KATARZA"
'autor: Jasna Sarcevic-Jankovic
S A D R Z A J

subota, 22. april 2000

B2-92: Dobar dan. Vreme je za Katarzu. U cetvrtak se navrsilo godinu dana otkako je u Pristini na ulici, usred rata, uhapsena Fljora Brovina, lekar u pristinskom Klinickom centru, pesnikinja, humanitarni radnik. Godine 1992. osnovala je Demokratsku ligu albanskih zena; u vreme hapsenja, u torbi je nosila lekove. Ispostavice se da su te dve cinjenice po nju bile kobne. Devetog decembra prosle godine osudjena je na 12 godina zatvora za krivicno delo neprijateljskog delovanja i terorizma. Protekle sedmice iz zatvora je pusten 21 kosovski Albanac. U isto vreme u Nisu se sudi velikoj grupi Albanaca medju kojima su i braca Ljuan i Bekim Mazreku iz Maliseva. Njih optuznica tereti za izvrsenje krivicnog dela terorizma, kao i da su ucestvovali u mucenju i ubijanju civila u selu Klecka na Kosovu. Oni koji zbog zatocenistva Fljore Brovine osecaju odgovornost dosli su u cetvrtak u Centar za kulturnu dekontaminaciju da izraze svoj protest i zatraze slobodu za ovu zenu, jer smatraju da krivicu snose oni koji su je osudili. Mi smo te veceri bili u Bircaninovoj 21. i evo sta smo tamo zabelezili.

Radmila Lazic, pesnikinja: Ovo je drugi protesni skup na ovom mestu i na ovom prostoru, ili na ovim prostorima, sa zahtevom za oslobadjanje Fljore Brovine. Ovo je, dakle, javni zahtev nadleznim organima da se Fljora Brovina oslobodi optuzbe i pusti na slobodu, jer dokaza za njenu krivicu nema i zahtev vlastima da oslobode Fljoru Brovinu zatocenistva. Smatram da je Fljora Brovina mnogo potrebnija na slobodi kao lekarka, humanitarna radnica i pesnikinja, da je ona potrebna na slobodi koliko je i sloboda potrebna njoj.

Advokat Rajko Danilovic, saradnik Fonda za humanitarno pravo, jedan od Brovininih branilaca, govori o sudskom procesu koji je vodjen u slucaju Brovina: Dvadesetog aprila 1999. godine organi bezbednosti na Kosovu hapse Fljoru Brovinu, pokrecu protiv nje postupak. Ona je po uredbi koja je tada vazila bila 30 dana u rukama policije, politicke policije, 18 puta je ispitivana i pravljeni su neki zapisnici mimo nje, znaci ne u njenom prisustvu, nego je neko vodio beleske, pravio zapisnike i donosio joj te zapisnike da potpisuje. Zasto je ovo vazno? Kada je ona prebacena na ovaj deo teritorije Srbije van Kosova i kada je pokrenut krivicni postupak pred sudom, znaci istraga i sudjenje, tada se videlo da nema dokaza za njenu krivicu i onda tuzilastvo u Nisu i sud koji to prihvata koriste jedan pravnicki trik, pa tuzilac poostrava pravnu kvalifikaciju dela na glavnom pretresu da bi mogla da se upotrebi jedna krajnje restriktivna odredba Zakona o krivicnom postupku da kada nema dovoljno dokaza mogu da se koriste i spisi sacinjeni kod organa unutrasnjih poslova od strane ovlascenih lica organa unutrasnjih poslova. Da bi se to primenilo morala se promeniti pravna kvalifikacija, pravni opis dela. To je i ucinjeno i onda je izabrano ne od onih spisa, ako i ima takvih spisa, koji se nalaze u spisu predmeta u posebnom omotu, nego ih iz neke posebne ladice vadi tuzilac, daje sudu i to od 18, zato sam vam rekao 18 puta, bira 2. Pruza 2 takva saslusanja, odnosno potpisana saslusanja. Kako se vidi iz zapisnika, to se odmah zavrsilo, brzo, nazalost, ona se sa svojim braniocima odrekla zalbe, ne znam da li bi ta zalba nesto pomogla, jer imala bi pravo zalbe na jedno takvo resenje, sud presudjuje i izrice ovu zaista drasticnu kaznu. To se sve dogadja 9. 12. 1999. godine. Dakle, Fljora Brovina je osudjena drasticno na osnovu ta dva zapisnika. Medjutim, i to nije bilo dovoljno za jednu osudu, jer iz ta dva zapisnika ne proizlazi ono sto je njoj stavljeno na teret da je izvrsila, i ta dva zapisnika, znaci, ne potkrepljuju optuznicu i izreka presude koja prati izreku optuznicu nije potkrepljena dokazima, niti su tada kada su uzeti ti zapisnici nju pitali da li je ovo tacno, sta je tacno. Ona nije ni dala odbranu iza toga. Napravljena je jedna sudska farsa koje su, inace, tipicne za politicke procese. Nema sumnje da je ovaj proces tipicno politicki, jer se pokrenuo postupak i sudilo se i sudi se jednoj zeni koja je javna licnost, koja uziva veliki ugled medju svojim sugradjanima, a videli smo da ovaj njen sudski udes pokazuje da ona uziva mnogo siri ugled, znaci ugled i u nasoj sredini i sire, izvan nase sredine i onda je primenjen metod – njoj se stavlja na teret da je ona, navodno, od 1992. do 1999. godine kada je uhapsena, pravila jednu neprijateljsku organizaciju, to je Demokratska liga albanskih zena, zaista se smejem, a kojoj su ciljevi bili politicki, i onda, naravno, preimenovanjem svake cinjenice ili dogadjaja napravljena je optuznica i presuda koja se zavrsila ovako kako sam rekao.

