pretraži po celom b92.net
15. septembar 2009.
Centimetri su važniji od kilograma
Zašto se gojite u struku? I zašto, i pored toga što jedete manje nego pre, nikako ne možete da se rešite „jastučića“ na stomaku?
Priredila: Danijela Petrov
Preuzeto iz magazina "Lisa"
 |
Skloni ste takozvanoj viscelarnoj debljini? Da, ako ste žena i ako vam je obim struka veći od - 80 centimetara
Novi standardi u tekstilnoj industriji, mere 98-70-98, ozbiljan su signal da gojaznost u svetu, ali i kod nas, uzima sve veći danak. Nove mere zauvek su, čini se, ostavile u prošlosti nekad idealne centimetre grudi, struka i bokova 90-60-90. I zaista, čak i ako zavirimo na modne piste, danas ćemo teško pronaći strukić koji bi odgovarao merama kakvim su se nekada dičile žene. Zašto se gojimo u struku, na mestu na kojem masne naslage predstavljaju najveći rizik za pojavu kardiovaskularnih problema?
Jedete malo, a gojite se?
Žene čiji je obim struka veći od 80 centimetara, kao i muškarci koji su oko struka nakupili više od 94 centimetara, u opasnosti su da umru od infarkta, moždanog udara ili neke druge bolesti vaskularnog sistema. Procenjuje se da kod nas od metaboličkog sindroma ili pojačanog rizika od kardiovaskularnih bolesti boluje oko pola miliona ljudi ili oko 40 % uglavnom starijih od 60 godina. Šta to treba učiniti da se smanji rizik? Stručnjaci upozoravaju da je neophodno promeniti odnos mišićnog i masnog tkiva u korist prvog.
Mršaviti, dakle, ne znači samo gubiti na težini već, pre svega, smanjiti masno, a povećati mišićno tkivo, čime će se automatski smanjiti i obim grudi, struka, kukova. Nije redak slučaj da osoba zadovoljavajuće telesne težine ima povećane vrednosti masnog tkiva, a smanjene mišićnog. Najčešće je to posledica nepravilne ishrane (ne količinski prekomerne) u kombinaciji sa nedovoljnom fizičkom aktivnošću. Naročito su opasni brzi zalogaji, neredovni obroci, rafinirani šećer, industrijski prerađena hrana... Masti koje se natalože oko struka, takozvane viscelarne masti, luče aktivne materije, poput hormona ili belančevina, koje direktno utiču na pojavu bolesti u svim organima, a posebno se odražavaju na krvne sudove. Arterioskleroza, šećerna bolest i povišen krvni pritisak tegobe su koje stručnjaci direktno povezuju sa viškom masti. Hormonski aktivno masno tkivo kod žena može da doprinese pojavi policističnih jajnika i neredovnih menstruacija. Faktori koji imaju znatnog uticaja na raspored masti u organizmu čoveka su mnogobrojni, ali glavni „krivac“ ipak se mora tražiti u porodičnom nasleđu i hormonima.
Krivi su hormoni
Estrogen, progesteron i testosteron tri su glavna polna hormona. Njihova ravnoteža narušava se starenjem, pa se kod žena u srednjim tridesetim nivo progesterona smanjuje 120 puta brže nego što se smanjuje lučenje estrogena, tako da estrogen reaguje u sve bržem „slaganju“ masti oko struka. Naime, istraživanja pokazuju da estrogen smanjuje sposobnost sagorevanja energije posle jela, što onda rezultira većim deponovanjem masti u telu. U ženskom organizmu masti se deponuju drugačije nego u muškom. Zato je u ishranu preporučljivo da uključite alge koje smanjuju estrogen, ali i uklanjaju toksine, oslobađaju suvišne tečnosti i kontrolišu apetit. Kod muškaraca estrogen nije dominantan, pa bi oni trebalo da se koncentrišu na ishranu kvalitetnim proteinima (boranija, soja, tofu, piletina) jer će tako lakše povećati mišićno tkivo. Sva istraživanja svedoče da je ključ uspeha u promeni ishrane, načina života, ali i u povećanoj fizičkoj aktivnosti.
