem pozeljna, nego potrebna) cvrsta diktatura u kojoj eventualno moze da bira izmedju bombone u levoj ili desnoj ruci. Do tog uzrasta mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi, mora da se zna ko je gazda u kuci. Moraju da postoje jasne granice sta dete moze a sta ne sme da radi ni pod tackom razno. Posle pete godine postepeno je pozeljno uvoditi ogranicenu demokratiju gde ce, ajd da kazemo da se ograniceno pita za neke stvari. Tek mozda posle desete godine s detetom mozete funkcinisati na principima demokratije gde ce dete moci samo da se pita za neke stvari ali i samo da snosi posledice za svoje greske svog cinjenja.

Cela poenta je u tome sto su roditelji poceli da se plase da ce dete da prestane da ih voli ako mu nesto zabrane ili ne dozvole. Ne znam u kom trenutku je to pocelo da preovladava ali to je cinjenica.

Knjiski moljci...

Deca veoma brzo, instant, shvataju uzročno-posledične odnose

A.1. Bacio sam se na pod u supermarketu i dobio igračku/čokoladu.
A.2. Baciću se na pod i sutra!

B.1. Bacio sam se na pod i dobio po dupetu.
B.2. Nikad se više neću bacati na pod u supermarketu!

---------------------------------------------------------------------
Ne treba mešati fizičko zlostavljanje dece sa ćuškom po dupetu.

Ako dete ne zna da se ponasa, krivi su roditelji. Proaktivni pristup je najbolji nacin roditeljstva.

@Domacin
Nije nuzno da je vec gotovo i da su vec omanuli. Moze da se desi i slucaj da dete koje to nije nikad ni radilo vidi od druge dece u recimo vrticu ili bas u prodavnici, i pokusa i samo (posebno ako vidi da nekom drugom detetu to prolazi). U tom slucaju ipak jedan takav dogadjaj ne znaci nuzno da je roditelj vec omanuo. Ali zato treba da ostane i poslednji takav pokusaj. E tu je roditelj na delu. Neko u komentarima je napisao jedan odlican metod, koji podrzavam. Cim primetim da dete postaje bezobrazno, odmah za ruku i kuci. Gde god da smo u trenutku - u parkicu, u radnji, u igraonici, kod drugara... Jeste da je za roditelja maltretiranje, ali verujte da radi posao. Posle dva - tri takva puta, nema vise da ne slusa.

(Kaja, 18. decembar 2018 11:13)

Bio letos na odmoru, veliko drustvo pet porodica, čopor dece. Jedno veče smo svi konstatovali da su nam deca razmažena pa smo bistrili satima zasto je to tako.
Na kraju smo zaključili da je do svega doslo zbog izgubljenog autoriteta oca u modernom svetu, jer su zene odlucile da i one hoce da budu ravnopravna figura u kuci sto se direktno oseti na vaspitanje deteta. Možda grešimo, al nama to ima i te kako smisla.

Ej bre, pa brat i ja kad odemo u goste negde, nismo smeli da uzmemo ništa sa stola dok nam mama ne da pogledom znak da smemo. I pogledom da znak kad je dosta, jer deca kao deca, uvek ti je slađe nešto u gostima, i ako to imaš i kući. A o histerisanju da ne pričam, nismo ni znali šta to znači.

90% osoba koji komentarišu vest nasilnici, a pričaju o vaspitavanju.
Ne mogu da zamislim koliko bi nasilnika tek bilo na drugim portalima.
Posle nam škole k'o na divljem zapadu.

Neka, neka...vama će vaša deca da vaspitno uzvraćaju šamarčine, kad vi budete stari, izlapeli i nemoćni.

Nekad su tamburali decu i nikad se nisu se bacala nigde. Sad u njih gledamo kao u Bogove i sve se vidi kakvi su.

Mene kad su, u retkim situacijama, vodili u prodavnicu, uvek su prvo kupovali dršku za metlu....

Po pravilu takvo ponasanje apsolutno ignorisem, jer dok nema publike nema ni predstave. Ali sam otkrila trik koji funkcionise nenormalno brzo. Imitiram ga... urlanje, cmizdrenje, bacanje. U momentu ostane u soku i zacuti, a ja mu samo prokomentarisem: “Nije lepo, zar ne?” Nikada vise nije urlao. Sada razgovaramo ili mu dam prostora da se normalizuje, pa razgovaramo o tome i da li je nesto postigao takvim ponasanjem...

Za ove sto bi batinama sve probleme resavali imam jedno pitanje. A zbog cega onda nismo tako uspesna i racionalna nacija kada su nam roditelji praktikovali nasilan nacin vaspitavanja ?
Najlakse je probleme resavati batinama u hodu, teze je strpiti se i razmisliti koji razlog podstice da se dete tako ponasa.

Ovima sto im deca udaraju glavom u pod ili u zid: samo budite cool, mirno ih pogledajte i kazite im stalozeno:"Hajde, udari jos jednom" ili "Hajde, udari jos malo jace." Ovo je savet psihologa mome ocu od pre 50ak godina u vezi sa bratom koji je zaista bio "na svoju ruku" i oduvek "tesko" dete, znao je da "puca" po spanskom zidu, betonu, bez suza, sa gledanjem roditeljskih reakcija ispod oka i cim ne dobije nesto sto zeli... Upalilo je momentalno, pogledao je tatu sa neskrivenim iznenadjenjem i nikada to vise nije ponovio.

Imam dvoje dece, cerku i sina. Ni supruga ni ja ne mozemo tvrditi da smo ih nesto ne znam kako vaspitavali. Nije bilo potrebe. Uvek nam se cinilo da su vec vaspitani dosli na svet.

Moje dete nema jos dve godine i vec nekoliko meseci se baca ako ne dobije u trenutku ono sto smisli. Pedijatri kazu da je to faza i da ce proci. Mene iskreno boli uvo sto drugi ljudi gledaju, nego se plasim da ce da se povredi jer udara glavom o pod. Za sada je mali, pa mogu da ga zgrabim i ponesem. Ali mnogo je mali, ne mogu da ga bijem. Nadam se da
ce prestati.

Mene su kad sam bila mala tukli mnogo, za svaku sitnicu sam dobijala batine, najgore mi je bilo kad me majka posalje da uberem prut sa kojim ce me tuci. To je i psihicka trotura, ides da doneses nesto a znas da te sa time cekaju batine. Uzasno.
Kao dete sam se zarekla da ja svom detetu nikad necu raditi ono sto su meni radili.
Svoju cerku sam samo jednom udarila i toliko se lose osecala da sam joj se narednih tri dana izvinjavala. Nikad nije histerisala i pravila scene. Samo bi joj rekla da sada nemam para da joj to sto zeli kupim, ali da cu joj kupiti kad budem imala. I uvek bi svoje obecanje ispunila. Ona sada ima 21 godinu i izrasla je u divnu i vrednu mladu osobu. Mnogo je bolja od mene u tom uzrastu, ima ciljeve i vredno radi da ih ostvari.
Ja sam samo svojim stavom i ponasanjem prekinula lanac zlostavljnja dece u mojoj porodici. Moja baka je tukla moju majku, moja majka mene..itd. I na kraju ja imam dete onakvo kakvo su one zelele i mislile da ce batinama to dobiti.

Zavisi kolko je dete staro, izmedju 2-3 god. su najtezi.Samo strpljivo...

(pex, 18. decembar 2018 13:19)


Moje misljenje je dijametralno suprotno, buduci nasilnik nema nikakav osecaj za druge, u centru svemira su njegova osecanja, njegove emocije, njegovi problemi... Ponasa se kao da nema nikoga na svetu sem njega i ocekuje da prodje nekaznjeno.

Inace da li ljudi danas razlikuju nasilje i povredjivanje dece i vaspitne mere? Ako je odgovor NE, ja sam veoma zabrinut.

Trebali su manje da prekidaju coveka i da ga puste da govori.

Моји су ову појаву игнорисали само док ме доведу кући. Уместо да вичу на мене на јавном месту или ме ошамаре (како су радили неки други родитељи), само би ми уз смешак рекли "За ово што си сада урадио добићеш десет пута по дупету, чим дођемо кући. А ако унапред почнеш да хистеришеш, онда још десет". Можда су свега два или три пута морали да ми испуне дато обећање, али након тога било је довољно да ме строго погледају питају "да ли хоћеш да опет оно поновимо кад дођемо кући?” То је увек било довољно да проценим да ми се дивљање не исплати и да од њега одустанем. Највише сам се плашио деде који је имао тактику да не прекида радњу којом се тренутно бавио, него настави да пије кафу или нешто мајсторише, а мене пошаље да му сам донесем варјачу из кухиње или дренов прут. Одбројао би ми тачно онолико удараца колико је најавио, а потом ме послао да вратим "алатку" којом је извршена казна на место. Он ме је најмање пута у животу истукао, у поређењу са мајком, бабама и оцем. То време док ти шеташ да донесеш средство којом ће те тући и размишљаш о батинама које ти предстоје изгледа невероватно дуго и страшније од самих батина. Зато сам се трудио да му што ређе дајем повод. Запамтио сам само једне његове батине, добијене након што сам намерно пљунуо бабу, која ме грдила због неког мог дивљања. И један шамар из окрета (за који ми се чинило да ће ми уста окренути на леђа), добијен за казну што сам неколико секунди раније шутнуо млађу сестру тако да је пала на под, а деда видео шта сам урадио и сместа притрчао.

dete NIKADA, ali bas NIKADA ne smete da ignorisete. to je strasna greska.

