Svetski dan borbe protiv hepatitisa: Nova terapija za tip C uskoro na listi?

Svetski dan borbe protiv hepatitisa obeležava se svake godine 28. jula radi podizanja svesti o virusnom hepatitisu, upali jetre koja uzrokuje teške bolesti jetre i hepatocelularni karcinom. Ovogodišnja globalna tema je "Hepatitis ne može da čeka". Prenosi poruku o potrebi hitnih napora za uklanjanje hepatitisa, kao opasnosti za javno zdravlje, do 2030. godine. S obzirom na činjenicu da svakih 30 sekundi jedna osoba u svetu umre od bolesti povezane sa hepatitisom, čak i u trenutnoj krizi izazvanoj kovidom 19, ne može više da se čeka!

Osim bolesti jetre, virus hepatitisa C (VHC) uzrokuje ozbiljna oštećenja mnogih drugih organa dovodeći do hematoloških bolesti, hroničnih bolesti bubrega, određenog oblika šećerne bolesti, poremećaja funkcije štitne žlezde, reumatoloških i kožnih bolesti i drugih poremećaja. Postoji veliki broj neotkrivenih nosilaca virusa, što otežava prevenciju i eliminaciju ove bolesti kao javno-zdravstvene pretnje.

"Kao udruženje koje okuplja obolele od hepatitisa, želimo da skrenemo pažnju i na virusne hepatitise koji predstavljaju pretnju po globalno zdravlje i jedan su od vodećih uzroka smrtnosti u svetu. Očekujemo da će na prvoj narednoj listi lekova problem sa brojem pacijenata koji se leče savremenom terapijom, biti rešen i u Srbiji. Tačan broj obolelih od hepatitisa C u našoj zemlji se ne zna, ali na osnovu učestalosti ove infekcije u okolnim zemljama, pretpostavlja se da je prevalencija jedan odsto, što znači da je oko 70.000 ljudi zaraženo od hepatitisa C", kaže Ivana Dragojević, predsednica Udruženja pacijenata sa bolestima jetre "Hronos".

Foto: Depositphotos/tashatuvango

Hronični hepatitis B i C su bolesti koje ostaju neprepoznate, jer pacijenti nemaju mnogo simptoma, zbog čega najveći broj njih i ne zna da je inficirano. Vakcina za hepatitis B je u obaveznom kalendaru vakcinacije u Srbiji i pokrivenost populacije je na zavidnom nivou, dok je terapija dostupna bez ograničenja.

Situacija sa hepatitisom C je daleko kompleksnija. Radi o bolesti za koju ne postoji vakcina, a infekcija kod skoro 80 odsto inficiranih protiče bez kliničkih znakova. Bolest se neretko otkriva tek onda kada je već došlo do komplikacija – ciroze jetre i hepatocelularnog karcinoma. Drugi značajan problem je ograničena dostupnost savremene terapije. Ona je uvedena u Srbiji 2018. godine, ali isključivo za bolesnike sa cirozom jetre.

"Stav struke je da je neophodno lečiti sve inficirane. Radi se o revolucionarnoj terapiji koja, prvi put u istoriji medicine, omogućava izlečenje jedne hronične bolesti, za samo 12 nedelja, sa uspehom preko 95 odsto. Cilj je lečiti sve bolesnike u što ranijoj fazi bolesti, čime se sprečava nastanak ciroze i karcinoma jetre", rekla je na konferenciji prof. dr Ivana Milošević, zamenica direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti UKC Srbije.

Smatra se da je svega oko 20 odsto osoba sa hepatitisom C, virusnom infekcijom, otkriveno, što je naravno nedovoljno. Takođe, stigma, koja prati ovu dijagnozu, je duboko ukorenjena i dovodi do toga da se pacijenti kriju, a to daje lažnu sliku kako ih nema. "Potrebno je afirmisati testiranja rizičnih grupa za ovu infekciju. To se pre svega odnosi na korisnike opijata (intravenski i ušmrkavanje), zatvorenike, osobe na dijalizi, sa pirsingom i tetovažama, promiskuitetne osobe sa nezaštićenim seksualnim odnosima, partnere i decu osoba sa hepatitisom C, osobe koje su nekad primale transfuzije krvi, hemofiličare, primaoce transplantiranih organa. Testiranje je vrlo jednostavno i široko dostupno", objasnio je prof.dr Tomislav Preveden, predsednik Udruženja infektologa Srbije.

U svetu, virusni hepatitisi se nalazi na drugom mestu svih zaraznih bolesti, odmah iza tuberkuloze, a devet puta su učestaliji od HIV infekcije. Godišnje se registruje tri miliona novoinficiranih osoba.

"Virusni hepatitisi B i C pripadaju takozvanim 'tihim bolestima', odnosno tokom prvih 20 i više godina ove infekcije mogu biti bez znakova i simptoma bolesti, zbog čega dugo ostaju neprepoznate. Većina zaraženih ne zna da je inficirana ovim virusima, a nažalost, nelečena infekcija uzrokuje zdravstvene posledice i teška oštećenja. Ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija, dok je testiranje na hepatitis B i C jedini način pravovremenog otkrivanja bolesti i započinjanja terapije. U institutima i zavodima za javno zdravlje širom zemlje, tokom godine omogućeno je testiranje u okviru savetovališta, i ono je dostupno, anonimno, besplatno, bez uputa i knjižice za sve kategorije stanovništva", rekla je doktorka Violeta Rakić, epidemiolog sa odeljenja za HIV infekciju, PPI, virusne hepatitise i tuberkulozu Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut".