Depresija je mnogo više od mentalnog poremećaja

Odlicno, bas ohrabrujuci clanak za ljude koji pate od depresije...

Depresija je čisti život. Kao takav, nepodnošljiv je.
Zato nam je priroda dodala droge da to ne skontamo. Živimo za sledeću dozu dopamina, bez obzira u kojoj je fizičkoj formi (novac, stan, status u društvu, izged...).

Svejedno, na kraju je sve samo san.

Postoji milion nijansi jedne duse. Svrstati svako lose raspolozenje u depresivno je postalo moderno. I lecenje se vrsi, na zapadu, hemijom. A hemija izaziva teske poremecaje u organizmu, pa i rak. Cudi mi kako se ne raspravlja o tim jednostavnim stvarima. Zena napuni pedesetu, muz nadje mladju (ima i takvih, svinja) i ona zavrsi na lekovima. Depresivna? Ne. Samo nesrecna, nije isto. Umesto da otkaci budalu ona pati i opija se. Nekada se to radilo po kafanama, sada za zaborav idemo kod doktora po pilule za lilule. Neko izgubi roditelja i idmah na lekove. Razumem tugu i bol. Ali ne razumem kako to neko moze proglasiti depresijom. I kako se gubitak voljene osobe leci hemijom. Skocile cene goriva? Bensedin resava. Nema vise posla? Prozak pomaze. Ljovisna raskinula sa Raulom zbog Rose Salvahe? Ajde saku pilula odmah, treba to preziveti. Otudjili smo se. Nekada su se takva stanja resavala u siroj porodici, sada ne pricamo ni sa onima koji sa nama dele krevet. Nema se vremena, jure se novci da se plate racuni kako bi imali pravo na hemiju. Comfortably Numb. I naravano da takvo stanje izaziva ostale bolesti. Pad zivotne energije i telo reaguje praveci zarista gde smo najosetljiviji. Zapad je otisao u hemiju, istok je blizu da nam se pridruzi. Jug nema sta da jede, a nema ni vode da se popiju pilule taman i da im neko da. Znam da mnogima nije lako i da nisu srecni. Ali to dame i gospodo nije depresija. Srecno svima.

Depresija je, izmedju ostalog, i bolest koja se javlja zbog anomalija u drustvu koje normalan covek ne moze da podnese. Naravno, postoje i drugi razlozi i uzroci, ali nekako u Srbiji je gore naveden razlog najcesci, znamo svi dobro gde zivimo. Tako da ispada da su ovde zdravi samo bahati, bezobrazni, primitivni sto se najcesce vezuje za politicare i ekipu koja ih okruzuje. Oni uzivaju u zivotu, a mi em smo depresivni em nam prete ove bolesti iz teksta. Pa, divno, bas je zivot lep i mislite pozitivno.

Bolest u kojoj organizam sam sebe ubija. :(

Veoma moguce, bas o tome razmisljam zadnjih dana. Pet godina se borim sa depresijom i anksioznoscu i od tada su poceli i drugi moji zdravstveni problemi. Problem sa niskim pritiskom, kicmom i u zadnjih godinu dana sa zubima. Malo mi je neverovatno da se bas sada jave ovi problemi, pogotovo sa kicmom, kada pre nisam imao nikakve zdravstvene tegobe.

A ima li bar nekog zaključka odakle depresija, šta sve spada u depresiju i sl.?


Kod nas su, koliko shvatam iz okruženja, u Srbiji su najviše depresivni oni koji su u pogrešnom okruženju u smislu da su svi oko njih bolje situirani i materijalno i porodično, pa stalno "kecaju" ove koji to nisu nudeći "pomoć" na pogrešan način i tako ih još više gurajući u depresiju.

Sa druge strane su oni koji imaju para, ali su došli u situaciju da na svojoj koži iskuse da nije sve u novcu, a opet nemaju snage da se okrenu normalnom životu jer više i nemaju pravih prijatelja. Ili ih je snašla strašna nesreća - setim se npr. nekog golmana koji je izvršio samoubistvo pošto mu je zbog neke neizlečive bolesti preminula ćerka od 2 godine. Reći će neki da nije to razlog, ali nisu svi ljudi isti.


