8 znakova da vam je možda potrebna pomoć psihijatra

Cini mi se da se ovakvim tekstovima samo delimicno pomaze srpskom stanovnistvu. Potpuna vest bi bila kada bi se gradjanima objasnio postupak lecenja u Srbiji i ponudili nacini, navele institucije i lekari kojima ljudi mogu da se obrate. Ovako samo doprinosite samo jos vecem osecaju nemoci i povecanju depresije kod ljudi koji se prepoznaju a imaju strah da se obrate za pomoc.

A onda odete kod psihijatra, pregled traje 5-10 min i tu ste mu kao objasnili u kakvom ste problemu.
Šio mi ga Djura, šibne vam tablete i ćao.
A za psihoterapiju vam treba štamparija novca.

Ne brinite, psihijatar i automehanicar uvek ce da nadju nesto sto "ne valja":)

Pre skoro 15 godina mene je na psihoterapiju kod privatnog psihologa uputila bivša direktorka. Primetila je da nešto nije u redu sa mnom. Prvo je pokušala da me ubedi na prijateljski način, ali ja nisam verovao psiholozima niti mi se davao novac za tako nešto. Onda sam dobio svojevrsni ultimatum: ili se obrati za stručnu pomoć ili razmisli o napuštanju posla. Hvala joj mnogo na tome. Tako sam krenuo kod psihoterapeuta i odmakao se od ambisa.

Imam gotovo sve ove simptome, tj. prepoznala sam se u svemu napisanom sem drasticno smanjene efikasnosti na poslu. Da li mi zaista psihijatar moze pomoci? Volela bih da je tako, ali sam skepticna. Svesna sam da je problem u meni, ne u okolini, ne u okolnostima....Grozno je kada se covek tako oseca.

a onda ih ceka izabrani lekar ... uputi....zakazivanje....liste cekanja.... i normalan bi poludeo.

8 od 8... znaci zreo sam za elektrosokove..

a ako podignem kredit da platim terapiju pa nemam da vratim pa dodju da mi plene stvari i izbacuju iz stana da li je to vreme kad treba da idem na novu terapiju?

U današnjem tempu života, prosto je neophodna mentalna higijena!

Moj psihijatar,je posle mojih poseta njemu,zatrazio pomoc psihijatra.Suprug,je postao bivsi suprug.Cula sam da je na Aljasci,a simpatija otisla za Island.Evo ne znam...

da zivimo u normalnom svijetu otisli bi kod psihijatra i on bi nam prepisao druzenje, setnju pored mora na mjesecini, 2 nedjelje na nekoj planini, a ovako odes kod doktora kazes mu da nemas posao, pare i ljubav, kao i pola ljudi u Srbiji i on ti samo prepise tablete koje ce da te uspore i uspavaju

Pročitam naslov, uđem da vidim da li među njih spada i moj horoskopski znak, ja tamo kad ono međutim. Onda vidim tekst o nečemu što znam godinama u nazad al nema se para za terapiju. Možda ovim mlađim generacijama još ne treba ali srednji i stariji na ovim prostorima 90% su trebali biti redovni na seansama, možda bi neke stvari bile drugačije....

Хаха, одакле мени пријатељи?!

"Nije lepo da sam lud, a da to, ne znam".

Sećam se, da nakon provokacija jednog đaka iz škole kada sam zapravo mirno reagovao, pozvat sam na saslušanje kod školskog phlsihologa. Ja sam se tu otvorio i zvala je moje roditelje da me vode kod psihijatra. Kod psihijatra je bilo ja pričam, ona aha, mh, aha. Kljukala me bromazepanom, preporučila da počnem da koristim i alkohol. Ja nisam koristio ni jedno ni drugo. 7 godina kasnije, ja sam završio fakultet u roku, zaposlio se u struci i našao sebi stan. Imam 23, ne koristim psihoaktivne supstance, čak ne pijem ni kafu. Da nisam normalan za naše standarde, nisam i ponosim se time. Probleme imam ko i svi, ali ih ne rešavam hemijom.

Svima nama treba psiholog..

Dobro, i kojoj ustanovi da se obratim? dr. Rosenbergu?

Nemam prijatelje.

@...,Sam sebi si najbolji prijatelj. Voli sebe, ugadjaj sebi. Radi stvari koje ti prijaju, citaj, slikaj, slusaj muziku, ako nisi neki majstor pravi se da jesi (samo ne majstorisi oko struje osim ako ne zelis da se samoubijes:)). I nabavi psa. Sve najbolje. :)

Ako je vaša repka juče izgubila od Portugala u 117. minutu.

Volela bih da neki psiholog objasni kako se zove taj dugogodisnji stres kojem smo izlozeni, procitah negde, ali sam zaboravila. Rat mislim na Bosnu, bombardovanje, ekonomska kriza, poplave, propadanje firmi, ljudi ostaju bez posla,i i sve sto nas je snaslo. Ma ko ovde nije popustio sa zivcima, e taj tek nije normalan. Jer ne moze normalan covek da bude srecan ako oko njega mnogo ljudi pati..i lose zivi.

''Potpuna vest bi bila kada bi se gradjanima objasnio postupak lecenja u Srbiji i ponudili nacini, navele institucije i lekari kojima ljudi mogu da se obrate.''

Postupak lecenja je takav da odete kod drzavnog lekara, trazite uput za psihijatra, dobijete desetak minuta paznje, recept za antidepresiv i anksiolitik, zakaze vam kontrolu za dve nedelje, sledeci put za mesec dana, posle toga za tri meseca. Sve pod uslovom da telo tolerise lekove.