Dete ne treba ignorisati, treba mu jasno dati do znanja da određenim, društveno neprihvatljivim, načinom neće dobiti ono što želi, a tek tada ga pustiti da dreči i to drečanje ignorisati.
(HM, 18. decembar 2018 15:25)

Trogodišnjak baš razume šta to "društveno neprihvatljivo" znači. Sa decom ne može da se razgovara jer nisu sposobna da razumeju. Na kraju krajeva, zašto svoje međusobne razmirice rešavaju nasiljem? Koliko često se makljaju između sebe ona, a koliko odrasli? I ne želim infantilne odgovore tipa "moje dete se ni sa kim ne bije, a ljudi se svaki dan ubijaju, bodu itd." To nije rezon, to je jedan primer spram sedam miliona koliko nas ima ovde. Konkretno, na svom primeru, hoću da kažem da sam se kao klinac tukao stalno, a poslednjih 30 godina nisam digao ruku ni na koga.

Mislim da je fizicko kaznjavanje samo odraz nemoci roditelja da se izbore sa svojim detetom na drugi, inteligentniji nacin. Jako je glupo razmisljati da samo zato sto su nesto vasi roditelji vama radili, to automatski vi treba svojoj deci da radite. Npr. ja sam levoruk, i svi u porodici su mi vezivali levu ruku i terali da pisem desnom, pa ne znaci da cu i ja svojoj deci to da radim. I naravno da svako smatra da njemu nista ne fali i da je stasao u sasvim normalnu osobu uprkos batinama...

Nekad su bre nasa deca sa znanjem i ponasanjem bila pojam za decu sa zapada, samo sto se znalo sta sme a sta ne sme i koje su njihove obaveze...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bre, 18. decembar 2018 10:37) # Link komentara

jel to mislis na onu decu iz sfrj koja su kasnije porasla i izazvala rat u kome je unistena ta zemlja a preko 200 hiljada ljudi poginulo, milioni ranjeni i raseljeni? pa i nije bas za neku pohvalu kako su ispali

O kom uzrastu dete se radi? Dve godine? To se zove temper tantrum i normalno je kod dece kojoj se nervni sistem tek razvija, znaci dete od dve ili tri godine ima napade besa...za stariju decu je to vec bezobrazluk. A roditelji su svakako krivi za ponasenje.

Ćerkica je samo jednom sa tri god. dobila "napad besa" u narodu poznato kao "brečkanje", a koliko sutra je samostalno išla u prodavnicu i pekaru koje se nalaze u komšiluku. Recept? E pa neću da vam kažem jer ja nisam psiholog koji inače sam sebi protivreči. Ustvari, pitajte vašu baku jer ona zna pravi recept.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Kosta-bravar, 18. decembar 2018 11:01) # Link komentara

u prevodu istukao si dete i poslao je sledeceg dana da sa samo 3 godine ide sama u pekaru i prodavnicu? pa kako je nosila sve to sto je kupila, deca tih godina mozda imaju snage da nose veknu dve hleba? ustvari znam, #nijesedesilo

Bila sam dete ne tako davno, 90-ih, i nikad se nisam tako bacala. A vidim da danas deca to rade, maltene sva. Nije mi jasno o cemu se tu radi. Odrasla sam u normalnoj porodici gde su otac i majka bili potpuno jednaki u svemu, otac za nijansu blaži od majke.

Ma, naravno, ignorišite svoje dete koje se valja po prljavom podu na opštu radost i oduševljenje ostalih kupaca i prodavaca...
Ignorisanjem stvari od malih nogu smo i došli ovde gde smo sada.

Boga mi, ja sam imao drugu metodu vaspitavanja, malo bolniju od ignorisanja. Na pamet mi nije palo da ponavljam dramu. Plus da ne pominjem da nisam dobio sta sam hteo, cak naprotiv.

Mora dete da shvati da nije samo na svetu i da mozda smeta drugim ljudima.
(balkanoid, 18. decembar 2018 11:15)

Bas htedoh da kazem da je to tipicno balkansko razmisljanje,a posle sam video nick u potpisu. Onda se pitate odakle toliko nasilja i agresije,mrtvih i uneserecenih po vestima. Upravo odatle sto su vam roditelji servirali nasilje i povredjivanje kao nacin na koji resavate nesto sto vam se ne dopada ili ne odgovara.

E da sam se ja bacao tako pre 40 godina u prodavnici, kuci a bio u glavu zdrav, dupe bi bilo oljusteno od batina, usi ko u magarca izvucene, pa sledeci put ne bih to uradio. A opet sam imao i imam postovanje prema roditeljima i svim starijim osobama. Jos ne prodje osoba pored mene koju poznajem i izviđenja a da ne kazem dobar, sto je danasnjoj deci ispod casti. Ali sta pricati kad i lopova kad nam uleti u kucu da ukrade nesto, u danasnje vreme moras prvo ponuditi kafom pa ga upitati sta je hteo da ukrade. Crno nam se pise, jer mi svoja prava pogresno tumacimo. Decu nam uce u vrticu da ako ih mama i tata udare da je to nasilje u porodici i da ih prijave.

Vi sto momentalno osudjujete roditelje i vi sto bi batinama da rešavate probleme možete u isti paket.

Čini se da većina komentatora ne podržava ignorisanje i navodi batinu kao lek. Ono što bode oči je osuda roditelja kojima se desi da dete histeriše u određenoj situaciji. Ako malo dete histeriše to nema veze sa odgojem, njega tek treba naučiti. Tada je detetu potrebno pokazati da histerija nije pravi način da dobije što želi. Međutim, batine nisu pravo rešenje. Batinama učimo dete da se stvari mogu rešavati nasiljem. Imao sam više situacija gde dete nije htelo da posluša, zavisno od situacije primenio sam odgovarajuću meru. Npr. kada je dete naučilo da hoda, a nije htelo da hoda, ja sam ga vukao po ulici, ostalo je bez pantalona, ali posle toga nikada to nije ponovilo. U sličnoj situaciji supruga bi ga nosila u rukama. Jednom prilikom se valjalo u prodavnici i vrištalo od besa, ostavio sam ga, nastavio svoju kupovinu kao da se ništa ne dešava, naravno sa detetom u vidnom polju. Situacija se više nije ponavljala. Drugom prilikom je tražilo helijumski balon po prvi put, nije ga dobilo jer jednom kupljen balon znači redovnu kupovinu gluposti sa ulice, vrištalo je duž cele ulice. Situacija se više nije ponovila. Sličnih situacija je bilo možda još nekoliko. Sa druge strane, supruga je uvek išla putem manjeg otpora, davanjem slatkiša, ugađanjem i slično, a pokušavala je i batinama. Imam potpuni autoritet nad detetom, dok suprugu ponekad posluša, ali često i ne. Autoritet se, pored jasnih granica, stiče ljubavlju, dete neće slušati roditelja koji nije tu za njega.

Верујте да је најбоље решење да одмах кад дете почне да хистерише и бацака се по поду ,одмах и ви и супруга,мајка,отац,деда,ко је год са децом,исто се баци на под и почне да хистерише.Дете ће исто зрена престати јер ће схватити фа дте му украли пажњу.
Друга варијанта да не обраћате пажњу и позовете обезбеђење у униформи да га ухапси.
Трећа и најбоља је да са собом носите простирку,то ће га разгалити и можда помогне да у њему ,временом,сазри вансеријски глумац.

I, naravno, roditeljstvo tu nije omanulo.
(citam sad komentare)

Histerija, pa sta?

Je l’ roditeljstvo omanulo kad sutra pocne da se opija i drogira ili otima oko imovine s rodjenima? Uvek je roditeljstvo omanulo. Uvek negde pogresimo. Histerija je najmanja pogreska.

Deca jednostavno pokusavaju da isteraju svoje. Nametnu svoje. Na ovaj ili onaj nacin. Od samog rodjenja. I to je to. Nista vise od toga.

kada je to učinila moja kćer-kod kuće u kuhinji-podigla sam ju s poda i dobro isprašila po guzi.Nikada više to nije napravila. A vi radite što hoćete.

Cinjenica je da su danasnja deca jako nevaspitana i razmazena u poredjenju sa ranijim periodom. Zapitajte se zasto.
(Kaja, 18. decembar 2018 11:13)

Činjenica je da nije bilo generacije u istoriji civilizacije koja nije to mislila o 'današnjoj deci' u svoje vreme. Pročitajte malo iz arhivirane štampe šta su 'matorci' govorili o 'novim naraštajima' u XIX veku, na početku XX, između dva svetska rata, za vreme SFRJ, na kraju - šta su mislili i o vama kad ste bili deca.