Međutim, kad se malo dublje analizira ljudsko biće, depresiji su svi podložni, jer je civilizacija (naročito ova zapadna) koju smo stvorili takva, jedino se od osobe do osobe razlikuju načini odbrane od depresije - neko ide po žurkama i napija se, nego se švaleriše, neko neprekidno radi i misli o poslu, neko uživa u sportu ili jednostavnoj rekreaciji...

U depresiju uglavnom zapadnu oni koji određene probleme i okolnosti u životu shvataju kao nefer i kako su svi drugi u boljoj poziciji i njihovi problemi su manji, a u stvari život je škola, a depresija je samo izgovor da se neke obaveze u toj školi izbegnu i ne odrade kako treba.

Npr. moj slucaj, od jutra sam depresivan i tako vec trideset godina. Ipak, obozavam svoj zivot, takav u tuzi, malo manje u bolu.

Kao neko ko je izgubio voljenu osobu zbog depresije (oboleo i oduzeo sebi život kada se vratio iz rata), i kao osoba koja je tokom života imala dve ozbiljne depresivne epizode, uvek me iritira kada čitam komentare neukih ljudi da je depresija bolest razmaženoh, nespremnih za život, onih koji stalno hoće 'preko hleba pogače' is slično.
Imam sve što želim, nemam velike prohteve i ne smatram da je iko kriv ili odgovoran za bilo šta što mi se desilo u životu, sem mene same. Pa ipak, borim se sa depresijom (dijagnostifikovana, a ne samodijagnostifikovana) i mogu da kažem da je teška bolest jer deluje kao da se 'Ÿice' u mozgu prepoje i sami sebi govorite da imate sve razloge da budete srećni a tu sreću ne možete da osetite nego umesto nje osećate beskrajnu tugu i besmisao...
I pri tome znate da to utiče i na vaše telo, i um, i okolinu,i celokupan život-a ne možete da promenite svoje misli i osećanja.

Post na vodi (ne ovo što propovedaju religije nego guglati "intermittent fasting") i trčanje mnogo pomaže. Ne kažem da čudotvorno bilo ko biti izlečen, ali neosporno mnogo pomaže.

Probajte hladne tuseve, Wim Hof disanje, i naposletku meditaciju. Ne mozete takav problem resiti razmisljanjem

Ne racunajuci smrt clanova bliskih osoba smatram da je sve drugo izmisljena prica oko te depresije. Treba da se stidimo pred nasim precima koji su davali zivote za nas a mi na to odgovaramo jaukanjem. Poznajem neke majke koje su izgubile decu i nisu toliko bile depresivne kao nasa mladost. Kad mi je otac preminuo nisam ni rec rekao. Devojka me napustila jer joj nikad nisam govorio svoja osecanja. Nasao sam drugu devojku, sada sam ozenjen. Radio sam u Rusiji na -50 jer sam morao i nikome se nisam zalio. Znam sta znaci kad dusa boli ali nikada nisam bio depresivan. Mladi gledaju TV previse i svi u dubini duse misle da su posebni i onda kad se zaposle u nekoj pekari npr onda shvate da to nije istina i onda depresija kao ovo ono. Ne mozemo svi biti PR menadzeri, mnogi od nas rmbaciti ceo zivot da prezive.

@Anonimus

Bas naprotiv, ljudi koji boluju od depresije treba da koriste dodatnu terapiju pored one koja tretira depresiju. Istrazivanje je vrlo znacajno jer upravo zbog njega se mogu spreciti sire posledice delovanja depresije na samoregulacine procese organizma.

moj rodjak je patio od depresije! ostao bez posla. nocu izlazio. spavao do kasno. zima u svedskoj. kratak dan. on samo sto se probudio i dosao sebi, pao mrak u 3 popodne. ceo dan nije video svetla, i tako celu zimu... sto bi rekao gazda jezda, "zatvoreno kolo strujnog kruga". veoma je bitno izlaziti napolje svakog dana i setati, baviti se sportom ako moze. ali covek u tom stanju nije sposoban nizasta!

Čitam komentare i shvatam da ljudi ne znaju šta je depresija.

