Bolesniji smo nego naši preci jer jedemo lošu hranu

A u kojim prehrambenim namirnicama je zastupljen beta glukan ?
Bilo bi lepo da nam oni koji to znaju, odgovore.

Nasi preci zdraviji a umirali sa 40...

Nije važno u kojim namirnicama su beta glukani prisutni, verovatno u većini koje konzumiramo ali koliko shvatam sada ih nema zbog promena u tehnologiji i načinu proizvodnje hrane i gajenju onoga što jedemo. Kad sam daaavno išla u osnovnu školu deca su uglavnom bila bolesna kad se prehlade, dobiju neku zaraznu bolest, veliki kašalj ili recimo boginje, angina je bilo najteže što nam se dešavalo. Deca nisu nosila naočare. Moja majka je bila 38 godina učiteljica. Tek pred kraj radnog veka jedna devojčica se teško razbolela od leukemije, i tada je jedan dečak nosio naočare. Sada vidim i decu od dve godine sa naočarima. Možda će neko reći da i tada sigurno nisu videla ali niko nije obraćao pažnju. Ali nisam baš sigurna. To što živimo osamdeset godina ne znači ama baš ništa, jer podrazumeva život sa nekom hroničnom lakšom ili težom bolešću tako da je čovek obavezno pod stalnom terpijom ili mu je potrebna nečija pomoć. Malo je onih koji su zdravi.
Uostalom hana koju jedemo od pre dvadesetak godina se neverovatno razlikuje od svega što smo ranije jeli i veoma je loša uprkos hiperprodukciji. Inače izlaz nije ni na vidiku bar za običan svet.

Glupost.
Prosečan životni vek u nekim zemljama je već 80+ godina, što sa sobom dovodi niz hroničnih bolesti. Kvantitet na uštrb kvaliteta. Treba podsetiti gospodina da je pre 100 godina prosečan vek bio 35-40 god.

ovo je jedna od nejvecih besmislica koje sam skoro procitao, a procitao sam svasta...

Zob, treba vam 5 porcija dnevno po 100gr zobenih pahuljica ili 3dl griza od istih, što nije najlakše. Creva omekšaju i dreniranje holesterola kao bonus, takodje i nivo insulina pada.

@Vladimir

Ne postoje dokazi za to. Sa 40, u ta vremena, mogao si da umres od neke bolesti, rata, zivotinje ili komsijskih odnosa. Sve ostalo je prica za malu decu da bi danas prodavali lekove.

Bolesniji smo od predaka zbog jedenja mesa mnogo cesce,tj. oni su jeli meso samo za posebne prilike a ne svaki dan kao danjasnje covecanstvo.Takodje i upotreba hemikalija pri uzgajanju hrane je vazan faktor,kao i prisustvo svakakih aditiva u prehrambenim proizvodima.

Klejton se fokusira na autoimuna oboljenja i alergije. Valjda je logično na početku dati širu sliku, pa se onda baciti na fragment(e)?

"Ljudi žive duže nego ikad, a “dramatično” produženje očekivanog životnog veka ne pokazuje znake usporavanja", objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
“Globalno je očekivani životni vek povećan sa 64 godine 1990. na 70 godina 2011.”, stoji u godišnjem statističkom izveštaju o zdravlju u svetu SZO.
– "To je prosečno povećanje očekivanog životnog veka za osam časova dnevno u poslednjih 20 godina".

Zar nije paradoks zaključiti da smo bolesniji, ako živimo duže? Kako to da "zdravi kao dren" padaju u 50oj, a "bolesniji nego preci" dobacuju 80u, 90u i 100tu?

Evo u kojim zemljama se najkraće živi: Gabon (52 godine prosečno), Namibija (52), Zambija (51), Somalija (51), Centralno Afrička (50), Avganistan (50), Svazilend (50), Gvinea Bisao (49), Južna Afrika (49), Čad (49). Ne vidim ja da u ovim zemljama ima drastičnih promena u tehnologiji proizvodnje hrane i refukovanja važnih sastojaka iz namirnica. Zar ne bi veliki broj Srba rekao da se u ovim zemljama živi i jede zdravo, da ljudi nisu žrtve tehnologije nego u skladu sa prirodom i njenim zakonima? Zar kvalitet zdravstvenog sistema, kultura življenja, vakcinacija, alkohol/droge/cigarete/stres/... ne utiču nimalo na kvalitet i dužinu života?

Šta je efikasnije: antibiotik pod nadzorom doktora ili igranje oko vatre pod nadzorom vrača? Operisati slepo crevo ili piti krv žirafe?

jeste.
a zivimo u proseku 25 godina duze, zato sto zato.

To je samo privid da zivimo duze. Stopa smrtnosti dece pri rodjenju zbog raznih komplikacija je opala. Kad se uracunaju takvi slucajevi onda ispada da zivimo duze. U Africi i Indiji stopa dijabetesa tipa 2 je mala za razliku od zemalja koje nemaju pretezno vegansku/vegetarijansku ishranu.
Plus tamo nema pojave ovolikog broja autoimunih bolesti.
To sto umiru ranije je problem druge vrste.

