Vil I Grejs

Ovog leta-svakog radnog dana u 7!

Vil Truman i Grejs Adler su potpuno savršeni jedno za drugo, žive zajedno njihov odnos je pun razumevanja i ljubavi.

Međutim, nisu u vezi, jer je Vil gej. Od romanse neće biti ništa, ali će zato njihovo prijateljstvo trajati večno. Vil je uspešni advokat sa Menhetna – dopadljiv, zgodan i šarmantan. Grejs je lepa, neurotična i ima svoju firmu za dizajn enterijera. Oboje vole dobro vino, francuske filmove, modu i kupovinu.

Prijatelji su već godinama, i mada su večno u potrazi za ljubavlju, davno su prihvatili činjenicu da njihova veza ne može biti romantična. Zajedno se suočavaju sa životnim usponima i padovima znajući da će uvek imati jedno drugo kao podršku. Stvari dodatno komplikuju (i čine zanimljivijim) Grejsina asistentkinja Karen, pripadnica džet-seta koja se pojavljuje na poslu da bi ubila dosadu, ali i gnjavila Grejs savetima šta da radi sa svojim životom. Vilov prijatelj Džek je zabavan i dobronameran, ali naporno opsednut sobom.

Dobre namjere

Porodična drama sa uzbudljivim zapletima vezanim za kriminal, korupciju, pronevere i ubistva.

Događaji su utemeljeni u savremenoj ‘tranzicionoj’ stvarnosti, a podloga su za razradu životnih, egzistencijalnih i moralnih pitanja, ispunjenih emotivnim porodičnim trenucima.

‘Dobre namjere’ prate priču četiri prijatelja iz detinjstva, koji se nakon mnogo godina ponovno okupljaju oko zajedničkog poslovnog poduhvata. Ubrzo, međutim, suočavaju se sa sopstvenim slabostima, a životi im se okreću u sasvim neočekivanim pravcima. Njihove supruge jedna u drugoj pronalaze podršku, ali i suparništvo zbog čega im je prijateljstvo na stalnim iskušenjima.

U "Dobrim namjerama" neprijatelji postaju prijatelji i saveznici, a prijatelji najopasniji neprijatelji….

Uloge: Enes Vejzović, Jelena Perčin, Goran Grgić, Dolores Lambaša, Dražen Šivak, Leona Paraminski, Kristijan Ugrina, Dora Fišter, Biserka Ipša, Goran Koši, Elvis Bošnjak, Sandra Lončarić
Autor: Milo Grisogono i Ljubo Lasić
Scenario: Sanja Kovačević
Producenti: Milo Grisogono i Ljubo Lasić
Reditelji: Ljubo Lasić, Tomislav Rukavina, Mladen Dizdar, Robert Orhel, Stanislav Tomić
Produkcija: Odeon produkcija

http://www.imdb.com/title/tt1141426/

epizodične najave

Ljudi sa Menhetna

Svake subote vas očekuje jednočasovno putovanje u svet marketinških agencija iz šezdesetih godina prošlog veka.

U deceniji velikih nemira i promena u društvu, seksualne revolucije, rokenrola i rata u Vijetnamu, uticaj advertajzinga na kreiranje javnog mnjenja u Americi bio je od ogromnog značaja.

Od reklamiranja cigareta do političkih kampanja,sve oblasti društva preplavlile su reklamne poruke, stvarajući tako temelje za nastanak onoga što danas poznajemo kao brendove, multinaciolne kampanije i globalizaciju.

Bilo je to doba ličnih i profesionalnih manipulacija, u kome je bilo sasvim normalno pušenje na radnom mestu, seksualno uznemiravanje, mobing, i u kojima na uticajnim položajima nije postojala gotovo nikakava rasna,polna ili nacionalna raznolikost i tolerancija.
Serija prikazuje i odnose muškaraca i žena i otkriva pravo lice tradicionalnih vrednosti sa početka šezdesetih.

