Natasa Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo

Vlast represijom skriva odgovornost

Miroslav Filipovic je jedini novinar optuzen za spijunazu i sirenje laznih vesti koje se pre svega odnose na ratne zlocine pocinjene na Kosovu i, uopste, na podrucju bivse Jugoslavije. Taj slucaj izdvaja i to sto se o njemu govori tako da se ne stize do sustine, a sustina je to sto je Filipovic prvi otvorio pitanje odgovornosti Vojske, srpskih snaga. Stoga je sudjenje obavljeno bez prisustva javnosti, sto je obrazlozeno optuzbom za spijunazu - kaze u razgovoru za Danas Natasa Kandic, direktorka Fonda za humanitarno pravo. Ona istice da je Filipovic "iznosio istinu zbog svog moralnog odnosa prema stvarnosti".
    Filipovic je iz Kraljeva, grada koji je dao mnogo rezervista za rat na Kosovu i tokom proteklih ratova na teritoriji bivse Jugoslavije. U tom gradu se ljudi poznaju i pricaju i svi znaju gde je ko bio, u kakvom raspolozenju se vratio i sta je tamo video. Filipovic je reagovao na cinjenice i suocio se s njima. Reagovao je na moralnoj i profesionalnoj ravni, imajuci u vidu centralno pitanje, odgovorost.
    Iako je taj slucaj drastican i pokazuje nameru vlasti da onemoguci pisanje o odgovornosti za zlocine, nismo uspeli da adekvatno reagujemo i pocnemo da pricamo o onome sto svi znaju, da iznosimo cinjenice i podatke koji su svima dostupni. Postoji toliko optuznica za ratne zlocine, toliko sudjenja koja pokazuju sta se dogodilo na Kosovu i Bosni. General Krstic je, na primer, pred Haskim tribunalom rekao sve sto nasa javnost odbija da prizna - da su u Srebrenici srpske snage likvidirale izmedju pet i osam hiljada ljudi. Srebrenicke zrtve su, posle slucaja Filipovic, povod da o tome razmisljamo na odgovarajuci nacin. Medjutim, sve to nije proizvelo ozbiljniju reakciju kakvu bi u svakom normalnom drustvu trebalo da proizvede.
Ratni zlocini na Kosovu su tema kojom se Fond za humanitarno pravo ozbiljno bavio, uz ispitivanje stanja na terenu i zrtava ratnih operacija. Kada ce se stvoriti uslovi da se o odgovornosti srpske strane, samim tim i pripadnika Vojske Jugoslavije, otvoreno progovori ?
    - Ovih deset godina pokazuju da je tesko razgovarati o onome sto je pocinjeno u ratovima na podrucju bivse Jugoslavije dok traje kriza politickog i moralnog integriteta. Tesko je i saznati sta je tacno, da bi se na osnovu toga pokrenulo pitanje odgovornosti.
    To nije samo u Srbiji, i u Hrvatskoj i u Bosni nije stvorena situacija da se o zlocinima govori po njihovoj tezini, pravno, a ne po etnickoj pripadnosti pocinilaca ili politickim ocenama u vezi sa zlocinima. Za sada je to jedino moguce pred Tribunalom. Ponavlja se godinama kako je Tribunal stvoren da sudi i presudjuje Srbima i onda se pojavi neko poput generala Krstica i izgovori ono sto stavlja van snage sve sto vlast govori o Haskom tribunalu.

