Da li je propast reformi sudbina koju Srbija ne može da izbegne? Zašto su svi lideri koji su zemlju pokušavali da uvedu u Evropu uklonjeni? Kako ekonomski interesi ujedinjuju političare, mafiju i kriminal?

Sve reforme koje su preduzete u poslednjih 60 godina u ovoj zemlji, ugasile su se posle dve godine. Smrt reformi usledila je u trenutku kada je nedostajalo još samo malo napora pa da živimo kao sav normalan svet.

To je bila sudbina reforme iz 65 godine, sudbina reforme Ante Markovića i sudbina reforme Dragoslava Avramovića. Danas je na istom ispitu reforma koju je 2001. počeo ubijeni premijer Srbije Zoran Djindjić.

Reforme izazivaju tektonske poremećaje u strukturi društva i utiču na reorganizovanje interesnih grupa, političkih lobija, poslovnih kanala, mafijaških struktura, neformalnih centara moći koji se fokusiraju na ličnost reformatora.

Dokumentarna serija PRODUKCIJE B92 nije samo priča o smrti reformi i o usudu reformatora.

Ona  detaljno i duboko analizira šta je bio uzrok propadanja tih reformi – govori o "prokletstvu reformatora" čija je sudbina da budu u žrvnju izmedju socijanih tenzija, političkih pritisaka, slabih institucija...

Serija govori o razlozima koji su doveli do pokušaja prve tržišno orijentisane reforme u komunističkom svetu 1965; Titovoj odluci da ih napusti kad se pokazalo da one ugrožavaju vladavinu jedne partije; neuspeh slovenačkih, hrvatskih i srpskih liberala da se ujedine; kontroverznu ulogu studentskih demonstracija iz 1968; progon tehnoliberala; ekonomske razloge koju su potkopali bivšu Jugoslaviju; pokušaj Ante Markovića da ekonomskim reformama spreči uspon nacionalizma, populizma i ulazak u gradjanski rat.  

Na ruševinama bivše Jugoslavije u vreme Slobodana Miloševića iznikao je jedan mračan mafijaški milje u kojem su sve strukture društva razorene, a država je počela da funkcioniše na principima mafije.

Serija istražuje da li je u vreme Miloševića postojao smišljen i organizovan sistem pljačke građana; da li je zajam za Srbiju bio prvi slučaj ekonomskog glasanja protiv populizma; gde su koreni hiperinflacije; čemu su služili Jezda, Dafina, Europolis i Kineska četvrt; kako je taj skup ekonomski kontradiktornih mera služio bogaćenju Miloševićeve nomenklature.

Pokušaj bivšeg guvernera Narodne banke Jugoslavije Dragoslava Avramovića skrhan je na samom početku kada je uvodjenje zdravog dinara trebalo da ogoli tu korumpiranu državnu mašineriju koja je funkcionisala na tri osnova: održavanju finansijskih interesa uske klike oko samog Miloševića duboko povezane sa mafijom i na vojsci i policiji kao nosiocima represije u društvu...

Ova serija pokazuje kako je u bombardovanju 1999. godine uništeno ogromno društveno bogatsvo, zašto su ekonomski razlozi imali presudan uticaj na pad Slobodana Miloševića i dogadjaje 5.oktobra i zašto su duboko ukorenjene interesne strukture nadživele Miloševića i ubile Djindjića.  

U slabo uredjenoj zemlji, zemlji sa slabim institucijama sistema,  država je glavni instrument preraspodele  dohodaka i bogastava. Onaj ko poseduje državu, ili je prikriveno kontroliše ubira rentu. Kad reforme poremete tu strukturu moći i novca stvaraju se konflikti nesagledivih razmera izmedju onih koji žele da oslobode državu i onih koje žele da je ostave u zarobljeništvu.

Tako se protiv reformatora stvara široka koalicija protivnika, ponekad dijametralno suprotnih motiva: osiromašenog stanovništva koje reforme shvata kao atak na poslednje ostatke blagostanja; socijalističkih direktora koji ne žele da tržište ogoli njihovu neposobnost; privatnih biznismena koji su naučili da novac stiču samo na krvi, sankcijama i hiperinflaciji; mafije koja kontroliše policiju, carinu i sudstvo…

Dokumentarna serija PRODUKCIJE B 92 postavlja pitanje: da li iskustvo može da nam pomogne da prekinemo začarani krug prokletstva reformatora?

PRESS CLIPINGS

"Dokumentarci su šok terapija"
Intervju sa Jankom Baljkom, Blic News, 16.april 2003

U prvoj epizodi gledaćete: zašto je 1965 godine u Jugoslaviji preduzeta prva tržišno orijentisana reforma; kako su nastali gastarbajteri; ko je napravio spoljni dug koji danas treba da vraćaju generacije mladih u Srbiji i da li je Ante Marković stigao prekasno na političku scenu.

U drugoj epizodi svedoci dogadjaja govore o tome da li je Ante Marković bio projugoslovenski orijentisani političar, ekonomski idealista ili samo malo moderniji komunistički aparatčik i šta je zaista hteo.

U trećoj epizodi bliski saradnici i protivnici objašnjavaju da li su Antu Markovića izdali Srbija, Slovenija, svet ili je on sam sebe minirao. Videćete dogadjaje koji su razorili bivšu Jugoslaviju: srpsko - slovenački trgovinski rat, razdor na 14.kongresu Saveza komunista i radjanje Miloševićeve populističke politike.

U četvrtoj epizodi gledaćete kako je mašinerija srpske državne televizije širila izluzije Miloševićeve vladavine: Sva Potemkinova sela jedne iracionalne ekonomske politike. Zajam za privredni preporod Srbije, brze pruge, veliki investicioni ciklusi,  Europolis, Kineska četvrt i švedski standard…

U petoj epizodi videćete prizore iz vremena hiperinflacije, koja je Srbiju uvela u istoriju ekonomije sveta. Ko je donosio odluke zbog kojih je nacionalna valuta dinar završila na smeću, a polovina gradjana Srbije počela da se hrani iz kontejnera i čeka u redovima ispred pljačkaških banaka

U šestoj epizodi  videćete prizore koji su obeležili naš život: uvodjenje sankcija, radjanje sive ekonomije, povezivanje države sa organizovanim švercom i kriminalom, nastajanje duvanske i naftaške mafije i iznošenje novca iz zemlje.

U sedmoj epizodi saznaćete ko je doveo Dragoslava Avramovića na mesto guvernera Narodne banke Jugoslavije, kako je Milošević doneo odluku da prestane da štampa novac, zašto je odstranio Avramovića kad je zdrav dinar ugrozio temelje vlasti i kako je kupio vreme prodajuci Telekom Srbije

U osmoj epizodi gledacete prizore NATO bombardovanja, razaranja nacionalnih resursa, podsetićete se branioca mostova i živih ljudskih štitova  i čuti koliko je Srbiju koštala politika Slobodana Miloševića

U devetoj epizodi najbliži saradnici ubijenog premijera Zorana Djindjića govore o ključnim otporima reformi, o nepopularnim potezima koje je vlada morala da povuče, o nadi i strahu gradjana i o tome zašto su reformatori predmet nerazumenjanja i mržnje za života i zašto priznanje stiču tek kad ih više nema