strana 1 od 7 idi na stranu

Gojaznost i dijabetes kod dece

Broj obolelih od dijabetesa ima epidemijske razmere: oko 170 miliona ljudi širom planete ima dijabetes, a procenjuje se da ce do kraja 2010. godine ovaj broj povećati na 300 miliona. Posebno zabrinjava činjenica da je sve više dece koja boluju od dijabetesa.

dr Slavica Dautovic pedijatar – endokrinolog
Izvršna direktorka Udruženja „JOD“
Stručna saradnica MENSA Srbije

Broj dece, među obolelim od dijabetesa poslednjih decenija raste za 0,5 do 1 odsto! Zavisno od geografske regije među novootkrivenim dijabetičarima sa tipom 2 šećerne bolesti njih 8-45 odsto su deca. Razlog tome je, između ostalog i sve veći broj gojaznih mališana, pri čemu prednjače SAD, a u Evropi Španija (27 % dece i adolescenata), Italija (36% dece do 9 godina), Grčka. Najmanje ugojene dece ima u Finskoj – 13%. Oboleli od šerećne bolesti tipa 2 u 80-90 odsto slučajeva su gojazne osobe.

Prema nekim istraživanjima iz 2000. godine, svako sedmo dete u Srbiji, a svako peto u Vojvodini je preuhranjeno. Gojaznost je bolest koja se karakteriše povećanjem masne mase tela u meri koja ugrožava zdravlje i dovodi do povišenog krvnog pritiska, šećerne bolesti i brojnih drugih problema. U celom svetu, pretpostavke su da ima 500 miliona preuhranjenih i 250 miliona gojaznih osoba. To je danak epohi blagostanja koja podrazumeva da je većini populacije stalno dostupna industrijska, brza i nekvalitetna hrana.

Kako nastaje dijabetes?

Šećer je glavno gorivo i izvor energije za naš mozak i mišiće. Sve što pojedemo pretvara se prvo u glukozu, šećer, pa se putem krvi distribuira u sve ćelije organizma kako bi one mogle da rade. Ali, da bi šećer mogao da uđe u ćeliju neophodno je da se na njoj najpre «otključaju vrata» - a taj ključ je hormon insulin koji se luči u beta ćelijama gušterače (pankreasa). Usled nedostatka insulina (što se dešava u tipu 1 šećerne bolesti) ili ukoliko insulin iz nekih razloga ne može da ispuni svoju ulogu – da otključa ćeliju – što se dešava u početku razvoja šećerne bolesti tipa 2 – šećer ne ulazi u dovoljnoj količini u ćeliju, već se nakuplja u krvi. Krv postaje gusta, izaziva osećaj žeđi, oboleli pije više vode, usled čega češće mokri, mokraća je slatka jer se višak šećera u krvi preliva u mokraću, a slatka krv i slatka mokraća su pogodno tle za razvoj bakterija i gljivica, pa su kod dijabetičara češće infekcije. Pošto ćelija ostaje bez goriva, organizam počinje da stvara tzv. ketonska tela koja mogu da uđu u ćeliju i bez insulina, a jedno od tih tela je aceton, pa oboleli od dijabetesa mogu da imaju acetonski dah. Kod dece sa tipom 1 se simptomi ispoljavaju brzo, dramatičniji su i dijagnoza se postavlja obično u roku od 2-3 nedelje. Kod tipa 2, međutim, simptomi mogu da traju godinama (5-7 godina) i da se bolest dijagnostikuje relativno kasno, kada se praktično već ispolje i komplikacije.

Hormon insulin ne reguliše samo nivo šećera u krvi, već je važan za regulaciju masti i rast ćelija. Zato osobe sa dijabetesom, ako se ne leče pravilno imaju ubrzanu i jako izraženu aterosklerozu – nagomilavanje masti u krvnim sudovima koji postaju uski, krti i skloni pucanju. A kao posledica toga, može da se javi slepilo, bubrezi otkazuju funkciju, zbog propadanja nerava i krvnih sudova nastaju gangrene stopala, povišen krvni pritisak, srčani i moždani udar, infarkt...

