Da li vam povremeno gladovanje može pomoći da smršate?

Početkom prošlog veka, gladovanje je imalo važnu ulogu u medicini; lekari su ga preporučivali za lečenje raznih bolesti, od dijabetesa do epilepsije.

Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

Izvor: Danas.rs

Zahvaljujući popularnosti nekih režima ishrane, gladovanje je ponovo u trendu. Svaka od tih dijeta preporučuje različite vrste gladovanja - od toga da se od hrane suzdržavate i po 24 sata do drastičnog smanjenja kalorijskog unosa na dva dana nedeljno. Razlog? Zagovornici povremenog gladovanja kažu da će vam ono pomoći da se oslobodite masnih naslaga, brže izgradite mišiće, smanjite rizik od karcinoma i srčanih bolesti i čak živite duže. Ali, da li ove dijete zaista daju bolje rezultate od standardnih planova za mršavljenje?

Evo šta je dosad nauka otkrila o povremenom gladovanju.

Post svakog drugog dana

Ovaj režim se zasniva na tome da 24 sata ništa ne jedete, a onda narednih 24 sata jedete "normalno".

Nema dokaza da post svakog drugog dana daje bolje efekte od drugih dijeta za mršavljenje. O ovom režimu urađene su samo tri studije manjeg obima, a nijedna od njih nije uključivala i kontrolnu grupu radi poređenja rezultata.

Iako je jedna studija pokazala prosečan gubitak kilograma od 2,5 odsto za 22 dana, učesnici su rekli da su tokom celog ispitivanja u danima posta bili veoma gladni.

Modifikovano gladovanje

Ovaj režim se zasniva na tome da zadovoljavate samo četvrtinu dnevnih energetskih potreba (samo 500 kcal) dva dana nedeljno (nipošto jedan za drugim), a jedete normalno ostalim danima.

Postoje tri studije o modifikovanom gladovanju koje su obuhvatile ispitanike sa viškom kilograma i gojazne, kao i kontrolnu grupu u kojoj je dnevni unos bio ograničen na 1.200 do 1.500 kcal dnevno. U samo jednoj od ovih studija je ustanovljeno da je grupa koja je gladovala smršala za 4,1 odsto više od kontrolne grupe.

Nivo šećera u krvi se nije značajno razlikovao kod grupe na postu i kontrolne grupe u svim ovim studijama, ali je nivo insulina bio manji kod grupe koja je gladovala i to u dva istraživanja.

Vremenski ograničen unos hrane

Ovaj obrazac dijete produžava noćno gladovanje sa 12 na 20 časova tako da imate manje vremena da jedete i imate manji broj obroka u toku dana.

Urađene su dve manje studije o vremenski ograničenom unosu hrane kod ljudi. U jednoj od njih, 29 muškaraca sa normalnim indeksom telesne mase su dve nedelje gladovali svakodnevno po 11 ili više sati, a zatim dve nedelje sledili redovan raspored obroka. Tokom perioda gladovanja su izgubili 1,3 odsto više kilograma nego u kontrolnom periodu. U oba slučaja unosili su isti broj kalorija.

Druga studija se bavila uticajem samo jednog obroka dnevno i to popodne, tokom osam nedelja kod 15 odraslih osoba sa zdravim indeksom telesne mase i ustanovila da su izgubili 2,1kg masnoće, dok prilikom unosa istog broja kalorija raspoređenog u tri obroka dnevno nisu smršali ni gram. Kao što je i bilo za očekivati, kad su jeli jedan obrok dnevno, učesnici su bili mnogo gladniji ujutro.

Bez očiglednih prednosti

Iz svega navedenog se može zaključiti da dijete koje podrazumevaju povremeno gladovanje nisu ništa bolje od smanjenja unosa kalorija na dnevnom nivou kada je u pitanju mršavljenje ili zdravlje. Pregled svih istraživačkih studija koje su poredile povremeni post sa dnevnim smanjenjem kalorija je otkrio da su u grupama na povremenom gladovanju ljudi izgubili tri do osam odsto telesne težine tokom perioda od tri do 24 nedelje, dok je dnevno smanjenje unosa kalorija dovelo do mršavljenja za četiri do 14 odsto tokom šest do 24 nedelja.

Gubitak masti i nivo insulina i šećera u krvi takođe nisu bili ništa bolji kod grupa na povremenom gladovanju nego kod grupa sa dnevnim smanjenjem unosa kalorija.

U studijama na zdravim odraslim osobama nisu primećeni nikakvi štetni efekti povremenog posta. Međutim, ove studije su rađene na malim grupama ispitanika i to kratkoročno. Istraživanja se takođe nisu bavila uticajem povremenog gladovanja na navike u vežbanju, kvalitet sna i kvalitet ishrane.

Svakako je nemoguće da zadovoljite sve svoje potrebe za hranljivim materijama u samo jednom obroku dnevno, što ovaj režim ishrane čini ne samo teško održivim, nego čak i rizičnim.

Ako imate neki zdravstveni problem, uzimate lekove, imate dijabetes ili probleme sa kontrolom šećera u krvi, imate manje kilograma nego što bi trebalo ili imate istoriju poremećaja u ishrani, posavetujete sa svojim lekarom pre nego što krenete na dijetu koja podrazumeva gladovanje. Ako ste trudni ili dojite, povremeno gladovanje nije za vas.

Ograničavano vreme za jelo možda može da vam pomogne da smanjite kalorijski unos i izgubite suvišne kilograme. Sve zavisi od toga koja vrsta rutine na vas najbolje deluje. Neki ljudi često osećaju glad ili se bore sa padom nivoa šećera u krvi tokom dana, zbog čega su manji, česti obroci bolja opcija za njih.

Najčešći problem kod ovih režima je taj što su ljudi skloni prejedanju onim danima kada ne poste. Zato iznenađuje činjenica da navedena istraživanja nisu pokazala da do ovoga dolazi.

Da li ova vrsta dijete deluje na vas ili ne, verovatno zavisi od vaše ličnosti, načina života i odabira namirnica.

Prati B92 na Viberu

Ishrana

strana 1 od 61 idi na stranu