Na psihoterapiju se ide privatno, s tim sto se malo teze dolazi do telefona jer vecina psihoterapeuta radi ilegalno. Bude se spreman da se ide godinu, dve, tri, u skladu s tim pripremite novac, obicno od 2500 do 4000 dinara po vidjenju.

Odeta ze početak kod psihologa.Raspitate se da li neko od poznanika zna nekog pa probate.Dobar psiholog je kao dobar majstor, mora da se traži.Ima ih već od 15 evra za sat vremena.Ako vam ne odgovara, menjate ga.To je dug proces, ali out od 1000 milja počinje prvim korakom.

Dzaba tebi 30 godina obrazovanja kad ti nemas empatije i arogantan si i ismevas.

Да ли можда неко зна неког доброг психотерапеута? Не умем да исконтролишем бес :(
Како доћи до таквог човека? Где прво отићи? Који је први корак?

evo leka, priroda, šetnja, svež vazduh, rad u polju, bašti, voćnjaku, sa životinjama, gajenje cveća. Poseta našim manastirima, razgovor sa monasima, malo do fFuške gore, pa onda Oplenac, Arandjelovac, pa malo učenje o lekovitom bilju, skupljanje gljiva, pa opet u manastir. pitati Boga sta činiti dalje, iskreno se pokajati. Bataliti horor filmove, ubistva, utakmice, kladionice, marihuanu i cigarete, alkohol, video igrice, crnu hroniku, horskop,ogovaranja i izbegavati bilo kakve prepirke i rasprave, pa onda opet u polje pa nedeljom opet u manastir. Prvog dana ćete zaboraviti na probleme a za deset dana primetiti poboljšanje. Za mesec dana obrćavam izlečenje stim da mora da se nastavi taj način življenja.Depresija nije bolest koja može da se leči lekovima( to samo drogira čoveka i deluje dok je droga u organizmu), jer je to duševna bolest i mora da se reši uzrok problema a to je način života.

A koji prijatelji?

Psihoterapiju ne morate da platite! Sa uputom iz Doma zdravlja javite se u Zavod za mentalno zdravlje u Vasem gradu i imate pravo na odredjeni broj besplatnih seansi. Samo treba biti motivisan!

Jumko.

Skoro sve simptome imam...nisam posegla ni za jednom supstancom jer dojim bebu. Postporodjajna depresija...shvatam to tek 11 meseci kasnije :( Jako opasna i nevidljiva, paralisuca i tiha. Trudnoca i porodjaj su bili savrseni, nikad nista traumaticno. Od prvog dana dolaska kuci sam imala pomoc za koju bi mnoge majke platile da su mogle da imaju...spreman rucak, cist stan. Najbolji tata na svetu. Jedino sto mislim da je samo dodatno podstaklo depresiju je kada sam dobila otkaz usred porodiljskog odsustva. Najvise me je strah da me psihijatar ne bi razumeo. Niko me ne bi razumeo. Sve imam u zivotu (osim posla, ali nacice se nesto), najzahvalnije dete dobricu, predivnog muza i porodicu, stan i jedan lep, prosecan i normalan zivot. Trebalo bi da sam najsrecnija zena na svetu...a ja se osecam uzasno nesrecno i usamljeno :( Placem svako vece, a ne umem da objasnim zasto. Malo je lakse sada kada smo shvatili da se nesto desava...

Pre par godina sam isla kod psihijatra zbog ljubavnih problema, naime, htela sam da se ubijem, zapala sam u totalnu letargiju, nista ispred sebe nisam videla, nikakvu buducnost, sve crno. Placala sam tada 1500 din. sat vremena. Uglavnom sam ja pricala a ona mi je prepisala tablete koje sam pila 6 meseci a kod nje sam isla 2 meseca. Pomoglo mi je to sto sam se pricom praznila, otvorila dusu i govorila ono sto ne bi nikome, to je razlika izmedju psihijatra i npr drugarice. Iako mi ona nije davala bog zna kakve savete sama prica mi je pomogla. A tablete sam ostavila sama bez ikakvih posledica u smislu zavisnosti.

I psiholog ce biti dovoljan.

Deveti znak: citate ovakve clanke i verujete u njih...

Čuj trebalo bi da idem kod psihijatra, živa sam. Dobro je

Ja imam traumu sto sam pao ispit i ne mogu da prestanem da razmisljam o tome.Kome da se obratim za pomoc?

Kad ide Izet Fazlinović mogu i Ja...

Sam lizem svoje rane...

Spreman sam.....

6 od 8. Uh.

@ P@m
Ne znam da li ste lekar ili psiholog, ali ukoliko kojim slucajem jeste, zelim da Vam kazem da je komentar poput Vaseg razlog zasto se ne osecam sigurno da se obratim strucnjaku za pomoc. Ne mora da znaci da je covek neodgovoran prema sebi niti da obezvredjuje tudji rad ako mu je tesko da izadje iz problema.

Lepo je i korisno što se o ovoj temi priča u srpskom društvu. Stigmatizacija je nepotrebna u civilizovanoj sredini. Jedan psiholog je to lepo formulisao: "Kod mene dolaze samo normalni ljudi. Ludake donose." Činjenica da ste se obratili za stručnu pomoć govori o vama da ste snažni i odgovorni, ništa više.