Advokat Branko Stanic, saradnik Helsinskog odbora u Srbiji za ljudska prava, veruje u pravno-politicko cudo koje bi se moglo dogoditi 16. maja kada je zakazana sednica Veca Vrhovnog suda: Kada temeljito uporedite tekst optuznice sa tekstom izreke presude vi cete naci jednu upadljivo tesku razliku izmedju jednog i drugog procesnog akta. Ono sto se njoj stavlja na teret optuznicom ne predstavlja uopste bilo koje krivicno delo, bilo da je ono izvrseno u miru ili u ratu, a pogotovo u ratu jer su povodom toga i konstruisali njenu krivicu po tamo nekom clanu 139, gde je propisana kazna do 20 godina zatvora i sebi obezbedili uslove da koriste onu izjavu koja je data na nacin kako je to vanredno lepo objasnio doktor Rajko Danilovic. Sudsko vece uocava jednu ogromnu prazninu, nedostatak dokaza, i samo prestilizuje optuznicu na nacin da brise ono sto se njoj stavlja na teret dodavanjem drugih reci, i stvaraju privid jedne kontinuirane neprijateljske delatnosti u teroristickim aktima koje organizuje da bi stvorili uslov da ona odgovara za to i ucinjeno u miru i ucinjeno u ratu. Zatrazili smo i otisli u prvu posetu i posle toga je bilo nekoliko poseta koje smo obavili Fljori Brovini, nikad praznih ruku, i uvek je to primljeno i mogu da kazem, sa te strane, da je dobar odnos prema njoj, posebno u poslednje vreme naglaseno dobar. Kada se susrecete, tu je jedan pult koji deli okrivljenog od branioca visine oko 120 cm, nesto iznad toga nadvisuje njena telesna gradja, dakle nije ona ‘partizanka bombu bacala’, nego je to jedna fina, smirena zena. Iz nje zraci jedna neverovatna dobrota i, konacno, ona veruje u pravdu. Prvo sto je meni rekla, naime, nama dvojici kada smo je posetili, jeste da ona nece da dozvoli sebi nikakav drugi odnos prema njoj i privilegovaniji u odnosu na druge ljude koji tamo borave. Drugo sto je rekla jeste da nikako ne moze da shvati, da smesti u svoju glavu to da se njoj desilo sta joj se desilo. Trece, da je njena domovina tamo gde se citaju njene pesme, a vi znate da je ona clan Internacionalnog PEN kluba i mnogih nacionalnih PEN klubova. Dalje, da dete kada se rodi nema svoju nacionalnost, a ona se bavi lecenjem i odgojem dece. Zaista nas je ona izuzetno impresionirala i dodatno motivisala da cinimo i mi sa svoje strane, uz ono sto cine i druge uvazene nase kolege, da pomognemo da se Brovini prekine njen boravak cak i pre odrzavanja javne sednice. Hocu da ovog puta verujem da ce Vece vrhovnog suda Srbije koje ce zasedati na javnoj sednici 16. maja doneti pravednu odluku, a to ce biti oslobadjajuca presuda, jer nema ni jednog jedinog elementa za krivicu Fljore Brovine da bi mogli da donesu drugaciju presudu. I ono sto smo zapazili prilikom proucavanja spisa, ako je to uopste spis, a to nije krivicni spis, onda je to dopis Ministarstva pravde Republike Srbije u kojem Ministarstvo pravde upozorava Vrhovni sud Srbije u pogledu nezakonitog drzanja u pritvoru Fljore Brovine. To je nesto sto je mene stvarno porazilo i mi smo uzeli prepis toga pisma i ja sam ga citirao kada sam se obratio Vrhovnom sudu Srbije i zamolio da oni u roku od tri meseca, koji predstavlja instruktivni rok u Zakonu o krivicnom postupku, odluce o zalbama koje ce biti ulozene u korist Fljore Brovine i moram da kazem da je taj rok ispostovan, jer je sredinom februara dostavljen predmet Vrhovnom sudu Srbije, a oni su ga zakazali za 16. maj, taman u roku od tri meseca. I to je jedan od indikatora koji mene, inace nepopravljivog optimistu, hrabri da ce ovde biti zadovoljena pravda.

