Sreda, 28.06.2017.

18:11

Dobila pravo na samoubistvo zato što boluje od artritisa

Izvor: Newser

Dobila pravo na samoubistvo zato što boluje od artritisa IMAGE SOURCE
IMAGE DESCRIPTION

11 Komentari

Sortiraj po:

петар

pre 6 godina

(Polagano, 30. jun 2017 21:49)

Не постоји пример у људској историји да је било ко ко је веровао у Бога и у Њега се уздао умирао годинама у највећим мукама! А разумљиво је за оне који не верују, да се тога и плаше.

Polagano

pre 6 godina

Vama sto je osudjujete , mozda cete umirati godinama u neizrecivim mukama. Promislite malo pre nego sto se Bog priseti sta ste rekli pa vam taj pehar dodeli.

.......Mihajlo

pre 6 godina

Zelim izbor, dostojanstvenu smrt-eutanaziju a ne bolesna izivljavanja nesavesnih lekara, ne bi li produzili za par dana muke zrtve, kojoj inace nema spasa I dosta joj muka I bolesna zavaravanja o poboljsanju I sl.!
Hvala na prostoru! (77-mo godisnjak!)

lilibg

pre 6 godina

Samoubistvo jeste greh, ali ne bi trebalo suditi o tome jer ne znamo pred kakva iskušenja nas život može dovesti.Nismo svi sposobni da podnesemo neizrecivu patnju. Bila sam na praksi u bolnicama, imala sam priliku da vidim ljude koji su samo želeli da dođe kraj, jer nisu više mogli da podnesu život u mukama.

Black Eagle

pre 6 godina

Sunovrat civilizacije i duhovna pustos dovode do toga da se slavi i propagira samoubistvo.
Svako ko veruje u boziju promisao i poseduje duhovno bogatsvo zna da je svako zlo koje nas snalazi tu na nasu korist jer kroz nevolje se uzdizemo i jacamo kao dobri ljudi.

B.H.

pre 6 godina

Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци. Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина. Тако Бог награди веру његову и трпљење. –

B.H.

pre 6 godina

– Св. Иларион као младић би приморан да се потурчи. Но савест га поче љуто мучити, и он не имаше нигде мира. Поврати се у веру хришћанску, покалуђери се, предаде тело своје великом посту и сваком тешком подвигу. Но мир душевни не поврати му се. Малодушан и маловеран би извршио самоубиство. Но Иларион изабра несравњено бољи пут. Оде у Цариград са својим духовним оцем, Висарионом, и не само јавно исповеди веру Христову у султановом двору него посаветова и Баш агу, да иде у Русију и крсти се. После поруга и мучења овај храбри младић би посечен. И Бог га прослави и на небу и на земљи. Његове свете мошти и до дана данашњега чудодејствују. А где је слава самоубица? где мошти њихове?

Saša

pre 6 godina

Trebalo bi da se svakom omogući da na lak način prekine svoj život. Zamislite koliko bismo bili rasterećeniji i srećniji kada bismo živeli sa svešću da možemo u nedostatku boljeg rešenja, na lak i bezbolan način da prekinemo bilo kakvu agoniju u koju nas život dovede. Koliko samo zla prema sebi i drugima načinimo zato što život vodimo pod stalnom brigom od budućih nevolja: zaraditi što više pa makar to značilo oštetiti druge, venčati se da ne bi ostali sami, roditi neželjenu decu da bi imao ko da ti pruži čašu vode, raditi što ne želiš da bi zaradio pare, biti neiskren i govoriti što ne misliš da ne bi bio osuđen od društva...

Saša

pre 6 godina

Trebalo bi da se svakom omogući da na lak način prekine svoj život. Zamislite koliko bismo bili rasterećeniji i srećniji kada bismo živeli sa svešću da možemo u nedostatku boljeg rešenja, na lak i bezbolan način da prekinemo bilo kakvu agoniju u koju nas život dovede. Koliko samo zla prema sebi i drugima načinimo zato što život vodimo pod stalnom brigom od budućih nevolja: zaraditi što više pa makar to značilo oštetiti druge, venčati se da ne bi ostali sami, roditi neželjenu decu da bi imao ko da ti pruži čašu vode, raditi što ne želiš da bi zaradio pare, biti neiskren i govoriti što ne misliš da ne bi bio osuđen od društva...

B.H.

pre 6 godina

Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци. Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина. Тако Бог награди веру његову и трпљење. –

lilibg

pre 6 godina

Samoubistvo jeste greh, ali ne bi trebalo suditi o tome jer ne znamo pred kakva iskušenja nas život može dovesti.Nismo svi sposobni da podnesemo neizrecivu patnju. Bila sam na praksi u bolnicama, imala sam priliku da vidim ljude koji su samo želeli da dođe kraj, jer nisu više mogli da podnesu život u mukama.

B.H.

pre 6 godina

– Св. Иларион као младић би приморан да се потурчи. Но савест га поче љуто мучити, и он не имаше нигде мира. Поврати се у веру хришћанску, покалуђери се, предаде тело своје великом посту и сваком тешком подвигу. Но мир душевни не поврати му се. Малодушан и маловеран би извршио самоубиство. Но Иларион изабра несравњено бољи пут. Оде у Цариград са својим духовним оцем, Висарионом, и не само јавно исповеди веру Христову у султановом двору него посаветова и Баш агу, да иде у Русију и крсти се. После поруга и мучења овај храбри младић би посечен. И Бог га прослави и на небу и на земљи. Његове свете мошти и до дана данашњега чудодејствују. А где је слава самоубица? где мошти њихове?

