Sve što treba da znate o herpesu

Virus herpesa se nervnim vlaknima s mesta ulaska, najčešće oštećene kože i sluzokože, prenosi u unutrašnjost tela, gde ostaje pritajen sve dok ne bude iznova izazvan.

Porodica herpes virusa Herpesviridae je mnogobrojna, a među njene najpoznatije predstavnike ubrajamo članove roda simpleks virusa, u koje spadaju herpes simpleks (Herpes simplex) virusi i rod varičela virusa sa najpoznatijim predstavnikom varičela zoster virusom (Varicella zoster). Herpes simpleks virusi najčešće dovode do pojave oralnog ili genitalnog herpesa, a varičela zoster virus najčešći je izazivač ovčjih boginja. Herpes simpleks virusi dele se na herpes simpleks tipa 1 (HSV-1) i herpes simpleks tipa 2 (HSV-2).

Virus herpesa se nervnim vlaknima s mesta ulaska, najčešće oštećene kože i sluzokože, prenosi u unutrašnjost tela, gde ostaje pritajen sve dok ne bude iznova izazvan. Najčešći okidači, izazivači ponovne infekcije, jesu pad imuniteta, svakodnevni umor, konstantan stres, iscrpljenost, preveliki fizički napor, povrede, menstruacija, prevelika izloženost suncu ili vetru, ponekad određena hrana i lekovi. Najčešći način prenošenja virusa svakako je kontakt s telesnim izlučevinama zaražene osobe.

Koji su najčešći simptomi herpesa?

Primarnu infekciju HSV-1 najčešće prate nervoza, malaksalost i ponekad blago povišena temperatura; svrab, crvenilo i peckanje na usnama; otok vratnih žlezda; neretko neprijatan zadah i curenje iz nosa; grozdići, sitni vodom ispunjeni mehurići na usnama, u ustima ili na jeziku; pucanje mehurića i pojava bolnih ranica, sušenje i zarastanje ranica.

Primarna infekcija HSV-2 praćena je svrabom, peckanjem i malaksalošću; kod žena pojavom grozdića oko otvora vagine, anusa, unutar vagine; pucanjem grozdića i stvaranjem krastica; kod muškaraca grozdići se pojavljuju na vrhu penisa, ređe na korenu; otok limfnih čvorova na preponama; pucanje lezijica; stvaranje krastica i sušenje.

Herpes zoster nastaje reaktivacijom varičela zoster virusa, i to nakon primarne infekcije, najčešće ovčjih boginja u detinjstvu. Ređe se javljaju temperatura i malaksalost, ali često crvenilo, konstantan bol i vezikule koje se udružuju i stvaraju grozdove. Promene se najčešće mogu lokalizovati na trupu, duž međurebarnih nerava, nešto ređe u genitalnom i analnom predelu, i najlakše ćete ga prepoznati jer je čitava regija duž jednog nerva zahvaćena grozdićima u nizu.

Koliko traju simptomi primarne infekcije?

Simptomi primarne infekcije traju od jedne do šest nedelja.

Da li partneru možemo preneti herpes u periodu kada nema simptoma?

Tokom latentnog stadijuma virus herpesa ne uzrokuje simptome i nije prenosiv. Međutim, završetak tog stadijuma veoma je rizičan jer nema vidljivih simptoma, a mogućnost da zaražena osoba prenese virus je velika. O tom prelaznom periodu naročito treba voditi računa kada je reč o genitalnom herpesu i svakako svog trenutnog partnera obavestiti na mogućnost infekcije virusom herpesa.

Koji su simptomi ponovljene infekcije, kada se i koliko često mogu pojaviti i koliko traju?

Rekurentnu, ponovljenu infekciju odlikuju simptomi slični primarnoj infekciji. Javljaju se na veoma sličnim, najčešće istim mestima kao i u prvom pojavljivanju, ali su manifestacije blaže i traju kraće. Svakako je primećeno da je najveća učestalost ponovnog pojavljivanja simptoma u prvih godinu dana nakon primarne infekcije, a tokom godina ona se svakako smanjuje. Simptomi karakteristični za rekurentnu fazu traju najčešće od sedam do deset dana.

Kako se herpes najčešće prenosi?

HSV-1 najčešće se prenosi kapljičnim putem (kašljanjem, kijanjem), konzumiranjem hrane i pića nakon zaražene osobe, i naravno, poljupcem.

HSV-2 najčešće se prenosi polnim kontaktom s inficiranom osobom.

Herpes zoster (varičela zoster virus) zadržan u latentnom stanju u senzornim ganglijama zadnjih korenova kičmene moždine reaktivira se usled slabljenja ćelijskog imuniteta, čiji su najčešći pokretači: maligna oboljenja, HIV infekcija, težak psihofizički napor. Virus se prenosi sa zaražene osobe kapljičnim putem.

Kako se najbolje dijagnostikuje prisustvo herpesa u organizmu?

Virus herpesa izoluje se iz herpetičnih lezija, ispljuvaka, brisa, nazofarinksa, likvora, brisa oka i amnionske tečnosti, a virus herpes zostera najčešće iz vezikula i osušenih krasta.

Da li je herpes u trudnoći problem?