@ aleksej
Nasi preci su bili na nizem stupnju razvitka svesti o emotivno- dusevnom zivotu. Nisu se bavili svojim emocijama,tako da su lakse i prevazilazili odredjene tragedije. Npr gubitak dece nisu tako dozivljavali kao mi danas jer prosto nisu ni imali vremena da se bave decom vec zemljom, stokom , a deca su se radjala da bi se povecalo imanje i broj ruku za rad. Takodje uslovi zivota su bili tezi ali daleko jednostavniji. Bez obaveznog skolovanja, maltene bez ulaganja u decu , oni se emocijama nisu ni bavili nego samo onim sto bi im omogucilo egzistenciju. Danas je zivot znatno kompleksniji, cesto postavlja kontradiktorne zahteve pa su ljudi vise pogubljeni i teze im je da nadju svoj put i kada ga nadju da ga se drze.

"Odlicno, bas ohrabrujuci clanak za ljude koji pate od depresije...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Anonimus, 26. septembar 2017 14:38) "

Pa i jeste ohrabrujuć ... istina, naslov baš i nije, ali ako se potrudiš pa pročitaš do kraja - naći ćeš ohrabrenje :)

@Aleksej, to je napjpovrsnije misljenje koje sam cuo. Depresija nije povezana sa realnim okolnostima, to je poremecaj u licnoj percepciji zivota i moze svakome da se dogodi. Nebitno dal si pekar ili milioner, zdrav ili bolestan...

Samo sex i zajebancija, moze zesci trening na otvorenom, prirode sto vise.. ajs, roleri, vazduh , sunce...Sve sto menja zagadjenu svest coveka, rad na njivi, vazduh, šuma, seci drva, pokisni na kiši, skoči u jezero ird itd

Depresija je reakcija normalnog uma na poremecaje u svetu.

Tri reci:
Hipnoterapija, hipnoterapija i hipnoterapija.....dokazano

Ljudi su generalno mentalno slabi, ne mogu ni cigarete da ostave a kamoli nešto drugo.Slabom čoveku je sve teško.

Oni koji pate od depresije mozda da pocnu da citaju filozofe.... Sartra,Kamija,Dekarta, ....a za pocetak Volterovog "Kandida", i narocito analizu,jer mozda pri prvom citanju i bez tumacenja, nece biti jasno....

97% lekara u Švedskoj napravi grešku u dijagnozi i oceni depresijom običnu hipotirozu.
Čekanje na Hašimoto simptome je kasno, hipofiza tera TSH u granicama normale jer štitnjača radi. U pitanju je defekt naspram sekundarnog konvertenta, jetre i rada nadbubrežnih žlezda. Za medicinu nemoguće dijagnostikovati jer su hormoni u krvi u redu ali je T3 prenizak na metaboličkom ćelijskom nivou.

Zar zaista mislite da obično lekari koji ne rade u sektoru naučnih istraživanja znaju više u nekoj drugoj državi?

I ovi sa ovog Univerziteta su se udubili u simptome ne shvatajući srž jer ne razumeju uzročno posledično vezu.
Radim na nivou homeostaze, nedovoljno istražene oblasti u medicini i stojim iza svakog slova! Lekari, kad ste dobili diplomu i lekarsku licencu, vaše školovanje nije gotovo, tada tek MORA početi!

Van Gog je rekao tuga će trajati zauvek...

Biti pozitivan je jako teško danas a još manje da vas ne uhvati neka mračna misao ili kako kažu demoni.
Sve u svemu borba traje neprekidno a na kraju umreš sa ili bez drepesije! Ali kad već pričamo kokretno za taj problem jedino rešenje ovo što sam naveo često razmišljanje pozitvno i radom na nečemu..Naći svrhu da ne upadneš u taj vrzino kolo al poznavajući društvo kako se ponašamo i živimo danas..Slaba nam vajda od bilo čega većini pa ne čudi što sebi dozvaljavamo najgore pa mislimo uvek tako.

Problemi koje ne mogu da resim nisu moji problemi!

Ej super. Ondak ne treba da se bojim od srcke i šloga... ulepšali ste mi dan, tj. noć.