Biljana Kovacevic-Vuco, predsednik Jugoslovenskog komiteta pravnika, izrazila je sumnju u optimizam svog kolege. Ona smatra da je Fljora Brovina zrtva i politicke i nacionalne diskriminacije i pozvala na odgovornost svoje kolege iz nevladinih organizacija, opoziciju, ali i celu javnost u Srbiji: Kada se govori o slucaju Fljore Brovine vrlo je tesko govoriti pravno i racionalno. Tesko je govoriti ne samo zato sto je zena u pitanju i sto je Albanka u pitanju i sto ja odgovorno tvrdim i stojim iza toga da nijednom Albancu u Srbiji danas ne moze da se desi regularan proces, a da on nije ne samo politicki, u normalnom znacenju te reci ‘politicki’, nego ne moze da mu se desi ni proces koji ce postovati neku elementarnu, formalno-pravnu proceduru. Ja odgovorno tvrdim da je Fljora Brovina veci neprijatelj u ovom trenutku za aktuelne vlasti u Srbiji nego neko ko je cak ucestvovao u izvrsavanju nekog krivicnog dela. Fljora Brovina je i kao zena i kao Albanka upravo ona figura koja razbija stereotipe koji nazalost danas u Srbiji vladaju o Albancima, stereotipe da su oni niza rasa, da su odgovorni za sve sto im se desava, stereotipe koje cemo vrlo tesko razbiti i u buducnosti. Ona nije figura oko koje moze da se mobilise javno mnjenje u Srbiji danas i da stane u njenu odbranu. Nije se mobilisala ni opozicija u dovoljnoj meri, a ni nevladine organizacije na taj nacin da ona postane jedno opste mesto, jedan slucaj iza koga zaista svi treba da stanu. U pravnom smislu, mora da se kaze da ona nikada nije priznala delo, da je ponudila cak svoju ulogu pomiritelja u procesima koji su tako neophodni sada na ovom prostoru. Stvarno mislim da Fljora Brovina treba da postane simbol, treba da postane simbol jednog nepravnog sistema, jednog programiranog pravnog haosa. Nazalost, ona je zrtva duple represije, ona je zrtva politicke represije, ali je zrtva i nacionalne diskriminacije. Meni je zaista veoma zao sto moram sada da kazem da ja ne verujem da bilo koji, da kazem, legalisticki pristup u ovom slucaju moze da pomogne tome da ona bude oslobodjena. U tom smislu, izrazavam sumnju da ce i Vrhovni sud nesto promeniti, desice se ponovo onaj isti stereotip, kome smo mi pravnici narocito skloni da podlegnemo, da kazemo - sudija je bio korektan, a posle toga dodje presuda na 12 godina. Znaci, jedna fingirana ljubaznost sudija i jedna mimikrija koja se svodi na postovanje kvazisudske procedure u sistemu kao sto je ovaj zaista ne moze ni nama da dozvoli, kao pravnicima, da se drzimo neke svoje profesionalnosti i u ime te profesionalnosti da izbegavamo nezgodne cinjenice, a to je: sudovi se u slucaju sudjenja svim Albancima, a narocito u slucaju optuzbe i sudjenja protiv Fljore Brovine, ponasaju necasno i oni za sve ovo sto su uradili moraju, kada se jednog dana promeni rezim posto prethodno to nije moguce, zaista krivicno da odgovaraju za sve sto su uradili, jer to nije samo jedan slucaj, to su upropasceni zivoti i to je upropascena i nasa sudbina ako dozvolimo da nam oni i dalje vode takve postupke.

