Alergijski konjuktivitis

U ovom broju predstavljamo pitanja koja pacijenti najčešće postavljaju svojim apotekarima kada imaju sezonski alergijski konjuktivitis, danas sve češće oboljenje. Izuzetno je važno dobro informisati pacijenta da bi pravovremeno posetio lekara i pravilno primenio terapiju. Kod alergijskog konjuktivitisa kao i kod svake bolesti važi princip – što pre započeti terapiju, to bolje za očuvanje funkcije oka

Izvor: Magazin Farmakon

Foto: Farmakon

Šta je alergijski konjuktivitis i kako se ispoljava?

Alergijski konjuktivitis najčešća je manifestacija alergijskog oboljenja oka. Uzročnici mogu biti isti kao i kod alergijskog rinitisa, a to su polen, kućna prašina, dlaka kućnog ljubimca... Obično se javlja sezonski, i to u vidu svraba, crvenila, suzenja i peckanja očiju, oteklih kapaka. Dakle, oči su intenzivno crvene, edematozne i osetljive na svetlo. Početni simptomi rezultat su lučenja histamina. Prirodna odbrambena reakcija je trljanje očiju, ali to treba izbegavati jer se trljanjem aktiviraju ćelije koje su odgovorne za otpuštanje medijatora alergije (mast ćelije) koje tom prilikom otpuštaju još veće količine histamina, što pogoršava alergijsku reakciju. Ako se ne leči, trajno zadebljala konjuktiva i češanje oštećuju oko, što može oštetiti vid, a u vrlo teškim slučajevima dovesti i do slepila.

Zašto je neko više predodređen da oboli od te bolesti, a neko manje?

Postoje ljudi koji su osetljiviji na alergijska oboljenja oka. To su obično pacijenti koji su već bolovali od alergijskog rinitisa ili atopijskog dermatitisa, kao i oni koji u porodici imaju dosta obolelih od te bolesti. Simptomi se prvi put javljaju najčešće do tridesete godine.

U Americi je u jednom istraživanju potvrđeno da polovina populacije koja boluje od alergija ima i alergijski konjuktivitis.

Osobe sklone alergijskim reakcijama, inače, imaju urođen poremećaj nepravilne kontrole produkcije antitela, pa je količina antitela koja se proizvodi povećana, naročito IgE. Osoba sklona alergiji može biti i u latentnoj fazi (latentna forma alergija), što znači da ima povećanu količinu IgE antitela u krvi, ali još uvek nije došla u kontakt sa alergenom koji će pokrenuti alergijsku reakciju.

Da li se oboljenje razvija na isti način kao i kod alergijskog rinitisa?

To oboljenje razvija se potpuno isto kao i alergijski rinitis. Alergen lako dospe do konjuktive oka, i onda sledi reakcija u kojoj se IgE antitelo zakači na mast ćeliju koja nakon ponovnog izlaganja alergenu otpušta histamin i ostale medijatore alergijske reakcije. Nastaje zapaljenska reakcija, što sve rezultira kongestijom, to jest proširenjem krvnih sudova i crvenilom oka, pa se javljaju i simptomi kao što su svrab, peckanje, suzenje očiju... Kapci obično nateknu, a nekad se oko skroz zatvori. Alergijski konjuktivitis obično zahvata oba oka, ali nekad se desi da zahvati samo jedno.

Koja oboljenja oka daju slične simptome?

Postoje stanja oka koja mogu da dovedu u zabunu da je reč o alergijskom konjuktivitisu. Jedno od njih je suvoća, a česti simptomi su peckanje i stalni osećaj da je nešto upalo u oko. To stanje obično se javlja kod starijih od 65 godina, a upotreba antihistaminika ili beta blokatora samo može da pogorša stanje pacijenta.

Isto tako, opstrukcija suznih kanala može da zavara da je reč o alergijskom konjuktivitisu. U tom slučaju začepe se suzni kanali. Pacijenti se obično žale na suzenje očiju, ali bez peckanja koje je karakteristično za alergijski konjuktivitis. Ukoliko bi se uradio, test na alergiju bio bi negativan. Konjuktivitis, osim alergena, može izazvati i bakterija ili virus. Ukoliko je reč o bakterijskom konjuktivitisu, oči su obično svetlocrvene boje, a očni kapci potpuno se zatvore, naročito posle buđenja. Javlja se i sekret iz oka, bezbojne ili žućkaste boje. Kod virusne infekcije, oči su blago crvenkaste i „staklene“. Izazivači su obično adenovirusi, koji su ujedno i veoma zarazni, a infekcija se širi direktnim kontaktom, trljanjem očiju ili preko zaraženih bazena. Ukoliko se primete takvi simptomi, neophodno je odmah posetiti lekara. Virusni izazivač konjuktivitisa može biti i virus herpes simplex.

