subota, 1. april 2000.

B2-92: Prolece je opet u Srbiji. Vreme je za Katarzu. Danas u Katarzi B2-92 govorimo o kosovskoj tragediji, u obliku kratke radio-drame. Zaplet, u Kosovu Polju, 24. aprila 1987. godine, kada je jedan od glavnih likova ove radio-predstave prvi put ovencan slavom. Mnogi su danas skloni da tvrde da je to bio pocetak onoga o cemu ce danas govoriti ostali ucesnici Katarze B2-92. U Medija centru je nedavno predstavljen film Rasko-prizrenske eparhije "Raspeto Kosovo", a mi smo ga tada snimili, zajedno sa komenatrima protosindjela manastira Decani, oca Save. U audio-izdanju drugog dela ovog filma, pojavljivace se ostali likovi i dogadjaji kosovske drame koja traje. Raspleta nema, a u traganju za njim, razgovarali smo sa kosovskim izbeglicama - Romima u Ulcinju i lekarom Markom Jaksicem, clanom SNV u Kosovskoj Mitrovici. Emitovacemo snimak izlaganja Baskima Hisarija i Mustafe Radonjicija, advokata Fonda za humanitarno pravo, na konferenciji "Istine, odgovornosti i pomirenja" u Ulcinju. Ponovicemo deo razgovora sa istoricarem Milanom St. Proticem iz prve Katarze B2-92, zatim razgovor sa predsednikom Helsinskog odbora za Sandzak Sefkom Alomerovicem koji je otkrio postojanje najmanje pet logora za Srbe na Kosovu, i Agimom Cekuom, komandantom Kosovskog zastitnog korpusa, nekadasnjim Komandatom OVK, koji demantuje Sefka Alomerovica, kao i podatak da je njegov brat Besim Ceku u vezi  sa postojanjem ovih logora. Njihovo postojanje negirali su i Medunarodni komitet Crvenog krsta i KFOR, dok je predsednik Udruzenja porodica kidnapovanih lica na Kosovu i Metohiji Ranko Djinovic na konferenciji za novinare u Beogradu rekao da ima podatke o postojanju "pokretnih" logora za Srbe i druge nealbance na teritoriji Kosova, kao i informacije o "stacionarnim" logorima u severnoj Albaniji. Idemo u Kosovo Polje.

Srbin iz Kosova Polja: Milosevic je odrzao jedan govor u svojstvu funkcije koju je tada obavljao. On je bio predsednik Saveza komunista Srbije. Prisao sam do bine i rekao sam mu: “Druze predsednice”, jer i ja sam tada bio komunista, clan partije, “Vi ste ovde imali monolog. Mi vas za to nismo zvali. Mi zelimo da imamo sa vama dijalog.” On je rekao: “U redu je. Moze li to da bude petak?” I iz mase se culo: “Moze! U petak u 5 sati.”

Milosevic: “Zivelo bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije!”

Okupljeni: “Zivelo!”

Srbin iz Kosova Polja: Mi nemamo vremena. Imali smo samo tri dana da se pripremimo. Rekli smo, svi ovi momci koji umeju dobro da se biju da ponesu sve sto treba. Za prosirenje trotoara smo istovarili dve traktorske prikolice kamenja – da se prosiri trotoar, to nije bilo za policiju. Mi smo kobajagi poceli sastanak, usli su ti, ali napolju se samo culo nesto: “ouuu! uuu! ouuu!” Ovi nasi su bezali, sto je ohrabrilo policiju, pa je ona krenula u dobar juris, dok su ove nase doterali do kamenja. Nasi su se okrenuli, tako da niko od policije nije prosao bez poklona od ‘narodne mase’, svi su dobili po 2-3, po 5, po slemu, po ledjima, po glavi... Onda smo prisli opet do Milosevica i rekli da napolju milicija tuce nas narod. I onda vise nije mogao da prebaci loptu nikome, ni da ide ovaj, ni da ide onaj. Onda je on izasao. I on je, kao i mi, znao sta je sve u igri.

Milosevic: Ovakvi skupovi nisu skupovi nacionalista, ali bas zato, drugovi, ne smemo dozvoliti da nevolje ljudi zloupotrebljavaju nacionalisti, kojima svaki posten covek mora da se suprotstavi, jer mi moramo cuvati bratstvo i jedinstvo kao zenicu oka. Na ovom tlu nece biti tiranije.

Zenski glas iz publike: Druze Milosevicu, samo cu vas pitati da li ce neko odgovarati?