Moj se sin bacao, ne u prodavnici, vec na ulici...samo ga uhvatim za tregere i odnesem kuci. I gotova igra...sad je lepo vaspitan divan mladic od 23 godine. Lepo se slazemo. Jednom mi je rekao cak da ga nismo dovoljno kaznjavali. Ponasanje na ulici se ne moze ignorisati, jer kad se otrgne a prometna ulica, moze dovesti sebe u opasnost. Deca moraju dati ruku kad se ide ulicom gde je gust saobracaj...(govorim o deci 2-3 god)

Napisao sam suviše brzo svoj komentar, pre svega kao odgovor onima koji smatraju da je batina rešenje. U toj brzini se nisam dobro izrazio po pitanju ignorisanja. Dete ne treba ignorisati, treba mu jasno dati do znanja da određenim, društveno neprihvatljivim, načinom neće dobiti ono što želi, a tek tada ga pustiti da dreči i to drečanje ignorisati. Pojedini roditelji su pomenuli ugrožavanje drugih dečijim plačem i histerijom. Bolje je da malo dete ugrozi druge, mada ne znam šta ih zaista toliko ugrožava, na kratko, nego da postane delikvent koji će ih kasnije ugrožavati na mnogo strašnije načine.

...eehhh, kad bi to išlo tako lako...vaspitanje od prvog dana, a ne grubosti...kad dodje do batinanja, roditelj je već izgubio kontrolu situacije...?Ni to ignorisanje nije uvek zdravo. Pogledajte samo po internetu kakvih roditelja ima, kakva toksična ignorisanja deci prirede...i tu treba naći meru...svakako poentirati na ponašanje, a ne na samo biće. I daa, deci nije mesto u tržnim centrima...tu se i mi odrasli “ gubimo “ , a ne oni. Toliko svetlucavih detalja, reklama...dobro epilepsiju nekad ne dobijem!

Dragi moji roditelji i postovani prof. dr Branislave to se nazalost ne zove prirodno roditeljstvo. Pitanje za sve, vrlo je prosto, da li bi voleli da vas roditelj ignorise ili cvrsto prigrli u situaciji kada ste u stanju da ne mozete da savladate svoje emocije tj nemate dovoljno kapaciteta za to?
Ono sto deci treba u tom trenutku je razumevanje i prihvatanje. To je veoma buran proces i dok traje dete treba uhvatiti cvrsto, uz jasno postavljane granica (da to sad ne moze da dobije) ali i razumevanje njegovog stanja (recima vidim te, volim te i razumem te).
Probajte!! Vise puta dok vam to ne bude prirodna reakcija !! Videcete koliko ce vase dete biti zahvalno na tome!!

Jel se vi to salite? Pustis dete da se samo snadje na prelazu, ne mora da mi da ruku? Ko je ovde lud? Sto se tice vristanja oko igracki koje ne mogu da dobije, batina je iz raja izasla.

И детету и родитеља налупати по гузи! Мада, каква су времена, родитељима ће се и допасти па ће тражити да се сними и понови!

hehehe

Ja sam samo jednom tako napravila scenu u prodavnici i majka me je tako pogledala da sam odmah prestala, onda me je izvela napolje i takvu mi je samarcinu zalepila da se i danas, 20 godina kasnije, secam. Naravno nikad to ponovo nisam uradila. Drugi primer vaspitan po ovim principima o kojima prica ovaj “strucnjak”, moj brat od tetke, je ovakve scene pravio redovno i sad je idalje sa skoro 20 godina razmazeno deriste. Ne kazem da decu treba tuci za svaku sitnicu, ali nekad je to ipak delotvornije resenje.

i pricao kao sa detetom pa kao sa odraslim, molio i ignorisao i nista, citao raznu literaturu, citao po internetu sta kazu "strucnjaci". Toliko sam bio teorijski potkovan i pre rodjenja deteta da sam mislio da ce biti dovoljno da ga pomazim pi glavi i smirenim tonom mu objasnim nakon cega ce me poslusati. I nista, dok mu prvo ne pripretis a kasnije udaris po dupetu nijednom detetu nece stici do mozga.

Evo na linku jedna reklama iz davnih dana sa Borisom Bekerom u ulozi roditelja gde demonstrira tehniku ignorisanja :-) https://youtu.be/F7dJ8nqt1rI Ja sam inace za "srpsku tradicionalnu metodu" posto ima neverovatno visok procenat uspesnosti.

Kada sam ja bio klinac i kada sam se jednom besno bacao, otac me je uhvatio i besno bacio, tako da je to bio kraj mojim besnim bacanjima.

Koliko ljudi ovde ništa ne razumeju, zato ovako i prolazimo. Vi kao roditelj ste krivac što vam se dete baca i histeriše i trebalo biste sami sebe da izudarate i to dobro, naravno ne pred detetom nije dužno da gleda nasilje. Posebno me je nasmejao komentar gde se dotična osoba pita šta ako mu dete sporije shvata, pa to ste opet vi zabrljali, pazite s kim se razmnožavate, ako neko ima npr. pun džep ne znači da je i pametan i dobar štaviše suprotno je. Pozdravite vaše mame.

ps. Ignorisanje kada su u pitanju štekeri i druge opasne stvari je no no, to je valjda svima jasno, valjda...

Krucijalno, deca nisu kriva ni za šta, za sve dobro i loše odgovorni su roditelji. Više vremena provoditi sa decom i neće biti takvih pojava. Kad se dete besno baca u npr. tržnom centru, ne reagovanje je problem, jer tu ima ljudi koje to iritira. Zato je potrebna preventiva, ali ne "preventivne batine", jer preventivne bi značilo da pre nego što se to desi dobije batine. Ne, nego preventivni stalni dugotrajni razgovori i igra. Igrajte se doktora, prodavaca, zubara, učitelja, Supermena, kauboja i indijanaca... :-)

Kad dete padne u takvu histeriju, a desava se i moze se reci da je deo odrastanja i vid testiranja roditelja od strane deteta, to se resava dobrim zauskama. Da se zaceni od bola i iznenadjenja.

Ignorisanje? To moze da tvrdi samo ko nije imao decu. Ko ima 15 minuta vremena da slusa i gleda svoje dete kako se bacaka po prodavnici?

Tucite svoju decu (kad treba), vise ce vas postovati s godinama koje slede. Ja, kao otac koji retko bije i grdi, znam po sebi. I svom ocu. Ta mekota u roditeljstvu moze samo trajno da narusi odnos. Ajd odnos, nego sto dete pokvari.

Opet, moj primer. Imam decaka od dve ipo. Tu batine ne pomazu. Otpocetka je samovlasan i svojeglav. Kroz praxu se uci. Oce naglavce s kreveta? Oce! Onda skaci, iduci put neces. Sam najbrze nauci. I uz vrsnjake u vrticu.

Na meni je da mu citam, pricam, grlim... i za histeriju (nije je do sad bilo) odsecna zauska.

Postoje mnogo kreativnije kazne za decu od barina, veoma proste i delotvorne: uskratis im ono sto najvise vole. Oduzmes mu omiljene igracke, uskratis mu odlazak u igraonicu ili fudbal s drustvom, nema televizije nedelju dana, nema slatkisa vec samo bareno povrce i salata za jelo (ako kaze da nece kazes mu nema drugo) ... i nema napustanja sobe do daljeg, pa neka šizi u svojoj sobi do mile volje! Retko ce ponoviti isti nestasluk!

Mom detetu se tako nešto nikada nije dogodilo. Na vreme sam ga naučio šta može šta ne može. Ako za nešto kažem da ne može to je kraj priče .

To je kucno vaspitanje, dete je odraz toga!

Dva dlana iz zgloba i rešen problem.

Ako dete pokusa da ovo radi u prodavnici znaci da ste mu vec davali na volju kada je to cinilo kod kuce ili drugde, zato se i ponasa tako jer zna da cete ponovo popustiti. Zato ako vidite da dete pokusava da istera svoj zahtev koji je nerealan jednostavno ga pustite da se dere i place dok ne poplavi, tako nekoliko puta i gotovo. Naravno ovo treba raditi kuci a ne na javnom mestu.
Medjutim vecina ljudi nema zivaca za tako nesto nego kazu: ma daj mu samo da prestane sto je ogromna greska. Pogotovu danas kada postoje igrice, mobilni i tableti samo mu tutnu u ruke i ono bulji u to satima kao zombi, a roditelju uzivaju u carima FB, Instagrama, farme, zadruge, parova ili sta vec.
Primecujem da roditelji u Srbiji gledaju u svoju decu kao u neke male bogove i samim tim od njih prave nefunkcionalne osobe nesposobne da ista urade i postignu sami. Cast izuzecima kojih naravno ima dosta ali mislim da preovladavaju oviu prvi, da me pogresno ne shvatite, to postoji i na zapadu, ovde u Kanadi imaju naziv "helicopter parents"

Vidim, mnogi ovde pisu komentare poput: "Dok su nas roditelji mlatili sve je funkcionisalo, nista nam danas ne fali"

Pa fali vam dragi moji sugradjani, jer poslednjih 30 godina nigde nema vise ubistava, tuca, ratova nego na Balkanu gde su vas roditelji naucili da je premlacivanje jedini i najbolji nacin da se problemi resavaju.
Samo oni roditelji koji biraju najlaksi nacin za sebe tuku svoju decu. Savestan roditelj uvek bira tezi nacin po sebe a humaniji po svoje dete.