Za profesora Vojina Dimitrijevica iz Beogradskog centra za ljudska prava slucaj Brovina je bila prilika da jos jednom podseti na odgovornost onih koji cute: U antickoj mitologiji postoji kralj Mida koji cega god se dotakao to se pretvaralo u zlato. Ova mijazma u kojoj mi zivimo, ovo sto mi zovemo rezim i cesto krivimo za to jednoga coveka, a mislim i reci cu da to nije tacno, moze da se nazove Antimida. Cega god se ta srpska mijazma dotakla u ime srpstva, u ime nacionalnog ponosa, u ime istorije - nije se pretvorilo u zlato, nego se pretvorilo u blato. To se odnosi na svetog Savu, i na Nemanjice, i na Vuka Karadzica, i na vojvodu Putnika i na vojvodu Misica, cega god se to taklo, pretvorilo se u blato. S tim su se pretvorile i nase institucije. Meni je taj postupak, na neki nacin, moralno bedan i kukavicki. Ti hrabri borci koji su uhapsili Fljoru Brovinu, uhapsili su zenu koja je ostala u gradu da zivi i da pomaze bolesnicima i ranjenima. Njoj se stavlja na zlo sto je postujuci Hipokratovu zakletvu negovala koga je srela, to je lekar duzan da cini. Slutim da pored toga sto je hapsenje Fljore Brovine bilo kukavicko, pored toga sto je postupak bio takav kakav je, nedostojan ljudi koji su ikada videli Pravni fakultet, bojim se da je i ovo hapsenje i ova osuda nekakva, kako je i sama Fljora Brovina naslutila, nekakva igra, nekakva vrsta uzimanja talaca, neki uvod u neku nagodbu sto ce na kraju i nju, je l’ da, ako se to zavrsi takvom nekom pogodbom, i nju uprljati, i njen slucaj uprljati i pretvoriti ga u blato kao sto se to desava. E sad, nije za to kriv nijedan covek, nije zato kriva jedna vlast, rezim, kriva je cela ta sprega okolnosti i narocito su odgovorne profesije koje su u ovom slucaju morale da se jave. Odgovorni su clanovi nase profesije, pravne profesije, koji umeju kada je bezbedno i kada ih vlast podrzava da dizu dreku o najmanjim greskama u postupcima protiv ljudi koji se njima svidjaju, kojih nema. Nema Advokatske komore, nema onih koji bi trebalo da se probude. Gde su nase kolege knjizevnici? Jedna pesnikinja, clan PEN-a, priznata i van svoje jezicke sredine, dozivela je ovakav postupak, oglasio se, koliko ja znam, samo Srpski PEN centar, niko od onih koji se stalno bore za slobodu izrazavanja i za slobodu umetnosti. Gde je konacno nasa lekarska profesija? Pomenuo sam da je ona postovala Hipokratovu zakletvu. Lekar koji je ostao da neguje bolesnike i kome se kao dokazni materijal uzima to sto je imao lekove u torbi zrtva je takvog nepostovanja te profesije. Nazalost, za to vreme se organizuju kongresi gde su ministri i predsednici zvanicni gosti, gde oni govore o medicini, a ovde nema nijedne reakcije najosnovnije vrste. To svedoci, zakljucak je tuzan, da smo u tom sistemu koji sve prlja, u tom sistemu koji jos vise unizava i nas koji imamo neki svoj identitet da u njemu ucestvujemo iz kukavicluka, a koji je u ovom slucaju jos naglasen time sto je rec o Albanki, sto je rec o toj nekoj pretpostavki da ono malo zalaganja sto imamo za postene stvari necemo upotrebiti da nam ne bi neki rasista prebacio da se borimo za nekoga ko nije dostojan nase ljudske paznje. Fljora Brovina je izjavila da kad bi sad bila slobodna, da bi se odmah vratila na Kosovo i da bi trazila od svih albanskih intelektualaca da podignu glas i da progovore protiv nasilja i za pomirenje. Kao zena, ponovo bi pruzila ruku srpskim zenama, to je ono sto zene treba da urade, da pomazu, da podizu mostove. Ja joj verujem da bi to uradila i sto pre treba da dobije priliku za to.

