Da li je hrana u Srbiji bezbedna?

Nije.

Hrana u Srbiji proizvedena u malim pogonima koji su u privatnom vlasništvu je osrednjeg do lošeg kvaliteta. Slično se može reći i za bezbednost te hrane. Uglavnom hranu u malim privatnim preduzećima proizvode ljudi koji su taj biznis ušli bez ikakvog ili slabog predznanja o proizvodu koji stavljaju u promet. Ideja vodilja je da se za vrlo kratko vreme zgrne velika količina novca pri čemu se ne biraju sredstva. Vlasnici takvih firmi najčeće nemaju adekvatan proizvodni prostor (halu), ne angažuju stručnu radnu snagu (prehrambene tehnologe, kojih je more na evidenciji NSZ). Važno im je da samo dođu do prave"recepture" za svoj "proizvod". Istu ili "izguglaju" ili kupe od nekog penzionisanog tehnologa koji je radni vek proveo u razvojnom odeljenju neke sada propale državne fabrike. Sam proizvodni proces vode opet mašinski i elektro inženjeri, ili ekonomisti, svršeni studenti FON-a... Prozvodnja hrane u Srbiji nije zakonski uređena i veliko je pitanje kada će to biti. O tome se priča samo u trenucima kada dođe do nekog većeg incidenta koji se tiče zdravlja potrošača a i onda se o tome vrlo brzo prestane pričati i pisati. A tek o kvalitetu hrane koju uvozi trgovački lobi o tome se tek može nadugačko i naširoko naročito u svetlu činjenice da država Srbija nema Nacionalnu referentnu laboratoriju za ispitivanje namirnica.

nisam siguran

Biće bezbedna za dve, najviše dve I po godine.

Није!!!! Ко зна шта заправо једемо ! Нити ко то тестира нити је кога брига, све док се не појави барем њих десеторо у болници са стомачним проблемима ! Смејурија од државе, још са есенесовским "стручњацима" далеко било !!!!!!!!

Hrana u Srbiji ako pricamo o uvozu, uopste nije bezbedna. Republika Srbija svake godine u budzetu predvidi odredjeni deo koji ce sluziti za ispitivanje bezbednosti hrane. Medjutim taj broj uzetih i analiziranih uzoraka je premali. Recimo na granicnom prelazu u Dimitrovgradu, broj dozvoljenog uzorkovanja na mesecnom nivou je 8, a dnevno u sezoni predje i po 40 slepera sa najrazlicitijom robom, pa vi vidite koliko smo bezbedni!

Jeste u smislu da nije otrov, ALI!!! Od nje nam deca postaju trbušasta i valjuškasta, i dobijaju hipertenziju i dijabetis. Ako nam je to svejedno, onda je bezbedna.

U zemlji gde svaki onaj koji ima malo veci expres lonac moze da "proizvodi" i stavlja u promet promet proizvedenu "hranu" a proizvodnju obavlja u podrumima, garazama i ad hoc preuredjenim prostorijama. U zemlji gde je veliki broj prehrambenih tehhnologa na evidenciji tzv. Nacionalne sluzbe za zaposljavanje jer njihov posao po firmama rade masinski, elektro inzenjeri ili diplomirani fonovci onda o kakvom kvalitetu i bezbednoj hrani se moze govoriti u zemlji Srbistanu??!!

Jest,samo ljudi nisu :)

Na svakom koraku imamo prodavnice zdrave hrane u njima nije asortiman u kom je isključivo zdrava hrana u njima ima proizvoda koji se nikako ne mogu podvesti pod zdravu hranu i u tom smislu smo možda malo zatajili. Treba malo više da radimo na svesti ljudi”, priča nutricionistkinja Dragana Šiljegović Filipović.

Postoji hrana i koja se ne moze ni povezati sa tim pojmom. Sve je samo ne hrana.

Daj da vidimo i rezultate testov atog mleka i zasto trujemo narod i decu.

