Moždani udar – hitna reakcija

Uobičajene su dve vrste reakcije na nastanak simptoma moždanog udara. Jedna je čekanje da simptomi spontano prođu tokom narednih sati, čak do narednog dana, a druga je da se panično sopstvenim transportom odlazi do neke najbliže zdravstvene ustanove, koja često nije osposobljena da prepozna i zbrine ovakvog bolesnika. Nije dobro ni jedno ni drugo.

Ukoliko se oseti neki od navedenih simptoma i oni se održavaju tokom oko 10-15 min ne treba oklevati i čekati da se tegobe spontano povuku, već odmah telefonom pozvati službu hitne pomoći koja će proceniti hitnost tegoba i da li one predstavljaju moždani udar. Treba sačekati dolazak njihove ekipe koja već u transportu može da uradi prvo zbrinjvanje ovih bolesnika, napravi procenu da li je bolesnik za trombolitičnu terapije, koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma, i donese odluku u koju ustanovu treba bolesnika odvesti.

Samoinicijativno odvoženje bolesnika sa simptomima moždanog udara do neke zdravstvene ustanove nije dobro iz više razloga. Prvo, postoji rizik od velikog gubitka vremena do dolaska u pravu ustanovu koja može da leči takvog bolesnika. Bolesnik može biti doveden u ustanovu koja uopšte nije osposobljena za zbrinjavanje takvog bolesnika ili se dovodi u pravu ustanovu, ali u tom trenutku u toj ustanovi ne radi skener, aparat za snimanje glave, koji je neophodan za donošenje odluke o terapijskom pristupu ili se dovodi u ustanovu koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom, ali nije osposobljena za primenu trombolitične terapije. Pored šetanja teškog bolesnika od ustanove do ustanove, gubitak vremena može biti presudan da se odustane od trombolitične terapije koja se može primeniti samo u prva tri sata od nastanka simptoma. Ukoliko se i sačeka 10-15 min dolazak ekipe hitne pomoći, gubitak vremena je znatno manji. Lekari hitne pomoći mogu da naprave procenu da li bolesnik jeste kandidat za trombolitičnu terapiju, da li je preteće životno ugrožen, mogu da urade neke osnovne dijagnostičke procedure do dolaska u bolnicu (merenje krvnog pritiska, EKG, nivo šećera u krvi), primene potrebne terapijske mere, informišu se o ranijim značajnim bolestima, zatim jave odgovarajućoj ustanovi da dolaze sa takvim bolesnikom i predoče unapred njegovo stanje i kao prioritetno vozilo maksimalno brzo stignu do prave ustanove koja može da zbrine bolesnika sa moždanim udarom.

Ukoliko se simptomi moždanog udara spontano potpuno povuku u roku od oko 10-30 min od njihovog nastanka, treba telefonom konsultovati lekara hitne pomoći i prema njegovoj preporuci može se uputiti i privatnim vozilom do odgovrajauće ustanove. Ovi kratkotrajni simptomi, koje nazivamo tranziotorni ishemijski atak (TIA) mogu biti uvod u nastanak kompletnog moždanog udara, obično u narednih 48 sati. Iz ovih razloga, kod ovih osoba se ubrzano sprovodi dijagnostički postupak i donosi odluka da li postoji potreba i mogućnost hirurškog uspostavljanja prolaznosti karotidnih arterija.

Šta je to što neko ko je pored osobe koja je doživela moždani udar treba da uradi?

Osnovno je da se treba uzdržati od paničnog reagovanja. Zavisno od tegoba koje nastaju, položaja osobe i mesta na kome se tegobe razvijaju, ta osoba treba da se polegne, jer se time omogućava bolji priliv krvi do mozga. Retko se tegobe moždanog udara razvijaju u sekundama, a mnogo češće se razvijaju tokom više minuta do pola sata. Takvi bolesnici većinom ne gube svest, ali je moguće da kod teških oblika moždanog udara dođe i do toga. Tada tu osobu treba okrenuti i na bok. U slučaju nastanka i najtežih oblika moždanog udara veoma retko se dešava se da dođe do prekida srčane radnje i disanja u tim prvim minutima, a retko i satima kasnije. Zbog toga nije uobičajeno da se ovakvim bolesnicima radi masaža grudnog koša ili pokušava veštačko disanje od strane laika. Mnogo češće, osoba sa moždanim udarom razvija skok krvnog pritiska, ali suprtno opštem mišljenju, potpuno je pogrešno pokušavati sa njegovim sniženjem pre dolaska u bolnicu. Pogotovo se ne prepopručuje uzimanje nitroglicerina i sličnih lekova za srce koji značajno snižavaju krvni pritisak. Naime, pokazano je da u toj situaciji mozgu više odgovara visok krvni pritisak, nego njegovo snižavanje koje može uzrokovati značajno veće posledice nego što bi bile ukoliko se pritisak ne snižava. Dakle, još jedan razlog zašto treba sačekati dolazak ekipe hitne pomoći.

Veoma je važno da se do dolaska ekipe hitne pomoći obezbedi medicinska dokumentacija iz koje se vidi od kojih značajnijih bolesti je osoba lečena ili pozove najbliži član porodice koji će te podatke moći da da. Od tih podataka o ranijim bolestima, kao i od tačnog vremena nastanka tegoba zavisi i da li će takva osoba moći da primi trombolitičnu terapiju. Ukoliko sam bolesnik ne može da kaže tačan momenat nastanka tegoba, treba utvrditi ko ga je i kada poslednji put video bez tegoba. Nepoznato ili neprecizno vreme nastanka simptoma moždanog udara onemogućava primenu trombolitične terapije! Nastanak simptoma moždanog udara u toku spavanja takođe onemogućava primenu ove terapije, zbog čega je veoma važno saznati da li se bolesnik probudio sa simptomima. Pored vremena, važno je saznati i kolika je telesna težina bolesnika, da li je imao prethodnih dana neke povrede, medicinske intervencije i operacije, od kojih hroničnih bolesti se leči i koje lekove redovno uzima. Svi ovi podaci su od presudne važnosti za donošenje odluke da li je bolesnik kandidat za trombolitičnu terapiju i sa kojim stepenom hitnosti i u koju ustanovu ga treba odvesti.