Bitno je ipak razlikovati psihologiju i psihijatriju. Psiholog vam ne može prepisati bilo kakve lekove. Jedino sredstvo koje psiholog koristi je razgovor. Apsolutno svaki čovek na ovoj planeti može/treba da ode kod psihologa, makar na nekoliko seansi. Ne može da škodi.

Psihijatar je tu ukoliko je psihički problem uzrokovan nečim u vašem telu/mozgu. U takvim slučajevima paralelno sa psihoterapijom ide i terapija lekovima.

Ogromna je greška savetovati depresivne i osobe sa drugim težim poremećajima da se ne obraćaju psiholozima već da se osamljuju u prirodi, pričaju sa laicima, šetaju... to sve može problem učiniti još gorim. Na vreme/na početku se obratiti psihologu je već pola posla gotovo. Psiholog je školovan, sa time što vas muči se najverovatnije susreo XX puta, nije vam prijatelj, niti član porodice - zanimaće ga isključivo vaše mentalno zdravlje, vaši pozicija i interesi, na vašoj je strani. Ovo je važno naglasiti, jer veliki broj problema donosimo od kuće. Nemamo, kao društvo, naviku komunikacije. Činimo zla jedni drugima iz najbolje namere iako se volimo.

Ja svoju psihološkinju obožavam. Sa dve rečenice je rešavala muke koje sam smatrao nerešivim.

Zanimljiviji su komentari nego članak ...kad se nešto desi u društvu tada se vice sto se ništa ne preduzima . Kad se ponudi jednostavan članak sa osnovnim upistvima tad krecu ismevanja ili je to puno para ili je to 10 min... Kao da neka MAMA treba da brine o vama i da vam bezuslovno pruzi ljubav i zastitu. Normalno to ne košta ! Ako ja radim u privatnoj praksi znaci sa država ne stoji iza mene. Da bih proveo sat vremena radeci na vašem problemu ja ulažem svojih 30 godina ucenja i usavrsavanja plus reziju i doprinose... Ukoliko imate odgovornost prema sebi vi ćete u vecini sa malom ulaganjem dobiti puno . Dakle radi se o tome da vi preuzmete odgovornost za sebe ...

Volela bih da neki psiholog objasni kako se zove taj dugogodisnji stres kojem smo izlozeni, procitah negde, ali sam zaboravila. Rat mislim na Bosnu, bombardovanje, ekonomska kriza, poplave, propadanje firmi, ljudi ostaju bez posla,i i sve sto nas je snaslo. Ma ko ovde nije popustio sa zivcima, e taj tek nije normalan. Jer ne moze normalan covek da bude srecan ako oko njega mnogo ljudi pati..i lose zivi.
(MARIJANA, 26. jun 2016 21:17)

VEEEELIKI NAKLON,Marijana,za komentar!....kod ljudi koji su iskreno dobrog/dobronamernog duha i mentusa,lepo vaspitani i obrazovani,sa naglashenom altruistichkom emocionalnom crtom,kada danas pogledaju bilo gde oko sebe-vide samo dzinglu,nepravdu i bezakonje...korupciju i trulezz na svakom koraku i u svakoj pori drushtva.!..vide sebi drage ljude,porodicu,prijatelje kako se zlopate i muche bez ikakvog poboljshanja i benefita koji bi trebao biti rezultat tog iskrenog vrednog truda!....onda se "vidik" i observacija 'proshiri' i na nepoznate ljude...u prolazu,u prevozu,u komshiluku.....pa raste tuga i "zzal" i za njima....koliko ja znam,u nemachkom jeziku jedinom postoji posebna rech i pojam za "ovu pojavu" i "ovo psihichko stanje",a glasi WELTSCHMERZ...."tuga(bol) za svetom".....pozdrav svim iskreno dobrim ljudima...

Ne morate ni kod strucnih lica otici, obratite se nekome koga poznajete. Na kraju, najbolji savet ce vam dati onaj ko vas najvise voli i ko vas poznaje.
Ako takve u zivotu nemate, obratite se psihijatru. U psihologe nesto nemam previse poverenja. Smatram da se o problemima treba pricati. Svaki problem stavljen pod tepih vas jos vise unistava i cini vas bespomocnim.
Za one koje imaju odredjeni problem, zapitajte se:
1. Sta vas najvise brine, koji problem smatrate da imate?
2. Zbog cega vam to predstavlja problem?
3. Sta se to u vasem zivotu promenilo (dogodilo) pa ste postali svesni tog problema?
4. U kakvoj su vezi promene u vasem zivotu sa nastalim problemom (koji osecate)?
5. Sta vi mozete sada da uradite kako biste se vratili na prethodno stanje (na stanje pre problema)?
Promene u zivotu sa sobom uvek povlace izvesne probleme, a vecina ljudi se prirodno plasi promena (cast izuzecima, ima ih).
Glasno izrecen problem gubi na snazi, samo nadjite nekoga od poverenja.