U centru pažnje su Don Drejper , talentovani menadžer i veliki zavodnik, i njegove kolege iz uspešne njujorške agencije Sterling Kuper. Kao ideal ’mačo sveta’ Don briljira kako u kancelariji, tako i u spavaćoj sobi, maksimalno pokušavajući da uvek bude korak ispred ubrzanih promena u društvu, ali i konkurencije, koja mu neprestano duva za vratom.

Sa druge strane, njegova nesikusna i pomalno naivna sekretarica Pegi, na sve načine se trudi da prevaziđe poslovne izazove sa kojima se suočava, ali i da zadrži dozu ljudskosti u poslu, u kome je profit jedino merilo vrednosti.

Tu su i Rodžer, hladni i odmereni direktor i vlasnik agencije, Pit, mladi, ambiciozni i beskrupolzni mladi menadžer, Beti, prototip uzorne majke iz predgrađa, iteligentna Džoan kao glavna sekretarica agencije i Megi, odlučna i hrabra žena, koja je trn u oku nemilosrdnim biznismenima sa Menhetna...

Serija ’Ljudi sa Menhetna’ dobitnica je dve ’Emi’ nagrade za najbolju dramsku seriju i najbolju mušku glavnu ulogu.

Proglašena je za najbolju dramsku seriju na 49. dodeli nagrada ‘Zlatna nimfa’, održanoj 14. jula u Monte Karlu.

Osim nagrade za najbolju seriju, stilizovana priča o intrigma, strastima i trci za profitom u svetu marketinških agencija šezdesetih, dobila je još dve ‘Zlatne nimfe’ i to za najbolju mušku i žensku ulogu. Džon Ham nagrađen je za izuzetnu interpretaciju uspešnog menadžera i plejboja Dona Drejpera, a Kristina Hendriks za ulogu inteligentne i odvažne secretarice Džoan Holovej.

Mad Men, 2007.
Žanr: drama
http://www.imdb.com/title/tt0804503/

epizodične najave

Ko je ubio Antu Markovića 7/10

U sedmoj epizodi saznaćete ko je doveo Dragoslava Avramovića na mesto guvernera Narodne banke Jugoslavije.

Kako je Milošević doneo odluku da prestane da štampa novac. Zašto je odstranio Avramovića kad je zdrav dinar ugrozio temelje vlasti i kako je kupio vreme prodajući Telekom Srbije.

Dokumentarna serija PRODUKCIJE B 92, u režiji Janka Baljka, prikazuje sve reforme, koje su preduzete u poslednjih 60 godina u ovoj zemlji i koje su se ugasile u trenutku kada je nedostajalo još samo malo napora pa da živimo kao sav normalan svet.
Da li je propast reformi sudbina koju Srbija ne može da izbegne? Zašto su svi lideri koji su zemlju pokušavali da uvedu u Evropu uklonjeni? Kako ekonomski interesi ujedinjuju političare, mafiju i kriminal?

To je bila sudbina reforme iz 65 godine, sudbina reforme Ante Markovića i sudbina reforme Dragoslava Avramovića. Danas je na istom ispitu reforma koju je još 2001. počeo ubijeni premijer Srbije Zoran Đinđić.
Reforme izazivaju tektonske poremećaje u strukturi društva i utiču na reorganizovanje interesnih grupa, političkih lobija, poslovnih kanala, mafijaških struktura, neformalnih centara moći koji se fokusiraju na ličnost reformatora.
Dokumentarna serija PRODUKCIJE B92 nije samo priča o smrti reformi i o usudu reformatora.
Ona detaljno i duboko analizira šta je bio uzrok propadanja tih reformi – govori o "prokletstvu reformatora" čija je sudbina da budu u žrvnju izmedju socijanih tenzija, političkih pritisaka, slabih institucija...

