Bagrem - kraljevo drvo sa francuskog dvora

Beli, ružičasti ili purpurnih boja, bagrem (Robinia pseudoacacia) i mirisom i raskošnom krošnjom nikoga ne ostavlja ravnodušnim. Ovo listopadno drvo poreklom iz Amerike, u Evropu je stiglo početkom 17. veka. Doneo ga je Žan Robin, baštovan sa francuskog dvora, po čijem imenu je i dobio naziv. U narodu je poznat i kao akacija, beli bagrem, kraljevo drvo, kapinka... Cveta od aprila do kraja maja ili čak juna. Cvetovi se formiraju u grupama obrazujući viseće grozdove dužine i do 20 centimetara. Plod je u obliku spljoštene mahune tamnosmeđe boje, koje mogu da se osuše, konzerviraju i upotrebljavaju umesto povrća. Kuvano semenje bagrema može, recimo, da zameni pasulj, a prženo kafu.

Beli mirišljavi cvetovi izlučuju mnogo nektara, a ukusni su i sveži i prženi. Kod naroda koji poznaju vrednosti ovog drveta, cvet se bere neposredno pre otvaranja, a list dok je sasvim mlad. Narodna medicina preporučuje čaj od osušenih cvetova, koji je istovremeno ukusan i lekovit kod prehlada i kašlja.

S druge strane, u svežim mahunama i semenkama ima mnogo belančevina, ugljenih hidrata i masnoće. Međutim, stara kora je otrovna, zbog sastojka toksalbumina robina i ne sme da se koristi, dok se mlada skida u maju i septembru i suši se na suncu ili na toplom vazduhu.

Cvetovi sadrže oko 40 miligrama vitamina C, dva miligrama šećera, eterično ulje, smolu, tanin, sirinogin, ali i otrovne belančevine fasin, robin i benzoaldehid. Semenke se sastoje od 38 odsto belančevina, 13 miligrama masnog ulja, vlakna i ugljenih hidrata. Sadrže i vitamine A, B1, B2, B6, kao i minerale - magnezijum, fosfor, gvožđe, cink, kalijum, natrijum, kalcijum.

Pripremljen kao čaj, bagrem suzbija reumatske bolove i zubobolju, a predstavlja i savršen antiseptik. Smanjuje povećano lučenje kiseline i pomaže kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa, gorušice, čira na želucu i dvanaestopalačnom crevu. Posebno mesto je našao u homeopatiji. Po mišljenju ovih stručnjaka, odličan je u lečenju hiperaciditeta, odnosno pojačane kiselosti želuca, kod žgaravice koja se javlja za vreme spavanja, migrene, kao i upale nerva lica.

Zapadna narodna medicina koristi ga za lečenje antivirusnih oboljenja, grčeva, kožnih bolesti, tegoba pri varenju, čišćenja creva, za smanjenje visoke temperature, za bolje lučenje mokraće...

Izvor: Večernje novosti