Da li dovoljno vežbate kako biste sprečili bolesti srca?

Ok, znaci vezbanje svaki dan od 2h umanjuje procenat srcanih bolesti za 35%.
Znaci u toku dana od 24h 8 sati potrosim na spavanje, 10 sati potrosim na posao i na vreme da dodjem do njega i vratim se, minimum 1h potrosim na pripremanje hrane i jelo, jos 1h na higijenu i fizioloske potrebe.
Ostane mi ukupno 4h dnevno za sebe (pod uslovom da nemam porodicu).
I onda potrosim pola tog slobodnog vremena na trcanje, plus jos pola sata do sat u putu do trkacke staze i nazad i presvlacenje i tusiranje.
Na kraju mi umesto 4h ostane 1h za sebe dnevno.
Po ovoj racunici ispadne da kada ne bih uopste trcao, imao bih 400% vise vremena za sebe dok je sa trcanjem samo 35% vise i to pod uslovom da cu na kraju skoncati od kardiovaskularnih bolesti.

A vezbanje 28 sati dnevno snizava verovatnocu za 385%
Gluposti.

Znači dva sata za samo za trećinu manji rizik? Ispada džaba ste krečili.

Sve je upisano, dzabe kreciti.

Sat vremena dnevno, uvek pre spavanja, oko 23h. Pola sata trčanja, trenažera ili preskanja konopca i dvadeset minuta vežbi za zatezanje ili joge. Deset minuta opuštanja i meditiranja u kadi uz muziku i sveće.

Tri puta nedeljno po sat, sat i po brzog hodanja je sasvim dovoljno.

Daj 5 sarme ovamo, mrzi me da trčim napolju, udarila zima, samo mi Bog može suditi.

Ovakve studije se rade na totalno nereprezentativnoj grupi, obicno relativno mladih i atletskih ljudi, sto dovodi do ovako nebuloznih rezultata. 'Smanjiti svoj rizik' nije isto sto i komparacija raznih grupa ljudi i izvlacenje statisticke sredine, koja na kraju moze imati veze sa individualnim rizikom koliko i jabuke sa bademima.

Ono sto su studije svakako pokazale je da se svaciji rizik od kardiovaskularnih i metabolickih problema smanjuje ako se praktikuje neka, bilo koja, vrsta redovne vezbe. Dakle i pet ili deset minuta dnevno, na duge staze je bolje nego nista. Osoba u invalidskim kolicima, ili neko ko ima veoma prekomernu tezinu, ili neko stariji ili neko ko ima neku hronicnu bolest ili povredu ne moze vezbati isto kao mlada joga i fitnes instruktorka od 25-35, sto je otprilike selection criteria za ovakav research.

Pritom, najvaznije je pronaci koje vam vezbanje odgovara. Ovakvi eltitisticki tekstovi u kojima ili trcis na tredmilu pola sata, radis HIIT i tegove i planking i jogu ili ne radis nista (kao da ne postoji sredina) daju potpuno pogresan utisak da je odredjeno vezbanje apriori 'bolje' od nekog drugog. Istina je da je najbolje vezbanje ono koje vas cini da se osecate dobro i kojem se vracate redovno. Dakle nekom je to hodanje, badminton i joga, nekome je fudbal i kosarka, nekome trcanje uvece, plivanje tri puta nedeljno, pilates, pure barre, whatever works for you!

casa crnog vina uz rucak, pogledajte francuze.

Sve ispod 45 min aktivnosti nema efekta ni za sta.

Sat vremena dnevno, uvek pre spavanja, oko 23h. Pola sata trčanja, trenažera ili preskanja konopca i dvadeset minuta vežbi za zatezanje ili joge. Deset minuta opuštanja i meditiranja u kadi uz muziku i sveće.

Sve je upisano, dzabe kreciti.

Sve ispod 45 min aktivnosti nema efekta ni za sta.

Ok, znaci vezbanje svaki dan od 2h umanjuje procenat srcanih bolesti za 35%.
Znaci u toku dana od 24h 8 sati potrosim na spavanje, 10 sati potrosim na posao i na vreme da dodjem do njega i vratim se, minimum 1h potrosim na pripremanje hrane i jelo, jos 1h na higijenu i fizioloske potrebe.
Ostane mi ukupno 4h dnevno za sebe (pod uslovom da nemam porodicu).
I onda potrosim pola tog slobodnog vremena na trcanje, plus jos pola sata do sat u putu do trkacke staze i nazad i presvlacenje i tusiranje.
Na kraju mi umesto 4h ostane 1h za sebe dnevno.
Po ovoj racunici ispadne da kada ne bih uopste trcao, imao bih 400% vise vremena za sebe dok je sa trcanjem samo 35% vise i to pod uslovom da cu na kraju skoncati od kardiovaskularnih bolesti.

A vezbanje 28 sati dnevno snizava verovatnocu za 385%
Gluposti.

Tri puta nedeljno po sat, sat i po brzog hodanja je sasvim dovoljno.

Znači dva sata za samo za trećinu manji rizik? Ispada džaba ste krečili.

casa crnog vina uz rucak, pogledajte francuze.

Daj 5 sarme ovamo, mrzi me da trčim napolju, udarila zima, samo mi Bog može suditi.

Ovakve studije se rade na totalno nereprezentativnoj grupi, obicno relativno mladih i atletskih ljudi, sto dovodi do ovako nebuloznih rezultata. 'Smanjiti svoj rizik' nije isto sto i komparacija raznih grupa ljudi i izvlacenje statisticke sredine, koja na kraju moze imati veze sa individualnim rizikom koliko i jabuke sa bademima.

Ono sto su studije svakako pokazale je da se svaciji rizik od kardiovaskularnih i metabolickih problema smanjuje ako se praktikuje neka, bilo koja, vrsta redovne vezbe. Dakle i pet ili deset minuta dnevno, na duge staze je bolje nego nista. Osoba u invalidskim kolicima, ili neko ko ima veoma prekomernu tezinu, ili neko stariji ili neko ko ima neku hronicnu bolest ili povredu ne moze vezbati isto kao mlada joga i fitnes instruktorka od 25-35, sto je otprilike selection criteria za ovakav research.

Pritom, najvaznije je pronaci koje vam vezbanje odgovara. Ovakvi eltitisticki tekstovi u kojima ili trcis na tredmilu pola sata, radis HIIT i tegove i planking i jogu ili ne radis nista (kao da ne postoji sredina) daju potpuno pogresan utisak da je odredjeno vezbanje apriori 'bolje' od nekog drugog. Istina je da je najbolje vezbanje ono koje vas cini da se osecate dobro i kojem se vracate redovno. Dakle nekom je to hodanje, badminton i joga, nekome je fudbal i kosarka, nekome trcanje uvece, plivanje tri puta nedeljno, pilates, pure barre, whatever works for you!