Hronični umor i zvanično postaje bolest

Sindrom hroničnog umora, bolest modernog doba, mogao bi uskoro da dobije novo ime i kriterijume za dijagnostiku oboljenja.

M. V.
Podeli

Foto: porschelinn/Flickr.com

To znači da će svi oni kod kojih se dijagnostikuje da pate od ovog sindroma moći da se leče specifičnom terapijom i da imaju opravdanje zbog odsustva sa posla.

Stručnjaci u nezavisnoj grupi koju je oformila vlada SAD složili su se na zajedhičkom panelu, i zvanično su prihvatili sindrom hroničnog umora kao legitimnu bolest koju karakteriše pet osnovnih simptoma, i kojom bi, ubuduće, lekari trebalo ozbiljno da se bave.

Odbor Medicinskog instituta (IOM), predlaže da se sindrom hroničnog umora preimenuje u "bolest sistemske netolerancije na stres", da bi se bolje objasnile i shvatile posledice stanja na ljudski organizam.

Preokret u odnosu na ovaj sindrom, koji do sada mnogi lekari nisu shvatali ozbiljno, mogao bi i da stavi i zvaničnu potvrdu na tegobe onih koji se dugo bore sa ovim stanjem. Oni već dokazuju medicinskoj struci da sa njihovim zdravljem zaista nešto nije u redu.

Prvi podaci o postojanju sindroma hroničnog umora datiraju od pre pola veka. U početku je bolest nazivana mijalgičnim encefalomijelitisom ("upala mozga ili nerava koja izaziva bolove u mišićima"), ali se tada nije povezivala sa hroničnim umorom i nije se identifikovala kao posebna bolest sve do polovine sedamdesetih godina dvadesetog veka.

Teorije o uzroku

  • virusna infekcija
  • poremećaj u imunom sistemu
  • hormonska neravnoteža
  • nedostatak vitamina
  • psihički stres
  • kombinacija svih faktora

- Verujem da smo konačno pokrenuli proces da pacijentima koji boluju od sindroma hroničnog umora omogućimo konačnu i legitimnu dijagnozu, na osnovu koje bi mogli da dobiju i bolju i efikasniju terapiju - rekla je Suzan Vernon, naučni direktor iz Udruženja koje se bavi rešenjem problema ovih pacijenata. - Najteže forme bolesti mogu ozbiljno da ugroze život obolelog, i zbog toga ne bi smo smeli da takve pacijente ne tretiramo ozbiljno.

Sindrom hroničnog umora veoma je teško dijagnostikovati. Ne postoji nikakav krvni test za utvrđivanje bolesti. Sa druge strane, mnoga druga oboljenja uzrokuju slične simptome. Dijagnoza se zato, upravo, uspostavlja uglavnom putem eliminacije drugih bolesti.

Do sada, lekari su se oslanjali na definiciju slučaja sindroma hroničnog umora iz 1994. godine, namenjenog da pomogne istraživačima u ispitivanju stanja koje u to vreme nije bilo dokazano kao bolest.

Novi izveštaj Medicinskog instituta kojim se konkretizuju dijagnostički kriterijumi omogućava da se ovom bolešću ubuduće medicinska struka ozbiljno pozabavi. Prema novim preporukama, osobe koje pate od sindroma hroničnog umora moraju da imaju tri osnovne tegobe:

  1. Teškoće u obavljanju svakodnevnih aktivnosti koje traju najmanje šest meseci, praćene teškim umorom.
  2. Pogoršanje simptoma posle bilo koje vrste vežbanja, uključujući psihičku i mentalnu terapiju, ili pogoršanje posle emotivnog stresa.
  3. Spavanje koje ne odagnava osećaj umora.


Da bi dijagnostikovali sindrom hroničnog umora, lekari takođe moraju da potvrde i dva dodatna simptoma: teškoće pri komunikaciji i pamćenju, i smanjenje tegoba u ležećem položaju.

Potrebno je da ovi simptomi traju najmanje šest meseci, i da barem polovinu tog vremena budu srednje ili veoma izraženi, zaključeno je na panelu Medicinskog instituta.

Foto: freedigitalphotos.net/David Castillo Dominici

Doktorka Elen Rajt Klejton, predsednik ove ustanove i pedijatar u Vanderbilt univerzitetu u Nešvilu, kaže da se nada da će novi kriterijumi omogućiti pacijentima koji boluju od ovog sindroma da lakše dođu do dijagnoze:

- Čak i lekar opšte prakse, ne samo specijalista, moći će na osnovu ovih kriterijuma da uspostavi dijagnozu sindroma hroničnog umora. To je veliki korak napred za ove pacijente, jer je neophodno da se dokaže da bolest nije proizvod njihove mašte, već ozbiljno i realno oboljenje.

Od 836.000 do čak 2,5 miliona Amerikanaca pati od sindroma hroničnog umora, a smatra se da se kod čak 90 odsto onih sa ovim poremećajem, bolest ne dijagnostikuje. Sindrom najčešće pogađa osobe između 40. i 50. godine života, a četiri puta više žena se žali na ovo stanje.