@...,Tu sam ja. Volim da citam tvoje komentare zato sam ti se i javio. Imas mene kao nekog virtuelnog prijatelja, nije nesto ali ipak sam tu. Kada neko obrati paznju na ono sto pises, kada se nasmeje, zamisli stekao si neciju naklonost. Nevidljivu. Imam tri najbolja druga i oni me cupaju ali ipak sam i pored njih usamljen. Dobar sam muz, otac, komsija, kolega ali ipak... Imao sam divnog oca koga sam izgubio pre tri i po godine i sada placem dok pisem jer ne mogu da prihvatim to da ga nema i majku koja je ziva ali sa kojom nikada nisam bio u idealnim odnosima. Jbg, sad si ti neko ko me je "saslusao"... Ove zivotinjice se rastegle po kuci... Ali evo ga moj "plavi rus"(macak), uvek oseti kad sam tuzan i tu je. 'Ajde cao, osmeh na lice i sibaj! ;)

ja sam preziveo dva ili tri napada panike,oni koji to jesu doziveli znaju o kakvom se uzasu radi,raspad sistema...ja sam uspeo sam da se izlecim,od 2008 nisam imao vise takve probleme,34 god imam
javite se i recicu vam kako se resava problem bez lekova

9. Musko ste a ostavljate mizogine komentare na super zeni.

@Dzo lep komentar, to i radim, umem da budem sebi prijatelj, samo je ponekad potrebno da imas nekog ko će da te sasluša. A ne da plaćam za to. :) Pozdrav

to što je neko psihijatar ili psiholog, ne znači i da je psihoterapeut! to je posebna obuka koja traje 5 godina i podrazumeva stotine sati sopstvene terapije i stotine sati terapije sa klijentima pod supervizijom. to su ljudi obučeni za pružanje pomoći, ne daju savete. odnos koji zajedno napravite je ono što je lekovito. i da, to košta, naravno, ali to ne znači da neko hoće da vam nešto otme ili da vas prevari.

Ne mogu da prihvatim da sam izgubila jednu osobu.Nije umro,samo više nije dio mog života.Nismo se posvađali,već je tako moralo da bude.To me mnogo boli imam osjećaj da ću umrijeti od tuge ponekad.Upoznali smo se na dobrom mjestu ali u pogrešno vrijeme.Bili jedno drugom bjeg od svega lošeg što nas je okruživalo.Ja imala 23 on 33 godine.A kao da smo se poznavali čitav život.Pričam ja sa prijateljicom i tješi ona mene,sasluša,ali 'rane ljute' neće da zarastu.Pa onda pričam sama sebi :-) Sad mi je lakše kad napisah ovo... :-)

Zelim samo da kazem da ako imate neki problem, potrazite pomoc, strucnog lica. Jer ljudi su se skolovali da bi vam pomogli, znaju uzrok vaseg ponasanja, neke bolesti su nasledne..nije sramota biti bolestan. Sramota je ne pomoci sebi, pa vam bude jos gore. Nazalost vasi prijatelji su laici, i uprkos zelji, oni ne mogu pomoci ,iako imaju volju i zelju. Hvala za pohvalu mog komentara,ovde dole. Ljude ne treba osudjivati, treba ih razumeti. Svaki covek nosi svoju pricu, a ja sam eto cula mnoge...tako da nikad ne osudjujte, niste u tudjoj kozi, i ponasajte se prema ljudima kao da ih vidite poslenji put dajte im blag osmeh ,ako ne mozete neki bolji da date, jer zivot je nepredvidiv, a ljudi su krhki .Neka vas pamte po necem lepom, a ne ruznom.Pozdrav svima.

@Ivana

Ivana, to su hormonalne bure u organizmu i promena načina života za 180 stepeni. Prošla sam kroz to i sve će doći na svoje, videćeš. Psihijatar bi te razumeo, možeš slobodno otići na razgovor. Nisi jedina koja se tako oseća posle porodjaja. Samo je potrebno da prodje vreme.

Jedini način da se izlečite od stresa,svih problema jeste da odete iz Srbije!" Mada ni tamo na zapadu te ne očekuje ništa bolje ali prodiše kao čovek prvenstveno povratiš svoju psihu na normalu postepeno. Ovde je samo beznadje,jad,beda i čemer.

Kljukala me bromazepanom, preporučila da počnem da koristim i alkohol. Ja nisam koristio ni jedno ni drugo. 7 godina kasnije, ja sam završio fakultet u roku, zaposlio se u struci i našao sebi stan. Imam 23, ne koristim psihoaktivne supstance, čak ne pijem ni kafu. Da nisam normalan za naše standarde, nisam i ponosim se time. Probleme imam ko i svi, ali ih ne rešavam hemijom.
(Mladen, 26. jun 2016 15:58)

"Dva vinjaka-jadan debromazepam!"....mmm,chetri nedelje!...i shto vishe technosti....znachi,pijesh-pishash!..pijesh-pishash!....eee,posle mesec dana stvaaar poooochinje da se looomiii!.....ili se obesish,il nastavish dalje!.....iiiii posle petnaest godina ti bude boooljeee!....."(legendarni Pera Bozzovicc,film "chekaj me,ja sigurno neccu docci")

Iz Srbije sam.

Živeti na planini ili na selu je jednako bolje za čoveka nego živeti u gradu. Problem je taj što niko neće u prirodu gde treba da se puno radi dok na asvaltu nema šta da se radi.

vazno je da ste coveka koji vam je ponudio mir u prirodi
i rad na zemlji ispljuvali kao da vam je ponudio heroin.
zato i treba da budete depresivni. jer vam je super dzungla
i ne biste je menjali niposto. jer je vaznije "gde" nego "sta"

@ Ispravljač krivina

Na adresi koju nam naslov predlaže " mogu pred tobom da se dogovaraju a ti si jednostavno slep i gluv... u ovom poslu ima jedno sveto i osnovno pravilo - sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste ".