U prvoj epizodi gledaćete: zašto je 1965. godine u Jugoslaviji preduzeta prva tržišno orijentisana reforma; kako su nastali gastarbajteri; ko je napravio spoljni dug i da li je Ante Marković stigao prekasno na političku scenu?

Prljava značka

Vik i njegov odred potrešeni su Lemovom smrću. Šejn ne može da se izbori sa svojom krivicom, neoprezan je i srlja u nevolje.

Kavano odbija da prepusti slučaj zaboravu, pa podmeće dokaze i pronalazi svedoke koji će da lažu o tome šta je odred radio, a posebno kakva je Vikova uloga u tome. Dač i Kloder počinju da sumnjaju u njegove dobre namere i integritet i Kavano konačno priznaje šta je sve radio i ekipa ga hapsi. Klodet otrkiva Viku da šef planira da ga otera u preveremenu penziju.

Vik se zaklinje da će se osvetiti Lemovom ubici, pre nego što ostane bez svoje značke.

Klodet saznaje da će njihovo odeljenje biti raspušteno ako ne pokažu napredak u trenutku kada budu podnosili tromesečni izveštaj o svojim aktivnostima. Sezona se završava pucanjem Vikovog i Šejnovog prijateljstva…

The Shield, 2002
http://www.imdb.com/title/tt0286486/

epizodične najave

Trnavčevići u divljini

Eliza Trnavčević nije obična devojčica.

Ne samo zbog toga što je sa svojim roditeljima Najdželom i Marijanom, popularnim voditeljima emisija o prirodi, proputovala svet. Eliza je bez sumnje jedinstvena jer je obdarena čudesnim darom – ona može da razgovara i da razume životinje. Zajedno sa svojom sestrom Debi, njihovim ljubimcem majmunom Darvinom i njenim polubratom Donijem, Eliza kreće u neverovatne i neverovatno zabavne avanture u divljini.

Džeriko

Zamislite da živite u malom gradu i da jednog dana ugledate nuklearnu pečurku u daljini...

Zamislite da razmišljate o tome da li je vaš gradić možda jedini preživeo katastrofu… Posle nuklearne katastrofe koju su izazvale terorističke akcije i u kojima su uništena 23 grada u Americi, stanovnici gradića u Kanzasu suočavaju se sa novom realnošću i pitanjem – da li su oni jedini preživeli ljudi?

Život stanovnika gradića Džeriko promeniće se u potpunosti kada se na horizontu pojave nuklearne pečurke. Na ulicama nastaje potpuna panika, gradić biva u potpunosti izolovan od spoljašnjeg sveta, ukoliko on uopšte još postoji… I dok se svi pitaju ima li negde još preživelih, suočavaju se i sa činjenicom da ne postoji nikakav vid komunikacije sa spoljnim svetom, kao i da nemaju struje. Neki stanovnici se u potpunosti predaju očaju pred ovom novonastalom situacijom, u nekima se budi ono najgore u ljudima, ali neki će se pojaviti, čak i neočekivano kao heroji Džerikoa i pokazati neverovatnu ličnu snagu, ponekad svojstvenu ljudima suočenim sa neslućenim nevoljama.

Radnja serije počinje povratkom Džejka Grina u svoj rodni grad, u kome je njegov otac Džonston gradonačelnik. Život u Džeriku uobičajeno je spor i obiluje lokalnim tračevima i petljanjem u tuđe živote, uobičajenim za mala mesta. Međutim, posle niza nuklearnih eksplozija, sve se menja… Svakodnevni život pretvara se u borbu za puko preživljavanje i obiluje užasnim opasnostima, kako tehnološkim, tako i ljudskim, koje se moraju na neki način prevazići u cilju da se obezbede osnovni uslovi za život kao što su hrana, energija, ali i organizovana zaštita od potencijalnih pljačkaša, ponekad i među sobom. Džejk, čija će nam se lična priča, baš kao i one drugih likova, polako razviti, pokazuje se kao vrlo vešt i dosetljiv heroj, dok će autoritet njegovog oca, ne samo kao gradonačelnika, već i kao jedinog lekara, uskoro biti podriven…

Pogledajte detaljnu stranicu

Sunđer Bob Kockalone

U dubinama tihog okeana u Bikini Botom gradu živi sunđer po imenu Sunđer Bob Kockalone. On živi u ananasu sa svojim ljubimcem pužem, Gerijem.