Otac Sava: Kosovom se mesecima dizao dim od paljevina kako albanskih, tako posle i srpskih, romskih i drugih kuca.

Izbeglica: Ja sam prvo bio muzikant, pa sam posle radio u jednoj firmi koji se zove “Trgovinsko Grnje” i nikome nikad u zivotu nisam zlo ucinio ni ja ni moja porodica. Bilo je kradja i provokacija. Ima ljudi koji bi za 10 DM zapalili tudju kucu. Mozda su neki pokrali kuce, siromasni su kuce uzeli i zato su morali da rade svasta. Kako je bilo? Strasno je bilo. Niko ne moze da kaze ono sto sam gledao.

Otac Sava: Posledice bombardovanja u Pristini. Crkva sv. Petra i Pavla u Suvoj Reci, snimana prilikom povlacenja naroda, vidimo - provaljena su vrata, posle je sve sravnjeno sa zemljom u julu mesecu. Evo, vladika im kaze: povlacenje pobednika. Znali smo da ce Kosovo i Metohija biti ostavljeni od strane rezima, ali nismo znali i verovali da ce to biti proglaseno za pobedu i da ce onima koji su ostavili svoj narod biti podeljena odlikovanja.

Izbeglica: Ja sam dosla iz Djakovice. Imam dva sina, nas troje smo dosli ovde pre osam meseci. Pobegli smo, jer situacija tamo ne valja. Ako se tamo sredi, ici cu u moju kucu. Ako ne, kad su pobegli svi nasi, i ja sam pobegla. Morala sam da bezim sa decom. Ostavila sam kucu i jos jednog sina tamo, imam i muza i sina tamo. Tamo gde sam ja bila, sve su bili Albanci. Samo ja jedna sam bila Ciganka. Svi su bili Albanci, ali dobro sam zivela sa njima. Kad je poceo rat, oni su svi pobegli u Albaniju. Jedino sam ja tu ostala sa nasom vojskom i oni su me pazili i gledali kao da sam bila njihova majka ili sestra. Dali su da jedem i da pijem, a kad su posli, morala sam i ja da podjem.

Otac Sava: Srpski narod napusta Prizren; odmah nakon dolaska snaga KFOR-a i ulaska OVK u Prizren, srpski narod se evakuisao. Videcete kasnije i scene u kojima se Albanci rugaju narodu koji odlazi.

 

Hisari: Situacija nije nimalo dobra ni danas, a u tome ucestvuju mnogi subjekti. U prvom redu mislim da su odgovorni Albanci, jer nismo u situaciji da zastitimo manjine. I dalje neki odlaze. Narocito su u losoj situaciji pripadnici koje negde nazivamo Bosnjaci, Goranci, Muslimani, Torbesi itd. Oni su napustili svoje kuce, neki su u Makedoniji, drugi u Bosni. Medjunarodna zajednica jos uvek insistira da je Kosovo sastavni deo Jugoslavije, da Kosovo treba da bude multietnicko i da izbeglice treba da se vrate. Kosovo danas nije multietnicko, na Kosovu se danas ne zivi kao u sastavnom delu Jugoslavije i vrlo je tesko da se cak i oni koji nisu krivi vrate na Kosovo. Policiju UNMIK-a ljudi na Kosovu nazivaju ‘Koka-kola policajcima’ zato sto imaju neka kola koja su ofarbana kao limenke koka-kole, oni idu na razna mesta, ali ne uspevaju da sprece kriminal, ne uspevaju da stanu na put raznim mafijasima koji stvaraju velike nevolje ljudima. U tu policiju je ukljuceno i lokalno stanovnostvo, neki koji su zavrsili neke kurseve i prvog dana kada pocinju da rade, od njih se trazi da potpisu izjavu da nece traziti nadoknadu ako se nesto desi. A oni su nenaoruzani, nemaju pravo da voze kola, a u nekim situacijama cak su ograniceni da se krecu u prostorijama u kojima obavljaju posao.

Otac Sava: Njegova svetost patrijarh Pavle bio je u jednoj od poseta Bogosloviji, gde je sada ostalo oko stotinak ljudi, Srba, Muslimana, ima par Turaka, Roma, cak i Albanaca. U Prizrenu je trenutno ostalo oko 200 Srba.