Herpes u trudnoći treba lečiti s pažnjom i svakako trudnicama koje su mu podložne savetovati češće kontrole. Terapiji treba pristupiti planski i maksimalno smanjiti ušestalost pojave recidiva, naročito pred sam porođaj.

Koji simptomi ukazuju na prisustvo herpesa kod novorođenčadi?

Prvi znaci infekcije postaju uočljivi već između petog i sedamnaestog dana života. Simptomi poput povišene temperature, osetljivosti na svetlo, nervoze, bledila kože, pojave sluzničnih lezija, kašlja, drhtanja i uvećane slezine, ukazuju da je novorođenče zaraženo virusom. Sumnja mora postojati uvek ako je majka zaražena HSV-1 ili HSV-2 i novorođenče mora biti detaljno pregledano nakon rođenja čak i ukoliko navedeni simptomi nisu uočljivi na prvi pogled.

Koje su moguće komplikacije i kada se javljaju kod osoba inficiranih herpesom?

Naročite mere savetuju se pacijentima na hemoterapiji, na terapiji kortikosteroidima, pacijentima zaraženim HIV virusom... Kod tih pacijenata HSV virus dodatno može izazvati neke od potencijalnih komplikacija poput herpetičnog keratitisa, herpetičnog ezofagitisa, encefalitisa, herpetičnog hepatitisa.

Kako se herpes najefikasnije leči?

Uočene promene na koži za početak bi trebalo tretirati rastvorom borne kiseline ili kalijum-permanganata. U slučaju oralnog herpesa preporučuje se ispiranje usta sodom bikarbonom ili nekim od antiseptičkih rastvora koji ne sadrže alkohol niti sredstva koja bi dodatno iritirala već stvorene ranice u ustima. Za prvu pomoć preporučuje se i ohlađen čaj od žalfije za ispiranje više puta u toku dana. Losioni, miksture i paste mogu ublažiti peckanje i svrab i otkloniti primarne tegobe. U takvim slučajevima najčešće su korišćeni Mixtura alba, pena Pox Clin i cinkova pasta. U prodaji su takođe i flasteri za herpes na usnama Compeed i sprej Herpigen, koji olakšava simptome genitalnog herpesa. Za medikamentno lečenje simptoma HSV na koži najčešće se koristi krem ili mast Aciklovir i preporučuje se mazanje herpetičnih lezija na svaka četiri sata tokom sedam dana. Za ublažavanje simptoma izazvanih herpes simpleksom koriste se tablete Aciklovir: odraslima i deci starijoj od dve godine daje se 200 mg na četiri sata tokom pet dana, a za prevenciju herpes simpleksa četiri puta po 200 mg ili dva puta po 400 mg tokom šest meseci. Lek paralelan Acikloviru jeste Zovirax. Što se herpes zostera tiče, savetuje se terapija tabletama Aciklovir, i to 800 mg na četiri sata tokom sedam dana, a deci do dve godine polovina doze za odrasle. Simptomatska terapija podrazumeva primenu analgetika i antipiretika ukoliko je neophodno, a lokalno se može aplikovati talk, cinkova pasta ili neko drugo sredstvo koje bi olakšalo tegobe.

Da li je lečenje Aciklovirom bezbedno kod trudnica?

Prepisivanje Aciklovira bezbedno je bilo kada u toku trudnoće, pa i u prvom trimestru, a ukoliko je posredi teška infekcija HSV, Aciklovir se daje i.v. Aciklovir može smanjiti frekvencu pojave napada kod trudnica koje se približavaju porođaju, a na taj način i potrebu za carskim rezom.

Šta se dešava ako se neposredno pre porođaja pojavi genitalni herpes?

Ako su herpesni plikovi ipak prisutni za vreme porođaja, obično se radi carski rez.

Koja je najbolja terapija herpesa kod novorođenčadi?

Ako se deca rođena sa herpesom odmah leče Aciklovirom, povećava se mogućnost ozdravljenja. Sve bebe za koje se sumnja da imaju HSV infekciju trebalo bi tretirati paranteralnom antivirusnom terapijom i svakako pažljivo pratiti znake zaraze.

Koje su najbolje mere opreza i prevencije koje možemo preduzeti?

Prevenciju je veoma teško sprovesti ukoliko uzmemo u obzir da se virus može neprimetno širiti na okolinu kada ne postoje jasni znakovi zaraze. Izbegavanjem direktnog kontakta s otvorenom lezijom smanjuje se mogućnost infekcije. Osobe s genitalnim herpesom trebalo bi da izbegavaju polne kontakte za vreme infekcije, ali se pravovremenim obaveštenjem partnera i pravilnim korišćenjem kondoma svakako dodatno može doprineti smanjenju širenja infekcije.

Inficirana područja svakako treba održavati čistim i suvim kako bi se sprečila zaraza otvorenih rana. Ne treba ih dirati da se time dodatno ne bi iritirale kožne promene. Seksualne kontakte treba izbegavati dok ne otpadnu kraste i ne pojavi se nova koža na mestu kožnih promena. Redovna lična higijena i upotreba pamučnog donjeg rublja se podrazumeva.

Savetuje se redovan odmor, život sa što manje stresa, redovni obroci, pravilno konzumiranje i priprema voća i povrća, redovno upražnjavanje fizičke aktivnosti...