Spontani preti u prvom tromesečju

"- Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr Mitrović Jovanović."

Znam da je ovo neka standardna procedura ali je ovo jezivo! Žena treba tri četiri puta da ima spontani da bi joj neko uradio test na trombofiliju! Samo jedan gubitak bebe deluje potpuno razarajuće na ženu! Pa onda vreme koje treba da prodje da se oporavi fizički, pa da ponovo zatrudni, da ponovo strahuje i da ponovo doživi spontani...

Da podelim svoje iskustvo sa vama... Imala sam urednu trudnocu sve je bilo super dok iznenada nije doslo do prestanka srcane akcije ploda u 17nedelji... Uzasna stvar i psihicki i fizicki... Nakon toga odradila sam mnoge analize, sve je bilo super i ja sam nakon pola godine ostala trudna drugi put. Sve je bilo super, doktorka me je cesce kontrolisala cesce sam radila sve analize i potrebne i one manje potrebne i sve je bilo ok do 23 nedelje kada se opet desila ista stvar tj prestalo je bebino srce da kuca. Nakon sto se taj drugi uzas desio pitala sam sta moze da bude uzrok tome receno mi je trombofilija na koju se ne rade analize i da je to malo vreovatno da imam jer niko u porodici nema tih problema. Dosla sam do jednog divnog dr u KCS koji mi je nakon brda analiza otkrio da imam trombofiliju i uz svakodnevno davanje injekcija fraksiparina iznela sam trecu trudnocu i sada hvala Bogu i doktoru imam zdravu bebicu! Smatram da se analize na trombofiliju trebaju raditi obavezno jer su uzrok gubitka ploda u drugom tromesecju a to je velika muka

Obavezno odmah uradite test na trombofiliju! Veliki pozdrav i podrska svim zenama koje su kroz ovo prosle! Mislim da su to najtezi trenuci koje mozete da dozivite.

U mom slucaju se desio zbog velikog stresa. Zabelezite i to, gospodo lekari.

Doktorka Ana Mitrovic je mozda strucnjak, ali je prema meni bila uzasno surova. Jos 2009. godine (kada sam imala 27 godina) mi je rekla da nikada vise necu imati ciklus niti da cu uspeti da dobijem decu bez donacije jajnih celija jer imam jako losu hormonalnu sliku. Hvala Bogu, pogresila je, imam dete od 20 meseci (dobijeno vantelesnom oplodnjom ali sa mojim jajnim celijama) I sada sam u trecem mesecu prirodne trudnoce. Nacin na koji mi je ona to rekla je bio takav da sam proplakala dane posle toga.

"Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr... "
Tačno, ne treba raditi posle, jer te testove treba uraditi PAR MESECI PRE! nego što žena zatrudni, pa se odgovarajućim, minimalnim tretmanom heparinom (protiv zgrušavanja krvi) može izbeći pobačaj, i bez neželjenih posledica dobiti zdravo dete. Naše lekare nije briga kroz šta žene prolaze, i zdravstveno, i emotivno, i finansijski i uz gubitak vremena a možda i mogućnosti za novi pokušaj. Za njih je to sve po sistemu pokušaja-greške-ponovnog pokušaja dok sve ne bude u redu. A što bi ih i bilo briga kad nije reč o njima, njihovim ćerkama, suprugama, sestrama... Eee, kad je to slučaj, onda sve ide s mnogo više pažnje, što znači da tako, zapravo, i treba

Prvo dete,dečaka, sam rodila iz prve uredne trudnoce. Drugi put sam zatrudnela,sve je bilo dobro do 18.nedelje,kada je na žalost konstatovan prestanak srčane radnje ploda i ja sam morala da rodim mrtav plod-to mi je bilo najstrašnije. Odbukcija nije pokazala bukvalno ništa,a ja sam uradila na desetine analiza,na viruse,bakterije,trombofilije,ali ni do danas nisam saznala zašto se to desilo. Sa strahom sam ušla u treću trudnoću,hvala Bogu iznela sam je do kraja i rodila zdravu devojčicu,ali vam ne mogu opisati koliko sam se plašila da mi se ne ponovi ista situacija. I dan danas mislim kako bi izgledalo dete koje nisam rodila,a nisam ni znala kog je pola bilo,to mi nikada nije bilo bitno,samo mi se srce svaki put stegne kad vidim njegovog/njenog vršnjaka.

Moj prvi semestar je bio super, sve je bilo kako treba. Samo mi je jednu noc u 24oj nedelji bilo lose, odveli su me u bolnicu i konstatovali HELLP sindrom. Do kraja dana su mi hitno uradili carski, beba je preminula posle dva dana. KATASTROFA!

"- Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr Mitrović Jovanović."
Ostavljam retko komentare ali ovu opasku moram da komentarisem. Ja sam imala dva spontana pobacaja zbog genetske trombofilije (iako je niko u familiji nema). Posle drugog spontanog pobacaja mi je receno da svaka zena u proseku ima tri spontana pobacaja i da ne dizem paniku.S obzirom da nisam imala nameru da budem deo statistike, na sopstveno insistiranje mi je uradjen detaljan test na trombofiliju, koji je pokazao da imam odredjeni genetski faktor (V ili VII ne secam se sada). Posle te dijagnoze, uz podrsku divnog hematologa i preko tri stotine heparina iznela sam trecu, blizanacku, trudnocu i rodila dva zdrava deteta. Zato mislim da nema potrebe prolaziti kroz traume spontanih pobacaja vec, ako se jedan desio, odmah uraditi neophodne analize.

"- Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr Mitrović Jovanović."