Jaksic: Primera radi, u Obilicu gde sam bio pre deset dana, domet koliko Srbi mogu da se krecu je negde oko 200-300 metara, to je dakle mesto od crkve u Obilicu do same pruge. Stanje u selima je izuzetno tesko, crkve se miniraju. Navodno, srpske crkve cuvaju pripadnici KFOR-a, kao sto u srpskim selima u okolini Vucitrna cuvaju pripadnici Arapskih Emirata. U srpskoj crkvi u Banjskoj su psi koji se tu, da tako kazem, razmnozavaju, u Svinjaru je pre tri dana oterano 15 krava, mada su Srbi iz tog sela gledali kako im se otima stoka, niko od njih nije smeo da reaguje jer su otimaci bili naoruzani, u neposrednoj blizini su pomenuti Arapi. Broj Srba svuda rapidno pada, tako da, primera radi, od 40 hiljada Srba koliko je zivelo u Pristini, do pre mesec dana ih je bilo 350, sad kazu da ih nema vise od 100.

Otac Sava: Nakon masakra srpskih seljaka u selu Staro Gradsko u julu mesecu, odrzano je opelo u prisustvu patrijarha, vladike Amfilohija, vladike Atanasija i vladike Artemija. Cetrnaestoro ljudi je ubijeno dok su sakupljali zetvu. Pocinioci ni do danas nisu pronadjeni, kao ni za jedan zlocin koji je pocinjen.

 

Jaksic: Veliki prostor u Metohiji je, fakticki, pustos. Pre par dana sam imao prilike da obidjem Istok i Klinu, veliki broj sela u tim opstinama. Tamo fakticki niko ne zivi, sve je spaljeno, sve je razruseno, kuce su bukvalno oglodane, crkve su poharane, groblja su preorana, stoletni hrastovi koji su bili na grobljima su poseceni, a onda preorani, sve sa ciljem da se ne pokaze da su tamo ikada ziveli Srbi. Pricamo sa ljudima iz srpskih sela u Klini, koji su slucajno tu dosli i koji kazu: “Nase komsije Albanci katolici, koje smo mi stitili za vreme ratnih zbivanja, kojima smo sacuvali zivote, kuce i crkve, oni su nama na ovakav nacin, i ruzan i tuzan, ovako vratili. Kuce su nam popalili, sve zivo su odneli, kaludjere u Budisavcu su pobili, a groblja nam preorali.” I prica covek iz sela Vidolje kod Kline kako je otisao kod svojih komsija Albanaca katolika i pitao ih je - kako su im to vratili, a oni su odgovorili da su morali, jer je stiglo naredjenje sa najviseg vrha.

Otac Sava: Preko 80 crkava i srpskih manastira je poruseno, zapaljeno i opljackano nakon dolaska pripadnika KFOR-a. Videcemo scene manastira Zociste i kod Orahovca. Stotine srpskih grobalja je oskrnavljeno, poruseno. Ovo je manastir Zociste, monaski grobovi, videcemo i crkvu koja je sad potpuno srusena. Konaci su potpuno zapaljeni. Verovatno postoje ljudi koji osecaju sazaljenje zbog ovoga sto se desava i nasem narodu, ali, nazalost, oni ili ne smeju to da pokazu ili mnogi nece. Ipak, ima primera. Jedan Albanac je u blizini Gracanice redovno prodavao Srbima naftu i benzin na svojoj benzinskoj pumpi. To je bio jedan redak primer da se neko odvazio i smeo to da cini, medjutim, ubili su ga, a njegov brat sada ne sme to da radi. Svako onaj ko se zalozi za Srbe na bilo koji nacin, biva likvidiran. Takav je i slucaj Albanca koji nam je pomagao u Decanima kada smo prosle godine zajedno sa pravoslavnom humanitarnom organizacijom IOCC organizovali pomoc, upravo za albanska sela. Obisli smo stotine njihovih razrusenih kuca, donosili pomoc, hranu. Pomagali su nam lokalni Albanci i radili smo zajedno, slozno, vrlo lepo, medjutim, oni su sada isto pod udarom zato sto su radili sa Srbima. Sto se tice broja albanskih zrtava, zaista ne mozemo o tome da govorimo jer nemamo nikakve podatke. Nadamo se da ce biti sprovedena jedna nepristrasna istraga koja ce utvrditi tacan broj zrtava. Broj zrtava je, u svakom slucaju, veliki i jos jednom najostrije osudjujemo nepravdu koja je prema njima ucinjena, narocito od marta do juna meseca prosle godine. To je velika sramota i nepravda i velikim delom nas narod sada strada upravo zbog toga. Moram da kazem da za vreme rata nijedna srpska crkva nije bila porusena, dakle, pre marta meseca, nijedan srpski svestenik nije bio napadnut. Sada imamo ovo sto imamo i velikim delom je ovo sto ste sada videli rezultat akcija i ponasanja od marta do juna. Manastir sv. Trojice iz 14. veka kod Suve Reke...

