Kako se moždani udar leči?

Ukoliko se u ovoj ranoj fazi moždanog udara primeni trombolitička terapija, koja ima sposobnost da razloži tromb, moguće je otpušavanje krvnog suda i ponovno uspostavljanje cirkulacije u moždanom tkivu. Tada su posledice moždanog udara daleko manje i kod značajnog broja bolesnika neurološka oštećenja se potpuno povlače. Efekti primene trombolize su veći ukoliko se terapija da što pre u odnosu na nastanak simptoma. Primena ove terapije posle 4,5 sata od nastanka moždanog udara nema više povoljan efekat, a može biti i opasna zbog većeg rizika od komplikacija kao što je intrakranijalno krvavljenje. Bolesnik kod koga se primeni tromboliza ima za oko 30% veću šansu da posle tri meseca bude bez ili sa minimalnim neurološkim deficitom u poređenju sa bolesnikom kod koga ova terapija nije primenjena.

Trombolitičkom terapijom leči se samo oko 5-6% svih obolelih od moždanog infarkta. Jedan od razloga za tako mali broj bolesnika sa moždanim udarom koji se leče ovom terapijom je kasni dolazak u bolnicu kada se ova terapija više ne sme primeniti. Pored toga, trombolitička terapija se ne sme davati kod značajnog broja osoba sa izvesnim stanjima ili bolestima koja bi mogla da povećaju rizik od krvavljenja, a nije moguća ni njena primena kod najtežih oblika moždanog udara sa komom. Iz ovih razloga odluka o primeni trombolize nije jednostavna i mora biti doneta od strane visokospecijalizovanog neurologa osposobljenog za njenu primenu. Trombolitička terapija se može dati samo posle urađenog skenera glave kojim se isključuje postojanje moždanog krvavljenja, pa za razliku od infarkta srca ona se može primenjivati samo u odgovarajuće opremljenim bolnicama. Razlog za mali broj bolesnika koji se leče trombolizom je i nedovoljan broj centara koji su opremljeni i kadrovski obučeni za njenu primenu.

Primena ove terapije u Srbiji počela je 2006. godine u Urgentnom centru u Beogradu, a danas se sprovodi u još 7 centara (Bolnica «Sveti Sava» u Beogradu, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Užice, Kraljevo i Subotica). Preko Medicinskog fakulteta u Beogradu do sada je obučeno oko 70 neurologa

iz Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore. U ovom procesu edukacije veoma je važno obaviti i obuku lekara SHP koji treba prvi da prepoznaju bolesnika koji je kandidat za trombolizu.

Primena ove terapije nije moguća kod svih bolesnika koji imaju moždani udar zbog rizika od komplikacija koje ova terapija nosi. Tada se daje aspirin koji može da umanji negativne efekte moždanog infarkta u toj ranoj fazi, ali se ne sme dati bolesniku koji ima moždano krvavljenje. Dakle, ne preporučuje se samoinicijativno uzimanje aspirina dok se ne uradi skener glave.

Svaki bolesnik sa moždanim udarom treba najhitnije da bude doveden u najbližu specijaliziovanu ustanovu, jer rano prepoznavanje i lečenje komplikacija koje prate moždani udar značajno smanjuju njegove posledice. Sve bolesnike sa moždanim udarom treba lečiti u jedinicama za moždani udar, slično koronarnim jedinicama u kojima se leče bolesnici sa srčanim infarktom. U tim jedinicama postoje odgovarajući aparati i radi visokospecijalizivano osoblje obučeno da blagovremeno prepozna moguće komplikacije i da spreči njihovo nastajanje. To su srčane aritmije, povišena temperatura, skokovi krvnog pritiska, zagrcnjavanje pljuvačkom ili hranom, upala pluća, mokraćne infekcije, tromboze vena, pojava rana od ležanja i slično. Ove komplikacije su zapravo i najčešći uzroci nepovoljnog ishoda ovih bolesnika. Blagovremenom prevencijom i lečenjem ovih komplikacija u jedinicama za moždani udar smanjuje se smrtnost i invaliditet bolesnika koji su doživeli moždani udar. Za razliku od 54 koronarne jedinice, u Srbiji za sada postoje samo 3 takve jedinice za moždani udar od kojih dve u Beogradu.

Šta podrazumeva rehabilitacija bolesnika sa moždanim udarom?

Cilj rehabilitacije je da se bolesnik sa moždanim udarom osposobi za vraćanje svim prethodnim radnim i socijalnim aktivnostima kada je oštećenje manje, a u slučaju većeg deficita uspostavljanje pokretjivosti i samozbrinjavanja.Rehabilitacija ovih bolesnika treba da počne od prvog dana nastanka moždanog udara. Ukoliko je bolesnik životno stabilan i bez kardioloških komplikacija, veoma rano se započinje sa vežbama oduzetih ili slabih ekstremiteta. U okviru te rane rehabilitacije sprovode se i vežbe gutanja, logopedski tretman govornog poremećaja i rade sve rehabilitacione mere kojima se sprečava pojava komplikacija kao što su upala pluća ili pojava rana od nepokretnosti.

Kasnije, ukoliko je invaliditet izraženiji fizikalna terapija se nastavlja u specijalizovanom rehabilitacionom centru čiji je cilj uspostavljanje pokretljivosti i vraćanje svih motornih i drugih oštećenih funkcija. Veoma je važna i socijalna rehabilitacija ovih bolesnika. Iz tih razloga preporučuje se da porodica bude uz samog bolesnika što više, jer je njihov oporavak značajno bolji.