Radije trpe bol nego što prihvataju morfin

Foto: NEC Corporation of America/Flickr.com

Prihvatiti morfijum i olakšati sebi bol kod raka ili trpeti, dilema je koja je kod nas, nažalost, još prisutna. Profesor dr Dragan Pavlović, anesteziolog u KBC „Bežanijska kosa”, koji se bavi terapijom bola, tvrdi da u Srbiji ima još mnogo ljudi koji radije nepotrebno trpe bol, jer kod nas vlada jaka opiofobija – strah od sticanja zavisnosti.

– Plaše se pacijenti, rodbina, a nerealan strah ide čak dotle da lekari u domu zdravlja iskazuju nevericu prema mom specijalističkom nalazu da je pacijentu potreban opioid za jake mišićno-koštane bolove – kaže ovaj lekar.

Dr Snežana Bošnjak sa Instituta za onkologiju i radiologiju, naglašava kako se kancerski bol mora i može lečiti.

– Princip lečenja bola je da se za jak bol daje dovoljno jak lek. Morfin i lekovi slični morfinu, takozvani jaki opioidi su najmoćnija terapija za jak kancerski bol i zamene nema. Preporučuju se preparati morfina, koji se uzimaju oralno (na usta), a ovaj lek je u Srbiji dostupan u vidu sirupa ili kapi, koje se uzimaju na svaka 4 sata. Dugodelujući preparati oralnog morfina, koji bi se primenjivali na svakih 12 sati ili jedanput dnevno, u Srbiji nisu dostupni – objašnjava za „Politiku” ova lekarka.

Dr Bošnjak kaže da je potrošnja jakih opioida za lečenje bola u Srbiji u porastu: za poslednjih pet godina porasla je skoro dva puta. Potrošnja morfina u medicinske svrhe je takođe u porastu i za 2011. godinu iznosi 1,03 miligrama po glavi stanovnika, što je ispod Evropskog proseka od 12,6 miligrama.

– U Srbiji je unapređena zakonska regulativa koja se odnosi na opioide. Prema jedinstvenoj Konvenciji ujedinjenih nacija o narkoticima, zemlje potpisnice imaju dvojnu obavezu: da spreče zavisnost od narkotika, ali i da narkotike koji se koriste u medicini kao lekovi, obezbede za pacijente – kaže dr Bošnjak, koja je bila stipendista Kolaborativnog centra Svetske zdravstvene organizacije (SZO) za zakone i propise koji se odnose na opioide sa centrom u SAD.

Dr Nataša Milićević, specijalista interne i subspecijalista palijativne medicine, inače nacionalna koordinatorka projekta palijativnog zbrinjavanja, navodi da morfina i drugih opioidima ima u dovoljnoj količini, kao i da je oko 1.200 lekara u Srbiji prošlo obuku kako i kome propisuju ove lekove.

Problem su, međutim, stariji lekari i oni koji nisu prošli obuku, kod kojih je primetan strah od davanja ovog leka, a onda opiofobiju prenose i na pacijente.

– Nažalost, često srećemo pacijente koji izjednačavaju primenu morfina i jakih opioda sa umirućom situacijom. Prosto se boje da uzimaju morfin. Misle da je to za njih kraj i da je smrt neminovna, što nema nikakve veze. Takođe i veliki broj lekara još misli da su morfin i opiodi namenjeni samo za umiruće bolesnike, što nije tačno. Jačina bola je ta koja određuje lek, a za jake bolove morfin je bezbedniji lek od mnogih drugih koje pijemo „i šakom i kapom” – kaže dr Milićević.

SZO je lečenje bola, uključujući i terapiju morfinom proklamovala kao jedno od esencijalnih ljudskih prava, a list „Njujork tajms” je nedavno objavio da širom sveta svakoga dana oko šest miliona ljudi u završnom stadijumu raka trpi teške bolove samo zato što im nije dostupan morfijum. Iako vrlo jeftin lek, često ga nema, jer farmaceutske kompanije nemaju interes da ga proizvode. Ponekad dostupnost otežavaju propisi, to jest strah od zloupotrebe.

– Do 2003. godine naša zemlja je bila na začelju u korišćenju morfina po glavi stanovnika u istočnoj Evropi sa manje od jednog mikrograma po glavi stanovnika, a značajno ispod proseka u Evropi i svetu, jer lekovi nisu bili dostupni, ali je tada započeta obuka u vezi sa terapijom bola, a povećan je i broj lekova iz grupe opioida. Već 2010. godine, korišćenje morfina je povećano pet puta, a leka fentanila 20 puta tako da sada nismo na poslednjem mestu u istočnoj Evropi, već bliže sredini, ali je to još nedovoljno naspram stvarnih potreba – kaže dr Ivan Palibrk, načelnik Odeljenja za anesteziju Klinike za digestivnu hirurgiju KCS, koji dodaje da terapija bola traje onoliko dugo koliko bolesnik ima bol.

On kaže da ove lekove mogu da odrede lekari različitih specijalnosti, ali i lekari specijalisti opšte prakse, kao i oni koji rade na terenu.