Radonjici: Za vreme tri meseca, koliko je trajao rat, bilo je proterano preko 800.000 Albanaca sa Kosova. Ubijenih i nestalih je oko 7000 ljudi. U stvari, tu spada i broj od preko 2000 koji su bili u zatvorima u to vreme, mada je sad taj broj malo smanjen i sada je oko 1400. Gradovi Pec i Djakovica su veoma unisteni. Za Pec se moze reci da je oko 80% popaljena i porusena, Djakovica nesto manje, Mitrovica jos manje od toga, ali i ona je dozivela veliko rusenje i ostecenje. Da ne govorimo o selima kao sto su okolina Djakovice, Peci, pa Drenica i niz drugih sela na Kosovu.

Otac Sava: Monah Hariton Lukic, otet od albanskih ekstremista 16. juna 1999. godine. Ovo je snimak iz manastira Crne Reke. O njemu se nista ne zna do danasnjeg dana kao i o mnogim drugima koji su oteti.

Alomerovic: Tokom januara i prethodnog perioda kidnapovano je 65 Muslimana, Bosnjaka. Za 52 smo utvrdili da su ubijeni. Na osnovu te cinjenice i nekih informacija, krenuli smo u pretragu pojedinih podrucja za koja se sumnjalo da postoje logori. Na taj nacin smo otkrili neposrednim uvidom pet lokacija na kojima se cuvaju kidnapovani ljudi. Dosli smo do zakljucka da se u tim logorima uglavnom drze Srbi, jer od nekoliko stotina kidnapovanih Srba nije nadjen nijedan les, sto upucuje na zakljucak da se oni negde cuvaju. Takodje smo utvrdili i ime coveka koji rukovodi tim logorima, svim logorima na Kosovu, a on je inace i sef tajne policije. Utvrdili smo da je Hekuram Hoda 31. oktobra 1999. godine u magacinu broj 2 kasarne Zastitnog korpusa saslusavao petoricu Srba iz Orahovca, kojima se posle toga gubi svaki trag. S obzirom na funkciju koju on obavlja, normalno bi bilo da zna gde se oni nalaze i kakva je njihova dalja sudbina. O njihovoj sudbini mogao bi, sto smo kasnije utvrdili, znati i Bujari Neza, desetar OVK, odnosno Zastitnog korpusa u Djakovici, jer je na izvestan nacin umijesan u njihovo kidnapovanje 29. oktobra1999. godine, a bio je i prisutan kada je saslusavao  Hekuram Hoda. Helsinski komitet ce, u slucaju da se ne pronadju ti ljudi, pred nadleznim sudovima koji su formirani na Kosovu u okviru civilne misije UN, pa i pred Medjunarodnim sudom za ratne zlocine pocinjene na tlu bivse Jugoslavije, pokrenuti inicijativu da se utvrdi odgovornost Hekurama Hode, Besnjiku Zekata, Fetau Dzeveta, Ceku Besima i za neke druge rukovodece policije i OVK u Peci, za koje postoje podaci na osnovu kojih se moze pouzdano utvrditi da su odgovorni za kidnapovanje i ubijanje neduznih ljudi. Kod nekih su pronadjena kola iz kojih su kidnapovani pojedini ljudi i tome slicno. Za trojicu pomenutih je utvrdjeno da su 20. novembra 1999. godine u zgradi albanske policije u Peci saslusavali dva Bosnjaka, Ismeta Hakanina i Dzerilada Srdanovica, nakon cega su garantovali njihovom rodjaku Azimu Purisicu, citiram, “da su ispitani i da ce odmah biti pusteni, da im dlaka sa glave nece faliti jer su cisti”, ali su oni nakon 10 minuta bili streljani.

