Ekološka oaza u Kragujevcu

Ono o čemu se uglavnom ne govori u ovakvim reportažama, a što bi trebalo da se zna, jeste činjenica da je park u Ilinoj vodi sa okolinom i obližnjom šumom Košutnjak bio izletište još u tursko doba, a kasnije i omiljeno mesto za izlete kneza Miloša i njegovih naslednika, kao i mnogih Kragujevčana tokom čitavog XIX veka, da je u drugoj polovini XIX veka pripadao trgovcu Svetozaru Andrejeviću koji ga je testamentom iz 1895. godine ostavio kao legat Kragujevčanima, da se park sa okolinom održavao sve do 60-ih godina XX veka, iako je pripao JP "Srbija šume", od kada je, zbog naglog doseljavanja stanovništva, smeštanja industrijske zone u neposrednu okolinu i razvoja spomen-parka Šumarice, počeo da se pretvara u deponiju zaraslu u grmlje i šiblje.
Urbanistički plan je konačno urađen tek 1989. godine i počeo je da se realizuje, ali se 1991. stalo. Onda su sami meštani Iline vode rešili da uzmu stvar u svoje ruke i ovo je rezultat.
Nažalost, lokalnu vlast decenijama unazad nije bilo briga za park i okolinu, tako je i danas, a kako stoje stvari, biće narednih godina. A nužno je da se uradi ozbiljan urbanistički plan parka (jer prethodni definitivno ne može da se realizuje) i da se konačno park vrati gradu, umesto da i dalje pripada JP "Srbija šume".

Ono o čemu se uglavnom ne govori u ovakvim reportažama, a što bi trebalo da se zna, jeste činjenica da je park u Ilinoj vodi sa okolinom i obližnjom šumom Košutnjak bio izletište još u tursko doba, a kasnije i omiljeno mesto za izlete kneza Miloša i njegovih naslednika, kao i mnogih Kragujevčana tokom čitavog XIX veka, da je u drugoj polovini XIX veka pripadao trgovcu Svetozaru Andrejeviću koji ga je testamentom iz 1895. godine ostavio kao legat Kragujevčanima, da se park sa okolinom održavao sve do 60-ih godina XX veka, iako je pripao JP "Srbija šume", od kada je, zbog naglog doseljavanja stanovništva, smeštanja industrijske zone u neposrednu okolinu i razvoja spomen-parka Šumarice, počeo da se pretvara u deponiju zaraslu u grmlje i šiblje.
Urbanistički plan je konačno urađen tek 1989. godine i počeo je da se realizuje, ali se 1991. stalo. Onda su sami meštani Iline vode rešili da uzmu stvar u svoje ruke i ovo je rezultat.
Nažalost, lokalnu vlast decenijama unazad nije bilo briga za park i okolinu, tako je i danas, a kako stoje stvari, biće narednih godina. A nužno je da se uradi ozbiljan urbanistički plan parka (jer prethodni definitivno ne može da se realizuje) i da se konačno park vrati gradu, umesto da i dalje pripada JP "Srbija šume".