Vlada Srbije je trećeg avgusta donela uredbu po kojoj se zabranjuje izvoz žitarica, kukuruza, pšenice, soje i suncokreta – četri najvažnije ratarske kulture.

Zašto ?

U Kruševcu je ovog leta i proleća bilo svega 20 kišnih dana.Stanje useva pod  kukuruzom je katastrofalno loše. Klipovi su šturi, lišće je sasušeno ,  na mnogim parcelama vegetacija je već prestala a da klipovi nisu ni formirani. Zrna kukuruza za stočare neće biti dovoljno. Očigledno je da će ove godine biti veoma veliki problem da se obezbede dovoljne količine stočne hrane.

Zarazna šepavost ovaca je već duže vremena značajno prisutna u ovčarstvu Srbije i Crne Gore. Prava epizootiološka slika je praktično nepoznata, ali je oboljenje značajno prisutno, sa tendencijom daljeg širenja. Svakako da ovom problemu doprinosi više razloga od kojih su najvažniji, nedovoljna stručna kontrola farmi i pašnjaka i nekontrolisan promet životinja. Činjenica je, da se kontrola pojave bolesti bazira na slobodnoj volji odgajivača ovaca da zarazu prijave, što se praktično retko dešava. Iz tih razloga rad veterinarskih inspektora na ovoj problematici je skoro beznačajan i rezultirao je svakako ovakvim stanjem.

Lepota prirode kakavu je teško zamisliti. Bistre brdske rečice koje izbijaju iz krečnjačkih stena. Tihe sene srednjovekovnog manastira , kovačka radionica u centru sela gde majstor jednoličnim udarcima po vrelom metalnom otpadu pravi raonike , popravlja mašine ...  Ambijent srpskog sela kakavo je bilo pre stotinu godina ... ili ne naš sasvim ?

Organi koje vidite na slici su sama suština stočarstva – ženski polni organi. Od njih zavisi da li će vaša stočarska proizvodnja biti uspešna i isplativa, ili će se nažalost može neslavno završiti. A ono što je svakako najveći problem stočarstva i pitanje od koga strepe mnogi stočari, poljoprivrednici, ali i veterinari je svakako - sterilitet.

Sigurno je da je stanje u poljoprivredi teško – čak i u najbogatijim regionima, gde možemo da kažemo da postoji intenzivna poljoprivredna proizvodnja koja u neku ruku može da se poredi sa Evropskom – situacija je - zbog loših pariteta cena, skupog repromaterijala, izostanka subvencija, organizovanog otkupa – loša. Ali kako li tek mora da loša situacija bude u regionima u kojima ne postoje ni prirodni preduslovi da se poljopriveda razvije – i koji su uz to ponekad opterećni i drugim problemima?