Stvarno smo primitivni Balkanci. Ja sam sa mojim detetom razgovarala. On ima sada trideset tri godine. Kako sam ga vaspitala? Kad je bio mali i napravi nesto, recimo zadavi macku ili gurne prst u steker, sednem, popricam, pokazem mu sta misle svetski poznati psiholozi i pedagozi o njegovom ponasanju, prodiskutujemo i napisemo elaborat, onda analiziramo, pa opet diskutujemo...Evo cekam da mu istekne ona kaznica od sest meseci koje je dobio zbog one glupe tuce kad je prebio komsinicu sto mu je rekla da ne pusta toliko glasno muziku u ponoc, pa cu onda da pospremim njegovu sobu i da mu skuvam najbolju veceru da proslavimo izlazak iz zatvora... Popricacemo o njegovom osamostaljenju i iseljenju (ali samo nezno, bez pritisaka, osetljiv je,znate!). Problem mu je da nadje i zadrzi posao, sefovi su tako netoleranti, bune se cim zakasni sat ili dva...I kad povremeno mora da ubrizga sebi neki lek za za tetive, prave frku! Ne znam kako se zove, mora da se kuva u kasici pre upotrebe. Jedino su gori njegovi bivsi nastavnici koji su ga izbacili iz skole sto je slucajno zapalio zbornicu sa dnevnicima. Odlucila sam da ga zaposlim u neku drzavnu firmu. Kupicu mu diplomu nekog fakulteta i upisati u stranku, sta da brinem! Prodacu stan i dacu mu pare, ja cu otici u staracki dom, a on ce me obilaziti svake nedelje, obecao je!

@ Vuk

Razume i zna roditelj šta je neprihvatljivo, a dete jako dobro razume roditelja kada mu isti kaže da njegovo ponašanje nije u redu, slažem se da nije u stanju da sagleda razlog zbog koga nije u redu.

Mala žena, jedva pedeset kila ali najopasniji pogled na svetu!
(Djole, 18. decembar 2018 10:34)
Sto rekao Ckalja kad je polagao biologiju: Kaze, ima jedan veliki guster, al on dobar ki leba pa kokoske to koriste pa ga jedu, a ima jedan mali opasan, ovako gleda... pa tu Ckalja izbulji one njegove oci, potrazite na internetu smejacete se od srca :)

Samo mu kažem:"Doćemo kući". I njemu je sve kristalno jasno :)

Samo mu kažem:"Doćemo kući". I on se smiri, ni jedne više ne prozbori.

Joj izvini ali suze mi pošle koji si ti lik XDD

(Kaja, 18. decembar 2018 11:13)

Bio letos na odmoru, veliko drustvo pet porodica, čopor dece. Jedno veče smo svi konstatovali da su nam deca razmažena pa smo bistrili satima zasto je to tako.
Na kraju smo zaključili da je do svega doslo zbog izgubljenog autoriteta oca u modernom svetu, jer su zene odlucile da i one hoce da budu ravnopravna figura u kuci sto se direktno oseti na vaspitanje deteta. Možda grešimo, al nama to ima i te kako smisla.

Boga mi, ja sam imao drugu metodu vaspitavanja, malo bolniju od ignorisanja. Na pamet mi nije palo da ponavljam dramu. Plus da ne pominjem da nisam dobio sta sam hteo, cak naprotiv.

Mora dete da shvati da nije samo na svetu i da mozda smeta drugim ljudima.
(balkanoid, 18. decembar 2018 11:15)

Bas htedoh da kazem da je to tipicno balkansko razmisljanje,a posle sam video nick u potpisu. Onda se pitate odakle toliko nasilja i agresije,mrtvih i uneserecenih po vestima. Upravo odatle sto su vam roditelji servirali nasilje i povredjivanje kao nacin na koji resavate nesto sto vam se ne dopada ili ne odgovara.

Kad dete to počne da radi, to je znak da ste omanuli kao roditelj i da je sad kasno da počnete da vaspitate dete.

90% osoba koji komentarišu vest nasilnici, a pričaju o vaspitavanju.
Ne mogu da zamislim koliko bi nasilnika tek bilo na drugim portalima.
Posle nam škole k'o na divljem zapadu.

Neka, neka...vama će vaša deca da vaspitno uzvraćaju šamarčine, kad vi budete stari, izlapeli i nemoćni.

Kada dete pocne da se baca na javnom mestu znaci da je roditelj zabrljao sa vaspitanjem mnogo ranije. A savet je da ga pusti da izluduje? Gospode, sacuvaj nas novokomponovanih liberalnih psihologa!

Vi sto momentalno osudjujete roditelje i vi sto bi batinama da rešavate probleme možete u isti paket.

Po pravilu takvo ponasanje apsolutno ignorisem, jer dok nema publike nema ni predstave. Ali sam otkrila trik koji funkcionise nenormalno brzo. Imitiram ga... urlanje, cmizdrenje, bacanje. U momentu ostane u soku i zacuti, a ja mu samo prokomentarisem: “Nije lepo, zar ne?” Nikada vise nije urlao. Sada razgovaramo ili mu dam prostora da se normalizuje, pa razgovaramo o tome i da li je nesto postigao takvim ponasanjem...

Sistem je veoma prosto funkcionisao jer smo svi prošli kroz to:pobesniš,zatim te (obično keva) odvedu iza prodavnice i ubiju "ko sliku".U 99% slučajeva je funkionisalo.U kasnijim fazama odrastanja za slične nestašluke bio je zadužen lokalni pandur ili inspektor(najčešće poznanik/prijatelj roditelja) s tim da je on delio šamare u mraku iza zgrade.I gle čuda i to je imalo 99% efekta i svi smo postali Ljudi.Onog momenta kada se krenulo sa vaspitanjem tipa "maco,to nije lepo",pa onda uključivanje pedagoga,psihologa i sl. došlo se tu gde sada jesmo-na žalost.

Batina iz raja izašla

Nekad su bre nasa deca sa znanjem i ponasanjem bila pojam za decu sa zapada, samo sto se znalo sta sme a sta ne sme i koje su njihove obaveze...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (bre, 18. decembar 2018 10:37) # Link komentara

jel to mislis na onu decu iz sfrj koja su kasnije porasla i izazvala rat u kome je unistena ta zemlja a preko 200 hiljada ljudi poginulo, milioni ranjeni i raseljeni? pa i nije bas za neku pohvalu kako su ispali

Sta treba da radite? Da stanete pred ogledalo, lupite sebi pet jakih samara i kazete ovo: "Ja sam uzasan roditelj".

Napisao sam suviše brzo svoj komentar, pre svega kao odgovor onima koji smatraju da je batina rešenje. U toj brzini se nisam dobro izrazio po pitanju ignorisanja. Dete ne treba ignorisati, treba mu jasno dati do znanja da određenim, društveno neprihvatljivim, načinom neće dobiti ono što želi, a tek tada ga pustiti da dreči i to drečanje ignorisati. Pojedini roditelji su pomenuli ugrožavanje drugih dečijim plačem i histerijom. Bolje je da malo dete ugrozi druge, mada ne znam šta ih zaista toliko ugrožava, na kratko, nego da postane delikvent koji će ih kasnije ugrožavati na mnogo strašnije načine.

Ćerkica je samo jednom sa tri god. dobila "napad besa" u narodu poznato kao "brečkanje", a koliko sutra je samostalno išla u prodavnicu i pekaru koje se nalaze u komšiluku. Recept? E pa neću da vam kažem jer ja nisam psiholog koji inače sam sebi protivreči. Ustvari, pitajte vašu baku jer ona zna pravi recept.

Ljudi, pa jel ovo normalno? Ako se na ovakve “napade besa” ne reaguje kako treba, A IGNORISANJEM NE TREBA, dete nikad nece prestati da se baca na pod i vristi.
Danasnji novopeceni roditelji su otisli iz krajnosti u krajnost, a nekad se znalo, usadite detetu strahopostovanje, recima pa i ponekom “vaspitnom” preko guze ili ruku, pa da vidimo ko će da se baca po podu u prodavnici.
Cinjenica je da su danasnja deca jako nevaspitana i razmazena u poredjenju sa ranijim periodom. Zapitajte se zasto.

