Kamen u bubregu raste bez simptoma

Način ishrane, povećana gojaznost i promena stila života glavni su „krivci“ što se stalno povećava broj ljudi koji imaju kamen u bubregu, mokraćnim kanalima i mokraćnoj bešici, ili nefrolitijazu. Stručnjaci upozoravaju da ova bolest poprima razmere pandemije. Najčešće obolevaju muškarci između 30 i 50 godina, a u poslednje vreme i sve više žena i dece.

Nefrolitijaza je sistemska bolest koja je povezana sa hroničnim oštećenjem bubrega, povećanim rizikom za razvoj koronarne bolesti, hipertenzijom, dijabetes melitusom tip 2, ali i sa metaboličkim sindromom i bolestima kostiju. Ukoliko se ne leči postaje hronična, a kamen će se ponovo stvoriti u narednih 10 godina kod čak 70 odsto bolesnika.

- Rizik da se ponovo stvori kamen raste sa starošću bolesnika i vremenom praćenja, a najveći je u prve četiri godine od pojave prvog kamena - objašnjava u intervjuu „Novostima“ prof. dr Sanja Simić Ogrizović, nefrolog Klinike za nefrologiju Kliničkog centra Srbije.

Zbog čega se u bubrezima stvara kamen?

- Kalkulusi mokraćnog sistema nastaju zbog narušavanja delikatne ravnoteže u samom mokraćnom sistemu. Bubrezi moraju da čuvaju vodu, ali i da izluče materije koje su slabo rastvorljive u vodi. Ova dva suprotna zahteva moraju da budu izbalansirana za vreme prilagođavanja na različitu ishranu, klimatske uslove i fizičku aktivnost. U slučajevima kada mokraća postane prezasićena nerastvorljivim supstancama bilo zbog prevelikog izlučivanja, ili zbog čuvanja vode, kristali se formiraju, narastu i prerastu u kamen. Koji su faktori rizika za nastanak nefrolitijaze?

- To su smanjen unos tečnosti i povećan unos proteina životinjskog porekla, soli, belog šećera i oksalata, ali je rizik veći kod osoba muškog pola, i kod osoba koje imaju infekcije mokraćnog trakta ili oboljenja mokraćnog trakta u kojima postoji zastoj mokraće (anatomske anomalije bubrega, suženje uretera, refluks mokraće, uvećanje prostate i sl). Faktor rizika mogu da budu i neki endokrini i metabolički poremećaji (hiperparatireoidizam, urična dijateza), genetska predispozicija, dugotrajna imobilizacija, neka oboljenja creva i sistemske bolesti kao što su Kronova bolest, uzimanje nekih lekova (kalcijum, preparati vitamina D, sulfonamidi).

Od čega se najčešće sastoji kamen u bubregu?

- U zemljama zapadne hemisfere, pa i kod nas, kalkulusi mokraćnog sistema uglavnom se sastoje od soli kalcijuma, mokraćne kiseline i cistina. Najčešći su kalcijumski, koji čine oko 75 odsto svih kalkulusa, a sastavljeni su od kristala kalcijum-oksalata i/ili kalcijum-fosfata. Sastav ne-kalcijumskih kamenaca (uratni, struvitni i cistinski) najčešće ukazuje na uzročni metabolički poremećaj.

Koji znaci mogu da ukažu na prisustvo kamena u bubregu?

- Dok kalkulusi rastu, ne daju simptome. Mogu slučajno da se otkriju za vreme radiografskih ispitivanja iz drugih razloga, recimo hematurije. Međutim, u većini slučajeva kalkulusi se oslobode i uđu u mokraćni kanal, što uzrokuje bol i krvarenje. Bol počinje postepeno, najčešće u lumbalnom predelu, pojačava se u sledećih 20 do 60 minuta, i postaje toliko jak da su često neophodni jaki analgetici za njegovo smirivanje. Bol može ostati u lumbalnom predelu ili se može širiti nadole i napred ka preponi, testisu ili ka vulvi. Migrirajući bol nadole ukazuje na pomeranje kamena ka donjoj trećini mokraćnog kanala, ali ukoliko je bol stacionaran, ne može se predvideti njegov položaj. Kalkulus koji se nalazi u zidu mokraćne bešike može uzrokovati smetnje pri mokrenju koje mogu da izazovu sumnju na infekciju mokraćnog sistema. Većina kamenaca manja od 0,5 cm u prečniku prolazi spontano kroz mokraćni kanal.