Ceku: Ja sam, u prvom redu, iznenadjen vasim pitanjem i mogu odgovorno kazati da takvi logori nisu nikad postojali niti postoje na Kosovu. Bilo je logora na Kosovu, ali su logore drzali Srbi za Albance, ali toga vise nema. Imam brata koji se zove Besim Ceku. Besim Ceku jedva prezivljava, vozi kamion star 20 godina i muci se da izdrzava sebe i svoju obitelj i nista vise od toga. Za zastitu i sigurnost svih gradjana Kosova odgovoran je KFOR i policija UNMIK-a. Mi smo tu da zastitimo sve gradjane od katastrofa prirodnih ili izazvanih od ljudi, a ako do toga dodje, mi cemo zastititi svakog, bez obzira na njegovu nacionalnu pripadnost. Za fizicku sigurnost mi nismo odgovorni, niti cinimo to niti ugrozavamo neciju fizicku sigurnost i integritet osobe.

Jaksic: Za deset godina koliko je Milosevic vladao na Kosovu, on nista nije uradio da se pitanje Kosova i Metohije resi. Milosevicu je bilo stalo samo da sacuva vlast, njemu je stalo samo do glasova, do kradje glasova, i time se bavio. Cak je dozvolio da za tih 10 godina cveta albanska paradrzava. Oni nisu placali poreze, imali su svoje ljude, imali su svoje projekte i fakticki su za tih 10 godina postojale dve drzave i te dve drzave su bile u jednoj koegzistenciji, niti su ovi dirali one, niti su oni dirali ove. Da Milosevic nije odbio da se NATO trupe ovde lociraju sigurno da ne bi bilo ni kosovskog egzodusa niti bombardovanja i ovih dogadjaja. Za vreme rata i tih dogadjaja ja sam radio kao lekar. Sigurno da je bilo zlocina, da je bilo svega, rat je, desava se. Imao sam prilike da gledam i Srbe kojima su amputirane glave, momak od 22 godine je donet u bolnicu. Zlocini su bili i na jednoj i na drugoj strani, doduse sigurno vise na albanskoj, jer su Srbi imali naoruzanje. Mislim da je apsurdna prica da Srbi treba da se izvine Albancima zbog onog sto su oni preziveli, jer bi onda Albanci trebalo da se izvine za svih stotinu godina onoga sto su radili Srbima na Kosovu. Kada bi Albanci odustali od svoje ideje, kada bi prihvatili autonomiju i samostalnost, kao sto imaju i druge pokrajine u Evropi, na primer Juzni Tirol, pa dali Srbima prava koliko dobiju od Srbije, onda bi bio moguc zajednicki zivot. Ali ideja o albanskoj nezavisnoj drzavi je prepreka za zajednicki zivot Srba i Albanaca.

Otac Sava: Crkva presvete Bogorodice iz 1315. godine u selu Musotiste, jedna od najlepsih crkava na Kosovu, manastir Binoc iz 14-15. veka, konaci su zapaljeni, a potom je crkva srusena, manastir sv. cara Urosa... ovo je stara crkva kod Nerodimlja... Dolac, posle je potpuno srusena crkva, ova koju smo letos obisli je zapaljena...

Protic: Milosevic predstavlja nasu vlast i nama je odgovoran. Nas, kao narod, uopste se nije ticalo sta je bilo neophodno da se uradi, to nije bila nasa odgovornost niti nas posao, to je bio njihov posao. Ako nisu znali sta treba da se uradi i ako su sebe doveli u bezizlaznu situaciju, onda su morali da se povuku. To nalaze politicka odgovornost, to radi castan covek. Necastan covek dozvoli da njegov narod i njegova zemlja budu bombardovani, dozvoli da mu Kosovo bude okupirano, da tamo vise nema nijednog policajca, nijednog vojnika, nijednog predstavnika Srbije, a onda sve to proglasi za pobedu, a da uz to 200.000 Srba otuda odbegne, a ono sto je ostalo da ostane na milost i nemilost i dobru volju medjunarodne zajednice i albanskih ekstremista.

Otac Sava: Crkva sv. Nikole u Slovinju iz 16. veka, posle dozidjivana. Vladika Atanasije obilazi rusevine i nalazio je antimins ispod casnog prestola. Crkva sv. Petra i Pavla, koju ste videli malo pre, provaljena je, sada je u rusevinama. Posle su srusili i zvonik. Crkva sv. Trojice u Petricu kod Peci, porusena iz vise navrata i posle je poseceno i staro drvo pored nje. Katedralni hram u Djakovici sv. Trojice... vidimo rusevine. Na njega je postavljen krst, malopre smo gledali... Krstovi su odseceni. Crkva u Zitinju iz 19. veka, crkva u Grmovu, jedna od novih crkava koja je nedavno napravljena, crkva u Klini, manastir Zociste.