Zacarani krug

 Ne verujem da ovde moze uskoro da bude uslova za sudjenje za ratne zlocine. Cak i kada ih je bilo, govorim o dva sudjenja policajcima za ratne zlocine na Kosovu, nisu iskoriscena da se otvoreno progovori o onome sto se dogodilo. Rec je o uspesnoj stratregiji vlasti, a tome su pripomogli i ekstremni Albanci koji su nakon dolaska medjunarodnih snaga na Kosovo zapoceli sistematski teror nad Srbima, Muslimanima i Romima. Tako je smanjena mogucnost da se govori o onome sto se dogodilo pre i za vreme NATO intervencije. Postoji u Srbiji najmanje 200 hiljada ljudi koji znaju sta se dogodilo, ali ne i mogucnost da se to pitanje otvori.
Svedoci smo da se Albancima koji su uhapseni ili zarobljeni tokom NATO intervencije ili ranije izricu presude koje pokrivaju vreme koje su oni proveli u zatvorima. Da li se nastavlja praksa kupoprodaje njihove slobode? Koliko je jos Albanaca u srpskim zatvorima ?
    - Prema zvanicnim podacima, u zatvorima u Srbiji nalazi se 900 Albanaca, a praksa takozvanog otkupa njihove slobode je, po nasim saznanjima, prekinuta. Bilo je slucajeva da neki advokati,u uslovima nepokrenutog krivicnog postupka, pronadju nacin da njihovi klijenti budu na slobodi, a oni uzmu veliki novac od njihovih porodica. Praksa je prekinuta zbog toga sto su mediji o tome izvestavali; brojne sudije su videle da su bile upletene u prljavu igru sa kojom nisu imali veze.
    Mesecno se iz zatvora pusta izmedju 100 i 150 Albanaca zatvorenih u Srbiji, sto je dobra vest, mada ima i slucajeva koji pokazuju da sudjenja nisu bila fer, kao u sudjenju "Djakovackoj grupi", kada su se svedoci i vestaci izjasnili u korist optuzenih, a predsednik Veca je rekao da su oni kolektivno odgovorni.
    Vlasti Srbije, na drugojj strani, nisu ni pokusale da razjasne sudbinu oko hiljadu nestalih Srba i, uz pomoc medjunarodne zajednice, zapocnu pregovaracki proces, jer su neki od tih ljudi mozda zivi. To nije uradjeno stoga sto bi moralo da se pokrene i pitanje nestalih Albanaca u vreme NATO intervencije.Sve vreme zivimo u zacaranom krugu, znamo jedan deo dogadjaja, a ne znamo drugi i upadamo u zamku rezima koji ponavlja da je ceo svet protiv nas.
Kakav je tretman Srba u kosovskomitrovackom zatvoru i postoje li ozbiljne garancije da su postupci protiv njih pravicni?
    - Vecina zatvorenih Srba i Roma je optuzena za ratne zlocine i genocid. Pocela su sudjenja koja Fond prati, a, za razliku od prakse u Srbiji, dozvoljeno nam je da posecujemo zatvorenike. Redovno posecujem zatvor u Kosovskoj Mitrovici gde se nalaze Srbi iz Orahovca optuzeni za najteza krivicna dela. Tamo se primenjuju medjunarodni standardi i niko od zatvorenika se ne zali na tretman i uslove.

 Pojavljuje se, medjutim, problem da su neke istrage vodjene bez prisustva medjunarodnih istrazitelja i istraznih sudija. U svim takvim slucajevima vode se dodatne istrage, sto daje rezultate - bilo je obustavljanja postupka, a nagovesteno je da ce 11 Srba zatvorenih jos avgusta prosle godine biti oslobodjeni. U svim sudjenjima clanovi veca su i medjunarodne sudije sto obezbedjuje visoke standarde i nepristrasnost.
Drzavna bezbednost, Odeljenja za privredni kriminal i Finansijska policija su detaljno kontrolisali vise nevladinih organizacija, a te kontrole bile su pracene kampanjom u stampi protiv "treceg sektora". Kakva je, u tom svetlu, buducnost nevladinih organizacija ?
    - To je samo deo strategije vlasti u Srbiji da zadrzi politicku moc. Glavna meta su aktivisti pokreta Otpor i politickih stranaka, novinari i nevladine organizacije. Nakon zavrsetka NATO intervencije vlast je slavila navodnu pobedu nad agresorom, a opozicija isticala jasne zahteve za izbornu smenu vlasti koja poslednjih deset godina proizvodi samo ratove. Rezim je stoga poceo da stvara uslove za zastrasivanje politickih protivnika, a jedan od nacina je bio pritisak na medije, finansijsko kaznjavanje, zabrana rada, preuzimanje. Kada je s tim zavrseno, stvorena je situacija da zvanicni mediji dominiraju svojim porukama. Osnovna poruka je da postoji podela na "njih" i na "nas", na ljude koji brinu o interesima drzave i gradjana i one koji su placeni od strane medjunarodne zajednice, "NATO placenici".
    Krajem maja je jasno receno da su Otpor, pojedine stranke i nevladine organizacije teroristi. Tim kvalifikacijama je pocelo ozbiljno zastrasivanje - cilj je, zapravo, da se zastrase svi i stvore uslovi u kojima ce dobijanje izbora i opstanak na vlasti biti najlaksi.

