U Srbiji sve više ljudi umire od raka

Foto: liz west/Flickr.com

Sumoran utisak da ne prođe nijedan dan, a da niste čuli da vam se neko blizak, ili poznat, razboleo od kancera i da se od ove bolesti u Srbiji mnogo umire – ipak, ne vara. Stopa smrtnosti od raka dojke, pluća, debelog creva ili prostate u Srbiji u proteklih 20 godina, od 1993. do 2012. godine, porasla je na 64,2 odsto, pa na 100.000 stanovnika od ovih vrsta karcinoma umiru 102 osobe, a 1993. – 62,2 osobe. Kada se posmatraju lokalizacije svih tumora na 100.000 stanovnika sa dijagnozom malignih oboljenja umire 141 osoba, navodi se u podacima dostavljenim „Politici” iz Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”.

Za razliku od naše sumorne statistike, najnoviji podaci Istraživačkog centra za karcinom u Velikoj Britaniji govore da su oni u protekle dve decenije stopu smrtnosti smanjili čak 30 odsto kod karcinoma pluća, dojke, debelog creva i prostate. To su uspeli zahvaljujući organizovanom skriningu, ali i savremenim metodama lečenja i ranom otkrivanju. Pre dve decenije u Britaniji je od raka na 100.000 ljudi umiralo 146, a danas 102. Naravno, nije nevažno ni to da Velika Britanija ostaje vodeća zemlja u istraživanju ove opake bolesti.

Na pitanje koliko ljudi ima šanse da se u Srbiji razboli od kancera, dr Dragan Miljuš, načelnik odeljenja za prevenciju i kontrolu nezaraznih bolesti u „Batutu” odgovara da procenjivanje rizika zahteva komplikovaniju kalkulaciju, ali da se na osnovu podataka registra za kancer u centralnoj Srbiji može proceniti da su od četiri navedene lokalizacije ove bolesti u 2011. godini, registrovane 201 novoobolele osobe na 100.000 stanovnika

Mnogo je objašnjenja zašto naše stope umiranja od ove opake bolesti rastu. Dok će laici epidemiju kancera u Srbiji dovoditi u vezu sa bombardovanjem i osiromašenim uranijumom, dugogodišnjim hroničnim stresom ili lošom organizacijom zdravstvene službe, epidemiolozi smatraju da se sada kancer samo bolje evidentira, ali i kasno otkriva.

– Period za koji postoje podaci o novoobolelima od malignih tumora u centralnoj Srbiji kratak je da bi se na osnovu njega moglo suditi o porastu tumora, ali se verovatno delom može pripisati boljoj evidenciji i kvalitetnijem prijavljivanju novoobolelih. Drugi razlog za porast je nedostatak organizovanih programa za primarnu i sekundarnu prevenciju malignih tumora u prethodnom periodu – kaže naš sagovornik

Dr Miljuš podseća da su zemlje članice Evropske zajednice još 1985. godine pokrenule zajednički program pod nazivom „Evropa protiv raka” sa ciljem da se do 2000. godine smanji smrtnost od ove bolesti za 15 odsto. Zahvaljujući kampanjama koje su se sprovodile u ovim zemljama, pre svega antipušačkim, zatim skriningu raka grlića materice, dojke i debelog creva, kao i aktivnostima u promociji zdravlja, smrtnost od kancera je smanjena u proseku za oko 10 odsto kod muškaraca i 80 odsto kod žena.

U borbi sa ovom bolešću najteže je nadoknaditi propušteno vreme, a to se nama upravo dogodilo: dok su evropske, razvijene zemlje uvodile nacionalne, obavezne programe ranog otkrivanja najzloćudnijih tumora: dojke, debelog creva i raka grlića materice, mi smo se borili sa sankcijama, ratovima, bombardovanjem, lošim uslovima života, siromaštvom.... Umesto početkom devedesetih (u Engleskoj skrining je počeo 1988), u aktivnu borbu sa kancerom krenuli smo tek u decembru 2012. godine organizovanim pozivanjem žena da se jave na mamografski pregled. Nažalost, ispostavilo se da niti imamo dovoljno obučenih radiologa da te nalaze na mamografima čitaju, niti su se žene odazivale u dovoljnom broju. Vlada Japana, donator mamografa, bila je zaprepašćena što ovi aparati stoje neraspakovani u podrumima mnogih zdravstvenih ustanova.

Naša dodatna bruka je i da kada se postavi dijagnoza raka, pacijenti čekaju na zračenje, negde i po tri meseca, a po pravilima je dozvoljeno najduže tri nedelje. Razlog: Srbija ima 10 aparata za zračenje, a prema broju stanovnika nam je potrebno 29. Poslednji aparat za zračenje kupljen je pre sedam godina. Prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju, po broju aparata za zračenje, Srbija je u rangu sa Mongolijom i Albanijom.

U Srbiji muškarci su najviše obolevali i umirali od raka pluća, kolona i rektuma, prostate, mokraćne bešike i želuca, a žene od tumora dojke, kolona i rektuma, grlića materice, pluća i materice. Tokom poslednje decenije uočen je porast u obolevanju i umiranju od svih vodećih lokalizacija raka, osim malignih tumora želuca.

– Skrining program za rak dojke među ženama od 50 do 69 godina, sprovodi se u 42 opštine. Do kraja jula 2014. pozvano je ukupno 116.359 žena, odnosno 24,1 odsto ciljne populacije. Urađeno je oko 60.000 mamografija i kod 181 žene otkriven je karcinom dojke – kaže primarijus dr Verica Jovanović, šef Kancelarije za skrining raka i dodaje da će u 2015. započeti drugi ciklus organizovanog skrininga karcinoma dojke. Skrining karcinoma grlića materice sprovodi se u 17 domova zdravlja, odnosno 13 okruga. Do jula 2014. godine testiranju se odazvalo 59 odsto pozvanih žena, a rak je otkriven kod 42.

Neko će reći da je važno da smo počeli, a neko će reći da je to samo „kap u moru”… Prosečno u Srbiji godišnje od neke vrste kancera oboli 24.830, a umre 14.000 osoba