Nije provereno dobra jer je dozvoljen slobodan uvoz svega, fitosanitarci na granicama korumpirani i tako uvozimo i dobro i lose zarad prodaje.

sigurna je dok se ne razbolis/otrujes...

Pazarila sam kada je u dragstor ušla sanitarna inspekcija i tražila sertfikat za med, a onda su konstatovali da za med koji je u rafu imaju dostavljen sertifikat i da je proizvod ispravan. Pogledam cenu, poslednje dve godine nema meda u mom kraju, pomislim papir trpi sve, inspektori ništa ne kontrolišu, a to što se prodaje kao ispravan med ne bih nikada kupila jer se zna koja je sada cena meda i da mnogi pčelari ni ne prodaju med, nisu ništa vadili. Ništa bolja situacija nije ni sa kafom, kafa velikih firmi u zrnu ne može da se kupi, stubni mlinovi za uslužno mlevenje davno su proterani i sada može da se mulja koliko god vlasnik firme proceni da treba. Da ne nabrajam dalje, jer kada ne postoji valjana kontrola za jedan proizvod ne verujem da postoji za bilo koji drugi.

Nije.. Sve se pojede..

Sa 300e prosečnom platom, možete zamisliti kakvu hranu jedemo, i koji je to kvalitet. Uporedite kvalitet proizvoda istog proizvođača koji se prodaje u Nemačkoj, u Madjarskoj i kod nas. A što se tiče domaćih proizvodjača hrane, ne može da se napravi dobar i kvalitetan proizvod i da bude jeftin ali pošto je na standard jako nizak onda je i kvalitet proizvoda pod velikim znakom pitanja.

Nije para u debelih svinja već je para u prskanih dinja.

@ (afla afera je opravdana, 8:19)
Afla toksin se ne pojavljuje u mleku krava hranjenih GMO hranom. Oni koji tu hranu protežiraju podižu hajku na aflatoksin. To je u pitanju, znači biznis a sasvim suprotno zdravlju životinja i ljudi.

jeste !

jeste !

Jest,samo ljudi nisu :)

Daj da vidimo i rezultate testov atog mleka i zasto trujemo narod i decu.

Pazarila sam kada je u dragstor ušla sanitarna inspekcija i tražila sertfikat za med, a onda su konstatovali da za med koji je u rafu imaju dostavljen sertifikat i da je proizvod ispravan. Pogledam cenu, poslednje dve godine nema meda u mom kraju, pomislim papir trpi sve, inspektori ništa ne kontrolišu, a to što se prodaje kao ispravan med ne bih nikada kupila jer se zna koja je sada cena meda i da mnogi pčelari ni ne prodaju med, nisu ništa vadili. Ništa bolja situacija nije ni sa kafom, kafa velikih firmi u zrnu ne može da se kupi, stubni mlinovi za uslužno mlevenje davno su proterani i sada može da se mulja koliko god vlasnik firme proceni da treba. Da ne nabrajam dalje, jer kada ne postoji valjana kontrola za jedan proizvod ne verujem da postoji za bilo koji drugi.

Sa 300e prosečnom platom, možete zamisliti kakvu hranu jedemo, i koji je to kvalitet. Uporedite kvalitet proizvoda istog proizvođača koji se prodaje u Nemačkoj, u Madjarskoj i kod nas. A što se tiče domaćih proizvodjača hrane, ne može da se napravi dobar i kvalitetan proizvod i da bude jeftin ali pošto je na standard jako nizak onda je i kvalitet proizvoda pod velikim znakom pitanja.

Nije.

U zemlji gde svaki onaj koji ima malo veci expres lonac moze da "proizvodi" i stavlja u promet promet proizvedenu "hranu" a proizvodnju obavlja u podrumima, garazama i ad hoc preuredjenim prostorijama. U zemlji gde je veliki broj prehrambenih tehhnologa na evidenciji tzv. Nacionalne sluzbe za zaposljavanje jer njihov posao po firmama rade masinski, elektro inzenjeri ili diplomirani fonovci onda o kakvom kvalitetu i bezbednoj hrani se moze govoriti u zemlji Srbistanu??!!