Glavni krivci su nasleđe i debljina. Za neke oblike dijabetesa tačno se zna uzrok, za mnoge se ne zna. Najčešće su udruzena dva ključna faktora: genetika i okruzenje. Više od 70 gena igraju ulogu u razvoju dijabetesa, ali nijedan nije sam odgovoran, pa se govori o nasleđivanju sklonosti, a ne bolesti. U 65 od sto slučajeva glavni krivac za ispoljavanje dečijeg dijabetesa je genetika. Od faktora sredine najvažniji je nepravilna ishrana, odnosno gojaznost kao posledica toga.

Za razliku od odraslih definisanje gojaznosti kod dece i adolescenata nije jednostavno, jer je ukupan sadržaj telesne masti različit i promenljiv u odnosu na uzrast, pol i stadijum pubertetskog razvoja. Ukupan sadržaj masti u telu se menja tokom rasta, a samim tim i ITM (Index Telsne Mase). Najmanji je od 2. do 5 godine života nakon čega se postepeno povećava. Devojčice u adolescenciji imaju znatno veći procenat masti od dečaka. Suprotno laičkim stavovima ni gojaznost ni dijabetes ne gube se u pubertetu. Samo uz redovnu kontrolu i terapiju moguće je nastaviti kvalitetan život. Podrška okruženja, posebno u prvom trenutku je izuzetno važna. Fizička aktivnost je neohodna, ali kako rastu, deca se sve manje kreću, pa su i njihove kalorijske potrebne manje nego što se misli. Za dečake su nešto veće nego za devojčice, a i kod jednih i kod drugih su povećane u prvoj godini puberteta. Generalno, možemo reći da je deci do puberteta potrebno oko 1500 kCal, a zatim oko 2000. A samo jedna čaša soka sadrži i do 300 kalorija.

Deca i mladi većinom imaju nezdrave životne navike: unose previše belog hleba, preskaču obroke, ne jedu dovoljno svežeg voća i povrća, a preterano konzumiraju grickalice, sokove, slatkiše, malo se kreću.

Zbog toga tinejdžeri sve češće i sve ranije ispoljavaju tegobe odraslih – povišen krvni pritisak, dijabetes, bolesti kičme i zglobova, teškoće u disanju, premećaj polnog razvoja. Masno tkivo nije samo rezervoar masti, već aktivan hormonski organ u kojem se stvara više od 30 hormona. Ovo tkivo je ljuti protivnik insulina i pruža mu veliki otpor, što ga je više – insulin mora više da se»potrudi» da bi obavio svoj zadatak. Ovo stanje se zove «insulinska rezistencija». Vremenom dolazi do iscrpljivanja pankreasa i u početku imamo stanje sa mnogo insulina, ali bez pravog efekta, koje potom prelazi u stanje bez insulina. Oba dovode do predijabetesa i ispoljenog dijabetesa.

Mladi nemaju dovoljno saznanja o tome šta znači pravilna ishrana, često se ugledaju na roditelje koji se i sami nekvalitetno hrane, a zatrpani su i agresivnim reklamama koje im nude upravo proizvode koji su sa zdravstvenog aspekta najštetniji. A tu je i gomila kioska sa brzom hranom koji bukvalno opsedaju škole. Učenici svoj džeparac troše najčešće na gazirane napitke, smoki, čips, pljeskavice, hot-dog, čokolade. U Srbiji se razmatra mogućnost povratka školske užine i uklanjanjea ovih kioska iz neposredne blizine škole, a u EU se već pokreće program podele besplatnog voća i povrća u obrazovnim ustanovama.