Kada je verovatno da je reč o alergijskom konjuktivitisu?

Ukoliko je reč o alergijskom konjuktivitisu, javlja se peckanje očiju i crvenilo (mlečno-crvena boja oka). Ukoliko oko žari, verovatno je u pitanju suvoća, a ne konjuktivitis, a ukoliko se ujutro zatvori i ima svetlocrvenu boju, verovatno je reč o bakterijskom ili virusnom konjuktivitisu. U svakom slučaju, neophodno je posetiti lekara.

Kako se tretira alergijski konjuktivitis?

Kod alergijskog konjuktivitisa koriste se lokalni preparati: antihistaminici, dekongestanti, stabilizatori mast ćelija... u kapima za oči. Ti lekovi u mnogim zemljama (SAD, većina evropskih zemalja) izdaju se bez recepta. Kod nas se, osim hromoglicinske kiseline (stabilizatora mast ćelija), izdaju na lekarski recept.

Antihistaminici u kapima za oči imaju prednost nad sistemskim jer deluju lokalno, pa samim tim i brže, i ne isušuju oko. Blokiraju delovanje histamina na konjuktivu oka i smanjuju simptome iritacije, svraba, bola. Dekongestanti izazivaju privremenu konstrikciju krvnih sudova u konjuktivi i smanjuju crvenilo oka. Kontraindikovani su kod pacijenata sa glaukomom zatvorenog ugla i mogu da izazovu povratnu kongestiju prilikom duže upotrebe. Stabilizatori mast ćelija smanjuju otpuštanje medijatora alergijske reakcije, pa je i reakcija na oku blaža. Oni mogu da se koriste i u preventivi, odnosno pre izlaganja oka alergenima (pre sezone polena).

Kao prva pomoć upotrebljavaju se sredstva za vlaženje oka ili veštačke suze, koje mogu da pomognu da se alergen izbaci iz oka.

U svakom slučaju, ako se i posle primene tih preparata oseća bol, ako je crvenilo vidno ili sekret curi iz oka, neophodno je ponovo posetiti lekara. Neka su stanja oka veoma ozbiljna i mogu štetiti vidu ukoliko se terapija ne sprovede na vreme.

Kada se koriste i kako deluju kapi za oči koje sadrže indometacin, diklofen (nesteroidni antiinflamatorni lekovi)?

Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL) deluju tako što blokiraju stvaranje prostaglandina koji su odgovorni za razvoj zapaljenske reakcije i jedni su od medijatora kod alergija. Kada se lokalno primene, smanjuju simptome kao što su svrab, otok, crvenilo... Međutim, oni se koriste samo za ozbiljnija stanja i njihovu upotrebu mora da prati oftalmolog, zbog mogućih neželjenih reakcija prilikom dugotrajne upotrebe. Pacijenti koji su skloni krvavljenju treba da budu oprezni prilikom upotrebe tih lekova.

Koji su neželjeni efekti NSAIL-a u kapima za oči?

Posle duge upotrebe tih lekova može da se javi povišen očni pritisak i razvije glaukom, što može oštetiti očni živac i dovesti do slepila. Kod osoba koje već imaju glaukom, može doći do pogoršanja stanja, a može nastati i katarakta. Kratkodelujući nesteroidni antiinflamatorni lekovi u kapima za oči nose manji rizik od neželjenih reakcija.

Da li se kod alergijskog konjuktivitisa koriste i lekovi za sistemsku upotrebu?

Oralni antihistaminici takođe se mogu upotrebljavati, a kod nas se izdaju na lekarski recept. Međutim, kod tih stanja preporučuju se oni lekovi koji se primenjuju lokalno na oko, jer zašto upotrebljavati sistemske lekove kad su dovoljno efikasni i oni koji se koriste lokalno.

Kako pomoći sebi dok se ne stigne do lekarske ordinacije?

Ukoliko je oko suvo, simptomi alergijskog rinitisa samo se pogoršavaju. Zato se preporučuje upotreba veštačkih suza koje su dobar lubrikant, pa će se njihovom primenom olakšati simptomi. Blagotvorne su i hladne komprese, naročito ako se alergijska reakcija brzo razvije i oči natiču. Kapi za oči trebalo bi da se drže u frižideru jer će tako njihova primena u oko biti prijatnija. Najvažniji savet: posetite lekara što pre!