Na dan 500 kalorija manje
Osnovni kvalitet zdravog mršavljenja, bez posledica po zdravlje, jeste uspostavljanje ravnoteže unosa i potrošnje kalorija. Kada osoba odluči da drži dijetu, ona ne sme biti restriktivna kad je reč o nutrijentima, već bogata vitaminima, mineralima i dijetalnim vlaknima. Mršavljenje mora biti postupno, što znači da je najbolje smanjiti dnevni unos hrane za 500 kalorija. Ishranu za smanjenje hormonski aktivnih masnih naslaga treba da bazirate na integralnim žitaricama (smeđi pirinač, zob, ječam, heljda), esencijalnim masnim kiselinama (plava riba), povrću (zeleno lisnato povrće, šargarepa, krastavac, tikvice...), voću (jabuke, lubenice, maline, šljive...) i mahunarkama (soja, sočivo, leblebije, pasulj, grašak...). Takođe, treba da izbegavate industrijski prerađenu hranu, lisnata testa, prženu hranu, veštačke zaslađivače, punomasne sireve i mlečne proizvode. Potrebno je svakodnevno pijete dovoljno tečnosti, najbolje biljnih čajeva, negazirane vode, nezaslađene limunade, supe od povrća. Treba da smanjite unos alkohola i kofeinskih napitaka koji imaju diuretičko dejstvo, pa tako smanjuju količine vitamina i minerala važnih za hormonsku ravnotežu, poput vitamina B-kompleksa, cinka i gvožđa. Posebnu pažnju treba da posvetite detoksikaciji i „čišćenju“ jetre, u čemu, osim pravilne ishrane, pomaže i čaj od maslačka i koprive. Zeleni čaj, koji ubrzava bazalni metabolizam pomaže da se uklone suvišni kilogrami. Nikako ne treba zanemariti ni stres. Gojenje u području stomaka povezano je sa stresom, odnosno „sindromom užurbanih žena“. Uzrok toj pojavi je stil života kojem su osnov brzi i nezdravi zalogaji i neredovni obroci.
Jednostavna pravila
Nije zanemarivo ni ono na što nas stručnjaci često upozoravaju, a mnogi „guraju pod tepih”: jesti sporo, jer što duže žvaćemo, brže ćete se zasititi i pojesti manje. Najviše za doručak, manje obilno za ručak i najmanje za večeru - trebalo bi da bude temelj novog životnog stila svakog čoveka koji želi da dovede liniju u red. Ako znate da kod nas višak kilograma ima 61,2 % muškaraca i 53,9 % žena, da je taj višak osnova za većinu bolesti, onda možemo da zaključimo kako je gojaznost jedan od najvećih zdravstvenih problema današnjice.
MAGAZIN LISA U NOVOM BROJU DONOSI:
 |
Zbogom strahu od starenja
Test:
Da li živite onako kako biste hteli?
31 jesenja frizura
Život bez sunca
Snežana Savić i Anita Lazić
Tako različite a tako bliske
Ishrana - ostali tekstovi
Saznajte šta vam telo poručuje
| 11. novembar 2009.Da li žudite za čokoladom, sočnom šniclom ili možda ljutom paprikom? Jaka potreba za određenom namirnicom može da bude način na koji vam telo šalje važnu poruku u vezi sa zdravljem. Dalje
I vama je to zdrava hrana?
| 07. novembar 2009.To što na deklaraciji piše da je proizvod dobar za vas, ne mora da znači da on to stvarno i jeste. Dalje
Minerali i vitamini-čuvaju zdravlje
| 03. novembar 2009.Mnoge namirnice su bogate vitaminima i mineralima veoma važnim za pravilno funkcionisanje organizma. Jednostavne izmene u vašoj ishrani mogu vam obezbediti snažnu odbranu protiv bolesti. Dalje
Svako peto – debeljuca
| 01. novembar 2009.Potomci su nam mršaviji od Engleza, Grka i Nemaca, ali deblji od Holanđana i Skandinavaca. U Srbiji broj dece do 18 godina sa prekomernom težinom je između 15 i 20 odsto, a od tog broja dijagnozu gojaznosti ima od tri do pet odsto. Dalje
Jesenje namirnice za dobro zdravlje
| 29. oktobar 2009.Sveže, sezonsko voće i povrće obezbeđuje sve neophodne vitamine i minerale organizmu. Sastavili smo listu dostupnih svežih namirnica u jesenjem periodu koje su veoma zdrave i korisne za vaše zdravlje. Dalje
Zdrava ishrana u menopauzi
| 20. oktobar 2009.Da li treba da potpuno promenite način ishrane ako ste u četrdesetim ili pedesetim godinama života? Ne, ako se već zdravo hranite. Ishrana koja se zasniva na svežim namirnicama, mnogo (znate već šta sledi) voća i povrća prijaće vam celog života. Dalje
Fitnes u vreme krize
| 20. oktobar 2009.Svesni ste da u opštoj skupoći neke troškove treba skresati. U to ime, osmislite „personalizovani” kućni trening koji ima jednu značajnu prednost: ne košta ništa! Dalje
Hrana koja štiti od upala
| 25. septembar 2009.Ukoliko vas muči višak kilograma, nema potrebe da se podvrgavate rigoroznim dijetama. Pustite da hrana bije bitku za vas, poručuju autori knjige „ Dalje
Nokaut neprijateljima iz tanjira
| 21. septembar 2009.Neprvilna ishrana, osnvni uzrok pandemije kardiovaskularnih oboljenja. Masti životinjskog porekla podstiču aterosklerozu i oboljenja srca. Blagodeti mediteranske ishrane. Dalje
