Seoski turizam je šansa Srbije

Ima li sta važnije za stanovnike Srbije od toga kako da se poboljša životni standard (naravno, ovde se isključuje ono na šta mi ne možemo mogo uticati – na rešavanje kosovskog pitanja).

Medjutim, kao država možemo uticati na stvaranje uslova za bolji život kroz razvoj onih grana privrede za koje imamo veoma povoljne prirodne uslove – poljoprivrede i turizma (seoskog).

Seoski turizam odavno postoji u svetu ali i u Srbiji. Bivši ministar turizma S. Milosavljević je na otvaranju Medjunarodnog sajma turizma u Beogradu 2003. izjavio: “Srbija će turiste brojati milionima a prihod od turizma milijardama evra jer je trend u svetu putovanje u manjim grupama ka selima i banjama”.

Sadašnji ministar turizma B. Dimitrijević je u decembru za JAT Reviju izjavio: “Srbija treba ra razvija cetiri turisticka proizvoda za svetsku konkurenciju: planinski, banjski, seoski i rečni turizam”.

RTS je 04.08.2005. objavio: “Svetska Turistička Organizacija preporucuje Srbiji da razvija seoski turizam”. Uopšteno govoreći, nasi mediji često objavljuju informacije vezane za ovaj vid turizma. Medjutim, to se čini na takav način da stanovnici Srbije jos uvek nisu do kraja upoznati s tim načim potencijalom. 

Evropska agencija za rekonstrukciju finansira projekat Neotkriveni putevi Juga, koji realizuje Resource Center Leskovac. Ja sam angazovan da ljudima objasnim

1. Koliku korist bi Srbija mogla imati od razvijenog seoskog turizma?

2. Zbog čega bi strani turisti rado dolazili da se odmaraju u našim uredjenim selima?

3. Šta je potrebno da mi uradimo kako bismo iskoristili svoje prirodne potencijale?

Do sada smo bili u Leskovcu, Vlasotincu, Bojniku, Bujanovcu, Crnoj Travi,Vladičinom Hanu i Vranju. Na tim razgovorima bili su prisutni predstavnici mesnih zajednica koji će svoja saznanja preneti ostalim meštanima.

Ljudi su pokazali veliko interesovanje za bavljenje seoskim turizmom. Ukazivali su na nedostatak sredstava za uredjenje svojih domaćinstava kao i lokalnih puteva.

Resource Center Leskovac nastavlja akciju tako sto ćemo obići još nekoliko opština (Medvedju, Lebane, Preševo, Dimitrovgrad, Surdulicu, Babušnicu). Na kraju ce svakom domaćinstvu biti ponudjeno da se prijavi kako bi se izvršila kategorizacija i edukacija za bavljenje seoskim turizmom, sve o trosku RC.

Smatram da je sve ovo od velike važnosti, kako za Pčinjski i Jablanicki okrug, tako i za citavu Srbiju. Zbog toga bi bilo neophodno da se ova akcija prosiri i na druge okruge/opštine.

Od velike, presudne, važnosti bilo bi kada bi svi naši mediji pokrenuli informativnu kampanju kojom bi se svi stanovnici Srbije na pravi način upoznali s odgovorima na tri gore naglašena pitanja.

Na pravi način informisan narod prisilio bi Vladu, ovu ili neku sledecu, da preduzme sve što je potrebno kako bismo počeli da stvaramo one uslove koji nam trenutno nedostaju I na taj nacin obezbedili bolji zivot.

Tada ministri ne bi mogli samo da pričaju nego bi morali da urade ono sto je prioritetno i sto bi omogucilo stvaranje novih radnih mesta i izvore prihoda za veliki broj ljudi. Tada bi ministar Dinkić najveci deo od 1.3-1.5 milijardi evra, koje namerava da potroši ove godine, uložio u izgradnju seoskih/lokalnih puteva i obezbedio kredite seljacima za uredjenje svojih domaćinstava da budu u funkciji seoskog turizma. Skolske table i klupe starije od pet godina mogao bi da promeni i za dve godine.

Novinari bi morali i da raskrinkaju ministra Dimitrijevića koji je Strategiju razvoja turizma Srbije poverio Horwath consulting iz Zagreba i koja nam nudi najlošija rešenja. To je isto kao kad bi premijer Kostunica u svoj tim za razgovore o Kosovu, u Beču, pozvao i eksperte iz Albanije.

Zbog svega ovoga se obracam svim medijima u Srbiji da na pravi način objasne ovu temu i na taj nacin pomognu stanovnicima Srbije da započnu bolji zivot kroz razvoj seoskog turizma.

Od toga bi i sami mediji imali veliku korist kroz povećanu gledanost, slušanost i tiraž, jer – za narod koji živi najbednije u Evropi ne postoji važnija tema od toga kako da se poboljsa život.

S poštovanjem,

Diplomirani turizmolog

Branislav Bajagić