Kojim metodama se otkriva prisustvo kamena u bubregu?

- Kamen mokraćne kiseline propušta iks-zrake, i ne vidi se na rendgenskom snimku, a kalcijumski, cistinski i struvitni kalkulusi ih odbijaju i na taj način se lakše vizuelizuju i dijagnostikuju. Kompjuterizovana tomografija bez kontrasta je vodeća dijagnostička procedura, jer ultrazvuk nije dovoljno precizan u detekciji kamena u mokraćnom sistemu. Da li se radi još neka dodatna dijagnostika?

- U današnje vreme se smatra da većina bolesnika ima izlečiv metabolički poremećaj koji je doveo do stvaranja kalkulusa u mokraćnom sistemu ako se uzrok ustanovi hemijskim analizama seruma i mokraće. Potrebno je detaljno metabolički ispitati odrasle koji imaju problem sa ponavljajućim kamenom, a kod dece su ova ispitivanja obavezna čim se ustanovi dijagnoza kalkuloze. Metabolička ispitivanja se rade kada prođe bubrežna kolika, kada je infekcija u mokraćnom sistemu izlečena a jačina glomerulske filtracije u određenim granicama (>60 ml/min).

Kako se radi metaboličko ispitivanje uzročnika kamena u bubregu?

- Metaboličko ispitivanje ambulantnih bolesnika podrazumeva sakupljanje mokraće tokom 24 sata, dva do tri dana, a uz svaki uzorak mokraće se uzima i odgovarajući uzorak krvi. U serumu i urinu meri se koncentracija kalcijuma, mokraćne kiseline, elektrolita i kreatinina, oređuje se pH mokraće, prisustvo oksalata i citrata. S obzirom na to da stvaranje kalkulusa zavisi od ishrane, fizičke aktivnosti i okoline, najmanje jedno sakupljanje mokraće treba da bude tokom vikenda kada je bolesnik kod kuće, a drugo tokom radnog dana. Kada god je moguće potrebno je odrediti i sastav mokraćnog kamena.

Da li lečenje zavisi i od tipa kalkulusa?

- Da. Kod kalcijumskog kamena, osim opštih preventivnih mera daju se tijazidni diuretici i preporučuje se neslana ishrana sa smanjenim unosom proteina životinjskog porekla. Kod bolesnika koji imaju povećano izlučivanje i mokraćne kiseline mokraćom potrebno je primeniti dijetu sa smanjenim unosom purina. Alternativa je alopurinol, i obično je doza od 100 mg dnevno sasvim dovoljna. Lečenjem uratne kalkuloze treba alkalizovati mokraću i smanjiti izlučivanje mokraćne kiseline na manje od 1 g na dan. Kod bolesnika sa metaboličkim sindromom potrebno je lečiti insulinsku rezistenciju i dati odgovarajuću dijetu. Kompletno otklanjanje kamenca sa sterilizacijom mokraćnog sistema je terapija izbora za bolesnike koji imaju struvitni kamen i mogu da podnesu ovu proceduru. Međutim, kod 25 odsto bolesnika kalkulus se ponovo javlja.

Lečenje je sada manje invazivno nego ranije.

- Novije procedure, kao što su litotripsija i perkutana nefrolitotomija, same ili u kombinaciji, uveliko su zamenile otvorene hirurške postupke. Ovim procedurama kalkulus se uspešno odstranjuje u 50 do 90 odsto slučajeva.

Koja vrsta kamena se najjednostavije leči?

- Lečenje cistinskog kamena se sastoji od uzimanja većih količina tečnosti tokom 24 sata. Dnevno izlučivanje mokraće bi trebalo da bude veće od tri litra.

Kada je operacija kamena neizbežna?

- Ozbiljne opstrukcije, infekcije, stalni bol i značajno krvarenje su indikacije za operativno odstranjivanje kamena.

Foto: dream designs / FreeDigitalPhotos.net