Za ove sto bi batinama sve probleme resavali imam jedno pitanje. A zbog cega onda nismo tako uspesna i racionalna nacija kada su nam roditelji praktikovali nasilan nacin vaspitavanja ?
Najlakse je probleme resavati batinama u hodu, teze je strpiti se i razmisliti koji razlog podstice da se dete tako ponasa.

Верујте да је најбоље решење да одмах кад дете почне да хистерише и бацака се по поду ,одмах и ви и супруга,мајка,отац,деда,ко је год са децом,исто се баци на под и почне да хистерише.Дете ће исто зрена престати јер ће схватити фа дте му украли пажњу.
Друга варијанта да не обраћате пажњу и позовете обезбеђење у униформи да га ухапси.
Трећа и најбоља је да са собом носите простирку,то ће га разгалити и можда помогне да у њему ,временом,сазри вансеријски глумац.

Kad dete padne u takvu histeriju, a desava se i moze se reci da je deo odrastanja i vid testiranja roditelja od strane deteta, to se resava dobrim zauskama. Da se zaceni od bola i iznenadjenja.

Ignorisanje? To moze da tvrdi samo ko nije imao decu. Ko ima 15 minuta vremena da slusa i gleda svoje dete kako se bacaka po prodavnici?

Tucite svoju decu (kad treba), vise ce vas postovati s godinama koje slede. Ja, kao otac koji retko bije i grdi, znam po sebi. I svom ocu. Ta mekota u roditeljstvu moze samo trajno da narusi odnos. Ajd odnos, nego sto dete pokvari.

Opet, moj primer. Imam decaka od dve ipo. Tu batine ne pomazu. Otpocetka je samovlasan i svojeglav. Kroz praxu se uci. Oce naglavce s kreveta? Oce! Onda skaci, iduci put neces. Sam najbrze nauci. I uz vrsnjake u vrticu.

Na meni je da mu citam, pricam, grlim... i za histeriju (nije je do sad bilo) odsecna zauska.

Odvesti iza paravana i par vaspitnih...

ja kad sam bio mali matori mi odvalio samarcinu u prodavnici i to sam zapamtio do dan danas ... nikad vise nisam pravio probleme!(imam 40 godina, porodicu, programer sam) a danas ... slusaj ovog psihologa, slusaj onog ... postuj prava deteta, ne daj Boze da ga izgrdis odma te neko prijavi u socijalno a deca sve gora i gora

Moje dete je to uradilo jednom kada je imalo 3 godina. U prodavnici sam zavrsio sta sam trebao ali sam njoj rekao da ce da vidi svoje kad dodjemo kuci jer nema smisla da je vaspitavam u prodavnici. Dosli smo kuci i dobila je do tada najvecu dozu antibes pilula. Vise nikada joj se to nije ponovilo. Jednom je kao nesto pokusala i dovoljno je bilo da je samo podsetim na prethodno iskustvo da bi odmah odustala od dalje drame.

Ja stvarno ne razumem roditelje koji sa sitnom decom pokusavaju da funkcionisu na principu demokratije. Detetu je do cetvrte pa mozda i pete godine potrebna (ne kazem pozeljna, nego potrebna) cvrsta diktatura u kojoj eventualno moze da bira izmedju bombone u levoj ili desnoj ruci. Do tog uzrasta mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi, mora da se zna ko je gazda u kuci. Moraju da postoje jasne granice sta dete moze a sta ne sme da radi ni pod tackom razno. Posle pete godine postepeno je pozeljno uvoditi ogranicenu demokratiju gde ce, ajd da kazemo da se ograniceno pita za neke stvari. Tek mozda posle desete godine s detetom mozete funkcinisati na principima demokratije gde ce dete moci samo da se pita za neke stvari ali i samo da snosi posledice za svoje greske svog cinjenja.

Cela poenta je u tome sto su roditelji poceli da se plase da ce dete da prestane da ih voli ako mu nesto zabrane ili ne dozvole. Ne znam u kom trenutku je to pocelo da preovladava ali to je cinjenica.

Ja imam delotvorniji metod. Kao i moji roditelji, i njihovi pre toga... Da sam ga ignorisao, bacao bi ceo život i po prodavnicama i po kafićima i gde god mu padne na pamet. Ovako, razumeo je da to nije dobro raditi.

Secam se kada sam bio klinac a to je bilo odavno.... U supermarketu sam napravio scenu, valjao se, krmaukao.. da bi mi majka kupila nesto sto sam joj trazio,,, Nije mogla nikako da me obuzda, smiri... naisao je moj otac koji mi je lupio samarcinu koja je delovala kao da sam dobio kilo cokolade, 16 pakovanja bombona, i vozic na baterije. :)

Kad vam se otrgne iz ruke i krene da pretrci ulicu na crveno, samo ga pustite da ga udari auto, nece to vise ponoviti. E moji strucnjaci, teoreticari

Secam se kada sam bio klinac a to je bilo odavno.... U supermarketu sam napravio scenu, valjao se, krmaukao.. da bi mi majka kupila nesto sto sam joj trazio,,, Nije mogla nikako da me obuzda, smiri... naisao je moj otac koji mi je lupio samarcinu koja je delovala kao da sam dobio kilo cokolade, 16 pakovanja bombona, i vozic na baterije. :)
(hahaha, 18. decembar 2018 10:45) # Link komentara

Ovo je ubedljivo najbolji komentar na ovu vest, najtačniji šta treba uraditi i povrh sveha najduhovitiji koji sam pročitao u zadnjih par meseci. Svaka čast majstore.

Tupe lupe pa po dupe a profesor neka ga ignoriše i pušta da samo predje ulicu jer divlja i ne daje ruku pa će da uvidi samo ako ga ne udari auto pre toga

Dokle bre vise ove gluposti, pricaj sa njima, ignorisi dok ono samo ne shvati neke stvari. Ja sam protiv udaranja deteta, ali vaspitna mora da postoji, treba da pustim dete da se valja po prljavom podu dok ono ne shvati gde je pogresilo, jer svako dete je genije, a posle kad to shvati ono ce da krene da resava matematicke probleme. Nekad su bre nasa deca sa znanjem i ponasanjem bila pojam za decu sa zapada, samo sto se znalo sta sme a sta ne sme i koje su njihove obaveze...

Nisam imao takve situacije sa svojom decom. Međutim, bilo je situacija kada dete zbog nečeg, krajnje nebitnog u kući upadne u nekakav vid histerije, odnosno plače i bude razdražljivo. Ja sam to rešavao tako što ga zagrlim, tiho mu pričam, milujem i brzo prođe.
Deci treba ljubavi, pažnje, priče, ignorisanje ga odbija, a ni ja, možda nisam dobar roditelj, ali, nema srca da gledam dete koje je tužno.
Napominjem, nikada nisam imao neprijatne situacije, bilo gde da smo sa decom, češće se dešava da se zaigraju pa naprave neku glupost, razbiju nešto, poliju se vodom, prospu hranu i sl. ali, to su deca, uz kritiku, uz obavezu da počiste iza sebe, sve se relativno lako rešava.

Vidite prof.dr., to Vase strucno "ignorišite dete, pustite ga" znaci da ostali prisutni u radnji treba da trpe tog divljaka? Zamislite takvih 5 divljaka? Ako su roditelji "strucni", sta da rade zaposleni, da zovu policiju, jer im divljaju u radnji? Sa takvom decom se poprica na ovaj ili onaj nacin, jos pre izlaska, da im ne padne na pamet da divljaju napolju, a ako pak divljaju, po hitnom postupku se vrati kuci i objasni zasto to ne valja, koliko vec i cime treba. Akcije moraju imati proporcionalne reakcije! Ne moze svakome da se dopusti da radi sta hoce, pa ni svome detetu!

ah da slatki mali besni klinac samo cu ga ignorisati dok cela radnja gleda u nas i dok on ne shvati da nije nista postigao, pa sta ako sporije shvata i bacaka se pola sata po podu to je sve ok ... a kad kren u skolu tako ce isto da izrazava svoj bes skacuci po casovima i maltretirajuci normalnu decu dok ne shvati da time nista ne postize .... a tek kad poraste... fantasticni roditelji

Moje dete nema jos dve godine i vec nekoliko meseci se baca ako ne dobije u trenutku ono sto smisli. Pedijatri kazu da je to faza i da ce proci. Mene iskreno boli uvo sto drugi ljudi gledaju, nego se plasim da ce da se povredi jer udara glavom o pod. Za sada je mali, pa mogu da ga zgrabim i ponesem. Ali mnogo je mali, ne mogu da ga bijem. Nadam se da
ce prestati.

Nekad su tamburali decu i nikad se nisu se bacala nigde. Sad u njih gledamo kao u Bogove i sve se vidi kakvi su.

И детету и родитеља налупати по гузи! Мада, каква су времена, родитељима ће се и допасти па ће тражити да се сними и понови!

Ćuška i ozbiljan preteći ton, sa izrazom lica da dete vidi da to sto radi nije lepo.

dete NIKADA, ali bas NIKADA ne smete da ignorisete. to je strasna greska.

