Koksaki – bolest prljavih ruku

Sa druge strane, neizbežni su i mitovi koji se najčešće odnose na načine prenošenja koksakija i simptome koji prolaze neopaženo.

U intervjuu za B92, dr Saša Janković, specijaliste medicinske mikrobiologije sa Instituta za imunologiju i virusologiju "Torlak", razbio je sve mitove o koksaki virusima – da li se mogu naći u klima uređajima, da li svako ko dođe u dodir sa njima oboli, koliko su opasni...

Šta su koksaki virusi?

Koksaki virusi (Coxsackie) su jedni od najmanjih RNA virusa koji izazivaju oboljenja kod ljudi i to uglavnom u detinjstvu. Otkriveni su slučajno pedesetih godina 20. veka kod pacijenta iz američkog gradića Coxsackie, po kome su dobili ime. Pripadaju rodu Enterovirus pored Poliovirusa, ECHO virusa i još nekih neklasifikovanih enterovirusa.

Kako se prenose?

Prenose se skoro isključivo fekooralnim putem, odnosno reč je o tipičnoj “bolesti prljavih ruku”. Izlučuju se stolicom (fecesom) i unose se u organizam kroz usta, najčešće prljavim rukama, tj. rukama koje nisu dobro oprane posle (slučajnog) dodira sa stolicom u kojoj ih ima (menjanje pelena, čišćenje noša itd.)

Kako se ne prenose?

Ne prenose se vazduhom (kijanjem, kašljanjem, kroz ventilacione sisteme ili klima uređaje), ne prenose se uobičajenim seksualnim kontaktom, ne prenose ih ptice, životinje ili insekti.

Da li koksaki možemo dobiti posredstvom prljavih filtera u klimi? Ili iz vazduha?

Ne!

Peter aka anemoneprojectors/Flickr.com

Da li svako ko dođe u kontakt sa koksakijem mora biti bolestan?

Naprotiv! Više od 90% infekcija koksaki virusima prolazi bez ikakvih simptoma, tj. radi se o klinički nemanifestnim infekcijama. Samo mali procenat infekcija dovodi do nekog oboljenja, pri čemu je obično reč o vrlo blagim bolestima koje prolaze same od sebe i ne ostavljaju nikakve posledice.

Koje sve organe napada koksaki? Koje bolesti nastaju od ovih virusa?

Kao što je već rečeno, u preko 90% slučajeva koksaki virusne infekcije prolaze neprimetno. U 5-10% slučajeva se može razviti meningitis (upala moždanih ovojnica), perimiokarditis (upala srčanog mišića i srčane maramice), nespecifično dugotrajno subfebrilno stanje (stanje sa blago povišenom telesnom temperaturom: 37°C – 38°C), a koksaki virusi se “optužuju” da mogu izazvati i neke oblike dijabetesa ili tireoiditisa (upala štitne žlezde), ali to nije jasno naučno dokazano.

Zašto nekome razori organizam a kod nekoga prođe neprimećeno?

Nije u potpunosti razjašnjeno. Jedan faktor koji na to utiče je sam virus, tj. specifičnost konkretnog soja virusa koji cirkuliše i izaziva infekciju, a drugi faktor je krajnje individualna reakcija imunskog sistema napadnutog organizma.

Koliko je, prema Vašem mišljenju, ovaj virus opasan?

Ne posebno, pošto u preko 90% slučajeva koksaki virusne infekcije prolaze neprimetno, a samo mali procenat infekcija dovodi do nekog oboljenja, pri čemu je obično reč o vrlo blagim bolestima koje prolaze same od sebe i ne ostavljaju nikakve posledice.

Priča se o "navali koksaki virusa" u Srbiji, da li je to zaista tako?

Ne! Nema ih ni manje ni više nego drugde u svetu, ni manje ni više nego godinama unazad. Tzv. “navala koksaki virusa u Srbiji” je uglavnom posledica neinformisanosti, neznanja, senzacionalizma i različitih špekulacija.