Nije sramota ici kod psihijatra meni je dosta pomogao

@uffff

Bravo za komentar

evo leka, priroda, šetnja, svež vazduh, rad u polju, bašti, voćnjaku, sa životinjama, gajenje cveća. Poseta našim manastirima, razgovor sa monasima, malo do fFuške gore, pa onda Oplenac, Arandjelovac, pa malo učenje o lekovitom bilju, skupljanje gljiva, pa opet u manastir. pitati Boga sta činiti dalje, iskreno se pokajati. Bataliti horor filmove, ubistva, utakmice, kladionice, marihuanu i cigarete, alkohol, video igrice, crnu hroniku, horskop,ogovaranja i izbegavati bilo kakve prepirke i rasprave, pa onda opet u polje pa nedeljom opet u manastir. Prvog dana ćete zaboraviti na probleme a za deset dana primetiti poboljšanje. Za mesec dana obrćavam izlečenje stim da mora da se nastavi taj način življenja.Depresija nije bolest koja može da se leči lekovima( to samo drogira čoveka i deluje dok je droga u organizmu), jer je to duševna bolest i mora da se reši uzrok problema a to je način života.

Ja imam traumu sto sam pao ispit i ne mogu da prestanem da razmisljam o tome.Kome da se obratim za pomoc?

Zanimljiviji su komentari nego članak ...kad se nešto desi u društvu tada se vice sto se ništa ne preduzima . Kad se ponudi jednostavan članak sa osnovnim upistvima tad krecu ismevanja ili je to puno para ili je to 10 min... Kao da neka MAMA treba da brine o vama i da vam bezuslovno pruzi ljubav i zastitu. Normalno to ne košta ! Ako ja radim u privatnoj praksi znaci sa država ne stoji iza mene. Da bih proveo sat vremena radeci na vašem problemu ja ulažem svojih 30 godina ucenja i usavrsavanja plus reziju i doprinose... Ukoliko imate odgovornost prema sebi vi ćete u vecini sa malom ulaganjem dobiti puno . Dakle radi se o tome da vi preuzmete odgovornost za sebe ...

Čuj trebalo bi da idem kod psihijatra, živa sam. Dobro je

Ako je vaša repka juče izgubila od Portugala u 117. minutu.

Ne morate ni kod strucnih lica otici, obratite se nekome koga poznajete. Na kraju, najbolji savet ce vam dati onaj ko vas najvise voli i ko vas poznaje.
Ako takve u zivotu nemate, obratite se psihijatru. U psihologe nesto nemam previse poverenja. Smatram da se o problemima treba pricati. Svaki problem stavljen pod tepih vas jos vise unistava i cini vas bespomocnim.
Za one koje imaju odredjeni problem, zapitajte se:
1. Sta vas najvise brine, koji problem smatrate da imate?
2. Zbog cega vam to predstavlja problem?
3. Sta se to u vasem zivotu promenilo (dogodilo) pa ste postali svesni tog problema?
4. U kakvoj su vezi promene u vasem zivotu sa nastalim problemom (koji osecate)?
5. Sta vi mozete sada da uradite kako biste se vratili na prethodno stanje (na stanje pre problema)?
Promene u zivotu sa sobom uvek povlace izvesne probleme, a vecina ljudi se prirodno plasi promena (cast izuzecima, ima ih).
Glasno izrecen problem gubi na snazi, samo nadjite nekoga od poverenja.

Psihoterapiju ne morate da platite! Sa uputom iz Doma zdravlja javite se u Zavod za mentalno zdravlje u Vasem gradu i imate pravo na odredjeni broj besplatnih seansi. Samo treba biti motivisan!

Deveti znak: citate ovakve clanke i verujete u njih...

A onda odete kod psihijatra, pregled traje 5-10 min i tu ste mu kao objasnili u kakvom ste problemu.
Šio mi ga Djura, šibne vam tablete i ćao.
A za psihoterapiju vam treba štamparija novca.

Ne brinite, psihijatar i automehanicar uvek ce da nadju nesto sto "ne valja":)

Moj psihijatar,je posle mojih poseta njemu,zatrazio pomoc psihijatra.Suprug,je postao bivsi suprug.Cula sam da je na Aljasci,a simpatija otisla za Island.Evo ne znam...

a ako podignem kredit da platim terapiju pa nemam da vratim pa dodju da mi plene stvari i izbacuju iz stana da li je to vreme kad treba da idem na novu terapiju?

Sećam se, da nakon provokacija jednog đaka iz škole kada sam zapravo mirno reagovao, pozvat sam na saslušanje kod školskog phlsihologa. Ja sam se tu otvorio i zvala je moje roditelje da me vode kod psihijatra. Kod psihijatra je bilo ja pričam, ona aha, mh, aha. Kljukala me bromazepanom, preporučila da počnem da koristim i alkohol. Ja nisam koristio ni jedno ni drugo. 7 godina kasnije, ja sam završio fakultet u roku, zaposlio se u struci i našao sebi stan. Imam 23, ne koristim psihoaktivne supstance, čak ne pijem ni kafu. Da nisam normalan za naše standarde, nisam i ponosim se time. Probleme imam ko i svi, ali ih ne rešavam hemijom.

Kad ide Izet Fazlinović mogu i Ja...