Ne racunajuci smrt clanova bliskih osoba smatram da je sve drugo izmisljena prica oko te depresije. Treba da se stidimo pred nasim precima koji su davali zivote za nas a mi na to odgovaramo jaukanjem. Poznajem neke majke koje su izgubile decu i nisu toliko bile depresivne kao nasa mladost. Kad mi je otac preminuo nisam ni rec rekao. Devojka me napustila jer joj nikad nisam govorio svoja osecanja. Nasao sam drugu devojku, sada sam ozenjen. Radio sam u Rusiji na -50 jer sam morao i nikome se nisam zalio. Znam sta znaci kad dusa boli ali nikada nisam bio depresivan. Mladi gledaju TV previse i svi u dubini duse misle da su posebni i onda kad se zaposle u nekoj pekari npr onda shvate da to nije istina i onda depresija kao ovo ono. Ne mozemo svi biti PR menadzeri, mnogi od nas rmbaciti ceo zivot da prezive.

Oni koji pate od depresije mozda da pocnu da citaju filozofe.... Sartra,Kamija,Dekarta, ....a za pocetak Volterovog "Kandida", i narocito analizu,jer mozda pri prvom citanju i bez tumacenja, nece biti jasno....

A ima li bar nekog zaključka odakle depresija, šta sve spada u depresiju i sl.?


Kod nas su, koliko shvatam iz okruženja, u Srbiji su najviše depresivni oni koji su u pogrešnom okruženju u smislu da su svi oko njih bolje situirani i materijalno i porodično, pa stalno "kecaju" ove koji to nisu nudeći "pomoć" na pogrešan način i tako ih još više gurajući u depresiju.

Sa druge strane su oni koji imaju para, ali su došli u situaciju da na svojoj koži iskuse da nije sve u novcu, a opet nemaju snage da se okrenu normalnom životu jer više i nemaju pravih prijatelja. Ili ih je snašla strašna nesreća - setim se npr. nekog golmana koji je izvršio samoubistvo pošto mu je zbog neke neizlečive bolesti preminula ćerka od 2 godine. Reći će neki da nije to razlog, ali nisu svi ljudi isti.


Međutim, kad se malo dublje analizira ljudsko biće, depresiji su svi podložni, jer je civilizacija (naročito ova zapadna) koju smo stvorili takva, jedino se od osobe do osobe razlikuju načini odbrane od depresije - neko ide po žurkama i napija se, nego se švaleriše, neko neprekidno radi i misli o poslu, neko uživa u sportu ili jednostavnoj rekreaciji...

U depresiju uglavnom zapadnu oni koji određene probleme i okolnosti u životu shvataju kao nefer i kako su svi drugi u boljoj poziciji i njihovi problemi su manji, a u stvari život je škola, a depresija je samo izgovor da se neke obaveze u toj školi izbegnu i ne odrade kako treba.

Tri reci:
Hipnoterapija, hipnoterapija i hipnoterapija.....dokazano

Postoji milion nijansi jedne duse. Svrstati svako lose raspolozenje u depresivno je postalo moderno. I lecenje se vrsi, na zapadu, hemijom. A hemija izaziva teske poremecaje u organizmu, pa i rak. Cudi mi kako se ne raspravlja o tim jednostavnim stvarima. Zena napuni pedesetu, muz nadje mladju (ima i takvih, svinja) i ona zavrsi na lekovima. Depresivna? Ne. Samo nesrecna, nije isto. Umesto da otkaci budalu ona pati i opija se. Nekada se to radilo po kafanama, sada za zaborav idemo kod doktora po pilule za lilule. Neko izgubi roditelja i idmah na lekove. Razumem tugu i bol. Ali ne razumem kako to neko moze proglasiti depresijom. I kako se gubitak voljene osobe leci hemijom. Skocile cene goriva? Bensedin resava. Nema vise posla? Prozak pomaze. Ljovisna raskinula sa Raulom zbog Rose Salvahe? Ajde saku pilula odmah, treba to preziveti. Otudjili smo se. Nekada su se takva stanja resavala u siroj porodici, sada ne pricamo ni sa onima koji sa nama dele krevet. Nema se vremena, jure se novci da se plate racuni kako bi imali pravo na hemiju. Comfortably Numb. I naravano da takvo stanje izaziva ostale bolesti. Pad zivotne energije i telo reaguje praveci zarista gde smo najosetljiviji. Zapad je otisao u hemiju, istok je blizu da nam se pridruzi. Jug nema sta da jede, a nema ni vode da se popiju pilule taman i da im neko da. Znam da mnogima nije lako i da nisu srecni. Ali to dame i gospodo nije depresija. Srecno svima.

