Vlada Srbije je trećeg avgusta donela uredbu po kojoj se zabranjuje izvoz žitarica, kukuruza, pšenice, soje i suncokreta – četri najvažnije ratarske kulture.

Zašto ?

Da li je poljoprivreda rešenje energetskog problema ili najveći energetski problem društva  ?

(DEO I)

Pre samo 10 godina niko nije ozbiljno očekivao da poljoprivreda proizvodi bilo šta sem hrane. Medjutim ovih dana skoro da se postavlja pitajne – da li će poljoprivreda proizvoditi hranu ili će  hrana biti samo sporedni proizvod  ?

U bogatim zemljama na zapadu Evrope mnogi su prihvatili i kupuju zdravu i organsku hranu, tzv. organiku. Iako je tek u začeću, sve iše, naročito voćara se interesuje za ovaj način proizvodnje. Posetili smo Roberta Dudaša sa Palića koji je pre godinu dana na pola hektara voćnjaka starog 20 godina, počeo sa organskom proizvodnjom. Kako kaže, to je ekperiment .

Ministarsvo poljoprivrede je u poslednjih meec dana izašlo sa 7 novih uredbi koje možda nisu ono što su proizvodjači očekivali, ali će sigurno pomoći.

Prva uredba koja će interesovati najveći broj stočara se odnosi na premije za mleko. Premije nažalost   nisu povećane – i dalje se litar mleka u ravničarskom području subvencioniše sa 2 dinara po litru, u brdko-planinskom sa 3 dinara.

Svake jeseni, ratari se žale da im fabrike šećera umanjuju zaradu netačnim procenama i obračunom nečistoće i (naročito!) digestije – sadržaja šećera u repi. Rekao bih da su ti prigovori i protesti ove jeseni bili žešći i vidljiviji ( blokada puta i prilaza šećerani u Vrbasu) nego ranijih godina.

Sećate se Mlana Markovića, mladog voćara iz Malog Požarevca.On je posle svadbe  p r o d a o „mercedes“ da bi kupio n j i v u, da na njoj sadi voće. Taj gest  je izazvao opšte zaprepašćenje, čuđenje i podsmeh komšija.

Kad se bolje pogledaju sadašnje prilike u našem agraru, vidi se da pravo pitanje koje neki neobavešteni,neuki i zato dezorijentisani poljoprivrednici postavljaju nije  š t a  da seju sade ili gaje već: k a k o da  obavljaju  (prastari) posao od kojeg (s pravom!) žele da bolje žive.

Zašli smo u poznu jesen a pšenica  je  posejana tek na polovini od planiranih 670.000 hektara. Ukoliko pre Aranđelovdana  stegne mraz i padne sneg (što se često događa) to bi bio i kraj setve i  ove jeseni ne bi bilo posejano ni pola miliona hektara. Ako se to dogodi - to bi bio najveći podbačaj i najava uvoza pšenice.

Ima li u našem ataru mesta za setvu uljane repice na 100.000 hektara?Njeno seme traže ( u veikim količinama!) Nemci,Austrijanci,Slovenci. Srbija ima „samo“ 3.906.000 hektara oranica i sav prostor je odavno „rezervisan“ za pšenicu,ponajviše za kukuruz, krmno, industrijsko bilje, povrtnjake, voćnjake, vingrade i travnjake.

U svetu farmera i seljaka  Danska je odavno  primer zemlje sa dobro organizovanom poljoprivredom. Ta mala zemlja na Severu Evrope je vodeći proizvođač svinja: samo 10.000 farmera uhrane 25 miliona svinja! I,što je posebno zanimljivo:tolike svinje zakolju u sve da desetak modernih klanica.

Kasapi i klanice kolju goveda,svinje i ovce ali se događa  da dignu ruku (nož) i na stočare! Upravo ovih dana to se događa, tačnije ponavlja, jer nije prvi put da klanice odjednom, bez dobrog razloga obore cenu svinja na 80 dinara! Ili 85 - ukoliko prodavac  na isplatu pričeka mesec dana!

Bila tako jedna zadruga...

Sećate se: ovako počinju bajke i priče sa srećnim  i lepim krajem  Ali ovo nije početak bajke već primer da kad god  nasilje nadvlada razum - onda je rasplet ružan. I tužan..

Odavde do Kine ima 8.000 (ako ne i više) kilometara ali našim fabrikama, koje od paradajz pirea prave„kečap“ i sok od paradajza – Kina je b l i ž a  nego naši povrtarski reviri. Naravno, Kina je sto i bezbroj puta dalja, ali, eto, odande (a ne iz Mačve i Posavine) se dovoze hiljade tona koncentrata paradajza, kakav gaje i naši baštovani. Zašto su Kinezi postali „liferanti“ukuvanog paradajza umesto naših baštovana?

U Vojvodini ima  nekoliko stotina privatnih gazdinstava koja obrađuju stotinu i više hektara. To je slobodna procena jer ne postoji ustanova koja prati promene u posedovanju zemljišta.

Od nekoliko mogućih -odabrao sam ovaj naslov za današnju priču o selu i poljoprivredi jer on govori o nama, podseća kako smo zaboravni, da ne učimo na tuđim (još manje na sopstvenim) nedaćama i greškama.