Dragi moji roditelji i postovani prof. dr Branislave to se nazalost ne zove prirodno roditeljstvo. Pitanje za sve, vrlo je prosto, da li bi voleli da vas roditelj ignorise ili cvrsto prigrli u situaciji kada ste u stanju da ne mozete da savladate svoje emocije tj nemate dovoljno kapaciteta za to?
Ono sto deci treba u tom trenutku je razumevanje i prihvatanje. To je veoma buran proces i dok traje dete treba uhvatiti cvrsto, uz jasno postavljane granica (da to sad ne moze da dobije) ali i razumevanje njegovog stanja (recima vidim te, volim te i razumem te).
Probajte!! Vise puta dok vam to ne bude prirodna reakcija !! Videcete koliko ce vase dete biti zahvalno na tome!!

Mislim da je fizicko kaznjavanje samo odraz nemoci roditelja da se izbore sa svojim detetom na drugi, inteligentniji nacin. Jako je glupo razmisljati da samo zato sto su nesto vasi roditelji vama radili, to automatski vi treba svojoj deci da radite. Npr. ja sam levoruk, i svi u porodici su mi vezivali levu ruku i terali da pisem desnom, pa ne znaci da cu i ja svojoj deci to da radim. I naravno da svako smatra da njemu nista ne fali i da je stasao u sasvim normalnu osobu uprkos batinama...

Ako dete ne zna da se ponasa, krivi su roditelji. Proaktivni pristup je najbolji nacin roditeljstva.

Boga mi, ja sam imao drugu metodu vaspitavanja, malo bolniju od ignorisanja. Na pamet mi nije palo da ponavljam dramu. Plus da ne pominjem da nisam dobio sta sam hteo, cak naprotiv.

Mora dete da shvati da nije samo na svetu i da mozda smeta drugim ljudima.

Knjiski moljci...

Dva dlana iz zgloba i rešen problem.

Kada sam ja bio klinac i kada sam se jednom besno bacao, otac me je uhvatio i besno bacio, tako da je to bio kraj mojim besnim bacanjima.

Jel se vi to salite? Pustis dete da se samo snadje na prelazu, ne mora da mi da ruku? Ko je ovde lud? Sto se tice vristanja oko igracki koje ne mogu da dobije, batina je iz raja izasla.

Ćerkica je samo jednom sa tri god. dobila "napad besa" u narodu poznato kao "brečkanje", a koliko sutra je samostalno išla u prodavnicu i pekaru koje se nalaze u komšiluku. Recept? E pa neću da vam kažem jer ja nisam psiholog koji inače sam sebi protivreči. Ustvari, pitajte vašu baku jer ona zna pravi recept.
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Kosta-bravar, 18. decembar 2018 11:01) # Link komentara

u prevodu istukao si dete i poslao je sledeceg dana da sa samo 3 godine ide sama u pekaru i prodavnicu? pa kako je nosila sve to sto je kupila, deca tih godina mozda imaju snage da nose veknu dve hleba? ustvari znam, #nijesedesilo

Bila sam dete ne tako davno, 90-ih, i nikad se nisam tako bacala. A vidim da danas deca to rade, maltene sva. Nije mi jasno o cemu se tu radi. Odrasla sam u normalnoj porodici gde su otac i majka bili potpuno jednaki u svemu, otac za nijansu blaži od majke.

Nije to pravo rešenje. Nije stoga što će dete ostati pri navadi da histeriše. Histerisanje i iznuđivanje svoje volje, glavni je pokazatelj nevaspitanja. Što, da li treba naglašavati, jeste najgora ''usluga'' koju mu roditelji mogu učiniti. Nevaspitan čovek, em je zlo za okolinu, em ne može naći mira i sreće u životu. Poslušnost roditelju je imperativ vaspitanja. Neposlušno dete – gotova propast. Zato je pravi način najpre mu objasniti kako je njegovo ponašanje neprihvatljivo, a ukoliko se u ovome ne uspe, pre treba upotrebiti prisilu i smiriti ga nego mu snishoditi, kako Filipović predlaže.

kada je to učinila moja kćer-kod kuće u kuhinji-podigla sam ju s poda i dobro isprašila po guzi.Nikada više to nije napravila. A vi radite što hoćete.

A šta je sa onim da se detetu jasno, i malo ostrije stavi do znanja da je takvo ponasanje neprihvatljivo.. Kakvo nadmudrivanje sa decom od par godina. Prosto treba da nauce da nekad samo poslusaju i to je to.

OK, dete krene da histerise u prodavnici, pustite ga proci ce. Krene posle u vrticu, ne mogu mu nista, u skoli mu ne mogu nista, na ulici mu ne mogu nista, posle mu na poslu ne mogu nista. Eeeeee, eto vam ga sad AV pa vidite sta ispadne od coveka kad ga celog zivota pustaju u fazonu proci ce.

Koliko ljudi ovde ništa ne razumeju, zato ovako i prolazimo. Vi kao roditelj ste krivac što vam se dete baca i histeriše i trebalo biste sami sebe da izudarate i to dobro, naravno ne pred detetom nije dužno da gleda nasilje. Posebno me je nasmejao komentar gde se dotična osoba pita šta ako mu dete sporije shvata, pa to ste opet vi zabrljali, pazite s kim se razmnožavate, ako neko ima npr. pun džep ne znači da je i pametan i dobar štaviše suprotno je. Pozdravite vaše mame.

ps. Ignorisanje kada su u pitanju štekeri i druge opasne stvari je no no, to je valjda svima jasno, valjda...

Čini se da većina komentatora ne podržava ignorisanje i navodi batinu kao lek. Ono što bode oči je osuda roditelja kojima se desi da dete histeriše u određenoj situaciji. Ako malo dete histeriše to nema veze sa odgojem, njega tek treba naučiti. Tada je detetu potrebno pokazati da histerija nije pravi način da dobije što želi. Međutim, batine nisu pravo rešenje. Batinama učimo dete da se stvari mogu rešavati nasiljem. Imao sam više situacija gde dete nije htelo da posluša, zavisno od situacije primenio sam odgovarajuću meru. Npr. kada je dete naučilo da hoda, a nije htelo da hoda, ja sam ga vukao po ulici, ostalo je bez pantalona, ali posle toga nikada to nije ponovilo. U sličnoj situaciji supruga bi ga nosila u rukama. Jednom prilikom se valjalo u prodavnici i vrištalo od besa, ostavio sam ga, nastavio svoju kupovinu kao da se ništa ne dešava, naravno sa detetom u vidnom polju. Situacija se više nije ponavljala. Drugom prilikom je tražilo helijumski balon po prvi put, nije ga dobilo jer jednom kupljen balon znači redovnu kupovinu gluposti sa ulice, vrištalo je duž cele ulice. Situacija se više nije ponovila. Sličnih situacija je bilo možda još nekoliko. Sa druge strane, supruga je uvek išla putem manjeg otpora, davanjem slatkiša, ugađanjem i slično, a pokušavala je i batinama. Imam potpuni autoritet nad detetom, dok suprugu ponekad posluša, ali često i ne. Autoritet se, pored jasnih granica, stiče ljubavlju, dete neće slušati roditelja koji nije tu za njega.

Dete ne treba ignorisati, treba mu jasno dati do znanja da određenim, društveno neprihvatljivim, načinom neće dobiti ono što želi, a tek tada ga pustiti da dreči i to drečanje ignorisati.
(HM, 18. decembar 2018 15:25)

Trogodišnjak baš razume šta to "društveno neprihvatljivo" znači. Sa decom ne može da se razgovara jer nisu sposobna da razumeju. Na kraju krajeva, zašto svoje međusobne razmirice rešavaju nasiljem? Koliko često se makljaju između sebe ona, a koliko odrasli? I ne želim infantilne odgovore tipa "moje dete se ni sa kim ne bije, a ljudi se svaki dan ubijaju, bodu itd." To nije rezon, to je jedan primer spram sedam miliona koliko nas ima ovde. Konkretno, na svom primeru, hoću da kažem da sam se kao klinac tukao stalno, a poslednjih 30 godina nisam digao ruku ni na koga.

i pricao kao sa detetom pa kao sa odraslim, molio i ignorisao i nista, citao raznu literaturu, citao po internetu sta kazu "strucnjaci". Toliko sam bio teorijski potkovan i pre rodjenja deteta da sam mislio da ce biti dovoljno da ga pomazim pi glavi i smirenim tonom mu objasnim nakon cega ce me poslusati. I nista, dok mu prvo ne pripretis a kasnije udaris po dupetu nijednom detetu nece stici do mozga.