Probajte hladne tuseve, Wim Hof disanje, i naposletku meditaciju. Ne mozete takav problem resiti razmisljanjem

Post na vodi (ne ovo što propovedaju religije nego guglati "intermittent fasting") i trčanje mnogo pomaže. Ne kažem da čudotvorno bilo ko biti izlečen, ali neosporno mnogo pomaže.

Ljudi su generalno mentalno slabi, ne mogu ni cigarete da ostave a kamoli nešto drugo.Slabom čoveku je sve teško.

Depresija je, izmedju ostalog, i bolest koja se javlja zbog anomalija u drustvu koje normalan covek ne moze da podnese. Naravno, postoje i drugi razlozi i uzroci, ali nekako u Srbiji je gore naveden razlog najcesci, znamo svi dobro gde zivimo. Tako da ispada da su ovde zdravi samo bahati, bezobrazni, primitivni sto se najcesce vezuje za politicare i ekipu koja ih okruzuje. Oni uzivaju u zivotu, a mi em smo depresivni em nam prete ove bolesti iz teksta. Pa, divno, bas je zivot lep i mislite pozitivno.

Odlicno, bas ohrabrujuci clanak za ljude koji pate od depresije...

Npr. moj slucaj, od jutra sam depresivan i tako vec trideset godina. Ipak, obozavam svoj zivot, takav u tuzi, malo manje u bolu.

Problemi koje ne mogu da resim nisu moji problemi!

Samo sex i zajebancija, moze zesci trening na otvorenom, prirode sto vise.. ajs, roleri, vazduh , sunce...Sve sto menja zagadjenu svest coveka, rad na njivi, vazduh, šuma, seci drva, pokisni na kiši, skoči u jezero ird itd

Depresija je čisti život. Kao takav, nepodnošljiv je.
Zato nam je priroda dodala droge da to ne skontamo. Živimo za sledeću dozu dopamina, bez obzira u kojoj je fizičkoj formi (novac, stan, status u društvu, izged...).

Svejedno, na kraju je sve samo san.

Veoma moguce, bas o tome razmisljam zadnjih dana. Pet godina se borim sa depresijom i anksioznoscu i od tada su poceli i drugi moji zdravstveni problemi. Problem sa niskim pritiskom, kicmom i u zadnjih godinu dana sa zubima. Malo mi je neverovatno da se bas sada jave ovi problemi, pogotovo sa kicmom, kada pre nisam imao nikakve zdravstvene tegobe.

"Odlicno, bas ohrabrujuci clanak za ljude koji pate od depresije...
Komentar poslat iz B92 Android™ aplikacije (Android Robot by Google, CC BY 3.0) (Anonimus, 26. septembar 2017 14:38) "

Pa i jeste ohrabrujuć ... istina, naslov baš i nije, ali ako se potrudiš pa pročitaš do kraja - naći ćeš ohrabrenje :)

Depresija je reakcija normalnog uma na poremecaje u svetu.

Bolest u kojoj organizam sam sebe ubija. :(

Ej super. Ondak ne treba da se bojim od srcke i šloga... ulepšali ste mi dan, tj. noć.

Biti pozitivan je jako teško danas a još manje da vas ne uhvati neka mračna misao ili kako kažu demoni.
Sve u svemu borba traje neprekidno a na kraju umreš sa ili bez drepesije! Ali kad već pričamo kokretno za taj problem jedino rešenje ovo što sam naveo često razmišljanje pozitvno i radom na nečemu..Naći svrhu da ne upadneš u taj vrzino kolo al poznavajući društvo kako se ponašamo i živimo danas..Slaba nam vajda od bilo čega većini pa ne čudi što sebi dozvaljavamo najgore pa mislimo uvek tako.