Javlja se kao snažan osećaj umora koji obično prati tipične simptome obične prehlade ili gripa: crvenilo grla, bolovi u mišićima i blago povišena temperatura. Osoba ima utisak da se nikada neće potpuno oporaviti. Kako vreme prolazi, simptomi ne samo da se ne ublažavaju, nego se čini da se pogoršavaju jer se pojavljuju nova mesta bolova, zatim stomačni i crevni poremećaji, gubitak težine i, u poodmakloj fazi, dugotrajan zatvor. Svi ovi gastrointestinalni simptomi obično se javljaju usled poremećaja u apsorpciji hranljivih namirnica. Prisutna je i tendencija ka alergijama, budući da je većina osoba koja pati od sindroma hroničnog umora ranije već obolevala od alergijske kijavice, čestih upala krajnika ili grla. Svi pomenuti problemi se na kraju obično rešavaju uzimanjem antibiotika širokog spektra.

Bolest se u praksi ipak, leči, bez obzira na to što dijagnostički kriterijumi do sada nisu postojali, i što se pravi uzrok ovog oboljenja još ne zna. Istraživači su do sada povezali hronični umor sa zapaljenjem nervnih ćelija u mozgu, dok neki veruju da se hronični umor javlja zbog određenog poremećaja u imunom odgovoru pacijenta.

Uslov je da pacijent barem šest meseci ima četiri od osam ovih simptoma:

  • Razdražljivost
  • Ekstremni umor
  • Umereno povišena temperatura
  • Bol u grlu i limfnim žlezdama
  • Udruženi bolovi u kolenima i laktovima
  • Problemi sa koncentracijom i zbunjenost
  • Glavobolje
  • Osećaj umora ne prestaje nakon spavanja
  • Bolovi i slabost u mišićima
  • Zaboravnost

Koga pogađa ovaj sindrom

Koraci do dijagnoze


  • Nema krvnog testa, skenera mozga ili drugog laboratorijskog ispitivanja koje bi dokazalo postojanje bolesti
  • Isključivanje postojanja drugih, sličnih bolesti
  • Utvrđivanje mentalnog i fizičkog stanja

Godine: Osobe od 40 do 50 godine. Ređe se javlja kod dece

Pol: Četiri puta češće pogađa žene nego muškarce

Životne navike: Osobe pod stresom. Gojazni i oni koji se ređe bave fizičkom aktivnošću

Socio-ekonomski status: Sindrom češće pogađa one sa tanjim novčanikom

Genetika: Bolest se češće javlja u porodici u kojoj već ima onih sa ovim sindromom

Slične bolesti

  • Lajmska bolest
  • Fibromijalgija
  • Sindrom Zalivskog rata
  • Netolerancija na gluten
  • Postpolio sindrom
  • Deficit vitamina B12

Kako se leči?

Trenutno nema specifične terapije, i ona je uglavnom simptomatska

Lekovi

Antidepresivi, anksiolitici, lekovi protiv bolova, pilule za spavanje

Terapija

Tehnike za opuštanje mišića, savetovanje kod psihologa, vežbanje

Navike

Smanjivanje stresa, izbegavanje kafe, alkohola, cigareta, usporavanje ritma

Alternativna medicina

Akupunktura, masaža, joga, meditacija

Izvor: Novosti.rs

Prati B92 na Viberu

Bolesti

Osećate umor i stalno ste žedni? Vreme je da proverite šećer

Dijabetes je bolest koja dugo može da razara organizam, a da osoba nije ni svesna da ga ima. S obzirom na to da povišen šećer u krvi "ne boli", mnogi kasno otkriju bolest. Nedostatak insulina može da dovede do ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, kao što su problemi sa bubrezima, oštećenje vida, kardiovaskularne tegobe. Zato je važno na vreme prepoznati određene simptome koji mogu da ukažu na šećernu bolest.

Bolesti sreda 5.07. 08:20 Komentara: 5

Bolest vena - veliki problem i lako rešenje

Bolesti vena, pogotovo nogu ,predstavljaju jedan od najrasprostranjenijih zdravstvenih problema savremenog doba i smatra se da do 60% odraslih osoba ima neki oblik venske bolesti. Takođe, zbog rasprostranjenosti i mogućnosti komplikacija koje nastaju zanemarivanjem ovog oboljenja dolazi do značajnih medicinskih kao i društveno-socijalnih problema.

Bolesti utorak 19.01. 15:54 Komentara: 10

Veštačko srce kuca za novi život

“Neverovatno” je reč kojom dr Alan Karpentije opisuje oporavak pacijenta koji je pušten kući skoro šest meseci nakon ugradnje potpuno veštačkog srca. Šezdesetosmogodišnjak, koji zahteva da ostane anoniman, sada živi potpuno normalnim životom, prenosi sajt Newser.

Bolesti utorak 20.01. 19:12 Komentara: 3
strana 1 od 58 idi na stranu