Mene su kad sam bila mala tukli mnogo, za svaku sitnicu sam dobijala batine, najgore mi je bilo kad me majka posalje da uberem prut sa kojim ce me tuci. To je i psihicka trotura, ides da doneses nesto a znas da te sa time cekaju batine. Uzasno.
Kao dete sam se zarekla da ja svom detetu nikad necu raditi ono sto su meni radili.
Svoju cerku sam samo jednom udarila i toliko se lose osecala da sam joj se narednih tri dana izvinjavala. Nikad nije histerisala i pravila scene. Samo bi joj rekla da sada nemam para da joj to sto zeli kupim, ali da cu joj kupiti kad budem imala. I uvek bi svoje obecanje ispunila. Ona sada ima 21 godinu i izrasla je u divnu i vrednu mladu osobu. Mnogo je bolja od mene u tom uzrastu, ima ciljeve i vredno radi da ih ostvari.
Ja sam samo svojim stavom i ponasanjem prekinula lanac zlostavljnja dece u mojoj porodici. Moja baka je tukla moju majku, moja majka mene..itd. I na kraju ja imam dete onakvo kakvo su one zelele i mislile da ce batinama to dobiti.

Mnogo je efikasnije uzeti dete i smesta ga odneti. Prestane posle nekog vremena. Ne primenjujete nasilje, ali i ne dobije to što želi. Posle, kada se smiri, pričate mu kako to nije lepo ponašanje. Ti napadi se dešavaju i kada je dete umorno i gladno, ali to često roditelji ne shvataju.
P.S. Dvoje velike, dobre i lepo vaspitane dece

Evo na linku jedna reklama iz davnih dana sa Borisom Bekerom u ulozi roditelja gde demonstrira tehniku ignorisanja :-) https://youtu.be/F7dJ8nqt1rI Ja sam inace za "srpsku tradicionalnu metodu" posto ima neverovatno visok procenat uspesnosti.

Mom detetu se tako nešto nikada nije dogodilo. Na vreme sam ga naučio šta može šta ne može. Ako za nešto kažem da ne može to je kraj priče .

Моји су ову појаву игнорисали само док ме доведу кући. Уместо да вичу на мене на јавном месту или ме ошамаре (како су радили неки други родитељи), само би ми уз смешак рекли "За ово што си сада урадио добићеш десет пута по дупету, чим дођемо кући. А ако унапред почнеш да хистеришеш, онда још десет". Можда су свега два или три пута морали да ми испуне дато обећање, али након тога било је довољно да ме строго погледају питају "да ли хоћеш да опет оно поновимо кад дођемо кући?” То је увек било довољно да проценим да ми се дивљање не исплати и да од њега одустанем. Највише сам се плашио деде који је имао тактику да не прекида радњу којом се тренутно бавио, него настави да пије кафу или нешто мајсторише, а мене пошаље да му сам донесем варјачу из кухиње или дренов прут. Одбројао би ми тачно онолико удараца колико је најавио, а потом ме послао да вратим "алатку" којом је извршена казна на место. Он ме је најмање пута у животу истукао, у поређењу са мајком, бабама и оцем. То време док ти шеташ да донесеш средство којом ће те тући и размишљаш о батинама које ти предстоје изгледа невероватно дуго и страшније од самих батина. Зато сам се трудио да му што ређе дајем повод. Запамтио сам само једне његове батине, добијене након што сам намерно пљунуо бабу, која ме грдила због неког мог дивљања. И један шамар из окрета (за који ми се чинило да ће ми уста окренути на леђа), добијен за казну што сам неколико секунди раније шутнуо млађу сестру тако да је пала на под, а деда видео шта сам урадио и сместа притрчао.

Mene kad su, u retkim situacijama, vodili u prodavnicu, uvek su prvo kupovali dršku za metlu....

Moje dete se jednom bacalo ovako i vrištalo u maxiju. Ja sam se skamenio a moja žena mu je prišla i tiho mu je rekla da ima sedam sekundi da ustane. Gledala ga je hladno i polako brojala. Ustao je prestravljen. Mala žena, jedva pedeset kila ali najopasniji pogled na svetu!

Deca veoma brzo, instant, shvataju uzročno-posledične odnose

A.1. Bacio sam se na pod u supermarketu i dobio igračku/čokoladu.
A.2. Baciću se na pod i sutra!

B.1. Bacio sam se na pod i dobio po dupetu.
B.2. Nikad se više neću bacati na pod u supermarketu!

---------------------------------------------------------------------
Ne treba mešati fizičko zlostavljanje dece sa ćuškom po dupetu.

I, naravno, roditeljstvo tu nije omanulo.
(citam sad komentare)

Histerija, pa sta?

Je l’ roditeljstvo omanulo kad sutra pocne da se opija i drogira ili otima oko imovine s rodjenima? Uvek je roditeljstvo omanulo. Uvek negde pogresimo. Histerija je najmanja pogreska.

Deca jednostavno pokusavaju da isteraju svoje. Nametnu svoje. Na ovaj ili onaj nacin. Od samog rodjenja. I to je to. Nista vise od toga.

Postoje mnogo kreativnije kazne za decu od barina, veoma proste i delotvorne: uskratis im ono sto najvise vole. Oduzmes mu omiljene igracke, uskratis mu odlazak u igraonicu ili fudbal s drustvom, nema televizije nedelju dana, nema slatkisa vec samo bareno povrce i salata za jelo (ako kaze da nece kazes mu nema drugo) ... i nema napustanja sobe do daljeg, pa neka šizi u svojoj sobi do mile volje! Retko ce ponoviti isti nestasluk!

to nije istina, moja deca su sad velika zdrava, prava, hvala Bogu proslo je..ali bilo je uzasno..isti smo roditelji prema svoj deci ali eto neko dete prosto bude sklonije tome..nije to do vaspitanja..nama je jedno bilo divno od malena, mirno i poslusno a starije nemoguce..i to starije je umelo to da radi, da se baca na pod..kad nesto ne dobije, kad nije po njegovom...ljudi sve, ali sve je uradjeno..razgovor, razgovor, razgovor...ignorisanje...batine...sve..i proslo je tek kad mu je kliknulo samom negde s 4 godine da to nije normalno..ne pomaze nista, pritom, ignorisanje ce uciniti da vas svi osudjivacki gledaju kako ne reagujete a dete ce raditi i dalje isto..i jos nesto, a kako u radnji ignorisati dete od dve godine, nastaviti dalje i ostaviti dete samo da lezi u nepoznatoj sredini punoj nepoznatih ljudi..to mozete raditi jedino ako se dete od 6 godina bacaka ali to je vec neki poremecaj..bacakanja iz cistog besa idu do neke trece godine i tu je nemoguce ignorisanje ako si na javnom mestu

E da sam se ja bacao tako pre 40 godina u prodavnici, kuci a bio u glavu zdrav, dupe bi bilo oljusteno od batina, usi ko u magarca izvucene, pa sledeci put ne bih to uradio. A opet sam imao i imam postovanje prema roditeljima i svim starijim osobama. Jos ne prodje osoba pored mene koju poznajem i izviđenja a da ne kazem dobar, sto je danasnjoj deci ispod casti. Ali sta pricati kad i lopova kad nam uleti u kucu da ukrade nesto, u danasnje vreme moras prvo ponuditi kafom pa ga upitati sta je hteo da ukrade. Crno nam se pise, jer mi svoja prava pogresno tumacimo. Decu nam uce u vrticu da ako ih mama i tata udare da je to nasilje u porodici i da ih prijave.

Krucijalno, deca nisu kriva ni za šta, za sve dobro i loše odgovorni su roditelji. Više vremena provoditi sa decom i neće biti takvih pojava. Kad se dete besno baca u npr. tržnom centru, ne reagovanje je problem, jer tu ima ljudi koje to iritira. Zato je potrebna preventiva, ali ne "preventivne batine", jer preventivne bi značilo da pre nego što se to desi dobije batine. Ne, nego preventivni stalni dugotrajni razgovori i igra. Igrajte se doktora, prodavaca, zubara, učitelja, Supermena, kauboja i indijanaca... :-)

Ja sam samo jednom tako napravila scenu u prodavnici i majka me je tako pogledala da sam odmah prestala, onda me je izvela napolje i takvu mi je samarcinu zalepila da se i danas, 20 godina kasnije, secam. Naravno nikad to ponovo nisam uradila. Drugi primer vaspitan po ovim principima o kojima prica ovaj “strucnjak”, moj brat od tetke, je ovakve scene pravio redovno i sad je idalje sa skoro 20 godina razmazeno deriste. Ne kazem da decu treba tuci za svaku sitnicu, ali nekad je to ipak delotvornije resenje.

To je kucno vaspitanje, dete je odraz toga!

Cinjenica je da su danasnja deca jako nevaspitana i razmazena u poredjenju sa ranijim periodom. Zapitajte se zasto.
(Kaja, 18. decembar 2018 11:13)

Činjenica je da nije bilo generacije u istoriji civilizacije koja nije to mislila o 'današnjoj deci' u svoje vreme. Pročitajte malo iz arhivirane štampe šta su 'matorci' govorili o 'novim naraštajima' u XIX veku, na početku XX, između dva svetska rata, za vreme SFRJ, na kraju - šta su mislili i o vama kad ste bili deca.