Biće bezbedna za dve, najviše dve I po godine.

Jeste u smislu da nije otrov, ALI!!! Od nje nam deca postaju trbušasta i valjuškasta, i dobijaju hipertenziju i dijabetis. Ako nam je to svejedno, onda je bezbedna.

nisam siguran

Nije provereno dobra jer je dozvoljen slobodan uvoz svega, fitosanitarci na granicama korumpirani i tako uvozimo i dobro i lose zarad prodaje.

Hrana u Srbiji ako pricamo o uvozu, uopste nije bezbedna. Republika Srbija svake godine u budzetu predvidi odredjeni deo koji ce sluziti za ispitivanje bezbednosti hrane. Medjutim taj broj uzetih i analiziranih uzoraka je premali. Recimo na granicnom prelazu u Dimitrovgradu, broj dozvoljenog uzorkovanja na mesecnom nivou je 8, a dnevno u sezoni predje i po 40 slepera sa najrazlicitijom robom, pa vi vidite koliko smo bezbedni!

@ (afla afera je opravdana, 8:19)
Afla toksin se ne pojavljuje u mleku krava hranjenih GMO hranom. Oni koji tu hranu protežiraju podižu hajku na aflatoksin. To je u pitanju, znači biznis a sasvim suprotno zdravlju životinja i ljudi.

Nije para u debelih svinja već je para u prskanih dinja.

Na svakom koraku imamo prodavnice zdrave hrane u njima nije asortiman u kom je isključivo zdrava hrana u njima ima proizvoda koji se nikako ne mogu podvesti pod zdravu hranu i u tom smislu smo možda malo zatajili. Treba malo više da radimo na svesti ljudi”, priča nutricionistkinja Dragana Šiljegović Filipović.

Postoji hrana i koja se ne moze ni povezati sa tim pojmom. Sve je samo ne hrana.

Nije.. Sve se pojede..

Није!!!! Ко зна шта заправо једемо ! Нити ко то тестира нити је кога брига, све док се не појави барем њих десеторо у болници са стомачним проблемима ! Смејурија од државе, још са есенесовским "стручњацима" далеко било !!!!!!!!

sigurna je dok se ne razbolis/otrujes...

Hrana u Srbiji proizvedena u malim pogonima koji su u privatnom vlasništvu je osrednjeg do lošeg kvaliteta. Slično se može reći i za bezbednost te hrane. Uglavnom hranu u malim privatnim preduzećima proizvode ljudi koji su taj biznis ušli bez ikakvog ili slabog predznanja o proizvodu koji stavljaju u promet. Ideja vodilja je da se za vrlo kratko vreme zgrne velika količina novca pri čemu se ne biraju sredstva. Vlasnici takvih firmi najčeće nemaju adekvatan proizvodni prostor (halu), ne angažuju stručnu radnu snagu (prehrambene tehnologe, kojih je more na evidenciji NSZ). Važno im je da samo dođu do prave"recepture" za svoj "proizvod". Istu ili "izguglaju" ili kupe od nekog penzionisanog tehnologa koji je radni vek proveo u razvojnom odeljenju neke sada propale državne fabrike. Sam proizvodni proces vode opet mašinski i elektro inženjeri, ili ekonomisti, svršeni studenti FON-a... Prozvodnja hrane u Srbiji nije zakonski uređena i veliko je pitanje kada će to biti. O tome se priča samo u trenucima kada dođe do nekog većeg incidenta koji se tiče zdravlja potrošača a i onda se o tome vrlo brzo prestane pričati i pisati. A tek o kvalitetu hrane koju uvozi trgovački lobi o tome se tek može nadugačko i naširoko naročito u svetlu činjenice da država Srbija nema Nacionalnu referentnu laboratoriju za ispitivanje namirnica.