Međutim, Sunđer Bob ima jednu veliku manu – sa neverovatnom lakoćom upada u nevolje. Čak i ako propusti da razbesni svog nervoznog komšiju Lignjoslava, upašće u nevolju sa svojim najboljem prijateljima, morskom zvezdom Patrikom i vevericom Sendi.

Uvod u anatomiju

Dobro došli u bolnicu Grejs. Surovo mesto na kom mladi lekari, koji su dobro naučili teorijski deo, sada stiču neophodna praktična znanja.

Upoznajte Meredit, Izija, Džorža, Aleks i Kristinu. Još koliko juče oni su bili studenti. Danas su lekari. Deo su najtežeg hirurškog programa specijalizacije zapadno od Harvarda, ali novi posao nije jedina stvar koja ih okupira.

Život može biti zanimljiv - ukoliko imaju vremena da se njime bave… Ako uspeju da prežive sedam godina užasa koje bolnica Grejs može da im ponudi, postaće hirurzi. Međutim, život ne može da stoji i da čeka da oni završe specijalizaciju, zato moraju da se bore i sa svakodnevnim problemima – ljubomornim momcima i bolesnim roditeljima, ljubavima za jednu noć i finansijskim probelmima, a mogu da se oslone, jedino jedni na druge.

MEREDIT GREJ je mlada žena koja pokušava da vodi normalan život, dok radi posao koji tako nešto ne dozvoljava. Sa još dvadesetak kolega, Meredit je kao tek završeni student medicine, došla na specijalizaciju u bolnicu Grejs u Sijetlu. Svake godine stažisti se dele u grupe i dodeljuju po jednom doktoru koji postaje njihov tutor i vodi ih kroz bolničku svakodnevicu. Meredit dospeva u grupu doktorke Mirande Bejli, poznate po nadimku “Naci(sta)”, zbog svojih radnih navika i stava prema kolgama. Bejli ne trpi gluposti i efikasno završava poslove. U grupi sa Meredit je još četvoro stažista prve godine: Kristina Jang, Izobel Izi Stivens, Džordž O’Majli i Aleks Karvi. Meredit je među najboljima u svojoj klasi. Ostali drže da je ona deo elite, zbog njene majke Elis Grej, jednog od pionira hirurgije. Žena koja je rušila barijere i pomerala granice trenutno živi povučeno, pokušavajući da od sveta sakrije svoju tešku i neizlečivu bolest. Meredit poštuje želje svoje majke i njeno zdravstveno stanje drži u tajnosti.

KRISTINA JANG je ambiciozna i efikasna, ali joj fali saosećajnosti, što se ogleda na rezultate njenog rada. Osim toga, vaspitanje i lepo ponašanje joj nisu baš jače strane.

IZI STIVENS je odrasla u lošem kraju. Uspela je da se izvuče iz svog okruženja zaradjujući kao manekenka, za vreme školovamka. Ona je prelepa, ali ponekad se suviše veže za svoje pacijente, pa onda ima problema kada oni treba da izađu iz bolnice.

DŽORDŽ O'MAJLI je dobar, brižan i beskrajno zaljubljen u Meredit. Osim što ima poseban talenat da kaže pogrešnu stvar u pogrešno vreme, nesposoban je da pređe “samo prijatelji” granicu.

ALEKS KARVI je bezobrazan i bezobziran, ali je barem otvoreno takav.