Kljukala me bromazepanom, preporučila da počnem da koristim i alkohol. Ja nisam koristio ni jedno ni drugo. 7 godina kasnije, ja sam završio fakultet u roku, zaposlio se u struci i našao sebi stan. Imam 23, ne koristim psihoaktivne supstance, čak ne pijem ni kafu. Da nisam normalan za naše standarde, nisam i ponosim se time. Probleme imam ko i svi, ali ih ne rešavam hemijom.
(Mladen, 26. jun 2016 15:58)

"Dva vinjaka-jadan debromazepam!"....mmm,chetri nedelje!...i shto vishe technosti....znachi,pijesh-pishash!..pijesh-pishash!....eee,posle mesec dana stvaaar poooochinje da se looomiii!.....ili se obesish,il nastavish dalje!.....iiiii posle petnaest godina ti bude boooljeee!....."(legendarni Pera Bozzovicc,film "chekaj me,ja sigurno neccu docci")

A koji prijatelji?

a onda ih ceka izabrani lekar ... uputi....zakazivanje....liste cekanja.... i normalan bi poludeo.

Jumko.

vazno je da ste coveka koji vam je ponudio mir u prirodi
i rad na zemlji ispljuvali kao da vam je ponudio heroin.
zato i treba da budete depresivni. jer vam je super dzungla
i ne biste je menjali niposto. jer je vaznije "gde" nego "sta"

Imam gotovo sve ove simptome, tj. prepoznala sam se u svemu napisanom sem drasticno smanjene efikasnosti na poslu. Da li mi zaista psihijatar moze pomoci? Volela bih da je tako, ali sam skepticna. Svesna sam da je problem u meni, ne u okolini, ne u okolnostima....Grozno je kada se covek tako oseca.

8 od 8... znaci zreo sam za elektrosokove..

Pre par godina sam isla kod psihijatra zbog ljubavnih problema, naime, htela sam da se ubijem, zapala sam u totalnu letargiju, nista ispred sebe nisam videla, nikakvu buducnost, sve crno. Placala sam tada 1500 din. sat vremena. Uglavnom sam ja pricala a ona mi je prepisala tablete koje sam pila 6 meseci a kod nje sam isla 2 meseca. Pomoglo mi je to sto sam se pricom praznila, otvorila dusu i govorila ono sto ne bi nikome, to je razlika izmedju psihijatra i npr drugarice. Iako mi ona nije davala bog zna kakve savete sama prica mi je pomogla. A tablete sam ostavila sama bez ikakvih posledica u smislu zavisnosti.

Хаха, одакле мени пријатељи?!

Odeta ze početak kod psihologa.Raspitate se da li neko od poznanika zna nekog pa probate.Dobar psiholog je kao dobar majstor, mora da se traži.Ima ih već od 15 evra za sat vremena.Ako vam ne odgovara, menjate ga.To je dug proces, ali out od 1000 milja počinje prvim korakom.

Pročitam naslov, uđem da vidim da li među njih spada i moj horoskopski znak, ja tamo kad ono međutim. Onda vidim tekst o nečemu što znam godinama u nazad al nema se para za terapiju. Možda ovim mlađim generacijama još ne treba ali srednji i stariji na ovim prostorima 90% su trebali biti redovni na seansama, možda bi neke stvari bile drugačije....

Dobro, i kojoj ustanovi da se obratim? dr. Rosenbergu?

Nemam prijatelje.

@...,Sam sebi si najbolji prijatelj. Voli sebe, ugadjaj sebi. Radi stvari koje ti prijaju, citaj, slikaj, slusaj muziku, ako nisi neki majstor pravi se da jesi (samo ne majstorisi oko struje osim ako ne zelis da se samoubijes:)). I nabavi psa. Sve najbolje. :)

''Potpuna vest bi bila kada bi se gradjanima objasnio postupak lecenja u Srbiji i ponudili nacini, navele institucije i lekari kojima ljudi mogu da se obrate.''

Postupak lecenja je takav da odete kod drzavnog lekara, trazite uput za psihijatra, dobijete desetak minuta paznje, recept za antidepresiv i anksiolitik, zakaze vam kontrolu za dve nedelje, sledeci put za mesec dana, posle toga za tri meseca. Sve pod uslovom da telo tolerise lekove.

Na psihoterapiju se ide privatno, s tim sto se malo teze dolazi do telefona jer vecina psihoterapeuta radi ilegalno. Bude se spreman da se ide godinu, dve, tri, u skladu s tim pripremite novac, obicno od 2500 do 4000 dinara po vidjenju.

@ Ispravljač krivina

Na adresi koju nam naslov predlaže " mogu pred tobom da se dogovaraju a ti si jednostavno slep i gluv... u ovom poslu ima jedno sveto i osnovno pravilo - sve je suprotno od onoga što izgleda da jeste ".

ja sam preziveo dva ili tri napada panike,oni koji to jesu doziveli znaju o kakvom se uzasu radi,raspad sistema...ja sam uspeo sam da se izlecim,od 2008 nisam imao vise takve probleme,34 god imam
javite se i recicu vam kako se resava problem bez lekova

Živeti na planini ili na selu je jednako bolje za čoveka nego živeti u gradu. Problem je taj što niko neće u prirodu gde treba da se puno radi dok na asvaltu nema šta da se radi.

U današnjem tempu života, prosto je neophodna mentalna higijena!

Cini mi se da se ovakvim tekstovima samo delimicno pomaze srpskom stanovnistvu. Potpuna vest bi bila kada bi se gradjanima objasnio postupak lecenja u Srbiji i ponudili nacini, navele institucije i lekari kojima ljudi mogu da se obrate. Ovako samo doprinosite samo jos vecem osecaju nemoci i povecanju depresije kod ljudi koji se prepoznaju a imaju strah da se obrate za pomoc.