Glupost.
Prosečan životni vek u nekim zemljama je već 80+ godina, što sa sobom dovodi niz hroničnih bolesti. Kvantitet na uštrb kvaliteta. Treba podsetiti gospodina da je pre 100 godina prosečan vek bio 35-40 god.

Nasi preci zdraviji a umirali sa 40...

ovo je jedna od nejvecih besmislica koje sam skoro procitao, a procitao sam svasta...

Nije važno u kojim namirnicama su beta glukani prisutni, verovatno u većini koje konzumiramo ali koliko shvatam sada ih nema zbog promena u tehnologiji i načinu proizvodnje hrane i gajenju onoga što jedemo. Kad sam daaavno išla u osnovnu školu deca su uglavnom bila bolesna kad se prehlade, dobiju neku zaraznu bolest, veliki kašalj ili recimo boginje, angina je bilo najteže što nam se dešavalo. Deca nisu nosila naočare. Moja majka je bila 38 godina učiteljica. Tek pred kraj radnog veka jedna devojčica se teško razbolela od leukemije, i tada je jedan dečak nosio naočare. Sada vidim i decu od dve godine sa naočarima. Možda će neko reći da i tada sigurno nisu videla ali niko nije obraćao pažnju. Ali nisam baš sigurna. To što živimo osamdeset godina ne znači ama baš ništa, jer podrazumeva život sa nekom hroničnom lakšom ili težom bolešću tako da je čovek obavezno pod stalnom terpijom ili mu je potrebna nečija pomoć. Malo je onih koji su zdravi.
Uostalom hana koju jedemo od pre dvadesetak godina se neverovatno razlikuje od svega što smo ranije jeli i veoma je loša uprkos hiperprodukciji. Inače izlaz nije ni na vidiku bar za običan svet.

@Vladimir

Ne postoje dokazi za to. Sa 40, u ta vremena, mogao si da umres od neke bolesti, rata, zivotinje ili komsijskih odnosa. Sve ostalo je prica za malu decu da bi danas prodavali lekove.

jeste.
a zivimo u proseku 25 godina duze, zato sto zato.

Bolesniji smo od predaka zbog jedenja mesa mnogo cesce,tj. oni su jeli meso samo za posebne prilike a ne svaki dan kao danjasnje covecanstvo.Takodje i upotreba hemikalija pri uzgajanju hrane je vazan faktor,kao i prisustvo svakakih aditiva u prehrambenim proizvodima.

To je samo privid da zivimo duze. Stopa smrtnosti dece pri rodjenju zbog raznih komplikacija je opala. Kad se uracunaju takvi slucajevi onda ispada da zivimo duze. U Africi i Indiji stopa dijabetesa tipa 2 je mala za razliku od zemalja koje nemaju pretezno vegansku/vegetarijansku ishranu.
Plus tamo nema pojave ovolikog broja autoimunih bolesti.
To sto umiru ranije je problem druge vrste.

A u kojim prehrambenim namirnicama je zastupljen beta glukan ?
Bilo bi lepo da nam oni koji to znaju, odgovore.

Zob, treba vam 5 porcija dnevno po 100gr zobenih pahuljica ili 3dl griza od istih, što nije najlakše. Creva omekšaju i dreniranje holesterola kao bonus, takodje i nivo insulina pada.

Klejton se fokusira na autoimuna oboljenja i alergije. Valjda je logično na početku dati širu sliku, pa se onda baciti na fragment(e)?

"Ljudi žive duže nego ikad, a “dramatično” produženje očekivanog životnog veka ne pokazuje znake usporavanja", objavila je Svetska zdravstvena organizacija.
“Globalno je očekivani životni vek povećan sa 64 godine 1990. na 70 godina 2011.”, stoji u godišnjem statističkom izveštaju o zdravlju u svetu SZO.
– "To je prosečno povećanje očekivanog životnog veka za osam časova dnevno u poslednjih 20 godina".

Zar nije paradoks zaključiti da smo bolesniji, ako živimo duže? Kako to da "zdravi kao dren" padaju u 50oj, a "bolesniji nego preci" dobacuju 80u, 90u i 100tu?

Evo u kojim zemljama se najkraće živi: Gabon (52 godine prosečno), Namibija (52), Zambija (51), Somalija (51), Centralno Afrička (50), Avganistan (50), Svazilend (50), Gvinea Bisao (49), Južna Afrika (49), Čad (49). Ne vidim ja da u ovim zemljama ima drastičnih promena u tehnologiji proizvodnje hrane i refukovanja važnih sastojaka iz namirnica. Zar ne bi veliki broj Srba rekao da se u ovim zemljama živi i jede zdravo, da ljudi nisu žrtve tehnologije nego u skladu sa prirodom i njenim zakonima? Zar kvalitet zdravstvenog sistema, kultura življenja, vakcinacija, alkohol/droge/cigarete/stres/... ne utiču nimalo na kvalitet i dužinu života?

Šta je efikasnije: antibiotik pod nadzorom doktora ili igranje oko vatre pod nadzorom vrača? Operisati slepo crevo ili piti krv žirafe?