Black Eagle

pre 6 godina

Sunovrat civilizacije i duhovna pustos dovode do toga da se slavi i propagira samoubistvo.
Svako ko veruje u boziju promisao i poseduje duhovno bogatsvo zna da je svako zlo koje nas snalazi tu na nasu korist jer kroz nevolje se uzdizemo i jacamo kao dobri ljudi.

.......Mihajlo

pre 6 godina

Zelim izbor, dostojanstvenu smrt-eutanaziju a ne bolesna izivljavanja nesavesnih lekara, ne bi li produzili za par dana muke zrtve, kojoj inace nema spasa I dosta joj muka I bolesna zavaravanja o poboljsanju I sl.!
Hvala na prostoru! (77-mo godisnjak!)

Polagano

pre 6 godina

Vama sto je osudjujete , mozda cete umirati godinama u neizrecivim mukama. Promislite malo pre nego sto se Bog priseti sta ste rekli pa vam taj pehar dodeli.

петар

pre 6 godina

(Polagano, 30. jun 2017 21:49)

Не постоји пример у људској историји да је било ко ко је веровао у Бога и у Њега се уздао умирао годинама у највећим мукама! А разумљиво је за оне који не верују, да се тога и плаше.

B.H.

pre 6 godina

– Св. Иларион као младић би приморан да се потурчи. Но савест га поче љуто мучити, и он не имаше нигде мира. Поврати се у веру хришћанску, покалуђери се, предаде тело своје великом посту и сваком тешком подвигу. Но мир душевни не поврати му се. Малодушан и маловеран би извршио самоубиство. Но Иларион изабра несравњено бољи пут. Оде у Цариград са својим духовним оцем, Висарионом, и не само јавно исповеди веру Христову у султановом двору него посаветова и Баш агу, да иде у Русију и крсти се. После поруга и мучења овај храбри младић би посечен. И Бог га прослави и на небу и на земљи. Његове свете мошти и до дана данашњега чудодејствују. А где је слава самоубица? где мошти њихове?

B.H.

pre 6 godina

Самоубиство је смртни грех и пркос Духу Светоме, који живот даје. Самоубиство је утолико страшнији грех од убиства, што грех убиства човек може још и покајати, док за грех самоубиства нема покајања. Ево два случаја превелике невоље, у којима би малодушни извршили самоубиство, а у којима су се свети Божји људи показали јунаци. Св. Евстатије једнога дана нађе се у оваквом положају: на једној обали реке беше оставио једнога сина, док је другога пренео на другу обалу и вратио се да и онога сина пренесе. Дошавши до средине реке он погледа на једну обалу и виде, како лав ухвати једнога сина његовог и однесе; погледа на другу обалу и виде, како вук зграби другог његовог сина и однесе. Малодушан би се у таквом случају загњурио у воду и учинио крај своме животу. Евстатије, испуњен тугом, не изврши самоубиство него с надом на Бога проживе 15 година као најамник. И дочека овај стрпљиви човек да види опет своја два сина. Тако Бог награди веру његову и трпљење. –

Black Eagle

pre 6 godina

Sunovrat civilizacije i duhovna pustos dovode do toga da se slavi i propagira samoubistvo.
Svako ko veruje u boziju promisao i poseduje duhovno bogatsvo zna da je svako zlo koje nas snalazi tu na nasu korist jer kroz nevolje se uzdizemo i jacamo kao dobri ljudi.

Saša

pre 6 godina

Trebalo bi da se svakom omogući da na lak način prekine svoj život. Zamislite koliko bismo bili rasterećeniji i srećniji kada bismo živeli sa svešću da možemo u nedostatku boljeg rešenja, na lak i bezbolan način da prekinemo bilo kakvu agoniju u koju nas život dovede. Koliko samo zla prema sebi i drugima načinimo zato što život vodimo pod stalnom brigom od budućih nevolja: zaraditi što više pa makar to značilo oštetiti druge, venčati se da ne bi ostali sami, roditi neželjenu decu da bi imao ko da ti pruži čašu vode, raditi što ne želiš da bi zaradio pare, biti neiskren i govoriti što ne misliš da ne bi bio osuđen od društva...

.......Mihajlo

pre 6 godina

Zelim izbor, dostojanstvenu smrt-eutanaziju a ne bolesna izivljavanja nesavesnih lekara, ne bi li produzili za par dana muke zrtve, kojoj inace nema spasa I dosta joj muka I bolesna zavaravanja o poboljsanju I sl.!
Hvala na prostoru! (77-mo godisnjak!)

lilibg

pre 6 godina

Samoubistvo jeste greh, ali ne bi trebalo suditi o tome jer ne znamo pred kakva iskušenja nas život može dovesti.Nismo svi sposobni da podnesemo neizrecivu patnju. Bila sam na praksi u bolnicama, imala sam priliku da vidim ljude koji su samo želeli da dođe kraj, jer nisu više mogli da podnesu život u mukama.

Polagano

pre 6 godina

Vama sto je osudjujete , mozda cete umirati godinama u neizrecivim mukama. Promislite malo pre nego sto se Bog priseti sta ste rekli pa vam taj pehar dodeli.

петар

pre 6 godina

(Polagano, 30. jun 2017 21:49)

Не постоји пример у људској историји да је било ко ко је веровао у Бога и у Њега се уздао умирао годинама у највећим мукама! А разумљиво је за оне који не верују, да се тога и плаше.