B2-92: Umesto nekoliko bezuspesnih pokusaja da stupimo u kontakt sa Ajrijem Beguom, suprugom Fljore Brovine, i njenim advokatima Husnijom Biticijem i Tekijem Boksijem, rec ima pesnikinja Radmila Lazic: Zao mi je sto ovde nije Ajri Begu, Fljorin muz, koji je bio prosli put na ovom skupu. Nazalost, pre dve nedelje se desio jedan incident – on nije pusten da udje na ovu teritoriju, vracen je sa granice tako da je Fljora Brovina ostala bez te jedine veze sa stvarnim svetom, sa svetom izvan zatvora. Takodje mi je zao sto ovde nije prisutan advokat Fljore Brovine g. Bitici, jer je pre mesec dana on brutalno napadnut i tesko je povredjen u svom stanu.

B2-92: Ispred Narodnog pozorista u Pristini u cetvrtak je odrzan protest, u organizaciji Lige albanskih zena, povodom obelezavanja godisnjice hapsenja Fljore Brovine. Iz Pristine izvestava Nikola Radisic: Vise stotina ljudi uputilo se u tihi mars po gradu kako bi pruzili podrsku zahtevima za njeno oslobadjanje. Medju okupljenima je bio i njen sin Uranik Begu, koji je rekao: "Bila je to godina velikog bola, ne samo za nasu porodicu, jer, kao sto svi znaju, postoji na stotine Albanaca koji se drze kao taoci u srpskim zatvorima i stoga, ovo nije protest samo zbog nje, vec se ovim oznacava godisnjica i za ostale zatvorenike. Mi zahtevamo njihovo bezuslovno i hitno oslobadjanje, zahtevamo da se angazuje kompletna kosovska zajednica, kao i medjunarodna zajednica i da zatraze njihovo oslobadjanje". Bernar Kusner, sef UNMIK-a, koji je takodje prisustvovao protestu, rekao je da je uveren da ce ona uskoro biti oslobodjena. "Zelim da kazem da cela medjunarodna zajednica zna da je Fljora Brovina apsolutno nevina kada su u pitanju bilo kakvi zlocini. Snazno verujem da ce uz pritisak medjunarodne zajednice ona biti oslobodjena sto je to pre moguce."

B2-92: Ovih dana u Beogradu treba da se pojavi knjiga pesama Fljore Brovine u izdanju Samizdata Free B92.

S A D R Z A J