Politicki nalozi za policiju

    - Od maja do pocetka avgusta policija je osnovna drzavna institucija koja bez ikakvih razloga, ali po vrlo preciznim politickim uputstvima, sprovodi masovno zastrasivanje. Nikada ranije nismo imali svakodnevne susrete mladih i policije i situaciju da ovako veliki broj gradjana bude izlozen postupanjem policije po politickim instrukcijama. Policija i ne skriva da je dobila uputstva da registruje svakoga ko nosi oznake Otpora i sve one koji Otpor podrzavaju. Za tri meseca policija je simulirala aktivnost kao da je rec o velikom broju krivicnih dela i primenjivala niz nezakonitih postupaka, pocev od toga da je privodila mlade ljude, prosek starosti privedenih je oko 27 godina. Ovakvih slucajeva je bilo oko 800, a vise od sto maloletnika proslo je proceduru kao da su izvrsili krivicno delo.
    Pozivani su na informativne razgovore zbog deobe letaka i nosenja bedzeva Otpora, organizovanja performansa, lepljenja plakata.
    Analiza svih slucajeva pokazuje da je rec o poteri za politickim neistomisljenicima, sa ciljem da svaki sledeci potez vlasti prodje bez otpora gradjana koji ce biti uplaseni. Masovno zastrasivanje i protivpravno ponasanje policije nije prestalo raspisivanjem izbora, cak se stice utisak da se pritisak pojacava. Policija ne krije da nece dozvoliti lepljenje plakata, ulicne akcije, performanse, tribine, stvarace bazu podataka mladih, neosudjivanih lica koja ce biti upotrebljena kada vlast odluci sta ce s njima.
Kakva bi trebalo da bude uloga nevladinih organizacija tokom predizborne kampanje ?
    - Mesecima opozicione partije ne vide sta se dogadja; iznenadjena sam koliko dugo su opozicioni prvaci opsednuti njima samima, da ne vide cemu treba da se okrenu i sta da rade. Opozicione stranke mesecima sede u Beogradu i saopstavaju gradjanima da ce imati sledeci susret, da su utvrdili dnevni red, da ce putovati na sastanak sa predstavnicima medjunarodne zajednice i razgovarati... Pritom nisu pokazali ni da su u stanju da otputuju u neko mesto u Srbiji i vide sta se tamo desava, da osete atmosferu i vide kakvo je politicko angazovanje na lokalnom nivou.

Civilni sektor ispred opozicije

Fond za humanitarno pravo organizuje tribine u unutrasnjosti jer smatramo da je vazno razgovarati o onome sto nam se dogadja i sto propisuju zakoni i Ustav u pogledu nasih prava i zastite. Uglavnom mladi ljudi dolaze na te razgovore, jer im je vazno da saznaju kako treba da se ponasaju u susretima s policijom i da je otvaranje policijskih dosijea, uzimanje otisaka i fotografisanje, nezakonita radnja. Oni su shvatili da je vlast u toj meri zloupotrebila policiju da policajci vise ne znaju sta rade. Oni pisu potvrde o oduzetim predmetima poput "zamazane kante od lepka", u situaciji kada imamo svakodnevna nerasvetljena ubistva, kradje, toliki broj ljudi koji se setaju nekaznjeni za ratne zlocine.

Fond prati ugrozavanje ljudskih prava u vise oblasti. U poslednje vreme bilo je ranije nezamislivih slucajeva rasne diskriminacije prema Romima?
    - Ima slucajeva koji zaista treba da plase, a po reakcijama javnosti se vidi da oni ne nailaze na odobravanje. U nekim diskotekama, kafanama i bazenima zabranjen je ulaz Romima. Kada se utvrdi da je to tacno nastupa uzasno osecanje - da li je, pored svega sto nam se dogodilo - moguce da zivimo u drustvu u kojem se mladic na ulazu u sportski centar pita da li je Rom, a kad odgovori potvrdno kazu mu da ne moze da udje. Fond je podneo Sudu tuzbu za naknadu stete zbog povrede ravnopravnosti gradjana i videli smo da su sudije bile zapanjene posto takve slucajeve nikada nisu imale. Sudjenje po toj tuzbi je zakazano u rekordno kratkom roku.
Sta bi u uspostavljanju civilnog drustva trebalo da bude prioritet za sadasnju opoziciju ukoliko osvoji vlast ?
    - Nas prioritet treba da bude oslobadjanje od tereta vlasti odgovorne za zlocine, da sledeca vlast bude smenjiva i zavisna od podrske gradjana. U odnosu opozicionih partija i civilnih sektora nevladine organizacije ce se, pre svega, zalagati za vladavinu prava, odnosno da ona ne ostane samo deklarativne prirode. A zatim, ako smo za vladavinu prava da otvorimo pitanje odgovornosti sa ratne zlocine, sto je uslov za uspostavljanje odnosa sa susedima. Verujem da ce to vreme ubrzo doci.
    Civilni sektor je ovde daleko razvijeniji nego opozicija. Za realativno kratko vreme, u poslednjih deset godina, stvorili smo osnovu za razvoj civilnog drustva i saradnju sa buducim vlastima koje ce biti zainteresovana za ljudska prava. Svakoj vlasti koja uistinu brine o interesima gradjana bice u interesu da sazna sta nezavisne organizacije misle o ponasanju policije, na primer, kako bi poboljsala njeno funkcionisanje. Problem nekih politickih stranaka je sto dozivljavaju nevladine organizacije kao konkurenciju. To je pogresno misljenje i posledica sujete. Cinjenica je da u nevladinim organizacijama ima puno intelektualaca velikog ugleda i moralnog integriteta, a neki lideri to dozivljavaju kao opasnost. Stranke bi mogle da otpocnu saradnju sa nevladinim organizacijama, kako bi poboljsale neke svoje aktivnosti i programe.
    Bojan Toncic

DANAS Subota – nedelja , 12-13. avgust 2000