Ovo petoro mladih ljudi pokušavaju da pronađu nekoga koga bi upoznali, s kim bi se zabavljali ili družili, ali dolaze do zaključka da će moći da provode vreme isključivo sa ljudima iz bolnice. Imajući sve to u vidu, nije čudno što Meredit upoznaje DEREKA ŠEPARDA, neurohirurga koji voli da flertuje, za koga se ispostavlja da je šef njenoj šefici. Derek Šepard se preselio u Sijetl iz Njujorka. Kao i svi ostali u bolnici i ovaj neurohirurg ima poneku mračnu tajnu. Meredit ne želi da izlazi sa njim, jer je to u suprotnosti s politikom bolnice.

PRESTON BURK je arogantan, ali racionalan. Jedan od najboljih kardio-vaskularnih hirurga sa najmanjom stopom smrtnosti pacijenata. Jedini problem je u tome što ga arogancija može da ga košta mesta šefa hirurgije, koje bi u tom slučaju dobio Derek.

DR RIČARD VEBER je sadašnji šef hirurgije, očinska figura, koji ne prašta glupost...

"Uvod u anatomiju" je televizijska drama o jednom vrlo teškom poslu, začinjena zabavnim, intrigantnim i ponekad bolnim iskustvima likova koji tokom serije otrkivaju da ni medicina, ni međuljudski odnosi nisu crni ili beli, već da se kao i sam život, slikaju svim nijansama sive. Ova serija jedina je uspela da pretekne vladare ekrana "Očajne domaćice" i "Izgubljene". Ovogodišnja dodela Emi nagrada dovela je seriju u sam vrh najboljih sa 9 nominacija.

"Uvod u anatomiju" je američki rekorder gledanosti s neverovatnih 38 miliona gledalaca. U pitanju je drugi najgledaniji program u Americi, odmah iza ovogodišnjeg Superbola, koji je bio najgledanije finale američkog fudbala u posljednjih 10 godina. Serija je tako ponela i titulu najgledanijeg programa koji se emituje iza Superbola u poslednjih 18 godina. Na sve to ova popularna serija ući će u anale kao najgledaniji zabavni program na svim američkim TV stanicama, što je uspelo samo poslednjoj epizodi Prijatelja. "Uvod u anatomiju" prikazuje se na američkom ABC-ju i serija je ostvarila rejting, veći od bilo kog drugog programa ove stanice u poslednjih 12 godina.

Serija je zabeležila već i nekoliko nagrada: 2006. se borila se u čak 11 kategorija, osvojila je Zlatni globus za najbolju sporednu žensku ulogu, Screen Actors Guild za najbolju žensku ulogu, kao i dve nagrade Image, Writers Guild of America i BMI Music. Svaka epizoda serije nosi naziv prema nekoj popularnoj pesmi. Prva se zove prema pesmi Bitlsa "Hard Day's Night".

Glumci: Elen Pompeo, Patrik Dempsi, Džejms Pikens junior., T. R. Najt, Sandra Oh, Katarina Hejgl, Čandra Vilson, Isaja Wašington, Džastin Čejmber

Autorka: Šonda Rajms

Detaljnije o seriji

Seks i grad

Od prve do poslednje! Radnim danima u pola 5 i pola 12 uveče.

Sve ono što ste naučili i sve šta niste uvežbali! Život četiri prijateljice sa Menhetna od trideset i nešto godina, potraga za ljubavlju, stabilnom vezom, razumevanjem, seksom...

Zabavna kolumna Keri Bredšo o muškarcima, vezama, odnosima i strasti, Mirandine nedomice, Šarlotina naivnost, Samantina nezasitost, mali razgovori uz kafu, podrška i razumevanje, odlasci u kupovinu, pogrešni izbori i prave odluke – sve to i mnogo više u šest sezona serije "Seks i grad".

Uloge: Sara Džesika Parker, Kim Kartal, Kristin Dejvis, Sintija Nikson