@Anonimus

Bas naprotiv, ljudi koji boluju od depresije treba da koriste dodatnu terapiju pored one koja tretira depresiju. Istrazivanje je vrlo znacajno jer upravo zbog njega se mogu spreciti sire posledice delovanja depresije na samoregulacine procese organizma.

@ aleksej
Nasi preci su bili na nizem stupnju razvitka svesti o emotivno- dusevnom zivotu. Nisu se bavili svojim emocijama,tako da su lakse i prevazilazili odredjene tragedije. Npr gubitak dece nisu tako dozivljavali kao mi danas jer prosto nisu ni imali vremena da se bave decom vec zemljom, stokom , a deca su se radjala da bi se povecalo imanje i broj ruku za rad. Takodje uslovi zivota su bili tezi ali daleko jednostavniji. Bez obaveznog skolovanja, maltene bez ulaganja u decu , oni se emocijama nisu ni bavili nego samo onim sto bi im omogucilo egzistenciju. Danas je zivot znatno kompleksniji, cesto postavlja kontradiktorne zahteve pa su ljudi vise pogubljeni i teze im je da nadju svoj put i kada ga nadju da ga se drze.

@Aleksej, to je napjpovrsnije misljenje koje sam cuo. Depresija nije povezana sa realnim okolnostima, to je poremecaj u licnoj percepciji zivota i moze svakome da se dogodi. Nebitno dal si pekar ili milioner, zdrav ili bolestan...

moj rodjak je patio od depresije! ostao bez posla. nocu izlazio. spavao do kasno. zima u svedskoj. kratak dan. on samo sto se probudio i dosao sebi, pao mrak u 3 popodne. ceo dan nije video svetla, i tako celu zimu... sto bi rekao gazda jezda, "zatvoreno kolo strujnog kruga". veoma je bitno izlaziti napolje svakog dana i setati, baviti se sportom ako moze. ali covek u tom stanju nije sposoban nizasta!

97% lekara u Švedskoj napravi grešku u dijagnozi i oceni depresijom običnu hipotirozu.
Čekanje na Hašimoto simptome je kasno, hipofiza tera TSH u granicama normale jer štitnjača radi. U pitanju je defekt naspram sekundarnog konvertenta, jetre i rada nadbubrežnih žlezda. Za medicinu nemoguće dijagnostikovati jer su hormoni u krvi u redu ali je T3 prenizak na metaboličkom ćelijskom nivou.

Zar zaista mislite da obično lekari koji ne rade u sektoru naučnih istraživanja znaju više u nekoj drugoj državi?

I ovi sa ovog Univerziteta su se udubili u simptome ne shvatajući srž jer ne razumeju uzročno posledično vezu.
Radim na nivou homeostaze, nedovoljno istražene oblasti u medicini i stojim iza svakog slova! Lekari, kad ste dobili diplomu i lekarsku licencu, vaše školovanje nije gotovo, tada tek MORA početi!

Kao neko ko je izgubio voljenu osobu zbog depresije (oboleo i oduzeo sebi život kada se vratio iz rata), i kao osoba koja je tokom života imala dve ozbiljne depresivne epizode, uvek me iritira kada čitam komentare neukih ljudi da je depresija bolest razmaženoh, nespremnih za život, onih koji stalno hoće 'preko hleba pogače' is slično.
Imam sve što želim, nemam velike prohteve i ne smatram da je iko kriv ili odgovoran za bilo šta što mi se desilo u životu, sem mene same. Pa ipak, borim se sa depresijom (dijagnostifikovana, a ne samodijagnostifikovana) i mogu da kažem da je teška bolest jer deluje kao da se 'Ÿice' u mozgu prepoje i sami sebi govorite da imate sve razloge da budete srećni a tu sreću ne možete da osetite nego umesto nje osećate beskrajnu tugu i besmisao...
I pri tome znate da to utiče i na vaše telo, i um, i okolinu,i celokupan život-a ne možete da promenite svoje misli i osećanja.

Čitam komentare i shvatam da ljudi ne znaju šta je depresija.

Van Gog je rekao tuga će trajati zauvek...