Reagovanje Informativne sluzbe Generalstaba VJ

Gospodja Kandic optuzuje tesko, unapred i bez dokaza

Gopsodine Spasovicu, U dvobroju Vaseg lista (12-13. avgusta o.g.) objavljen je intervju novinara Bojana Toncica sa gospodjom Natasom Kandic, direktorom Fonda za humanitarno pravo, u kojem, po vec vidjenom i vise puta oprobanom, ali neefikasnom modelu, napada i kritikuje drzavu preko Vojske. Iskoristivsi sudski proces protiv novinara Miroslava Filipovica kao povod, gospodja Kandic se, zaklonjena pod velom borca, cak i lidera boraca za humanitarno pravo, ogresila ne samo o pravo i humanizam, vec i o istinu, iduci na ruku upravo onima koji su cinili zlocine i jos uvek nanose zlodela. Koristeci slucaj Miroslava Filipovica kao povod, gospodja Kandic optuzuje Vojsku i drzavu, obezvredjuje jugoslovensko pravosudje i zataskava zlocine siptarskih terorista i NATO zlocinaca. Ako je, kako tvrdi gospodja Kandic, M. Filipovic "iznosio istinu zbog svog moralnog odnosa prema stvarnosti", zasto ta "istina" nije na sudu dokazana? Umesto toga, gospodja Kandic "pojasnjava" njegov navodni moralni odnos prema stvarnosti neistinitim komentarima zbivanja na Kosovu i Metohiji, sa aspekta ratnih zlocina, koje je navodno pocinila Vojska Jugoslavije. Bez argumenata, razume se, bas kao i oni koji su iste razloge naveli (i navode) za brutalnu agresiju na nasu zemlju. Navodeci Haski tribunal kao jedinu instituciju nadleznu za utvrdjivanje ratnih zlocina na prostoru prethodne Jugoslavije i pripadnike Vojske Jugoslavije kao jedine pocinioce, gospodja Kandic tesko, unapred i bez dokaza optuzuje samo i iskljucivo branioce, a amnestira nesumnjive teroriste i zlocince. I ovim tvrdnjama staje na stranu onih koji su krsili a i danas krse brojne medjunarodne pravne norme i konvencije, suprotstavljajuci se, istovremeno, istinskim humanistima i mirotvorcima i sve ubedljivijem prodoru istine o posledicama delovanja terorista i NATO agresora. Gospodja Kandic, kao borac za pravo i humanizam, propustila je da iznese i neke od nepobitnih dokaza i podataka, posebno one koji se odnose na civilne zrtve i razaranja privedenih i kulturnih objekata. Pre svega cinjenicu da je i sama agresija zlocin, bez obzira na oblik, a oruzana svakako i posebno. NATO je ubio hiljade ljudi, vecinu civila. Prekrsio je Povelju OUN, brojne medjunarodne konvencije i medjunarodno pravo, cak i odredbe Ugovora o formiranju Alijanse, kao i ustave vecine zemalja-clanica. Tokom 78 dana oruzane agresije NATO je, pored ostalog, izbacio oko 37.000 kasetnih bombi, od cega najvise na Kosovu, i koristio je i municiju sa osiromasenim uranijumom, inace zabranjenu medjunarodnim konvencijama. Porusio je nekoliko hiljada stambenih objekata, preko 200 privrednih postrojenja, desetine skola, bolnica, javnih i kulturnih ustanova. Bombardovao je rafinerije nafte (19 puta), rezervoare nafte (96 puta), benzinske pumpe (14 puta) i druge energetske objekte, sto je, osim velike materijalne stete, imalo i velike ekoloske posledice. NATO je bombardovao vodoprivrede i elektroprivredna postrojenja, komunikacijske i saobracajne objekte, zeljeznicke kompozicije i putnice autobuse. Gospodja Kandic precutala je brojne cinjenice i podatke koji se odnose na zlocine siptarskih terorista, koji su, u periodu od 01. 01. 1998. godine do 02. 05. 1999. godine izvrsili 2.733 teroristicke akcije, od cega 1.078 na gradjane i civilne objekte i ubili 335 gradjana Kosova i Metohije, a u vremenu od 10. 06. 1999. godine do 07. 05. 2000. godine izvrsili oko 5.000 teroristickih napada (4.792). Od ruku siptarskih terorista stradalo je 1.010 Srba i drugog nealbanskog zivlja, ranjeno 924, a kidnapovano 936 lica. U istom periodu, pored ostalog, unisteno je i spaljeno preko 50.000 domova Srba, Crnogoraca i Roma i sruseno, oskrnavljeno i osteceno 85 manastira i crkava. Nije gospodja Kandic pomenula da se VJ, umesnim komandovanjem, visokim moralom i racionalnim taktickim postupcima, kao i vestim maskiranjem, uspesno suprostavila najjacoj vojnoj sili sveta. Bila je to njena ustavna obaveza, profesionalna duznost i patriotski zadatak. Drugog izbora nije ni imala. Sve to, ili bar to, mogla je reci gospodja Kanic. Optuzivati branitelje, a zaboravljati, ili ne pominjati stvarne zlocince i teroriste, dodatni je zlocin. Prema coveku i otadzbini. Prema pravu i humanosti. I mnog cemu jos. Za to neizbezan deo odgovornosti snose i oni koji to ne sprecavaju. Informativna sluzba Generalstaba VJ

DANAS subota-nedelja, 12-13. avgust 2000.