Veran Matic - predsednik ANEM-a
{otvara konferenciju}

Dakle, spisak ucesnika koji ste dobili i program koji ste dobili morao je da dozivi izmene, jer u poslednjem trenutku, moze se reci da je desetak ucesnika konferencije bilo spreceno da dodje iz razlicitih licnih razloga i nekih objektivnih razloga. Ali, dogodio se fenomen da veliki broj ljudi nije mogao da dodje, a da mi ovde imamo vise ljudi nego sto smo planirali, sto znaci da postoji zaista veliko interesovanje za ovu temu, sto mi je jako drago, narocito zbog onoga sto smo planirali kao niz akcija i aktivnosti. Ovu konferenciju radimo uz pomoc Fondacije "Hajnrih Bel" i OESC-a. Naravno nameravali smo da ona bude manjeg obima, da ona predstavlja start jedne sire aktivnosti u ovoj oblasti, medjutim, spontano smo dosli do ovog broja ljudi i na neki nacin vec imamo iskristalisano nekoliko aktivnosti.

Znaci, ova konferencija nije samo konferencija radi konferencije, radi razgovora, vec ona predstavlja pocetak ozbiljnijeg angazmana citavog niza institucija i organizacija na planu necega sto se zove suocavanje s prosloscu, sa pokuasjem da institucionalizujemo ovu vrstu nase aktivnosti. Ogroman broj projekata sada, ogroman broj knjiga, clanaka i studija je objavljen i mislim da to treba da kazemo na pocetku. Objavljen je i u Jugoslaviji i na prostorima bivse Jugoslavije i to predstavlja u svakom slucaju nekakav kapi tal od kojeg se moze ozbiljnije krenut. Niz tih aktivnosti koje pokrecemo, izmedju ostalog i ovom danasnjom konferencijom, vezani su za promociju potrebe da se organizovano suocavamo sa svojom prosloscu i sa svim zlocinima koji su pocinjeni na ovim prostorima. Nas radio je vec uveo jednu specijalizovanu nedeljnu emisiju koja se bavi iskljucivo ovom tematikom. Do sada smo objavili nekoliko knjiga vezanih za ovu problematiku. Izmedju ostalog, prva knjiga je "Pitanje krivice" Karla Jaspersa. Danas ste mogli da vidite ovde knjigu "Suocavanje s prosloscu", sto je u stvari stenogram sa prve konferencije koja je odrzana u Juznoafrickoj Republici, iz koje je nastala Komisija za istinu Juznoafricke Republike. Planiramo objavljivanje jos dvadesetak knjiga sa razlicitim iskustvima. Tematsko izdanje casopisa "Rec" takodje je realizovano specijalno za ovu konferenciju i za pocetak ove aktivnosti. Planiramo citav niz istrazivanja. Jedno od njih cete cuti danas, na ovoj konferenciji, znacajne rezultate jednog istrazivanja koje se zove "Pripisivanje krivice".

Pripremamo web site koji ce otvoriti jos siru diskusiju. Naravno, na veb sajtu ce se naci diskusije i sa ove konferencije, ali ce se otvoriti sira diskusija, ne samo ovako u nekom uzem krugu, vec jedna javna diskusija koja bi trebalo da se prosiri ne samo u odnosu na svet, vec i u odnosu na lokalni nivo. Nasa Asocijacija broji preko pedeset clanica radio i televizijskih stanica i pokazalo se da su to mozda najvitalniji delovi naseg drustva danas i mozda najmobilnije institucije upravo sa lokalnog nivoa, nevladine organizacije i lokalni mediji, koji jako mogu da pomognu u promociji ovih ideja i ove teme. Na konferenciji za stampu pre dva dana, a jos od nekih novinara sam dobio pitanje da li je ovo pravo vreme da se otvara ova tema. Sa obrazlozenjem da postoji mogucnost rata u Crnoj Gori, rata u Sandzaku, ponovo na Kosovu i da se to moze smatrati prioritetom, a ne ova tema. Tacno je da postoji opasnost od novih konflikata na ovim prostorima, ali mi mislimo da je zaista izuzetno vazno pokrenuti ovu temu, jer je ona na neki nacin i uzrok tih mogucih buducih konflikata. U njoj mozemo naci i definiciju i odgovore na razlicita pitanja koja nam mogu pomoci da bar malo i preventivno delujemo i funkcionisemo. Drugi moguci prigovor je da istorija treba prvo da bude napisana. Znaci, treba da se dogadjaji na neki nacin zavrse, a mi prisustvujemo u Jugoslaviji i dalje jednom besomucnom, prevelikom stvaranju istorije, narocito zlocina, narocito nasilja. Medjutim, i na tom planu postoji odgovor da se u velikom broju segmenata sve ono sto se dogadjalo proteklih deset godina moze vrlo dobro tumaciti bez obzira na to sto imamo u ovom trenutku takodje slicne dogadjaje. Jako je vazno reci da je jedna konferencija na ovu temu vec odrzana u Sarajevu pre mesec i po dana. Zvala se "Istina i pomirenje" i na njoj je formirano koordinaciono telo koje ima zadatak da formira bosansko-hercegovacku komisiju za istinu. Tako da se ova nasa konferencija i ove nase buduce aktivnosti mogu smatrati jednim od nastavaka te aktivnosti, jer utvrdjivanje istine i odgovornosti na ovim prostorima treba posmatrati i kao regionalno pitanje. Na neki nacin se moze reci da su ove teritorije neodvojive sto se tice utvrdjivanja istine i odgovornosti. Nas je, dakle, cilj je da otvorimo siroku debatu o ovim pitanjima i da jednu senzibiliranu javnost usmerimo u pravcu koji bi bio konstruktivan i koji bi mogao da nam pomogne da dodjemo do najozbiljnijeg jasnog tumacenja onoga sto nam se dogadjalo u proteklih deset godina. Nadam se da cete i vi u ovim vasim diskusijama danas pomoci da se ova tema otvori na jedan pozitivan, pozitivisticki nacin koji bi nam pomogao da se tema otvara, a ne zatvara. Vrlo cesto imamo situacije u kojima se, kada se govori o ovim temama na neki nacin svi ponovo zatvaramo u neke svoje zajednice i izbegavamo da govorimo, narocito o sopstvenoj odgovornosti i sopstvenoj krivici. Zeleo bih da zamolim Azru Dzajic ispred fondacije "Hajnrih Bel" da takodje otvori ovu konferenciju.

