Da li vam hrana služi kao uteha?

Foto: Life Mental Health / Flickr.com

Upravo ovakav scenario stručnjaci definišu kao emocionalnu glad koja može da bude isto toliko snažna kao i bilo koje drugo osećanje. Da bi je utolili, ljudi uglavnom posežu za hranom i tako privremeno zadvoljavaju prazninu koju osećaju u duši. Zapravo, sebe zavaravaju da je sa njihovim emotivnim životom sve u redu.

- Emocionalna glad je potreba za nekom emocijom ili objektom, mada može da predstavlja i neki ideal, ideju, nešto što želimo da postignemo. Pošto do toga ne možemo da dođemo ili imamo mnogo prepreka na putu do cilja, pokušavamo da kompenzujemo hranom. Tako se prividno zadovoljavamo malim, odnosno udovoljavajući telu „varamo“ svoje emotivne potrebe. Osećanja mogu da budu teška za podnošenje, posebno osećaj krivice ili tuge, ne samo na psihičkom već i fizičkom nivou. Zbog toga, hrana postaje jedan od načina da te emocije izbegnemo, poništimo ili odložimo - objašnjava Jelena Orlandić psiholog i psihoterapeut O.L.I. metode. Ona dodaje i da je siguran simptom emocionalne gladi zapravo potreba za hranom kada smo tužni ili se osećamo neprijatno, krivim ili nezadovoljni sobom, nekom svojom osobinom ili postupkom. I vreme kada jedemo mada nismo gladni može da bude značajan signal. Prejedanje uveče ili noću, onda kada našem telu sasvim sigurno nije potrebna dodatna energija, najčešće je siguran znak. Usamljenost je jedno od osećanja koje lako može dovesti do emocionalne gladi, ali ne i jedino. Da je glad jedna od najmoćnijih emocija potvrđuju i istraživanja u kojima se navodi da je 75 odsto preteranog jedenja uzrokovano upravo emotivnom nestabilnošću.

- Neprijatne emocije često proizvode i neprijatne osećaje u telu, teško podnošljive. Mada ih nismo svesni u nekim situacijama, to ne znači da ih na nekom nivou ne osećamo. Utoliko je teže kada ne znamo šta nam je, a neprijatnost raste. Ako ne umemo da prepoznamo i imenujemo tu neprijatnost i sa njom se pravilno ne suočimo, lako ćemo i brzo stići do anksioznosti, do nekog opšteg nemira, što često može biti jedno od osećanja koje se najteže podnosi – kaže naša sagovornica.

Doživljaj sitosti je veoma prijatan. On umiruje i šalje poruku telu da je sve u redu i da su mu potrebe zadovoljene. Takođe, često izaziva i pospanost, a san je odličan način da se pobegne od neprijatnih emocija. Samo u posebnim situacijama hrana može da posluži kao uteha. I to ne bilo koja. Postoje tačno određene namirnice koje uspevaju bar na kratko da nas oraspolože.

- Hrana je uteha uglavnom onda kada imamo neke emocije koje su uperene protiv nas. To su, na primer, one situacije kada smo suočeni sa emocijama koje nas obezvređuju, kada sumnjamo u sebe ili smo prinuđeni da se suočimo sa aspektima koje ne volimo i ne prihvatamo. Hrana nam u tim trenucima pomaže da bar malo neutrališemo loša osećanja, zato što umiruje telo i proizvodi jak osećaj zadovoljstva. Emocionalna glad traži ono što se naziva „džank fud“ odnosno namirnice koje su visokokalorične, masne, preslane ili preslatke i u svakom slučaju nezdrave. Konzumiranjem velikih količina ove hrane ugrožava se zdravlje, a ne treba zanemariti ni dobitak na težini koji najčešće vuče za sobom i smanjeno samopoštovanje i samopouzdanje. Takvim emocijama se onda lako pridružuju tuga, depresija, osećanje praznine i besmisla. Čest je i osećaj krivice, odmah nakon što smo se prejeli. I tako se stvara začaran krug u kome jedemo da bismo se bolje osećali, a onda se osećamo još gore zato što smo jeli.

Stručnjaci ističu da je kod emocinalne gladi najvažnije da je prepoznamo i da naučimo da se nosimo sa emocijama bez hrane.

Foto: Alessandro Valli / Flickr.com

- Bitno je da razlikujemo fizičku od emocionalne gladi. Nekome ko nije u kontaktu sa svojim emocijama biće lako da ih zameni osećajem gladi. Zato bi prva preporuka bila – slušajte svoje telo pažljivije. Osim toga, bitno je i da naučimo da prepoznajemo osećanja koja nas navode na prejedanje, a koje se uglavnom prepoznaje kao snažna želja za određenom vrstom hrane i pored toga što vam telo šalje signal da je sito. Pokušajte da bolje razumete sebe i da otkrijete ono što vas muči pre nego što otvorite čokoladu ili kesu čipsa. Tek kada vam to postane jasno, jelo zamenite nekom drugom prijatnom aktivnošću. Uradite nešto lepo za sebe, pročitajte knjigu, pogledajte neki film, napravite mirišljavu kupku, izađite u šetnju... Kada naučite da prepoznate emocionalnu glad i kada osetite njen nalet, sačekajte malo. Odložite početak jela na 15 minuta i pokušajte da za to vreme radite nešto drugo. Može se desiti da zaboravite na to da vam je "potrebna" hrana – poručuje naša sagovornica.

Izvor: Novosti.rs