Jedini način da se izlečite od stresa,svih problema jeste da odete iz Srbije!" Mada ni tamo na zapadu te ne očekuje ništa bolje ali prodiše kao čovek prvenstveno povratiš svoju psihu na normalu postepeno. Ovde je samo beznadje,jad,beda i čemer.

"Nije lepo da sam lud, a da to, ne znam".

Svima nama treba psiholog..

Pre skoro 15 godina mene je na psihoterapiju kod privatnog psihologa uputila bivša direktorka. Primetila je da nešto nije u redu sa mnom. Prvo je pokušala da me ubedi na prijateljski način, ali ja nisam verovao psiholozima niti mi se davao novac za tako nešto. Onda sam dobio svojevrsni ultimatum: ili se obrati za stručnu pomoć ili razmisli o napuštanju posla. Hvala joj mnogo na tome. Tako sam krenuo kod psihoterapeuta i odmakao se od ambisa.

da zivimo u normalnom svijetu otisli bi kod psihijatra i on bi nam prepisao druzenje, setnju pored mora na mjesecini, 2 nedjelje na nekoj planini, a ovako odes kod doktora kazes mu da nemas posao, pare i ljubav, kao i pola ljudi u Srbiji i on ti samo prepise tablete koje ce da te uspore i uspavaju

Spreman sam.....

I psiholog ce biti dovoljan.

Dzaba tebi 30 godina obrazovanja kad ti nemas empatije i arogantan si i ismevas.

Lepo je i korisno što se o ovoj temi priča u srpskom društvu. Stigmatizacija je nepotrebna u civilizovanoj sredini. Jedan psiholog je to lepo formulisao: "Kod mene dolaze samo normalni ljudi. Ludake donose." Činjenica da ste se obratili za stručnu pomoć govori o vama da ste snažni i odgovorni, ništa više.

Bitno je ipak razlikovati psihologiju i psihijatriju. Psiholog vam ne može prepisati bilo kakve lekove. Jedino sredstvo koje psiholog koristi je razgovor. Apsolutno svaki čovek na ovoj planeti može/treba da ode kod psihologa, makar na nekoliko seansi. Ne može da škodi.

Psihijatar je tu ukoliko je psihički problem uzrokovan nečim u vašem telu/mozgu. U takvim slučajevima paralelno sa psihoterapijom ide i terapija lekovima.

Ogromna je greška savetovati depresivne i osobe sa drugim težim poremećajima da se ne obraćaju psiholozima već da se osamljuju u prirodi, pričaju sa laicima, šetaju... to sve može problem učiniti još gorim. Na vreme/na početku se obratiti psihologu je već pola posla gotovo. Psiholog je školovan, sa time što vas muči se najverovatnije susreo XX puta, nije vam prijatelj, niti član porodice - zanimaće ga isključivo vaše mentalno zdravlje, vaši pozicija i interesi, na vašoj je strani. Ovo je važno naglasiti, jer veliki broj problema donosimo od kuće. Nemamo, kao društvo, naviku komunikacije. Činimo zla jedni drugima iz najbolje namere iako se volimo.

Ja svoju psihološkinju obožavam. Sa dve rečenice je rešavala muke koje sam smatrao nerešivim.

Ne mogu da prihvatim da sam izgubila jednu osobu.Nije umro,samo više nije dio mog života.Nismo se posvađali,već je tako moralo da bude.To me mnogo boli imam osjećaj da ću umrijeti od tuge ponekad.Upoznali smo se na dobrom mjestu ali u pogrešno vrijeme.Bili jedno drugom bjeg od svega lošeg što nas je okruživalo.Ja imala 23 on 33 godine.A kao da smo se poznavali čitav život.Pričam ja sa prijateljicom i tješi ona mene,sasluša,ali 'rane ljute' neće da zarastu.Pa onda pričam sama sebi :-) Sad mi je lakše kad napisah ovo... :-)

6 od 8. Uh.

Volela bih da neki psiholog objasni kako se zove taj dugogodisnji stres kojem smo izlozeni, procitah negde, ali sam zaboravila. Rat mislim na Bosnu, bombardovanje, ekonomska kriza, poplave, propadanje firmi, ljudi ostaju bez posla,i i sve sto nas je snaslo. Ma ko ovde nije popustio sa zivcima, e taj tek nije normalan. Jer ne moze normalan covek da bude srecan ako oko njega mnogo ljudi pati..i lose zivi.

Sam lizem svoje rane...

Skoro sve simptome imam...nisam posegla ni za jednom supstancom jer dojim bebu. Postporodjajna depresija...shvatam to tek 11 meseci kasnije :( Jako opasna i nevidljiva, paralisuca i tiha. Trudnoca i porodjaj su bili savrseni, nikad nista traumaticno. Od prvog dana dolaska kuci sam imala pomoc za koju bi mnoge majke platile da su mogle da imaju...spreman rucak, cist stan. Najbolji tata na svetu. Jedino sto mislim da je samo dodatno podstaklo depresiju je kada sam dobila otkaz usred porodiljskog odsustva. Najvise me je strah da me psihijatar ne bi razumeo. Niko me ne bi razumeo. Sve imam u zivotu (osim posla, ali nacice se nesto), najzahvalnije dete dobricu, predivnog muza i porodicu, stan i jedan lep, prosecan i normalan zivot. Trebalo bi da sam najsrecnija zena na svetu...a ja se osecam uzasno nesrecno i usamljeno :( Placem svako vece, a ne umem da objasnim zasto. Malo je lakse sada kada smo shvatili da se nesto desava...