Azra Dzajic - regionalni direktor Fondacije "Hajnrih Bel", Sarajevo
{otvara konferenciju}

Drage dame i gospodo, drage prijateljice i prijatelji, pozdravljam vas u ime Fondacije "Hajnrih Bel", a posebno zahvaljujem onima koji su svojim trudom omogucili da se ovdje sastanemo. Neki od nas su prevalili i vrlo dug put. Vjerujem da sav taj napor pokazuje koliko nam je svima vazna ova tema - istina, odgovornost i pomirenje. Ovako u mnozini su nesto sto u stvari vec imamo i sada. Svako ima svoju istinu o konfliktu, svako navodno zna ko je odgovoran a i pomirenja ima raznih. Ne mozemo biti sigurni da postoji saglasnost cak ni u najociglednijim cinjenicama.

Kada bi takav pluralizam bio prihvatljiv, ovaj skup ne bi bio potreban, a ni iz ovog stanja se ne bi video izlaz. To bi znacilo neodgovoran stav prema buducim generacijama i buducnosti.

Svi znamo da ne postoji kolektivna krivica, ali da li postoji kolektivna odgovornost? Ideja ove konferencije kao da je zamisljena u duhu Hajnriha Bela, koji je i sam ucestvovao u Drugom svjetskom ratu kao njemacki vojnik na istocnom i zapadnom frontu, a nakon toga se cijelog zivota obracunavao sa vlastitom odgovornoscu i odgovornoscu njegove generacije. Nije to cinio samo kao pisac, mada ga po tome vecina ljudi zna, vec i kao politicki angaziran covjek.

Tom njegovom angazmanu i nasa Fondacija duguje svoju ideju vodilju. U mnostvu verzija istine bila bi iluzija da se uporiste za zajednicki razgovor moze naci u necem toboze objektivnom, sto svi vidimo na isti nacin. Put moze voditi samo kroz izgovaranje nasih razlicitih verzija, kroz slusanje tudjih verzija i kroz saznanje da ono sto svako od nas smatra istinom, predstavlja samo jos jednu verziju istine. Postici barem neki minimum zajednicke istine, zajednicki se suociti s odgovornoscu za prevladavanje ovog stanja, to je vrlo visoko postavljen cilj koji vjerovatno nikada necemo dosegnuti. Ali, otvaranje ovog dijaloga je neophodan pocetak bez kojega se tom cilju ne bismo ni poceli priblizavati.

U ovom dijalogu zelim vam svima hrabrosti, otvorenosti i nesto razumijevanja. Hvala.

Frajmut Duve - specijalni izvestilac OSCE za slobodu medija, Bec
{text se uskoro ocekuje}

Jiri Dinstbier - specijalni izvestilac UN za ljudska prava
{text se uskoro ocekuje}

Veran Matic - predsednik ANEM-a
{predstavlja moderatora i uvodnicare}

Hvala gospodinu Duveu. Jedna od najboljih knjiga koje se bave pojmovima traume i katarze zove se "Srpska strana rata". U engleskom prevodu objavio ju je Centralnoevropski univerzitet u Budimpesti. Trideset primeraka ovog engleskog izdanja zarobljeno je pre dva dana na granici. To su primerci koje smo zeleli da poklonimo nasim inostranim gostima. Medjutim, carinici na granici izmedju Madjarske i Jugoslavije su zarobili ovu knjigu. Znaci, sa aspekta drzave, to je simbolican odnos prema ovoj temi, prema traumi i katarzi i prema srpskoj strani rata. No, bez obzira na takav odnos drzave, mislim da je vreme da pocnemo sa uvodnicarima.

Molim Ivana Vejvodu, koji ce biti moderator prepodnevnog dela, zatim uvodnicare Nebojsu Popova, Bila Stubnera, Zlatka Dizdarevica, Snezanu Milivojevic i Drinku Gojkovic da dodju ovde i da pocnemo sa radnim delom. Hvala.