Moždani udar jedan od vodećih uzroka smrtnosti u Srbiji

Stvar je u tome da u Srbiji,narocito u unatrolasnjosti NEMA ama bas nikakve terapije,ne samo da nema ko da vas odveze u bolnicu,nego tamo i nema ko da vas primi a o terapiji nema ni govora,sve vam je sta vam bog da...Znam kako sam prosao sa ocem koji je to doziveo,i ostao tezak invalid...Kakvo reagovanje na vreme,to u Srbiji odgovorno tvrdim NE POSTOJI...A tek rehabilitacija,slobodno posaljite nekog tamo da umre od nebrige,prljavstine i zedji...Uzas,ovaj teksr mozda u nekoj normalnoj zemlji ima svrhu,ovde ne...

Moj poznanik,inače stariji čovek,preminuo je početkom godine od posledica moždanog udara.Ono što je bilo zastrašujuće jeste činjenica da na poziv njegove supruge, hitna pomć nije htela da reaguje.Zahtevali su da se on javi na telefon,iako je on već bio u besvesnom stanju.Natezanje je trajalo desetak minuta,da bi se onda smilovali i uputili vozilo.Naravno,bilo je kasno.Ne kažem da bi da su na vreme reagovali nesrećni čovek bio živ,ali gde je tu mozak i logika - tražiti od čoveka u besvesnom stanju da se javi na telefon?!

Sve zbog prokletog kapitalizma, rada za 20000 dinara u proseku, sa cenama vecim nego u okolini. Setas ulicom i gledas ljude kako zure u beton, neki pricaju sami sa sobom...

nemojte da podižete svest o simptomima već o razlozima. Bolest koja je bila nepoznanica ne tako davno.

Sve zbog prokletog kapitalizma, .."
(NoName, 29. oktobar 2016 00:16)

Daleko smo mi od kapitalizma kao nebo od zemlje .

To je "privilegija" siromasnih zemalja sa losim zdr.sistemom.

Ne napisaste ništa o razlozima...Pušenje, masna hrana, alkohol, sol, šećer, belo brašno...

Kako Srbin da se odrekne obožavanih stvari?

Ako covek moze da hoda ne treba cekati hitnu pomoc, vec ga kolima ili taksijem odvesti u bolnicu, da bi mu se pruzila ta brza pomoc, ako ima ko da mu je pruzi. Ja sam za moju majku zvala pomoc u devet uvece, oni su dosli u pet ujutru. Jos je mogla da hoda, ali smo u bolnici cekali jos dva sata da je primi jutarnja smena ( u Beogradu). Umrla je nakon dve nedelje i nikad necu oprostiti sebi sto je nisam odmah odvela u bolnicu, mozda bi prezivela...

Cak i tezi mozdani udari mogu da se saniraju i prodju bez posledica ako pacijent stigne u bolnicu sat vremena od udara..Doktori to zovu 'zlatni sat'...E sad kad u nasoj zemlji pozoves hitnu pomoc ,i imas srece da se jave" pocnu sa pitanjima "sta mu\joj je ? "koliko godina ima ?" i tako u slicnom stilu...A cak i ako rese da dodju cekas ih dva sata...Zbog toga neki ljudi i 20 godina leze u krevetu i ne mogu sami ni do wc-a...KATASTROFA

Zdravstveni sistem nekoliko decenija urušavan, zato smo tu gde jesmo. Zna se da je kod moždanog udara od životne važnosti, što btže pružiti adekvatnu pomoć pacijentu. Mnogo ima razloga zašto to uvek nije tako. Može se videti, da i vozači ne staju kada prolaze kola hitne pomoći, onda nekada nema dovoljno vozila da bi se svakom blagovremeno priteklo u pomoć.Dešava se i da se ode kod nekoga ko je mogao da pričeka, a ljudi životno ugroženi stradaju. Apeluje se često na svest o tome kod ljudi. Da ne pričamo o seoskim sredinama, u kojima je uglavnom situacija dosta teška. Svi znamo kakvo nam je zdravstvo, najteže je ljudima kojima je život ugrožen.

Мождани удар (цереброваскуларни инсулт, шлог, апоплексија) означава престанак функционисања одређених група можданих ћелија (оштећење можданог паренхима), а настаје услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. С обзиром да мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоника, долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење ћелије одговорне.

Sve zbog prokletog kapitalizma, rada za 20000 dinara u proseku, sa cenama vecim nego u okolini. Setas ulicom i gledas ljude kako zure u beton, neki pricaju sami sa sobom...

