Bakterije uzrok angine

Bakterija se lako prenosi, često je dugo prisutna u grlu i nosu, ali izaziva burne reakcije prilikom pada imuniteta.

Piše: Dr Ljiljana Leković, specijalista pedijatrije
Dom zdravlja „Dr Ristić“

Bol u grlu ili zapaljenje grla je jedna od najčećih zdravstvenih tegoba kod dece u ranom detinjstvu, naročito tokom zimskih meseci. Ali, ako dete dobije visoku temperaturu, iznad 38,5, bez simptoma prehlade, kijanja, kašljanja, promuklosti, to može da ukazuje na streptokokno zapaljenje grla, koje treba lečiti.

Kada se kaže "gnojna angina", podrazumeva se da je uzročnik upale piogeni streptokok (Streptococus pyogenes), vrsta bakterije koja se lako prenosi, a koja nekada može i mesecima da bude prisutna u grlu i nosu, ne stvarajući nikakvu "štetu". To su deca "kliconoše", koja pri rutinskom uzimanju brisa grla uvek pokažu prisustvo streptokoke u malom broju kolonija, a nisu bolesni. Međutim, povremeno se ove bakterije okreću protiv, kada je imuni sistem oslabljen, jer je bio suviše opterećen borbom protiv prethodnih, čestih prehlada i nazeba, ili je dete tu bakteriju "pokupilo" od svog druga. Šta god da je razlog, bakterija kreće naglo da oslobađa toksine i druge otrovne materije u organizmu deteta, koje izazivaju bol u grlu i druge tegobe.

Grlo deteta je jarko "vatreno" crveno, prisutne su bele tačkice gnoja na krajnicima, a limfni čvorovi vrata su osetljivi i bolni. Dete je bledo, bez apetita i oseća se izrazito loše.

Budući da su temperatura i bol u grlu, takođe simptomi prehlade i gripa, dete treba da pregleda pedijatar, ukoliko ove tegobe ne prate kašalj i curenje iz nosa.

Streptokokno oboljenje ne sme olako da se shvati. Ako se ne leči, može da dovede do komlikacija, kao što su zapaljenje bubrega i reumatska groznica.

I druge bakterije mogu povremeno da prodru u grlo i izazovu slične simptome- stafilokok, hemofilus, pa i neki virusi, kao onaj, koji izaziva infektivnu mononukleozu.

Danas je postavljanje dijagnoze mnogo jednostavnije, zahvaljujući "brzom streptokoknom testu". Istraživanja pokazuju da je ovaj test, koji traje 20 minuta, jednako precizan kao i daleko sporija analiza klasičnog brisa, koji se čeka 24-48h. Analiza krvi iz prsta je važna i kada sumnjamo na mononukleozu, koja ima veoma sličan nalaz u grlu. Broj belih krvnih zrnaca i njihov periferni razmaz je pouzdan pokazatelj bakterijske infekcije.

Zapaljenje grla se leči antimikrobnim lekovima, antibioticima koji brzo deluju. Penicilini, prirodni i polusintetski su lek izbora. Deci koja su alergična na ovu grupu lekova, daju se makrolidi i njemu sličn i- Eritromicin, Klaritromicin, a mogu se dati i lekovi iz grupe cefalosporina. Novi lekovi su napravljeni da se mogu dati u dve, a neki i u jednoj dnevnoj dozi, što je komforno i detetu i roditelju. Lek se mora uzimati na vreme, u preporučenoj dozi i dovoljno dugo, najčešće deset dana.

Ublažavanje bola u grlu trebalo bi da nastupi za 24-36h posle uzimanja antibiotika, a i temperatura će biti niža. Za ublažavanje bolova u grlu mogu se koristiti sprejevi za grlo, koji sadrže anestetik, kao i sirupi Brufen ili Paracetamol, koji su istovremeno lekovi i za povišenu temperaturu, a i bol.

Dešava se da roditelji prestanu da daju detetu lek "na svoju ruku", jer povraćaju lek, jer im je bolje, jer sami "procene" da više ne treba. Prevremeni prestanak uzimanja propisane količine leka dopušta najotpornijim streptokokama, onima koje su preživele prve količine antibiotika, da razviju otpornost na lek i da "uzvrate udarac" u jačem obliku.

Kada dete povraća, dakle kada ne možemo biti sigurni da će dobiti potrebnu količinu leka i kada je klinička slika bolesti ozbiljna i teška, treba se opredeliti za "neomiljeni " način lečenja, a to su injekcije.

Dok ne odu kod lekara, roditelji treba da se pozabave spuštanjem povišene telesne temperature, da deci daju dosta tečnosti i laku hranu. Može se staviti obloga oko vrata (pola alkohol, pola voda), što će olakšati bol, kao i naprskati grlo sprejem, koji u sebi ima anestetik. U svakom slučaju, kod dece uzrasta od dve do šest godina, kada su moguće febrilne konvulzije zbog visoke temperature, odlazak kod dečijeg lekara ne treba odlagati.

Da li treba "čuvati" krajnike, odnosno kada ih treba operisati često je pitanje u ordinaciji. Definitivan odgovor daje specijalista ORL. "Kandidati" su ona deca, koja su imala pet dokazanih streptokoknih angina u toku godine. Ako su krajnici i van bolesti ogromni, kriptozni, ako remete normalno disanje i uzimanje hrane, ako deca dišu na usta i "hrču" noću treba se odlučiti za operaciju.

Krajnici su "prva linija odbrane" od infekcije, oni su "ogledalo" dešavanja u organizmu i pedijatri se trude da ih sačuvaju. Kada ih nema u kliničkom pregledu, gubimo jedan važan UVID! Ne treba ih vaditi pre treće godine, osim "trećeg" u nosu, koji se može odstraniti i ranije.

Savet

Stomatolozi kažu: promenite vašem detetu četkicu za zube svaki mesec, jer bakterije mogu da se skupljaju u njoj. I, svakako je bacite ako je vaš mališan imao "gnojnu" anginu.

Prevencija

Vakcina ne postoji. Najbolji način da se izbegne ovo oboljenje je odmor, dovoljno sna, voća, povrća, šetnje na čistom vazduhu, jačanje prirodnih odbrana vašeg deteta. Dodajte u zimskom periodu vitamin C, A i cink, bilje kao što je ehinacea, beli luk.