-Zasićene životinjske masti i rafinisani šećeri su najpogubiniji, naglašava dr Dautović. - Treba se hraniti ugljenohidratnom hranom sa dosta dijetnih vlakana, izbegavati masnoće i biti umeren u unosu proteina. Takođe, veoma je važno bavljenje sportom, ali i poštovanje rituala ishrane. Roditeljima uvek savetujem: budite primer svojoj deci i za stolom se ponašajte kao u skupom francuskom restoranu – nema ogromnih porcija, halapljivog jedenja, gledanja TV-a, nema dosipanja, jede se priborom, polako, s užitkom, svesno. Važno je i uzimati dovoljne količine vode i prirodnih sokova ili čajeva. Dijabest se uspešno leči pravilnom ishranom, fizičkom aktivnošću, što je jednako važno kao i insulin ili tablete.

Dijete

Dijete koje sadrže manje od 800 kalorija dnevno mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje: hormonski poremećaji, neplodnosti, gubitak kose, promene na koži, kamen u bubregu, oštećenje nervnog sistema i moždanih ćelija. Uravnoteženi gubitak težine od 0,7 kg nedeljno je bezbedan za organizam. Ukoliko se dnevno potroši 500 kalorija više nego što se unese, gubi se oko pola kilograma nedeljno, a za to nije potrebna dijeta, već malo više aktivnosti, sporta i ograničene porcije.

Postojeći komentari (4) | Pošaljite komentar

Odštampaj Pošalji

Bolesti - ostali tekstovi

Kako vreme utiče na zdravlje

| 19. novembar 2009.

Poslednjih godina vremenske prilike sve se više mijenjaju. Brišu se razlike između četiri godišnja doba i nema postepenog prelaska iz jednog u drugi, što bi omogućavalo našem organizmu da se prilagodi. Dalje

Postojeći komentari (1) | Pošaljite komentar

Efikasno i strpljivo - pneumonije

| 16. novembar 2009.

Pneumonije (upale pluća) su vodeći uzrok smrti u odnosu na sve druge infektivne bolesti u svetu. Uzimanje antibiotika „na svoju ruku” nije preporučljivo. Dalje

Postojeći komentari (3) | Pošaljite komentar

Kifoze - zašto i kod koga?

| 13. novembar 2009.

Anatomski, kičmeni stub ima 3 fiziološke krivine od kojih je jedna kifoza u grudnom delu,odmah iza rebara. Ta krivina (grba) podrazumeva zakrivljenost srednjeg-grudnog dela kičme prema nazad, dajući ledjima blago okrugli izgled. Dalje

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

Muke s kašljem

| 12. novembar 2009.

Brzina izdahnutog vazduha pri kašljanju je 100 puta veća nego u normalnom
izdisaju, zato što telo pokušava da iz disajnih puteva izbaci strane čestice Dalje

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Misteriozna bolest srca-miokarditis

| 01. novembar 2009.

Jak zamor i nedostatak daha – dovoljan razlog za odlazak kardiologu. Razni virusi i infekcije poput koksakija, hepatitisa, mononukleoze, gripa ili rubele – Dalje

Postojeći komentari (2) | Pošaljite komentar

Kako se moždani udar leči?

| 29. oktobar 2009.

Poslednjih godina moguće je efikasno lečenje moždanog udara i zaustavljanje oštećenja moždanog tkiva, ali samo kada se u odgovarajuću ustanovu stigne Dalje

Postojeći komentari (4) | Pošaljite komentar

Kad bole sinusi

| 27. oktobar 2009.

Kašljete, kijate, umorni ste i imate glavobolju. Mislite da ste nazebli. I pored lekova koje ste samoinicijativno uzeli, simptomi nazeba ne prolaze. Možda imate sinuzitis? Dalje

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Od bižuterije do ćilibara

| 24. oktobar 2009.

Neprijatni hronični zapaljenski proces zadaje najviše problema u pubertetu, ali mnogima i kasnije. Higijena, zdrav i uravnotežen život – čarobno rešenje Dalje

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

Operacijom do mladalačkog vida

| 22. oktobar 2009.

Svaka druga osoba posle 65. godine oboli od katarakte, koja se danas uspešno leči ultrazvučnim zahvatom. Svako zamućenje sočiva nazivamo mrenom, odnosno kataraktom, ali svaka mrena nije ista za operaciju. Dalje

Postojeći komentari (0) | Pošaljite komentar

strana 1 od 7 idi na stranu