Stvarno smo primitivni Balkanci. Ja sam sa mojim detetom razgovarala. On ima sada trideset tri godine. Kako sam ga vaspitala? Kad je bio mali i napravi nesto, recimo zadavi macku ili gurne prst u steker, sednem, popricam, pokazem mu sta misle svetski poznati psiholozi i pedagozi o njegovom ponasanju, prodiskutujemo i napisemo elaborat, onda analiziramo, pa opet diskutujemo...Evo cekam da mu istekne ona kaznica od sest meseci koje je dobio zbog one glupe tuce kad je prebio komsinicu sto mu je rekla da ne pusta toliko glasno muziku u ponoc, pa cu onda da pospremim njegovu sobu i da mu skuvam najbolju veceru da proslavimo izlazak iz zatvora... Popricacemo o njegovom osamostaljenju i iseljenju (ali samo nezno, bez pritisaka, osetljiv je,znate!). Problem mu je da nadje i zadrzi posao, sefovi su tako netoleranti, bune se cim zakasni sat ili dva...I kad povremeno mora da ubrizga sebi neki lek za za tetive, prave frku! Ne znam kako se zove, mora da se kuva u kasici pre upotrebe. Jedino su gori njegovi bivsi nastavnici koji su ga izbacili iz skole sto je slucajno zapalio zbornicu sa dnevnicima. Odlucila sam da ga zaposlim u neku drzavnu firmu. Kupicu mu diplomu nekog fakulteta i upisati u stranku, sta da brinem! Prodacu stan i dacu mu pare, ja cu otici u staracki dom, a on ce me obilaziti svake nedelje, obecao je!

Ovima sto im deca udaraju glavom u pod ili u zid: samo budite cool, mirno ih pogledajte i kazite im stalozeno:"Hajde, udari jos jednom" ili "Hajde, udari jos malo jace." Ovo je savet psihologa mome ocu od pre 50ak godina u vezi sa bratom koji je zaista bio "na svoju ruku" i oduvek "tesko" dete, znao je da "puca" po spanskom zidu, betonu, bez suza, sa gledanjem roditeljskih reakcija ispod oka i cim ne dobije nesto sto zeli... Upalilo je momentalno, pogledao je tatu sa neskrivenim iznenadjenjem i nikada to vise nije ponovio.

Vidim, mnogi ovde pisu komentare poput: "Dok su nas roditelji mlatili sve je funkcionisalo, nista nam danas ne fali"

Pa fali vam dragi moji sugradjani, jer poslednjih 30 godina nigde nema vise ubistava, tuca, ratova nego na Balkanu gde su vas roditelji naucili da je premlacivanje jedini i najbolji nacin da se problemi resavaju.
Samo oni roditelji koji biraju najlaksi nacin za sebe tuku svoju decu. Savestan roditelj uvek bira tezi nacin po sebe a humaniji po svoje dete.

Ma, naravno, ignorišite svoje dete koje se valja po prljavom podu na opštu radost i oduševljenje ostalih kupaca i prodavaca...
Ignorisanjem stvari od malih nogu smo i došli ovde gde smo sada.

Imam dvoje dece, cerku i sina. Ni supruga ni ja ne mozemo tvrditi da smo ih nesto ne znam kako vaspitavali. Nije bilo potrebe. Uvek nam se cinilo da su vec vaspitani dosli na svet.

O kom uzrastu dete se radi? Dve godine? To se zove temper tantrum i normalno je kod dece kojoj se nervni sistem tek razvija, znaci dete od dve ili tri godine ima napade besa...za stariju decu je to vec bezobrazluk. A roditelji su svakako krivi za ponasenje.

(pex, 18. decembar 2018 13:19)


Moje misljenje je dijametralno suprotno, buduci nasilnik nema nikakav osecaj za druge, u centru svemira su njegova osecanja, njegove emocije, njegovi problemi... Ponasa se kao da nema nikoga na svetu sem njega i ocekuje da prodje nekaznjeno.

Inace da li ljudi danas razlikuju nasilje i povredjivanje dece i vaspitne mere? Ako je odgovor NE, ja sam veoma zabrinut.

Trebali su manje da prekidaju coveka i da ga puste da govori.

hehehe

Ej bre, pa brat i ja kad odemo u goste negde, nismo smeli da uzmemo ništa sa stola dok nam mama ne da pogledom znak da smemo. I pogledom da znak kad je dosta, jer deca kao deca, uvek ti je slađe nešto u gostima, i ako to imaš i kući. A o histerisanju da ne pričam, nismo ni znali šta to znači.

Samo mu kažem:"Doćemo kući". I njemu je sve kristalno jasno :)

...eehhh, kad bi to išlo tako lako...vaspitanje od prvog dana, a ne grubosti...kad dodje do batinanja, roditelj je već izgubio kontrolu situacije...?Ni to ignorisanje nije uvek zdravo. Pogledajte samo po internetu kakvih roditelja ima, kakva toksična ignorisanja deci prirede...i tu treba naći meru...svakako poentirati na ponašanje, a ne na samo biće. I daa, deci nije mesto u tržnim centrima...tu se i mi odrasli “ gubimo “ , a ne oni. Toliko svetlucavih detalja, reklama...dobro epilepsiju nekad ne dobijem!

Zavisi kolko je dete staro, izmedju 2-3 god. su najtezi.Samo strpljivo...

Samo mu kažem:"Doćemo kući". I on se smiri, ni jedne više ne prozbori.

Mom sinu se desilo dok je jos bio mali da je jednom prilikom kada smo krenuli u kupovinu i igraonicu iznenada poceo cudno da se ponasa kada smo stigli u grad. Bez reci sam ga uzeo i smesta vratio kuci. Nikada mu se to vise nije ponovilo.

@Domacin
Nije nuzno da je vec gotovo i da su vec omanuli. Moze da se desi i slucaj da dete koje to nije nikad ni radilo vidi od druge dece u recimo vrticu ili bas u prodavnici, i pokusa i samo (posebno ako vidi da nekom drugom detetu to prolazi). U tom slucaju ipak jedan takav dogadjaj ne znaci nuzno da je roditelj vec omanuo. Ali zato treba da ostane i poslednji takav pokusaj. E tu je roditelj na delu. Neko u komentarima je napisao jedan odlican metod, koji podrzavam. Cim primetim da dete postaje bezobrazno, odmah za ruku i kuci. Gde god da smo u trenutku - u parkicu, u radnji, u igraonici, kod drugara... Jeste da je za roditelja maltretiranje, ali verujte da radi posao. Posle dva - tri takva puta, nema vise da ne slusa.

Moj se sin bacao, ne u prodavnici, vec na ulici...samo ga uhvatim za tregere i odnesem kuci. I gotova igra...sad je lepo vaspitan divan mladic od 23 godine. Lepo se slazemo. Jednom mi je rekao cak da ga nismo dovoljno kaznjavali. Ponasanje na ulici se ne moze ignorisati, jer kad se otrgne a prometna ulica, moze dovesti sebe u opasnost. Deca moraju dati ruku kad se ide ulicom gde je gust saobracaj...(govorim o deci 2-3 god)

Joj izvini ali suze mi pošle koji si ti lik XDD

Ako dete pokusa da ovo radi u prodavnici znaci da ste mu vec davali na volju kada je to cinilo kod kuce ili drugde, zato se i ponasa tako jer zna da cete ponovo popustiti. Zato ako vidite da dete pokusava da istera svoj zahtev koji je nerealan jednostavno ga pustite da se dere i place dok ne poplavi, tako nekoliko puta i gotovo. Naravno ovo treba raditi kuci a ne na javnom mestu.
Medjutim vecina ljudi nema zivaca za tako nesto nego kazu: ma daj mu samo da prestane sto je ogromna greska. Pogotovu danas kada postoje igrice, mobilni i tableti samo mu tutnu u ruke i ono bulji u to satima kao zombi, a roditelju uzivaju u carima FB, Instagrama, farme, zadruge, parova ili sta vec.
Primecujem da roditelji u Srbiji gledaju u svoju decu kao u neke male bogove i samim tim od njih prave nefunkcionalne osobe nesposobne da ista urade i postignu sami. Cast izuzecima kojih naravno ima dosta ali mislim da preovladavaju oviu prvi, da me pogresno ne shvatite, to postoji i na zapadu, ovde u Kanadi imaju naziv "helicopter parents"

Mala žena, jedva pedeset kila ali najopasniji pogled na svetu!
(Djole, 18. decembar 2018 10:34)
Sto rekao Ckalja kad je polagao biologiju: Kaze, ima jedan veliki guster, al on dobar ki leba pa kokoske to koriste pa ga jedu, a ima jedan mali opasan, ovako gleda... pa tu Ckalja izbulji one njegove oci, potrazite na internetu smejacete se od srca :)

@ Vuk

Razume i zna roditelj šta je neprihvatljivo, a dete jako dobro razume roditelja kada mu isti kaže da njegovo ponašanje nije u redu, slažem se da nije u stanju da sagleda razlog zbog koga nije u redu.