Volela bih da neki psiholog objasni kako se zove taj dugogodisnji stres kojem smo izlozeni, procitah negde, ali sam zaboravila. Rat mislim na Bosnu, bombardovanje, ekonomska kriza, poplave, propadanje firmi, ljudi ostaju bez posla,i i sve sto nas je snaslo. Ma ko ovde nije popustio sa zivcima, e taj tek nije normalan. Jer ne moze normalan covek da bude srecan ako oko njega mnogo ljudi pati..i lose zivi.
(MARIJANA, 26. jun 2016 21:17)

VEEEELIKI NAKLON,Marijana,za komentar!....kod ljudi koji su iskreno dobrog/dobronamernog duha i mentusa,lepo vaspitani i obrazovani,sa naglashenom altruistichkom emocionalnom crtom,kada danas pogledaju bilo gde oko sebe-vide samo dzinglu,nepravdu i bezakonje...korupciju i trulezz na svakom koraku i u svakoj pori drushtva.!..vide sebi drage ljude,porodicu,prijatelje kako se zlopate i muche bez ikakvog poboljshanja i benefita koji bi trebao biti rezultat tog iskrenog vrednog truda!....onda se "vidik" i observacija 'proshiri' i na nepoznate ljude...u prolazu,u prevozu,u komshiluku.....pa raste tuga i "zzal" i za njima....koliko ja znam,u nemachkom jeziku jedinom postoji posebna rech i pojam za "ovu pojavu" i "ovo psihichko stanje",a glasi WELTSCHMERZ...."tuga(bol) za svetom".....pozdrav svim iskreno dobrim ljudima...

to što je neko psihijatar ili psiholog, ne znači i da je psihoterapeut! to je posebna obuka koja traje 5 godina i podrazumeva stotine sati sopstvene terapije i stotine sati terapije sa klijentima pod supervizijom. to su ljudi obučeni za pružanje pomoći, ne daju savete. odnos koji zajedno napravite je ono što je lekovito. i da, to košta, naravno, ali to ne znači da neko hoće da vam nešto otme ili da vas prevari.

9. Musko ste a ostavljate mizogine komentare na super zeni.

@...,Tu sam ja. Volim da citam tvoje komentare zato sam ti se i javio. Imas mene kao nekog virtuelnog prijatelja, nije nesto ali ipak sam tu. Kada neko obrati paznju na ono sto pises, kada se nasmeje, zamisli stekao si neciju naklonost. Nevidljivu. Imam tri najbolja druga i oni me cupaju ali ipak sam i pored njih usamljen. Dobar sam muz, otac, komsija, kolega ali ipak... Imao sam divnog oca koga sam izgubio pre tri i po godine i sada placem dok pisem jer ne mogu da prihvatim to da ga nema i majku koja je ziva ali sa kojom nikada nisam bio u idealnim odnosima. Jbg, sad si ti neko ko me je "saslusao"... Ove zivotinjice se rastegle po kuci... Ali evo ga moj "plavi rus"(macak), uvek oseti kad sam tuzan i tu je. 'Ajde cao, osmeh na lice i sibaj! ;)

Iz Srbije sam.

Zelim samo da kazem da ako imate neki problem, potrazite pomoc, strucnog lica. Jer ljudi su se skolovali da bi vam pomogli, znaju uzrok vaseg ponasanja, neke bolesti su nasledne..nije sramota biti bolestan. Sramota je ne pomoci sebi, pa vam bude jos gore. Nazalost vasi prijatelji su laici, i uprkos zelji, oni ne mogu pomoci ,iako imaju volju i zelju. Hvala za pohvalu mog komentara,ovde dole. Ljude ne treba osudjivati, treba ih razumeti. Svaki covek nosi svoju pricu, a ja sam eto cula mnoge...tako da nikad ne osudjujte, niste u tudjoj kozi, i ponasajte se prema ljudima kao da ih vidite poslenji put dajte im blag osmeh ,ako ne mozete neki bolji da date, jer zivot je nepredvidiv, a ljudi su krhki .Neka vas pamte po necem lepom, a ne ruznom.Pozdrav svima.

Да ли можда неко зна неког доброг психотерапеута? Не умем да исконтролишем бес :(
Како доћи до таквог човека? Где прво отићи? Који је први корак?

@ P@m
Ne znam da li ste lekar ili psiholog, ali ukoliko kojim slucajem jeste, zelim da Vam kazem da je komentar poput Vaseg razlog zasto se ne osecam sigurno da se obratim strucnjaku za pomoc. Ne mora da znaci da je covek neodgovoran prema sebi niti da obezvredjuje tudji rad ako mu je tesko da izadje iz problema.

@Dzo lep komentar, to i radim, umem da budem sebi prijatelj, samo je ponekad potrebno da imas nekog ko će da te sasluša. A ne da plaćam za to. :) Pozdrav

@Ivana

Ivana, to su hormonalne bure u organizmu i promena načina života za 180 stepeni. Prošla sam kroz to i sve će doći na svoje, videćeš. Psihijatar bi te razumeo, možeš slobodno otići na razgovor. Nisi jedina koja se tako oseća posle porodjaja. Samo je potrebno da prodje vreme.

@uffff

Bravo za komentar

Nije sramota ici kod psihijatra meni je dosta pomogao