Znam da je ovo neka standardna procedura ali je ovo jezivo! Žena treba tri četiri puta da ima spontani da bi joj neko uradio test na trombofiliju! Samo jedan gubitak bebe deluje potpuno razarajuće na ženu! Pa onda vreme koje treba da prodje da se oporavi fizički, pa da ponovo zatrudni, da ponovo strahuje i da ponovo doživi spontani...

Da podelim svoje iskustvo sa vama... Imala sam urednu trudnocu sve je bilo super dok iznenada nije doslo do prestanka srcane akcije ploda u 17nedelji... Uzasna stvar i psihicki i fizicki... Nakon toga odradila sam mnoge analize, sve je bilo super i ja sam nakon pola godine ostala trudna drugi put. Sve je bilo super, doktorka me je cesce kontrolisala cesce sam radila sve analize i potrebne i one manje potrebne i sve je bilo ok do 23 nedelje kada se opet desila ista stvar tj prestalo je bebino srce da kuca. Nakon sto se taj drugi uzas desio pitala sam sta moze da bude uzrok tome receno mi je trombofilija na koju se ne rade analize i da je to malo vreovatno da imam jer niko u porodici nema tih problema. Dosla sam do jednog divnog dr u KCS koji mi je nakon brda analiza otkrio da imam trombofiliju i uz svakodnevno davanje injekcija fraksiparina iznela sam trecu trudnocu i sada hvala Bogu i doktoru imam zdravu bebicu! Smatram da se analize na trombofiliju trebaju raditi obavezno jer su uzrok gubitka ploda u drugom tromesecju a to je velika muka

U mom slucaju se desio zbog velikog stresa. Zabelezite i to, gospodo lekari.

Moj prvi semestar je bio super, sve je bilo kako treba. Samo mi je jednu noc u 24oj nedelji bilo lose, odveli su me u bolnicu i konstatovali HELLP sindrom. Do kraja dana su mi hitno uradili carski, beba je preminula posle dva dana. KATASTROFA!

Doktorka Ana Mitrovic je mozda strucnjak, ali je prema meni bila uzasno surova. Jos 2009. godine (kada sam imala 27 godina) mi je rekla da nikada vise necu imati ciklus niti da cu uspeti da dobijem decu bez donacije jajnih celija jer imam jako losu hormonalnu sliku. Hvala Bogu, pogresila je, imam dete od 20 meseci (dobijeno vantelesnom oplodnjom ali sa mojim jajnim celijama) I sada sam u trecem mesecu prirodne trudnoce. Nacin na koji mi je ona to rekla je bio takav da sam proplakala dane posle toga.

"- Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr Mitrović Jovanović."
Ostavljam retko komentare ali ovu opasku moram da komentarisem. Ja sam imala dva spontana pobacaja zbog genetske trombofilije (iako je niko u familiji nema). Posle drugog spontanog pobacaja mi je receno da svaka zena u proseku ima tri spontana pobacaja i da ne dizem paniku.S obzirom da nisam imala nameru da budem deo statistike, na sopstveno insistiranje mi je uradjen detaljan test na trombofiliju, koji je pokazao da imam odredjeni genetski faktor (V ili VII ne secam se sada). Posle te dijagnoze, uz podrsku divnog hematologa i preko tri stotine heparina iznela sam trecu, blizanacku, trudnocu i rodila dva zdrava deteta. Zato mislim da nema potrebe prolaziti kroz traume spontanih pobacaja vec, ako se jedan desio, odmah uraditi neophodne analize.

Obavezno odmah uradite test na trombofiliju! Veliki pozdrav i podrska svim zenama koje su kroz ovo prosle! Mislim da su to najtezi trenuci koje mozete da dozivite.

"Testiranje na trombofilije i imunološke uzroke pobačaja ne treba raditi posle prvog spontanog pobačaja, osim ako postoji lična ili porodična anamneza - savetuje dr... "
Tačno, ne treba raditi posle, jer te testove treba uraditi PAR MESECI PRE! nego što žena zatrudni, pa se odgovarajućim, minimalnim tretmanom heparinom (protiv zgrušavanja krvi) može izbeći pobačaj, i bez neželjenih posledica dobiti zdravo dete. Naše lekare nije briga kroz šta žene prolaze, i zdravstveno, i emotivno, i finansijski i uz gubitak vremena a možda i mogućnosti za novi pokušaj. Za njih je to sve po sistemu pokušaja-greške-ponovnog pokušaja dok sve ne bude u redu. A što bi ih i bilo briga kad nije reč o njima, njihovim ćerkama, suprugama, sestrama... Eee, kad je to slučaj, onda sve ide s mnogo više pažnje, što znači da tako, zapravo, i treba

Prvo dete,dečaka, sam rodila iz prve uredne trudnoce. Drugi put sam zatrudnela,sve je bilo dobro do 18.nedelje,kada je na žalost konstatovan prestanak srčane radnje ploda i ja sam morala da rodim mrtav plod-to mi je bilo najstrašnije. Odbukcija nije pokazala bukvalno ništa,a ja sam uradila na desetine analiza,na viruse,bakterije,trombofilije,ali ni do danas nisam saznala zašto se to desilo. Sa strahom sam ušla u treću trudnoću,hvala Bogu iznela sam je do kraja i rodila zdravu devojčicu,ali vam ne mogu opisati koliko sam se plašila da mi se ne ponovi ista situacija. I dan danas mislim kako bi izgledalo dete koje nisam rodila,a nisam ni znala kog je pola bilo,to mi nikada nije bilo bitno,samo mi se srce svaki put stegne kad vidim njegovog/njenog vršnjaka.