Uskoro bismo infekcije mogli da lečimo virusima?

Sada, kada je broj bakterija otpornih na antibiotike u porastu, ovaj pomalo "jezivi" metod mogao bi ponovo da zaživi.

Sama tehnika je zapravo stara nekoliko hiljada godina u svojoj rudimentalnoj verziji – ljudi su primetili da voda iz određenih reka može da izleči infektivne bolesti poput lepre i kolere. Početkom 20. veka, naučnici su otkrili da su se u tim vodama nalazili specifični tipovi virusa, koji su ubijali bakterije koje su izazivale infekcije. Bez bakterija nije bilo ni infekcija.

Virus funkcioniše tako što svoj DNK ubaci u živu ćeliju, tako kidnapujući njenu sposobnost repliciranja kako bi napravio još virusa. Kada ćelija više nije u stanju da drže te replicirane viruse, ona eksplodira, oslobađajući ih kako bi nastavili da ponavljaju ovaj ciklus. Ovo takođe dovodi i do ubijanje te ćelije.

Bakteriofag je tip virusa koji cilja bakterijske ćelije.

Kada se nakon Drugog svetskog rata zapadna medicina okrenula antibioticima, Sovjetski savez je bio primoran da se okrene „fagnoj terapiji“.

Međutim, preterano korišćenje antibiotika dovelo je do evolucije i stvaranja superbakterija koje mogu da se suprotstave čak i najjačim antibioticima i to je razlog zbog kog sve više istraživača ponovo poklanja pažnju „fagnoj terapiji“.

Pritom, postoje ozbiljne prednosti njenog korišćenja. Dok antibiotici funkcionišu bez diskriminacije, ubijajući i bakterijama koje uzrokuju bolest, kao i one zdrave, svaki tip fage precizno nišani specifičan tip bakterije.

Međutim, ukoliko doktor ne zna koja vrsta bakterije je napala pacijenta, on mora da pravi koktel nekoliko vrsta faga kako bi bio siguran u efektivnost lečenja.

Ipak, u poređenju sa tradicionalnim antibioticima, koji mogu da zbrišu i zdrave bakterije i ostave pravo igralište za one jako loše bakterije otporne na antibiotike što može dovesti do jako ozbiljnih zdravstvenih problema.

„Antibiotici su zapravo jedan jako veliki čekić, a vama treba navođena raketa, a ova terapija bi mogla da bude upravo to“, smatra mikrobiolog Majkl Šmit sa Medicinskog univerziteta Južne Karoline u Čarlstonu.

I sa skoro neograničenim zalihama različitih faga (do sada nisu pronađene dve identične fage), bakterijska otpornost nije veliki problem – ukoliko bakterija razvije otpornost na jedan tipa, istraživači mogu prosto da dodaju druge faze u koktel.

Naravno, postoje i određeni problemi. Izolacija, pročišćavanje i skladištenje faga je znatno suptilnije i zahteva više vremena nego proizvodnja antibiotika. A tu je i najpraktičnija briga od svih – novac. Sa obzirom da se fage stvaraju prirodno, a njihova terapeutska upotreba je stara skoro jedan vek. bilo bi izuzetno teško da neka medicinska kompanija patentira odfređeni koktel kao intelektualnu svojinu. Nada i dalje postoji. Ovi kokteli se koriste u Rusiji i Poljskoj tako da bi uskoro mogle da dođu i do drugih delova sveta.

Foto: Image courtesy of ddpavumba / FreeDigitalPhotos.net