Ne napisaste ništa o razlozima...Pušenje, masna hrana, alkohol, sol, šećer, belo brašno...

Kako Srbin da se odrekne obožavanih stvari?

Stvar je u tome da u Srbiji,narocito u unatrolasnjosti NEMA ama bas nikakve terapije,ne samo da nema ko da vas odveze u bolnicu,nego tamo i nema ko da vas primi a o terapiji nema ni govora,sve vam je sta vam bog da...Znam kako sam prosao sa ocem koji je to doziveo,i ostao tezak invalid...Kakvo reagovanje na vreme,to u Srbiji odgovorno tvrdim NE POSTOJI...A tek rehabilitacija,slobodno posaljite nekog tamo da umre od nebrige,prljavstine i zedji...Uzas,ovaj teksr mozda u nekoj normalnoj zemlji ima svrhu,ovde ne...

nemojte da podižete svest o simptomima već o razlozima. Bolest koja je bila nepoznanica ne tako davno.

To je "privilegija" siromasnih zemalja sa losim zdr.sistemom.

Moj poznanik,inače stariji čovek,preminuo je početkom godine od posledica moždanog udara.Ono što je bilo zastrašujuće jeste činjenica da na poziv njegove supruge, hitna pomć nije htela da reaguje.Zahtevali su da se on javi na telefon,iako je on već bio u besvesnom stanju.Natezanje je trajalo desetak minuta,da bi se onda smilovali i uputili vozilo.Naravno,bilo je kasno.Ne kažem da bi da su na vreme reagovali nesrećni čovek bio živ,ali gde je tu mozak i logika - tražiti od čoveka u besvesnom stanju da se javi na telefon?!

Sve zbog prokletog kapitalizma, .."
(NoName, 29. oktobar 2016 00:16)

Daleko smo mi od kapitalizma kao nebo od zemlje .

Мождани удар (цереброваскуларни инсулт, шлог, апоплексија) означава престанак функционисања одређених група можданих ћелија (оштећење можданог паренхима), а настаје услед недостатка хранљивих материја и/или кисеоника. Недостатак ових материја се јавља као последица поремећаја крвотока услед зачепљења крвних судова или услед њиховог прскања и излива крви у мождано ткиво или мождане овојнице. С обзиром да мождане ћелије не поседују резерве хранљивих материја и кисеоника, долази до њиховог пропадања што се клинички манифестује испадом оних функција за чије су извршење ћелије одговорне.

Cak i tezi mozdani udari mogu da se saniraju i prodju bez posledica ako pacijent stigne u bolnicu sat vremena od udara..Doktori to zovu 'zlatni sat'...E sad kad u nasoj zemlji pozoves hitnu pomoc ,i imas srece da se jave" pocnu sa pitanjima "sta mu\joj je ? "koliko godina ima ?" i tako u slicnom stilu...A cak i ako rese da dodju cekas ih dva sata...Zbog toga neki ljudi i 20 godina leze u krevetu i ne mogu sami ni do wc-a...KATASTROFA

Zdravstveni sistem nekoliko decenija urušavan, zato smo tu gde jesmo. Zna se da je kod moždanog udara od životne važnosti, što btže pružiti adekvatnu pomoć pacijentu. Mnogo ima razloga zašto to uvek nije tako. Može se videti, da i vozači ne staju kada prolaze kola hitne pomoći, onda nekada nema dovoljno vozila da bi se svakom blagovremeno priteklo u pomoć.Dešava se i da se ode kod nekoga ko je mogao da pričeka, a ljudi životno ugroženi stradaju. Apeluje se često na svest o tome kod ljudi. Da ne pričamo o seoskim sredinama, u kojima je uglavnom situacija dosta teška. Svi znamo kakvo nam je zdravstvo, najteže je ljudima kojima je život ugrožen.

Ako covek moze da hoda ne treba cekati hitnu pomoc, vec ga kolima ili taksijem odvesti u bolnicu, da bi mu se pruzila ta brza pomoc, ako ima ko da mu je pruzi. Ja sam za moju majku zvala pomoc u devet uvece, oni su dosli u pet ujutru. Jos je mogla da hoda, ali smo u bolnici cekali jos dva sata da je primi jutarnja smena ( u Beogradu). Umrla je nakon dve nedelje i nikad necu oprostiti sebi sto je nisam odmah odvela u bolnicu, mozda bi prezivela...